Otkad je izbio oružani konflikt u Ukrajini, nakon čega su se odnosi Rusije i
NATO-a srozali na prilično niske grane, sve se češće spominje strah od širenja
sukoba na Baltik, konkretno na tri baltičke članice NATO-a - Estoniju, Letoniju
i Litvaniju. Premda iz sve tri države, zavisno o prilici, povremeno stižu
pomirljivi, a povremeno defanzivni tonovi i pozivi NATO-u da im stane u zaštitu,
utisak je mnogih da je najčvršći stav zauzela predsednica Litvanije Dalja
Gribauskajte.
Dalja Gribauskajte
'čeličnom damom Baltika', navodeći pritom da ona ima crni pojas u karateu i da je prilično smelo digla glas protiv susedne velesile Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina, inače majstora džuda i šefa države 40-ak puta veće od njene, koja usto ima pozamašan nuklearni arsenal.
Proteklih godinu dana Gribauskajte glasno kritikuje Rusiju na način na koji se malo drugih evropskih lidera usuđuje. Otvoreno tvrdi da su ruski vojnici prisutni na ratištu na istoku Ukrajine, da je malezijski Bing na tom području oborio ruski projektil, Putina je uporedila sa Staljinom i Hitlerom, a Rusiju je čak nazvala 'terorističkom državom', upozoravajući da bi se 'agresija Moskve mogla proširiti na ostatak Europe pa i šire'.
Dok ostatak NATO-a često iznosi prigovore na Putinov račun i iskazuje verbalnu podršku Ukrajini, Gribauskajte je otišla najdalje od svih te je, izazivajući bes u Kremlju, prošlog novembra ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku obećala slanje oružja. Zasad nije jasno da li je i koje oružje otišlo za Ukrajinu, u litvanskom su ministarstvu odbrane za Politico odbili da daju bilo kakav komentar na ovu temu.
Zbog svađalačkog tona kojim govori o Rusiji, postala je čestom metom verbalnih tirada iz Moskve, u Ukrajini je smatraju heroinom, a i u sopstvenoj je domovini, u kojoj su sećanja na sovjetsko doba još sveža, uspela povećati popularnost. Prošle godine je na svom 'antikremljskom' programu osvojila drugi uzastopni predsednički mandat, čime je postala prva osoba kojoj je to u Litvaniji pošlo za rukom nakon izlaska te države iz SSSR-a 1991. godine.
Čelična magnolija
Izvan Litvanije često je zovu 'čeličnom magnolijom' ili 'čeličnom damom Baltika', ali ti nadimci malo otkrivaju o ovoj ženi. Neki je optužuju da namerno raspiruje protivruske osećaje kako bi oslabila vlastite političke oponente.
Gribauskajte jednostavno radi ono što javnost traži, kaže za Politico bivši litvanski premijer Andrius Kubilius, koji pritom ne veruje da njena oštra retorika može isprovocirati ruski napad na Litvaniju.
'Čini mi se da bi prava provokacija bila ne govoriti o Rusiji provokativnom retorikom', kaže Kubilius i napominje da Putin na pomirljive tonove sa Zapada i oklevanje u slanju oružja Kijevu vidi kao zeleno svetlo da bude još agresivniji.
Solo igračica
Iako je jako popularna, Gribauskajte je solo igračica - roditelji su joj umrli, drugih bliskih članova porodice nema, nikad se nije udavala, nema dece, a iza nje ne stoji nijedna politička stranka.
Otkad je s raspadom SSSR-a napustila Komunističku partiju, ova 59-godišnjakinja, koja je bila članica Prodijeve i Barosove Evropske komisije, nije ulazila u druge stranke. Danas zna reći da je postala alergična na stranačke politike.
'Nije htela, čak ni kada su joj predlagali da osnuje sopstvenu stranku kako bi imala jači uticaj', kaže bivši litvanski predsednik Vjatautas Landsbergis, koji je u sovetsko vreme bio na čelu pokreta za litvansku nezavisnost. Premda je danas u penziji, njegove reči još uvek s velikom pažnjom prate u Litvaniji.
Ipak, on opovrgava da ima ikakvog uticaja na predsednicu.
'Ponekad se nađemo, tu i tamo. Jednom mesečno ili svakih nekoliko nedelja porazgovaramo', kaže on.
Pažljivo ispeglan imidž
Tajnost litavske liderke, koja strogo čuva detalje svog privatnog života, pažljivo pegla svoj javni imidž i jako retko priča o svojoj prošlosti u vreme SSSR-a, ponekad izluđuje tamošnje analitičare, novinare i istoričare.
Gribauskajte od samog početka pažljivo bira novinare koji je intervjuišu, obično su to oni koji ne postavljaju teška pitanja', tvrdi Marius Laurinavicius, analitičar u Centru za istočnoeuropske studije u Viljnusu.
Urednik portala faktai.lt Arturas Racas još je oštriji u svojoj oceni.
- U zadnjih godinu-godinu i po uspela je da stvori tu histeriju prema Rusiji i Rusima, mislim da je time izazvala podele u društvu i pridonela diskriminaciji Rusa i Poljaka u našoj državi - kaže Racas.
Inače, Poljaka je u Litvaniji 7 odsto, a Rusa 6 odsto i obe etničke grupe se žale da su diskriminisane pa su se stranke koje su osnovali na nedavnim lokalnim izborima udružile i zajednički izašle pred birače.
Racas dalje navodi da na delu više nije samo obračun s Rusijom, nego da to poprima šire razmere.
- Dovoljno je imati drugačije mišljenje koje odstupa od službenoga... Smejemo se Putinu kada četiri sata odgovara na naručena pitanja, a Gribauskajte zapravo radi to isto. Državne bezbedosnosne službe koristi za vlastite potrebe. Zastrašila je gotovo celu političku elitu u meri da se gotovo niko više ne usuđuje da je kritikuje - tvrdi u intervjuu za Politico Arturas Racas.
Predstavnica za medije u kancelariji predsednice Litvanije odbila je da komentariše ovakve Racasove navode, a ni sama predsednica nije htela dati intervju.
'Crvena Dalia'
Rusko ministarstvo spoljnih poslova na njenu tvrdnju da je Rusija teroristička država uzvratilo je saopštenjem u kojem je poziva da uvuče svoje komsomolske rogove, što je aluzija na njeno članstvo u sovjetskoj komunističkoj omladini.
Upravo ta komunistička prošlost, o kojoj predsednica ne voli da govori, najčešća je tema o kojoj govore njeni protivnici, a s obzirom na njenu tišinu o toj temi, o svemu je nastao i niz teorija zavere. Tako je krajem prošle godine u fioke svih zastupnika u Evropskom parlamentu stigla knjiga anonimnog autora naslovljena 'Crvena Dalia', u kojoj se litvanska šeficu države optužuje za saradnju s KGB-om, što je ona demantovala. Predsedničine pristalice uverene su da iza te knjige stoji Rusija.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/561773/CELICNA-DAMA-BALTIKA-Dalija-ima-crni-pojas-u-karateu-i-najzesce-kritikuje-Putina-u-Evropi
Međunarodna zajednica osudila ruski zakon o NVO
Evropska unija (EU), SAD i aktivisti za zaštitu ljudskih prava osudili su danas zakon koji je u subotu potpisao ruski predsednik Vladimir Putin, prema kojem će ruske vlasti moći da zabrane rad nevladinih organizacija koje smatraju "nepoželjnim".
Zakon predviđa zabranu rada neke strane nevladine organizacije ukoliko predstavlja pretnju za bezbednost zemlje i ustavne temelje ruske države, čime postaje nepoželjna u Rusiji.
Zakon predviđa i sudsko gonjenje predstavnika nevladinih organizacija, kojima može da preti kazna do šest godina zatvora ili proterivanje iz zemlje.
EU je danas ocenila da taj zakon predstavlja "zabrinjavajuću etapu u seriji restrikcije civilnog društva, nezavisnosti medija i političke opozicije.
SAD su ranije danas izrazile duboku zabrinutost zbog donošenja zakona koji predstavlja "još jedan primer ruskog zataškavanja nezavisne reči i želje da građane izoluje od ostatka sveta".
Predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Dunja Mijatović ocenila je da će zakon imati negativan uticaj na rad civilnog društva i na pluralizam mišljenja.
Amnesti internešenal osudio je zakon ocenjujući da je to samo "poslednji potez u nizu represije bez presedana nad nevladinim organizacijama".
U Rusiji je 2012. donet zakon prema kojem sve strane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, moraju da se prijave kao "strani agenti", što je naziv iz sovjetske ere koji označava saradnju sa Zapadom.
http://www.alo.rs/vesti/svet/medunarodna-zajednica-osudila-ruski-zakon-o-nvo/98773
Ubijeni vođa Fantoma sanjao o šampanjcu sa Putinom
Aleksej Mozgovoj, bivši komandant jedne od najpoznatijih milicija u regionu Luganska, koji je noćas ubijen, bio je fasciniran Putinom. Takođe, on je jedan od retkih komandanata koji je dozvolio je ekipi BBC-a ekskluzivan pristup svom trening kampu u istočnoj Ukrajni.
Mozgovoj, jedan od poznatih proruskih separatista bio je komandant brigrade pobunjeničke Prizrak (Fantom) u samoproglašenoj republici Novorusija.
Do početka sukoba u Ukrajini Mozgovoj je bio sasvim običan čovek. Kako navode svetski mediji, radio je u Sankt Petersburgu kao kuvar, a bio ej i vlasnik građevinskog preduzeća.
Mozgovoj bio običan čovek pre ukrajinske krize
Tako je, prenosi BBC, Aleksej Mozgovoj bio relativno nov u vođenju pobunjeničke brigade. Bez velikog vojnog iskustva, bivši vlasnik građevinskog preduzeća, upustio se u nešto novo - preuzeo je ulogu lidera spremnog da povede ljude u borbu protiv, kako je on nazivao, ilegalne vlade koja sedi u Kijevu.
Njegov pogled na situaciju u Ukrajni bio je jednostavan. Zapad je nelegalno nametnuo proevropsku vladu, pa shodno tome, ukrajinska vojska postala je agresorska.
- Oni su banditi, a nas nazivaju separatistima, oni nama prete doživotnom robijom, a što se nas tiče oni su ratni zločinci koji zaslužuju smrtnu kaznu - izjavio je Mozgovoj prilikom posete BBC-a njegovom trening kampu.
Kako prenosi britanski javni servis, koji je jedini imao pristup brigadi kojom je komandovao Mozgovoj, u šumi nadomak ruske granice preko 100 dobrovoljaca se pripremalo za borbu protiv ukrajinske vojske.
Ti isti dobrovoljci su do samo pre nekoliko nedelja od "stupanja u službu" bili obični ljudi - radnici u supermarketima, rudari, službenici…
Tajna baza Alekseja Mozgovoja:
- Nekada sam i ja živeo i radio kao sav normalan svet. Nisam željan vlasti, ne želim moć, već red i mir - govorio je Mozgovoj.
Njegovi sledbenici su imali uniforme i moderno oružje, a na pitanje kako je opremio svoju vojsku, uvek je neodređeno odgovarao:
- Barak Obama nas je svojom politikom naterao da se naoružamo, eto odakle nam oružje! Da je sedeo u svojoj kući i da nije zabijao svoj nos u druge države, poput Sirije, Libije i Ukrajine, ne bi ni imali potrebe da se naoružavamo - objašnjavao je Mozgovoj.
On je takođe neodređeno odgovarao i na pitanja tipa: "Zbog čega često ide u Moskvu i skim tamo razgovara?".
- Zašto me stalno pitate o tome? Pa mi smo jedan narod. Gde ću da idem ako ne kod svoje braće? Od koga da tražim savet ako ne od svog brata? - nadmeno je odgovarao Mozgovoj.
Njegov san je bio da jednoga dana "zajedno s Vladimirom Vladimirovičem Putinom popije šampanjac u čast rođene države Novorusije, a Ukrajince pozdravi oslobođenjem od oligarhije".
Aleksej Mozgovoj poznat je i po proglasu od prošle godine u kome se obraćao građanima Ukrajine koji sebe smatraju Ukrajincima.
Ovako je počinjao njegov proglas:
"Ukrajinče, da, upravo tebi se obraćam. Želiš u Evropsku uniju? Tamo je, govore ti, rajski život: sve jasno, uređeno i lepo, sve u svemu – raj. Ali, sve ima svoju cenu, a ta roba – veruj mi – preskupa je za tvoj džep. A već su počeo da je plaćaš brdima leševa i rekama krvi…"
Aleksej Mozgovoj sa svojom brigadom:
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/494073/Ubijeni-vodja-Fantoma-sanjao-o-sampanjcu-sa-Putinom
Ostin - Malo je verovatno da će se Srbija i Makedonija pridružiti EU u narednih 10 godina, ali obe zemlje
mogu da ostvare ekonomsku korist od EU, koja namerava da od 2014. do 2020. odobri Beogradu pomoć od 1,5 milijardi evra, ocenjuje američka bezbednosna i izdavačka kompanija Stratfor.
Stratfor navodi da je, s druge strane, Rusija svoj uticaj na Balkanu, gde ima jake istorijske i kulturne veze sa Srbijom i Grčkom, koristila da bi ugrozila interese Zapada. Proteklih godina je zainteresovanost Kremlja za taj region u velikoj meri vezana za pogoršanje odnosa između Zapada i Rusije. Cilj Moskve na Balkanu je sprečavanje širenja zapadnih vojnih snaga na taj region, uz sprovođenje strateških projekata energetske infrastrukture.
Pritisak Zapada je možda okončao projekat gasovoda Južni tok, ali ruska kompanija Gazprom namerava da izgradi gasovod Turski tok, do granice Turske sa Grčkom, a zatim do Makedonije, Srbije i Mađarske. Te zemlje su u centru ruske diplomatske ofanzive, ali je uticaj Moskve na Balkanu relativno ograničen, zbog unutrašnjih finansijskih i političkih prolema Rusije, ocenjuje Stratfor. Turski tok će, ukoliko bude izgrađen, uticati i na poboljšanje odnosa Ankare sa Skopljem i Beogradom. Rusija računa da će produžetak Turskog toka prolaziti kroz Makedoniju, prema srednjoj Evropi, ali nestabina situacija u Makedoniji preti da ugrozi planove Moskve, navodi Stratfor.
Rusija i Zapad imaju na Balkanu zajedničkog protivnika - političku nestabilnost, jer bez obzira koliko se vremena i političkog truda ulaže spolja, na Balkanu uspeh zavisi isključivo od prisustva jake i stabilne vlade, a vlade u tom regionu su po pravilu slabe, ocena je ove kompanije. Kao se navodi, obe strane pokušavaju da investicijama i energetskim projektima kupe uticaj, u čemu nastoji da ih prati i Turska, ali unutrašnji politički izazovi balkanskih zemalja prete da potkopaju te napore spolja. Tako da, dok velike sile koriste novac i politiku da bi ostvarile uticaj na Balkanu, slabe lokalne vlade nastavljaju da balansiraju između njih.
Sukob u Makedoniji, koji može ugroziti planove Rusije u regionu, primer je problema kakve strane sile imaju na Balkanu. Zapad, Rusija i Turska su spremne da ulože kapital u region, da bi ostvarile sopstvenu korist, ali će slabe vlade nastaviti da balansiraju između spoljnih sila, zaključuje Stratfor.
Na antivladine proteste u Skoplju je rusko Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo snažnom podrškom Vladi Makedonije. Moskva je opozicione partije i nevladine organizacije optužila da sarađuju sa Zapadom. Vlada u Skoplju se zvanično zalaže za ulazak u NATO i EU, ali je otvorena za ruski predlog o Turskom toku. Slaba vlada i sve veća politička nestabilnost u Makedoniji sprečavaju tu zemlju da postane jak saveznik Zapada ili pouzdan partner Rusije, ukazuje Stratfor.
http://www.danas.rs/danasrs/politika/stratfor_malo_verovatan_ulazak_srbije_u_eu_za_deset_godina.56.html?news_id=302161
Od 2014. izvoznici i mnoge kompanije iz EU-a i sa Balkana otežano rade zbog sankcija koje je Rusija uvela Zapadu.
Izvoz u Rusiju nije lak - razlog su visoki standardi koje je nametnula ta država i nezasito tržište koje broji blizu 150 miliona ljudi.
Ipak, kada se prođe birokratija, Rusija je pogodno mjesto za izvoz hrane.
Ali od 2014. godine izvoznici i mnoge kompanije iz Evropske unije otežano rade zbog sankcija koje je Rusija uvela Zapadu, nakon što je i sama sa druge strane došla pod iste, javio je iz Moskve reporter Al Jazeere Stefan Goranović.
Utjecale su sankcije i na dio hrvatskih privrednika. Dijelom zbog nemogućnosti izvoza poljoprivrednih proizvoda, jer Hrvatska je kao dio Evropske unije na udaru ruskih sankcija.
U Hrvatskoj gospodarskoj komori kažu da se privrednici interesiraju za Rusiju. Uz podatak da je izvoz pao za tri posto.
Promjena kursa rublje
"Kontramjere evropskim sankcijama koje je uvela Ruska Federacija, poglavito se odnose na poljoprivredne proizvode, dakle, trenutačno je na snazi zabrana uvoza voća, povrća, mesa i mlečnih proizvoda. Naši izvoznici su pritom izgubili otprilike 25 do 30 miliona dolara", kaže Jakov Despot iz Hrvatske gospodarske komore u Moskvi.
Ipak, Rusija je poznata kao odlično mjesto za poslovanje kompanija koje rade u građevinarstvu, ali i oni se sada suočavaju s problemima.
"U Rusiji je donijeta uredba kojom se zabranjuje uvoz robe iz EU-a na projekte koji se finansiraju iz ruskoga budžeta. Mi ćemo se, normalno, morati prilagoditi tim uredbama i dio proizvodnje ćemo prenijeti u Rusiju da bi ti naši proizvodi, postali de facto ruski proizvodi", kaže Siniša Bartol iz hrvatske kompanije „Proklima“.
Srbija, kao zemlja koja se još nije domogla članstva u EU-u, nije imala obavezu da uvede Rusiji sankcije, kao što su to tražili iz Brisela. Samim tim, Rusija nije uzvratila, pa su srpski privrednici dobili šansu da pojačaju izvoz koji je 2013. iznosio milijardu dolara.
"Ponovili smo taj rezultat 2014. godine, gde su nam sankcije definitivno doprinele povećanju izvoza, ali nažalost u poslednjih dva meseca je došlo do promene kursa rublje, došlo je do promene ekonomske situacije i poslovne klime u Ruskoj Federaciji i samim tim onemogućilo taj isti izvoz", objašnjava Sveta Vasiljević iz Privredne komore Srbije u Moskvi.
Zatvorena predstavništva
Pad rublje poskupio je uvoz, a Rusija se zbog krize usmjerila na sebe i odrekla dijela uvoza. Provjera je u početku bila striktna, pa je više zemalja bilo pod provjerom ruskih vlasti da u Rusiju uprkos sankcijama izvoze evropsku robu - među njima BiH i Srbija.
Bilo da je riječ o promenljivom kursu rublje ili međusobnim sankcijama između Rusije i Zapada, tek, mnogi predstavnici zapadnih kompanija zatvorili su svoja predstavništva u Moskvi.
Sada, mnogi ekonomisti smatraju da bi situacija koja je postojala pre 2014. mogla da se vrati tek za nekoliko godina, sa neizvjesnim ishodom.
Izvor: Al Jazeera
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/sankcije-rusije-i-zapada-utjecu-na-balkan
Gasovod "Turski tok" tek posle 2017. godine
Pokretanje gasovoda "Turski tok" ne može se očekivati pre 2017. godine, smatra turski ambasador u Rusiji
Umit Jardim, pošto je "Gasprom" ranije izneo procenu da gasovod početi s radom u decembru 2016.
Još nije potpisan obavezujući ugovor o izgradnji "Turskog toka" između Moskve i Ankare, a očekuje se da bi gas mogao da poteče tek nakon 2017. godine, rekao je Jardim u intervjuu za "Interfaks".
"Bilo bi netačno reći da će gasovod biti pokrenut konkretno 2016. ili 2017. godine", istakao je turski ambasador, dodajući da "Turska i Rusija još nisu ušle u fazu početka projekta".
Jardim, međutim, veruje da kada bi strane uspele da izvedu projekat, "to bila velika pobeda i za Tursku i za Rusiju". Moskva i Ankara nastavljaju razgovore o tom pitanju, kazao je Jardim.
Prethodno je izvršni direktor "Gasproma" Aleksej Miler izjavio da će gas do Turske preko "Turskog toka" početi da stiže u decembru 2016. godine.
"Turski tok" postao je alternativa projektu "Južni tok", pošto je ruski predsednik Vladimir Putin u decembru prošle godine objavio da je projekat "Južni tok" suspendovan zbog protivljenja Evropske unije i najavio da Rusija planira da pokrene "Turski tok" koji bi preko Crnog mora išao do Turske.
http://www.alo.rs/vesti/svet/gasovod-turski-tok-tek-posle-2017-godine/98747
Do početka sukoba u Ukrajini Mozgovoj je bio sasvim običan čovek. Kako navode svetski mediji, radio je u Sankt Petersburgu kao kuvar, a bio ej i vlasnik građevinskog preduzeća.
Mozgovoj bio običan čovek pre ukrajinske krize
Tako je, prenosi BBC, Aleksej Mozgovoj bio relativno nov u vođenju pobunjeničke brigade. Bez velikog vojnog iskustva, bivši vlasnik građevinskog preduzeća, upustio se u nešto novo - preuzeo je ulogu lidera spremnog da povede ljude u borbu protiv, kako je on nazivao, ilegalne vlade koja sedi u Kijevu.
Njegov pogled na situaciju u Ukrajni bio je jednostavan. Zapad je nelegalno nametnuo proevropsku vladu, pa shodno tome, ukrajinska vojska postala je agresorska.
- Oni su banditi, a nas nazivaju separatistima, oni nama prete doživotnom robijom, a što se nas tiče oni su ratni zločinci koji zaslužuju smrtnu kaznu - izjavio je Mozgovoj prilikom posete BBC-a njegovom trening kampu.
Kako prenosi britanski javni servis, koji je jedini imao pristup brigadi kojom je komandovao Mozgovoj, u šumi nadomak ruske granice preko 100 dobrovoljaca se pripremalo za borbu protiv ukrajinske vojske.
Ti isti dobrovoljci su do samo pre nekoliko nedelja od "stupanja u službu" bili obični ljudi - radnici u supermarketima, rudari, službenici…
Tajna baza Alekseja Mozgovoja:
U Moskvu po "mišljenje" ili "prijateljski savet"?
Mozgovoj, koji je do ukrajinske krize bio "običan čovek", vrlo brzo je napredovao do čoveka koji se sastajao sa zvaničnicima u Moskvi, a poprilično brzo je savladao političku retoriku.- Nekada sam i ja živeo i radio kao sav normalan svet. Nisam željan vlasti, ne želim moć, već red i mir - govorio je Mozgovoj.
Njegovi sledbenici su imali uniforme i moderno oružje, a na pitanje kako je opremio svoju vojsku, uvek je neodređeno odgovarao:
- Barak Obama nas je svojom politikom naterao da se naoružamo, eto odakle nam oružje! Da je sedeo u svojoj kući i da nije zabijao svoj nos u druge države, poput Sirije, Libije i Ukrajine, ne bi ni imali potrebe da se naoružavamo - objašnjavao je Mozgovoj.
On je takođe neodređeno odgovarao i na pitanja tipa: "Zbog čega često ide u Moskvu i skim tamo razgovara?".
- Zašto me stalno pitate o tome? Pa mi smo jedan narod. Gde ću da idem ako ne kod svoje braće? Od koga da tražim savet ako ne od svog brata? - nadmeno je odgovarao Mozgovoj.
Njegov san je bio da jednoga dana "zajedno s Vladimirom Vladimirovičem Putinom popije šampanjac u čast rođene države Novorusije, a Ukrajince pozdravi oslobođenjem od oligarhije".
Aleksej Mozgovoj poznat je i po proglasu od prošle godine u kome se obraćao građanima Ukrajine koji sebe smatraju Ukrajincima.
Ovako je počinjao njegov proglas:
"Ukrajinče, da, upravo tebi se obraćam. Želiš u Evropsku uniju? Tamo je, govore ti, rajski život: sve jasno, uređeno i lepo, sve u svemu – raj. Ali, sve ima svoju cenu, a ta roba – veruj mi – preskupa je za tvoj džep. A već su počeo da je plaćaš brdima leševa i rekama krvi…"
Aleksej Mozgovoj sa svojom brigadom:
Stratfor: Malo verovatan ulazak Srbije u EU za deset godina
Ostin - Malo je verovatno da će se Srbija i Makedonija pridružiti EU u narednih 10 godina, ali obe zemlje Stratfor navodi da je, s druge strane, Rusija svoj uticaj na Balkanu, gde ima jake istorijske i kulturne veze sa Srbijom i Grčkom, koristila da bi ugrozila interese Zapada. Proteklih godina je zainteresovanost Kremlja za taj region u velikoj meri vezana za pogoršanje odnosa između Zapada i Rusije. Cilj Moskve na Balkanu je sprečavanje širenja zapadnih vojnih snaga na taj region, uz sprovođenje strateških projekata energetske infrastrukture.
Pritisak Zapada je možda okončao projekat gasovoda Južni tok, ali ruska kompanija Gazprom namerava da izgradi gasovod Turski tok, do granice Turske sa Grčkom, a zatim do Makedonije, Srbije i Mađarske. Te zemlje su u centru ruske diplomatske ofanzive, ali je uticaj Moskve na Balkanu relativno ograničen, zbog unutrašnjih finansijskih i političkih prolema Rusije, ocenjuje Stratfor. Turski tok će, ukoliko bude izgrađen, uticati i na poboljšanje odnosa Ankare sa Skopljem i Beogradom. Rusija računa da će produžetak Turskog toka prolaziti kroz Makedoniju, prema srednjoj Evropi, ali nestabina situacija u Makedoniji preti da ugrozi planove Moskve, navodi Stratfor.
Rusija i Zapad imaju na Balkanu zajedničkog protivnika - političku nestabilnost, jer bez obzira koliko se vremena i političkog truda ulaže spolja, na Balkanu uspeh zavisi isključivo od prisustva jake i stabilne vlade, a vlade u tom regionu su po pravilu slabe, ocena je ove kompanije. Kao se navodi, obe strane pokušavaju da investicijama i energetskim projektima kupe uticaj, u čemu nastoji da ih prati i Turska, ali unutrašnji politički izazovi balkanskih zemalja prete da potkopaju te napore spolja. Tako da, dok velike sile koriste novac i politiku da bi ostvarile uticaj na Balkanu, slabe lokalne vlade nastavljaju da balansiraju između njih.
Sukob u Makedoniji, koji može ugroziti planove Rusije u regionu, primer je problema kakve strane sile imaju na Balkanu. Zapad, Rusija i Turska su spremne da ulože kapital u region, da bi ostvarile sopstvenu korist, ali će slabe vlade nastaviti da balansiraju između spoljnih sila, zaključuje Stratfor.
Na antivladine proteste u Skoplju je rusko Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo snažnom podrškom Vladi Makedonije. Moskva je opozicione partije i nevladine organizacije optužila da sarađuju sa Zapadom. Vlada u Skoplju se zvanično zalaže za ulazak u NATO i EU, ali je otvorena za ruski predlog o Turskom toku. Slaba vlada i sve veća politička nestabilnost u Makedoniji sprečavaju tu zemlju da postane jak saveznik Zapada ili pouzdan partner Rusije, ukazuje Stratfor.
http://www.danas.rs/danasrs/politika/stratfor_malo_verovatan_ulazak_srbije_u_eu_za_deset_godina.56.html?news_id=302161
Sankcije Rusije i Zapada utječu na Balkan
Od 2014. izvoznici i mnoge kompanije iz EU-a i sa Balkana otežano rade zbog sankcija koje je Rusija uvela Zapadu.
Izvoz u Rusiju nije lak - razlog su visoki standardi koje je nametnula ta država i nezasito tržište koje broji blizu 150 miliona ljudi.
Ipak, kada se prođe birokratija, Rusija je pogodno mjesto za izvoz hrane.
Ali od 2014. godine izvoznici i mnoge kompanije iz Evropske unije otežano rade zbog sankcija koje je Rusija uvela Zapadu, nakon što je i sama sa druge strane došla pod iste, javio je iz Moskve reporter Al Jazeere Stefan Goranović.
Utjecale su sankcije i na dio hrvatskih privrednika. Dijelom zbog nemogućnosti izvoza poljoprivrednih proizvoda, jer Hrvatska je kao dio Evropske unije na udaru ruskih sankcija.
U Hrvatskoj gospodarskoj komori kažu da se privrednici interesiraju za Rusiju. Uz podatak da je izvoz pao za tri posto.
Promjena kursa rublje
"Kontramjere evropskim sankcijama koje je uvela Ruska Federacija, poglavito se odnose na poljoprivredne proizvode, dakle, trenutačno je na snazi zabrana uvoza voća, povrća, mesa i mlečnih proizvoda. Naši izvoznici su pritom izgubili otprilike 25 do 30 miliona dolara", kaže Jakov Despot iz Hrvatske gospodarske komore u Moskvi.
Ipak, Rusija je poznata kao odlično mjesto za poslovanje kompanija koje rade u građevinarstvu, ali i oni se sada suočavaju s problemima.
"U Rusiji je donijeta uredba kojom se zabranjuje uvoz robe iz EU-a na projekte koji se finansiraju iz ruskoga budžeta. Mi ćemo se, normalno, morati prilagoditi tim uredbama i dio proizvodnje ćemo prenijeti u Rusiju da bi ti naši proizvodi, postali de facto ruski proizvodi", kaže Siniša Bartol iz hrvatske kompanije „Proklima“.
Srbija, kao zemlja koja se još nije domogla članstva u EU-u, nije imala obavezu da uvede Rusiji sankcije, kao što su to tražili iz Brisela. Samim tim, Rusija nije uzvratila, pa su srpski privrednici dobili šansu da pojačaju izvoz koji je 2013. iznosio milijardu dolara.
"Ponovili smo taj rezultat 2014. godine, gde su nam sankcije definitivno doprinele povećanju izvoza, ali nažalost u poslednjih dva meseca je došlo do promene kursa rublje, došlo je do promene ekonomske situacije i poslovne klime u Ruskoj Federaciji i samim tim onemogućilo taj isti izvoz", objašnjava Sveta Vasiljević iz Privredne komore Srbije u Moskvi.
Zatvorena predstavništva
Pad rublje poskupio je uvoz, a Rusija se zbog krize usmjerila na sebe i odrekla dijela uvoza. Provjera je u početku bila striktna, pa je više zemalja bilo pod provjerom ruskih vlasti da u Rusiju uprkos sankcijama izvoze evropsku robu - među njima BiH i Srbija.
Bilo da je riječ o promenljivom kursu rublje ili međusobnim sankcijama između Rusije i Zapada, tek, mnogi predstavnici zapadnih kompanija zatvorili su svoja predstavništva u Moskvi.
Sada, mnogi ekonomisti smatraju da bi situacija koja je postojala pre 2014. mogla da se vrati tek za nekoliko godina, sa neizvjesnim ishodom.
Izvor: Al Jazeera
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/sankcije-rusije-i-zapada-utjecu-na-balkan
Gasovod "Turski tok" tek posle 2017. godine
Pokretanje gasovoda "Turski tok" ne može se očekivati pre 2017. godine, smatra turski ambasador u Rusiji Umit Jardim, pošto je "Gasprom" ranije izneo procenu da gasovod početi s radom u decembru 2016.
Turski tok | Foto: Profimedia
"Bilo bi netačno reći da će gasovod biti pokrenut konkretno 2016. ili 2017. godine", istakao je turski ambasador, dodajući da "Turska i Rusija još nisu ušle u fazu početka projekta".
Jardim, međutim, veruje da kada bi strane uspele da izvedu projekat, "to bila velika pobeda i za Tursku i za Rusiju". Moskva i Ankara nastavljaju razgovore o tom pitanju, kazao je Jardim.
Prethodno je izvršni direktor "Gasproma" Aleksej Miler izjavio da će gas do Turske preko "Turskog toka" početi da stiže u decembru 2016. godine.
"Turski tok" postao je alternativa projektu "Južni tok", pošto je ruski predsednik Vladimir Putin u decembru prošle godine objavio da je projekat "Južni tok" suspendovan zbog protivljenja Evropske unije i najavio da Rusija planira da pokrene "Turski tok" koji bi preko Crnog mora išao do Turske.
http://www.alo.rs/vesti/svet/gasovod-turski-tok-tek-posle-2017-godine/98747
Američki gas konkurentan Gaspromu u Evropi?
LONDON -
Američki tečni prirodni gas (TPG) može naći kupce na evropskom tržištu gde će biti konkurencija
isporukama Gasproma, smatra analitičar kompanije Global ges analajziz (Global Gas Analysis), Piter Stjuart.
Američki tečni prirodni gas (TPG) može naći kupce na evropskom tržištu gde će biti konkurencija
Glavno tržište američkog gasa tradicionalno su azijske zemlje, tim pre što je tražnja gasa u Evropi u poslednje vreme smanjena zbog mera povećanja energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora i dostupnosti jeftinog uglja iz Rusije i SAD, preneo je Finmarket.ru .
Međutim, dok je ranije cena TPG u Aziji dostizala 20 dolara za milion britanskih toplotnih jedinica ( British Thermal Unit , BTU) usled povećane tražnje zbog odustajanja Japana od upotrebe nuklearne energije, sada je vrednost gasa pod uticajem kotacija nafte pala na oko osam dolara za milion BTU. Prema različitim procenama, pri tekućim cenama gasa na američkom distributivnom čvorištu Henri hab ( Henry Hub ) od 2,5 dolara za milion BTU, isporuke TPG u Evropu sa istočne obale SAD bile bi rentabilne po ceni od 6-7 dolara za milion BTU.
Za Aziju je taj pokazatelj već 9-10 dolara za milion BTU, s obzirom na veću udaljenost isporuka i naplatu prolaza tankera kroz Panamski kanal.
Na taj način mnogim isporučiocima TPG u SAD biće povoljnije da ga prodaju u Evropi. Za evropske potrošače takve cene se već sada mogu porediti sa cenama ruskog gasa. Pri tome, Piter Stjuart smatra da kupovina američkog gasa ima očigledne prednosti zbog rizika od snabdevanja gorivom iz Rusije preko Ukrajine. Pored toga, to je u skladu sa opštom strategijom EU o sniženju energetske zavisnosti od Rusije.
Analitičari navode da će konkurentnost tečnog prirodnog gasa iz SAD dalje rasti u slučaju oporavka cena nafte, jer će cene gasa koje u Evropu isporučuje Gasprom, a koje su vezane za cenu nafte, takođe rasti.
Prema najnovijim podacima Ministarstva energetike SAD, sada se na razmatranju u ministarstvu nalaze 53 projekta za izvoz TPG ukupnog obima 1,3 milijardi kubnih metara dnevno, ili skoro 500 milijardi kubika godišnje. Od toga je manje od 80 milijardi kubnih metara godišnje predviđeno za isporuku u Kanadu i Meksiko, koje imaju sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD, a ostale količine su za izvoz u druge zemlje.
http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/americki-gas-konkurentan-gaspromu-u-evropi_603074.html
Нема коментара:
Постави коментар