Најгори људи, најгорих особина и не претерано паметни, спремни су на све зарад изградње сопствене каријере. Спремни су да униште и затру и свој народ и своју земљу, не би ли извукли ма какву корист.
Управо ово одликује читав кадар Вучићеве владе. Јер он сам, искомплексиран и свестан своје игноранције која распламсава осећај ниже вредности а који даље буди завист према свему светлом и позитивном, није ни способан да око себе окупи боље људе. Зато се око њега окупља само људски отпад, глупи али послушни, нестручни али послушни, нешколовани али послушни, необразовани али послушни, не способни на самостално доношење одлука, ставова али они и нису ту да размишљају већ да слушају и да за то буду награђени.
Неко би рекао да овакав систем не може да се одржи претерано дуго, да ће се распасти јер је глупост неодржива. Међутим – могуће је. Главни разлог одрживости оваквог система је јер је он заснован на сувом тоталитаризму. Сви ти послушници и гребатори ту су да потказују, застрашују, грабе од народа и чак и убијају ако је потребно. И све то, не под плаштом комунизма како смо већ навикли, већ под демократијом. Некада је сматрано да је сама идеологија комунизма та која је погубна, што и јесте истина, ипак тоталитаризам је могуће применити у било ком уређењу, само је потребно имати “праве људе ” за ту сврху.
Корупција
Један од ИПА фондова намењених Србији базира се управо на смањењу корупције. Када би обичан човек имао увид у количину покраденог новца од стране људи којима је поверено да се позабаве проблематиком корупције, вероватни би умро од муке. Пластично појашњење ишло би овако:
Марко је задужен да осмисли пројекат којим би се смањила корупција у сектору А. Марко појма нема како да осмисли тај пројекат па ће платити Бану. Бане ја написао тај пројекат и потписао Марка који га је однео код Жељка. Жељко као КВ радник појма нема шта значи написано па пита Марка колико он добија од тога да прогура пројекат. Марко му обећа неку своту новца, и Жељко пристаје. Међутим ту је Марија, и Каћа и Јован и Пеђа и нико од њих ни не зна шта је у пројекту, али га гурају. Пројекат пролази и паре се добијају. Међутим, ту настаје проблем, Марко не зна како да искористи пројекат и како да га примени уопште на групу људи са којима лично учествује у корупцији. Један део новца задрже, остатак врате. Новац стоји до истека рока, до ког је било предвиђено да га употребе. Када истекне рок, остатак се крпи из буџета, а пенали се мере милионима евра јер је новац задржан а нико га није искористио. А Бане је и даље без посла. И то је само почетак.
Подаци министарства ипак указују да Србија из године у годину, уместо да повећава, све мање користи кредите – у прилог томе податак да су издвајања за пенале од 2009. до краја 2013. порасла готово четири пута.
У 2009, према тим подацима, трошак за пенале био је 2,06 милиона евра, 2,13 милиона у 2010, 4,47 милиона у 2011, затим 5,57 милиона у 2012, док је у 2013. за пенале плаћено чак 7,73 милиона евра. (хттп://www.новости.рс/вести/насловна/економија/актуелно.239.хтмл:485000-Србија-платила-22-милиона-евра-пенала-за-неискорисцене-кредите)
Док је тај дуг само у 2014. години износио 12,5 милиона евра. (хттп://балканс.аљазеера.нет/вијести/милионски-пенали-за-неискористене-кредите)
Коридори, Жежељев мост, кредити за обнову неколико школских установа, модернизовање школских установа, железнице Србије, пројекти везани за пољопривреду и сточарство, развој туризма… И још мноштво кредита за које је наша власт поносно испросила милионе евра, да си похвалила како је добила новац од Европске уније остали су потпуно неискоришћени, јер неке нису знали а неке вероватно нису ни хтели да употребе за оно за шта су намењени. Данас тај новац, са милионском каматом враћамо ми!
Власт нас кажњава јер је неспособна, њихову неспособност и “коцкарска” задужења враћају пензионери, радници, незапослени, чак и они нерођени робови овог болесног система. Другим речима, кредитима које Влада Србије добија од ММФ, Светске банке и ИПА фондова користи у личне сврхе да продужи своју карикатурну представу понижавајући народ и задужујући га из дана у дан све више.
Јуче смо имали прилику да слушамо још једну јавну просидбу Александра Вучића, овај пут није молио само “за Србију” већ и за Албанију. Питам се значи ли то да ћемо лично финансирати и шиптарски пројекат “Велика Албанија”, јер ма колико назадна била Албанија је национални пројекат и иде напред, док Србија са напредњацима нема више где ни назад.
Весна Веизовић
Васељенска
http://www.srbijadanas.net/srbija-sa-naprednjacima-nema-vise-gde-ni-nazad/
Нема коментара:
Постави коментар