Љубић, који је за свог председниковања од 2004. године до данас променио три странке, и о чијем су „опусу“ писале скоро све дневне новине у земљи, не само да није био тема истраге агенције која би требало да се бори против корупције, него је још увек на месту председника општине Дољевац. Која и даље послује са фирмом која се сада води на име његовог оца.
Наиме, увидом у податке са Портала јавних набавки види се да је децембра 2014. године, дакле осам месеци пошто су Горан Љубић и његов брат Зоран Љубић осумњичени за корупцију, општина Дољевац доделила фирми „Водоградња“, чији су власници били браћа Љубић, посао поправке путева у вредности од скоро два милиона динара. Осим тог посла, фирма која се од јануара прошле године води на име оца председника општине Дољевац, пре два месеца добила је и посао набавке песка за ЈКП „Дољевац“, чији је оснивач општина. Набавку песка грађани Дољевца платили су 1,2 милиона динара.
Горан Љубић се у међувремену од сумњи за умешаност у корупцију брани са слободе, из фотеље председника општине у којој седи више од једне деценије.
Како је могуће да Агенција за борбу против корупције током свих ових година ни једном није поставила питање откуда Љубићу у имовинској карти и гаражи неколико скупих аутомобила, међу којима и луксузни „ламборгини“, за који би обичан становник Дољевца са просечном платом од 28.000 динара, морао да ради читавих 35 година, нема одговора.
Образложење помоћника директора Агенције за борбу против корупције у Сектору за контролу имовине и прихода Драгомира Трнинића да „у овом одељењу не ради довољан број људи“, може се пре сматрати изговором него одговором.
Трнинић каже да Oдељење за контролу имовине и прихода функционера „осим редовне контроле утврђене планом, углавном започиње поступке ванредне контроле имовине након релевантних написа из медија, ако им Одељење за представке укаже на неког или ако се против неког функционера већ води поступак везан за друге прекршаје“.
Љубић задовољава све критеријуме за проверу имовине, па и онај да су о њему писале новине, а 2012. године агенција је чак против његовог брата Зорана, који је у то време био директор „Водоградње“, поднела прекршајну пријаву. Разлог за пријаву је то што „Водоградња“ није пријавила учешће у јавним набавкама, што по закону мора да уради свака фирма у којој је неки функционер власник или сувласник.
На чело Дољевца Горан Љубић, звани Међарац, дошао је 2004, од када је стално увећавао своју имовину док је општина и даље једна од најсиромашнијих. У првој имовинској картици коју је Агенцији за борбу против корупције поднео 2010, Љубић је уписао да осим „ламборгинија“ има и аутомобиле „мерцедес“, „фолксваген“, „пежо“, „голф“, камион „мерцедес“, чамац и да је сувласник фирме „Водоградња“. (Занимљиво је да се на Јутјубу може пронаћи овај снимак „ламборгинија“ са нишким регистарским таблицама, које се издају мештанима Дољевца. Снимак је постављен пре три године, када је Љубић још имао овакав аутомобил, али није било могуће поуздано утврдити да ли је ово његов „ламборгини“.)
До 2015, када је остао без већег дела возног парка, укључујући и „ламборгини“, Љубић је купио неколико хектара грађевинског земљишта и неколико десетина ари пољопривредног земљишта. Удела у фирми „Водоградња“ се одрекао 2012. године, чим му је „скренута пажња да то можда није у реду“, како је рекао у изјави за Политику. „У пролеће прошле године ми је скренута пажња да то можда није у реду и одмах, истога дана, одрекао сам се дела власништва и могућности сваког одлучивања у предузећу“, рекао је Љубић за Политику у тексту који је објављен у августу 2012. године.
Увидом у регистар Агенције за привредне регистре може се видети да је свој удео од 50 одсто Горан Љубић пренео на брата Зорана Љубића не баш „истог дана у пролеће прошле године“, дакле 2011, како је рекао, већ три месеца пошто је објављен текст у Политици, у новембру 2012. године.
У априлу прошле године под сумњом да су умешани у корупцију ухапшени су, између осталих и директор, заменик директора, надзорни орган и неколико радника ЈКП „Дољевац“, које и сада даје послове фирми „Водоградња“. Горан Љубић се полицији предао после двонедељног бекства, а његов брат се крио чак пет месеци пре него што се предао у септембру прошле године. У медијима се спекулисало да су браћа Љубић добила дојаву о хапшењу дан пре акције и да су зато успели да умакну полицији. Горан Љубић се касније правдао да није био у бекству него на одмору и да се предао полицији чим се вратио у Дољевац. Суд је Горана Љубића пустио да се брани са слободе, а његовом брату Зорану, који се сумњичи да је са још једанаест људи учествовао у махинацијама и тако оштетио буџет Србије и Дољевца за 40 милиона динара, одређен је кућни притвор.
Само три месеца пре акције хапшења Зоран Љубић пренео је власништво над фирмом на свог оца Миодрага Љубића. Под вођством оца браће Љубић, „Водоградња“ наставља да послује са општином.
Горан Љубић је за председника општине први пут изабран 2004. године, као члан Покрета снага Србије Богољуба Карића. Био је и члан Нове Србије и председник удружења грађана „Покрет за развој југа“. Пре четири године, то удружење се прикључило Уједињеним регионима Србије. Горан Љубић тренутно као председник општине Дољевац зарађује 78.000 динара, а његова нова имовинска карта показује да му је од возног парка остао само „пежо 106“.
Љубић је и после вишенедељних покушаја остао недоступан за новинаре Пиштаљке. У општини смо углавном добијали одговор да је на службеном путу или да је одсутан из других разлога.
ПРИЛОЗИ:
Решење АПР-а о брисању Горана Љубића као сувласника "Водоградње"
Решење АПР-а о уписивању Миодрага Љубића као јединог власника "Водоградње"
Обавештење о закљученом уговору са "Водоградњом" за поправку путева
Обавештење о закљученом уговору са "Водоградњом" за набавку песка
http://pistaljka.rs/home/read/492
Нема коментара:
Постави коментар