Već neki period traje kampanja, sa jakom medijskom potporom, koja ima za cilj redefinisanje političkih odnosa u društvu. Evo, nemam ništa protiv tog provetravanja naše političke stvarnosti. Čak podržavam i svojim delovanjem pokušavam, koliko je to u mojoj moći, da aktivno utičem na te procese. Međutim, čini mi se da namerno neko postavlja pravila igre, u kojoj se sopstvena odgovnost uvek nekako majstorski zaobilazi. U toj brzopoteznoj zameni teza, pojedinci vešto manipulišu opštim mestima, sve u nadi da će njih zaobići ono što će se neminovno desiti u Srbiji. A desiće se, ne zahvaljujući, nego uprkos njima. Ali tu je i draž cele igre, znaju to dobro Jovo i Borko. Zato su i krenuli u kampanju.
Borislav Stefanović, kao pradigma političara koji su prvo rešili da se bave politikom, pa posle toga već dvadest godina pokušavaju da odaberu ideju i ideolgiju koja bi ih držala blizu vatre vlasti, ovog puta igra rolu svoje karijere. Naravno, reditelj prati to i podržava, jer ne bi bio dobar reditelj, da se ponaša pasivno prema svom omiljenom glumcu. Naravno, to treba ispratiti što većim dramskim zapletom. Za taj deo posla zadužen je profesor Beogradskog univerziteta, Bakić Jovo. Uvek spreman, izmučenog i zabrinutog lica, da u raskopčanoj šarenoj kosulji, nekom ekskluzivnom kafanskom doskočicom da sebi na vaznosti. U javnosti predstavljen kao politički analitičar, naravno nepristrasan i objektivan, uvek zadužen da mulj učini jos većim, a svoju ulogu dovede do vrhunca.
Taj dvojac bez kormilara danas ima novi zadatak. Da rasturi Demokratasku stanku? Nemam pojma, verovatno i to. Mada, iskreno, za to me i nije mnogo briga. Oni ciljaju na mnogo više, šta je za njih jedna stranka, kadar je to da vodi državu. Već je jednom Borko vodio? Ćuti tamo, to nije bio on, to je bio stari Borko. A znamo da se političari u Srbiji dele na stare i nove iste ljude. Sad nastupa vreme novog Borka, pa u tu svrhu rad je premijer da mu pozajmi i Jova, čisto dok se posao ne okonča. Posle toga ga mora vratiti nazad.
Novovekovni Borko, sekretar Predsedništva Tadićeve Demokratske stranke (kako je već nazivaju oni što su ga birali, zauzvrat sve od njega i dobili i, naravno, posle odbacili), kandidovao je i program, jer kako on novi, a politika stara, protiv koga nemam apsolutno ništa. Zašto bih imao? To je sve legitimno. Kandidovanje programa, učestvovanje na izborima, traženje podrške. To je sve u redu. Ali ovde su bitni motivi, namere i krajnji cilj. Recimo, uzmimo da je Vučić sve ono kako ga danas predstavljaju njegovi politički protivnici. Diktator, oteletvorenje tiranina, čovek koji sprovodi nikad viđenu cenzuru u medijima, da je manipulator i šef jedne krajnje korumpirane skupine ljudi. Recimo, da to svi sada prihvate kao istinu, oko koje između nas nema spora. Šta je onda cilj? Rušenje sa vlasti tog i takvog čoveka, aktivnosti koje vode kao tome. Ujedinjenje svih progresivnih snaga u društvu. Povezivanje grupacija i udruženja, koje streme ka istom, akcije protv vlasti, zar ne? Stavljanje liderskih sujeta po strani, razgovovori i neprestana razmena mišljenja, kako bi se stavovi približili i time pad Vučića i njegovih saradnika ubrzao. Ako je Vučić takav, kao što ga opisuje "opozicija", kojoj je Borko najglasniji predstavnik u skupštini, a jedna od pet Demokratskih stranaka logističko uporište, zašto se sada tandem Bakić-Stefanović žuri da uradi sve suprotno, od onoga što je valjda cilj, ako je početno razmišljanje o vlasti identično? Tu nastaje problem. Oni to naravno ne mogu racionalno objasniti, pa se ide zamaskiranju teškim rečima, velikim ciljevima i jos većim motivima.
Kada se malo zagrebe, vidi se da se tu samo radi o jednoj nezajažljivoj liderskoj ambiciji, koja se trenutno ne moze nahraniti u krugu istih takvih ljudi. Alavom "kralju" nije bitno kolika je "kraljevina", dok se god tako zove, makar mu krunu nameštali i Jovo Bakić i par tviteraša. Program koga bi se i Deda Marz i Koperfild postideli, zapravo služi tome da se da se opoziciona scena jos vise razjedini, voda zamuti, a sad brzo da pogađamo, kome li to ide u korist? Znam da ni vi, kao ni ja, ne možemo da se dosetimo, ko bi to mogao biti?
Dok razmišljamao, kome ide u korist da na narednim izborima, opozicija nastupi u najmanje pet kolona, postavimo jos jedno interesantno pitanje. U emisiji "Zumiranje", koja se emituje na internetu svakog vikenda, profesor Bakić, podelio je sa širim gledateljstvom svoje impresije o sastanku u kabinetu, tada prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića. U desetom minute emisije, verovatno u silnom zanosu veličine i znanja koje poseduje, u najmanju ruku izeteo je jedan čudan detalj sa tog razovora. Aleksandar Vučić, pokazivao je dosije Ivice Dačića, tada premijera ove zemlje, građaninu Bakić Jovu, kodno analitičar. Baš čudno, i tako uobičajno u Srbiji.
https://www.youtube.com/watch?v=3dCmCZ_8sjU
E ćao, jesi ti Aleksandre? Navratio bih sad u Vladu, pripremi mi tri-četiri dosijea, da uz kafu, koju naravno plaćas iz svog džepa, jer štednja, pogledamo. Važi, nema frke, dođi kad hoćeš. Ne znam baš da li je to normalno što je rekao, da li se ta scena odigrala, ali naravno da je kredibilitet Bakića, posle toga trajno izgubljen. Nije? To vam i govorim. Ta lažna elita, zarobljena u sopstvenoj hipokriziji, naravno da je prećutala ovaj verbalni izlet spavača sa Beogradskog univerziteta, jer Bože moj, on je sad protiv Vučića! A komanda Vesne Pešic glasi: De Gol i Čerčil, obustavi. Diktator i tiranin, pali! U toj crno-beloj postavci sveta, oni jedino znaju da plivaju, razume se, u mulju sopstvenog besmisla.
Apsolutna bezidejnost koja je zavladali kod svih tih ljudi, sada stvara bes i verbalnu agresiju, koja društvo gura ka tihom ratu svih sa svima, koje odgovara, znam, opet se ne možemo setiti, kome. U tu svrhu jeste i projekat stvaranja, kako mediji nazivaju "srpske Sirize", jer sve nesreće su nas pogodile u proteklih 30 godina, pa bi glupo bila da nas ta promaši. Krajnji populizam, hajde malo da uđemo u detalje tog programa, za koji opet ne sporim da je legitiman, služi da se određena grupacija ljudi presvuče na drugoj strani političkog spektra i time se zaokruži proces degradacije i opšteg sluđivanja građana.
Inače, šta uopšte imaju Tadićev analitičar i njegov glavni vojnik iz balvan-barikada revolucije sa njim? Ništa. Šta ima pregovarač o prodaji NIS-a, pardon poklonu NIS-a Rusima, sa prethodnim vlastima i lošom ekonomskom situacijom u zemlji? Znam, ništa. Šta ima čovek koji trenutno pravi četvrtu partiju, u kojoj će biti, a menja najmanje treću idelogiju kojoj će srcem i iskrenim osećanjima pripadati, sa pojmom politički preletać? Ništa. I Maja Gojković crveni, ali on je novi čovek.
I konačno, pitanje koje sam sebi postavljam, a mozda mi ga i još neko postavi posle ovog teksta, zašto se svim ovim temama bavim i sta imam sa tim što neka grupa ljudi hoće da napravi novu organizaciju?
Imam problem sto je sve postavljeno naglavačke, pa u tom nakaznom obrnutom sistemu, ono što jeste zapravo nije, a ono što nije, mora da jeste. Ono što je važilo danas, sutra ne važi, a prekosutra se više niko i ne seća. Oni koji bi da "sude" "krivima", i sami su krivci, ali je sad na njih red da podele svoj parciju izmišljene pravde. Zato što je ovo zemlja, u kojoj bi i ovi Babić i Đuka da se brže bolje prozovu elitom, kao sto bi i Bakić i Borko, ne shvatajući zaludni, da su dve strane iste medalje, koju više niko neće da nosi na svojim grudima. Zato što živimo u Srbiji, gde se licemerje predstavlja kao izraz apsolutne iskrenosti, gde se dresovi presvlače na dnevnom nivou, gde je politička stvarnost došla do krajnjeg raskoraka sa životom ljudi. Zato što ovakav dvojac, koga sam nazvao bez kormlira, mada na obali se zna njihov komandant, samo dodatno pogoršava ionako male šanse za suštinske promene u društvu, ali ko će njima to objasniti. Oni su elita, znaju sve!
A vi, beli listići, što se podsmevate trenutno na Tviteru polupismenom zelenašu iz Vrnjačke Banje, koji ne zna da izgovori neku reč, toliko ste pametni koliko i ono što ste maja 2012. godine nacrtali na glasačkom listiću. Pozdrav.
http://istina.ldp.rs/Vesti/18936/Dvojac-bez-kormilara.shtml
Нема коментара:
Постави коментар