Zaštita – 2015

Nema dana a da nas razne službe za istraživanje javnog mnjenja ne obaveštavaju o tome kako raste i kako se šire ljubav i podrška naroda upućeni glavnom načelniku Rusije. Kao da smo na licitaciji. Jedni uzvikuju 80 odsto podrške i odobravanja, drugi povećavaju na 84, pa onda na 86 – po principu „ko da više“. Šta će svi ti siroti sociolozi raditi kada se podrška približi broju 100, ostaje nam samo da nagađamo. Jer kao što i sami možete da pretpostavite, stigli smo do tog stepena ushićenosti posle kojeg podrška više nikako ne bi smela da opada. Reklo bi se da takva svenarodna podrška nesumnjivo garantuje sveopšti mir i stabilnost. Tim pre što
se ona, i danju i noću, svesrdno ohrabruje i podstiče svim raspoloživim sredstvima državne propagande.
Međutim, ispostavilo se da u svu tu opštenarodnu podršku i efikasnost propagande Kremlj izgleda ne veruje. Tokom osam dana, od 2. do 10. aprila, na teritoriji Rusije su izvedene operativno-strateške vežbe Unutrašnje vojske MUP-a Ruske Federacije (Внутренние войска Министерства внутренних дел Российской Федерации). Masovnim manevrima pod nazivom „Zaštita – 2015“ obuhvaćeni su Zapadni, Centralni, Privoložski, Severno-kavkaski, Južni i Krimski federalni okruzi, odnosno čitav evropski deo Ruske Federacije. U vežbama učestvuje 40 hiljada uniformisanih i naoružanih ljudi i 1.500 jedinica motorizovane i ostale vojne tehnike. Zvanični predstavnik nadležne uprave je saopštio da je „zadatak vežbi primena vojne sile i tehnike u situaciji pogoršanja operativnih uslova u regionima Ruske Federacije. Izbor zadatka je povezan s novim opasnim pretnjama uperenim na unutrašnju bezbednost države“. On je otvoreno naveo i šta je to što organizatori ovih vežbi podrazumevaju pod opasnim pretnjama: „Za osnovu je bio uzet scenario zasnovan na događajima koji su se nedavno odigrali u jednoj od susednih zemalja. Pripadnici unutrašnje vojske uvežbavaju suprotstavljanje pojavama terorizma i ekstremizma, s ciljem zaštite društvenog poretka i opšte bezbednosti. Radi toga su tokom vežbi bile sazdane situacije veoma bliske realnim događajima, od zapaljenih automobilskih guma, pa sve do kamenica i flaša kojima su učesnici vežbi bili zasipani“.
Vasilij Pančenkov, rukovodilac Unutrašnje vojske zadužen za medije, s ponosom je nabrajao koja su sve sredstva specijalne zaštite tokom ovih manevara korišćena. Pored uobičajenih, vodenih topova, suzavca i najrazličitije vojne tehnike, korišćena su i najnovija, takozvana nesmrtonosna oružja. Ali u daljem toku izveštaja se ispostavilo da su u pojedinim etapama vežbe bila primenjivana i nimalo „nesmrtonosna oružja“. Obavestili su nas i o tome da su „u cilju uništavanja velike naoružane bande, na poligonu u Rostovskoj oblasti protiv uslovnog protivnika bile primenjivane avijacija i artiljerija“. Očigledno da se na planu mogućih unutrašnjih pretnji i ovakav scenario razmatra kao verovatan.
Današnji položaj Unutrašnje vojske nam rečito govori o tome čega se to Kremlj zapravo najviše plaši. Kada su Oružane snage Ruske Federacije bile podvrgnute bolnim reformama i kada su bile izložene značajnim smanjenjima oficirskog i podoficirskog kadra, u redovima Unutrašnje vojske se ništa od toga nije događalo. Još su im i plate iz godine u godinu samo rasle. Isto toliko dosledno se i njihov sastav ubrzanim tempom prevodio u čisto profesionalnu armiju. Danas Unutrašnja vojska u svom sastavu ima oko 80 hiljada profesionalaca, od ukupno 170 hiljada trajno naoružanih ljudi. (Poređenja radi, iz inostranih izvora se da saznati da sve suvozemne jedinice Oružanih snaga RF u svom dežurnom sastavu imaju samo 270 hiljada vojnika.) Nema gotovo nikakve sumnje da je deo Unutrašnje vojske koji se po rasporedu nalazi u stanju permanentne bojeve gotovosti, formiran isključivo od profesionalaca. Na to da je baš ovaj resor državne bezbednosti pod posebnom brigom Kremlja, ukazuje i činjenica da je za njenog glavnokomandujućeg prošle godine postavljen niko drugi do general armije Viktor Zolotov, dugogodišnji načelnik Službe lične bezbednosti predsednika.
Dakle da rezimiramo: istraživanja javnog mnjenja, visok stepen podrške i usta puna hvale su jedno, a duševni mir načelnika je nešto sasvim drugo. Za njegov miran san je potrebno nešto mnogo opipljivije, u obliku oklopnog transportera, artiljerijskog oruđa ili helikoptera.

Ежедневный журнал, 09.04.2015.

http://pescanik.net/zastita-2015/

Nemačka odbija da zove Putina na samit G-7

Nije u našem interesu da se Rusija dugoročno izoluje ali, posle aneksije Krima, ne možemo se jednostavno

praviti kao da se ništa nije dogodilo, kaže Frank-Valter Štajnmajer 

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Dok posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ukazuju da su se, posle više od od mesec dana relativnog zatišja, borbe u istočnoj Ukrajini intenzivirale, članovi Normandijske četvorke sinoć je trebalo da se okupe u Berlinu kako bi pregovarali o primeni drugog sporazuma iz Minska. Domaćin skupa, nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, u jučerašnjem intervjuu listu „Velt” pozvao je Rusiju i Ukrajinu da pređu na novu fazu sprovođenja sporazuma „Minsk 2”.
„Ta faza podrazumeva pripreme za lokalne izbore u oblastima koje drže separatisti, ali i pristup humanitarnim organizacijama i obnovu u istočnoj Ukrajini”, rekao je Štajnmajer, dodajući da je napravljen napredak što se tiče povlačenja teškog naoružanja, kao i po pitanju delovanja posmatrača OEBS-a u istočnoj Ukrajini, ali da „to nije dovoljno”. „Ponovo dolazi do kršenja primirja”.
Posmatrači OEBS-a su juče saopštili da se u pojedinim delovima na istočne Ukrajine može čuti intenzivna minobacačka paljba, a naročito u okolini Donjecka.
O tome će biti na sastanku u Berlinu gde će Štajnmajer ugostiti šefove diplomatija Ukrajine, Rusije, i Francuske, Pavla Klimkina, Sergeja Lavrova i Lorana Fabijusa. Francuski šef diplomatije je već najavio mogućnost slanja mirovnih snaga, kao podršku OEBS-u u Ukrajini, ali da bi se to dogodilo, kako tvrde u Moskvi, neophodna je podrška i Rusije.
Zvaničnici NATO-a su za nedeljno izdanje „Frankfurter algemajne cajtunga” izjavili da uprkos sporazumu Rusija očito i dalje šalje trupe i oružje u istočnu Ukrajinu.
„Mi i dalje vidimo rusku podršku separatistima kroz naoružanje, trupe i obuku. Rusija još uvek pokreće trupe i naoružanje preko otvorene granice ka Ukrajini”, saopštio je NATO ukazujući da u pomenuto naoružanje spadaju tenkovi tipa T-80 i T-90, potom oklopna vozila, artiljerija i vazdušni odbrambeni sistemi.
Prema pisanju ovog lista, „separatisti raspolažu sa više ruskog naoružanja nego ranije”, pri čemu NATO ne želi da „prihvati jedno dalje proširenje njihove (proruske) oblasti”.
Rezultat sastanka Normandijske četvorke u Berlinu biće razmotren danas i sutra u Libeku, gradu na severu Nemačke gde se održava sastanak ministara spoljnih poslova Grupe Sedam (G-7), koji je svojevrsna priprema za junski samit ove grupe industrijski najrazvijenih nacija, koji će biti održan u bavarskom dvorcu Elmau.
Nemačke opoziciona Levica pozvala je ponovo nemačku vladu da na samit pozove i ruskog predsednika Vladimira Putina i time obnovi G-8, što je do ruske aneksije Krima bio format u kojem su učestvovali lideri SAD, Nemačke, Velike Britanije, Japana, Francuske, Italije, Kanade, Rusije, uz prisustvo čelnika Evropske unije.
„Budući da se nijedna kriza ne može rešiti bez Rusije, naravno da bi G-7 trebalo ponovo da bude G-8”, rekao je u razgovoru za nemačku novinsku agenciju Gregor Gizi, lider ove levičarske partije. „Izolacijom Rusije se ne postiže ništa, samo nama šteti”
Međutim, Štajnmajer je u intervjuu za jučerašnji „Velt” odbacio ovaj zahtev, ali je ukazao da Berlin ipak želi da obnovi veze sa Moskvom.
„Nije u našem interesu da se Rusija dugoročno izoluje, ali posle aneksije Krima, protivne međunarodnom pravu, ne možemo se jednostavno praviti kao da se ništa nije dogodilo”, rekao je Štajnmajer. „Put nazad u G-8 vodi preko poštovanja jedinstva Ukrajine i sprovođenja ruskih obaveza iz Sporazuma iz Minska”.
On je, ipak, istakao značaj Rusije u rešavanju međunarodnih kriza te dodao da aktuelni pregovori sa Iranom i dramatični, nerešeni sukobi u Siriji, Jemenu i Libiji pokazuju „da mi imamo sopstevni interes da Rusiju jače integrišemo u traženju rešenja”.
S druge strane, nemački mediji prenose izjavu Putinovog pres sekretara Dmitrija Peskova da Rusija ne namerava da se nekom nameće radi učestvovanja u skupovima različitih međunarodnih formata, ali da „razmatranje svetskih problema bez učešća Rusije teško da može biti efektivno i da dovede do nekih efikasnih rezultata”. Peskov je, pritom, ponovio da je Moskva otvorena za svaku vrstu saradnje.
Nenad Radičević
-----------------------------------------------------------------
Moskva će od 2019. tražiti novi tranzit
Berlin – Projekat „Južni tok” je zaustavljen da bi ruski gas i dalje prolazio kroz Ukrajinu, kazao je juče čelnik „Gasproma” Aleksej Miler, dok je ruski ministar energetike Aleksandar Novak istakao da će Moskva verovatno za četiri godine prestati da svoje energente isporučuje preko Ukrajine.
„Pozivaju se na to da nismo bili spremni da radimo po propisima Trećeg energetskog paketa i poštujemo evropsko zakonodavstvo, ali to nije istina. Cilj je bio da se sačuva postojeće stanje – tranzit preko teritorije Ukrajine”, kazao je Miler, a prenosi Tanjug.
Šef ruskog energetskog giganta je istakao da je distribucija preko Ukrajine „najslabija karika” i da je tranzit bio „ poklon Sovjetskog Saveza Ukrajini” . RIA Novosti iz Berlina prenose izjavu ministra energetike Rusije Aleksandra Novaka koji kaže da će Moskva sa velikom verovatnoćom odustati od tranzita gasa preko Ukrajine posle 2019.
„Zato su sada svi napori usmereni na to da se realizuje izgradnja distributivne infrastrukture u Turskoj, na granici između Turske i Grčke, i dopremanje potrošačima jugoistočne i centralne Evrope tom maršrutom”, kazao je Novak.
Istovrenemo je ruski predsednik Vladimir Putin ukinuo je zabranu isporuka protivvazdušnih raketnih sistema S-300 Iranu, koju je, kao predsednik, uveo Dmitrij Medvedev 2010. godine, javili su ruski elektronski mediji. Posle sankcija uvedenih Iranu, bilo je suspendovano važenje rusko-iranskog ugovora iz 2007. o isporuci sistema S-300, podseća Itar Tas.
Tanjug

objavljeno: 15.04.2015.

 

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Nemacka-odbija-da-zove-Putina-na-samit-G-7.lt.html

Netanijahu Putinu: Rakete će učiniti Iran agresivnijim

 

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu danas je, u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izrazio razočaranje Izraela zbog odluke Moskve da ukine zabranu prodaje protivraketnog sistema odbrane S-300 Teheranu. "Netanijahu je rekao Putinu da će odluka Rusije samo učiniti da Iran postane agresivniji u regionu i zapreti bezbednosti Bliskog istoka", navedeno je u saopštenju iz premijerovog kabineta.
U razgovoru koji je trajao skoro jedan sat, Putin je nastojao da odagna zabrinutost zbog svoje odluke.
"Telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanijahua upriličen je na inacijativu izraelske strane", navedeno je u saopstenju Kremlja u kome se dodaje: " U vezi sa zabrinutošću oko uklanjanja embarga, izražene od strane Benjamina Netanijahua, Vladimir Putin je objasnio u detalje logiku akcije ruskog rukovodstva."
Na osnovu predsedničkog dekreta skinuta je zabrana da se isporuči raketni šitem Iranu preko teritorije Rusije ili van nje avionima ili brodovima koji plove pod ruskom zastavom, podsećaju izraelski mediji. Nakon razgovora s Putinom, Netanijahu je takođe rekao da odluka da se ukine zabrana prodaje sistema S -300 Iranu predstavlja direktan rezultat nuklearnog sporazuma između Teherana i svetskih sila.
"Nakon tog sporazuma o oružju ima li ikoga ko još ozbiljno tvrdi da će taj sporazum s Iranom učiniti Bliski istok bezbednijim?" upitao je Netanijahu.
Putin je u ponedeljak potpisao dekret kojima se ukida zabrana isporuke odbrambenog sistema S-300 iranu. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da je to u svetlu napretka u nuklearnim pregovorima s Iranom i da nema više potrebe za embargom.
Izraelski ministar odbrane Moše Jaalon izjavio je danas da je prodaja tog raketnog sistema direktna posledica sporazuma postignutog u Lozani ranije ovog meseca.

http://www.novimagazin.rs/svet/netanijahu-putinu-rakete-ce-uciniti-iran-agresivnijim

Putin na Twitteru prati samo sebe

Nalog ruskog predsednika Vladimira Putina na ruskom prati 1,18 miliona ljudi, dok on prati samo jedan Twitter nalog - sopstveni engleski nalog.
Društvene mreže poput Twittera, Facebooka i Instagrama postale su sastavni deo svakodnevne komunikacije političara, njihovih PR timova sa javnošću.

I dok većina svetskih lidera ima više miliona pratilaca, a i sami prate mnoge, ruski predsednik sa engleskog naloga prati devet osoba, a sa ruskog samo sebe, odnosno svoj nalog na engleskom jeziku.

Među odabranima koje Putin prati su (pored njega samog) i premijer Indije Narednra Modi, predsednik Venecuele Nikolas Maduro, predsednici Paname i Kolumbije, Rikardo Martineli i Huan Manuel Santos, kao i dve latinoameričke predsednice - Dilma Rusef iz Brazila i Kristina Kirhner iz Argentine.

Američki predsednik Barak Obama je, međutim, ubedljivo najpraćeniji svetski lider sa 58 miliona pratilaca, dok on prati čak 644.000 ljudi. Interesantan podatak je i da se Putin i Obama ne prate međusobno.

Bez obzira na to što ruski predsednik ima oko 56 miliona sledbenika manje od američkog, Putin se nedavno našao na prvom mestu među svetskim liderima na listi najuticajnijih ljudi, koju je nedavno objavio američki magazin "Time", na osnovu onlajn ankete.

http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?nav_id=980687&fs=1

POBUNA NA POMOLU? Putin zabranjuje Rusima da gledaju porniće na internetu?

Posle donošenja sudske odluke koja se poziva na međunarodnu konvenciju od pre 100 godina, sud regije Apastovski u Tatarstanu naredio državnoj službi za kontrolu interneta da blokira 136 sajtova sa "pornografskim materijalom". To znači da bi i milioni drugih ruskih pornografskih sajtova mogli biti ugašeni.
Sva pornografija na internetu uskoro bi mogla da bude zabranjena u Rusiji, posle donošenja bizarne sudske odluke koja se poziva na međunarodnu konvenciju potpisanu pre više od 100 godina.
Reč je o slučaju u kom je sud regije Apastovski u Tatarstanu naredio državnoj službi za kontrolu interneta da blokira 136 sajtova sa “pornografskim materijalom”, prenosi B92.
Navodeći propise napisane 1910. i 1923. sud je zabranio ilegalnu distribuciju pornografije, ali nije jasno definisao šta se smatra “legalnom distribucijom”. To znači da bi i milioni drugih ruskih pornografskih sajtova mogli biti ugašeni.
Dokumenti na koje se pozivao okružni tužilac bili su Konvencija za suzbijanje distribucije bludnih izdanja, potpisana u Parizu 1910. i kasniji međunarodni sporazum potpisan u Ženevi 1923.
Iako su potpisani u vreme Carske Rusije, odnosno Sovjetskog Saveza, tužioci su smatrali da je država i dalje obavezana ovim sporazumima.
Pomenuti sajtovi pronađeni su pretraživanjem na Yandexu termina “prostitutke Kazana” i “porno video”.
Dobijeni rezultati pretrage zatim su ispitani u Ministarstvu kulture koje je potvrdilo da sadrže pornografske materijale.
(Telegraf.rs)

http://www.telegraf.rs/vesti/1522577-pobuna-na-pomolu-putin-zabranjuje-rusima-da-gledaju-porice-na-internetu

ONA JE SPASLA RUSIJU: Ovo je žena kojoj Putin jede iz ruke!

I njemu odbrusi kad nije u pravu: Vladimir Putin i Elvira Nabiuljina (Foto: AP)

Bankarka Elvira Nabiuljina, druga najmoćnija ženom Rusije, odolela je svim pritiscima i uspela da oporavi
nacionalnu valutu. Kažu da joj nije problem da skreše u brk i Vladimiru Putinu kad on nije u pravu
Kada je krajem prošle godine ruska rublja počela da varira i našla se u slobodnom padu, mnogi su bili spremni da kažu da sankcije Rusiji, zbog umešanosti u ukrajinski sukob, daju rezultate te da bi moglo da počne odbrojavanje Putinovih dana u Kremlju. Iako se činilo da ruska kola jure nizbrdo, ovih dana je stigla vest da se rublja skinula s aparata i polako vraća svoju snagu u odnosu na evro i dolar.
Rublja je ponovo zanimljiva i ulagačima i štedišama, a s obzirom na rast cena nafte (na nivou od oko 60 dolara za barel), predviđeni kolaps ruske ekonomije je, barem za sada, zaustavljen. Osim toga, velika većina Rusa zbog izolacije i teškoća u kojima su se našli okrivljuju “antiruski Zapad”, a ne sopstvenu političku elitu.
Likovanje Moskve
Ipak, Rusija likuje jer sankcije nisu dale rezultate koje su Brisel i Vašingon očekivali, a za oporavak rublje najzaslužnija je jedna od najbliskijih Putinovih saradnica i osoba koja je jedan od glavnih nosilaca “Putinovog ekonomskog programa” - energična pedesetdvogodišnja predsednica Središnje (narodne) banke i donedavna predsednikova pomoćnica za ekonomska pitanja Elvira Nabiulјina.
Ona nije podlegla panici koja je zavladala Kremljom, nego je, uprkos pretnjama, odbila da iz rezervi ubrizga sredstva za spas rublje. Čekala je i kalkulisala s drugim parametrima.
Rizik se isplatio
Takav rizik se isplatio, tržište se stabilizovalo, a rublja je počela da se vraća na realan nivo. Ruski mediji su zabrujali: Da li je Elvira Nabiuljina žena kojoj Rusija duguje spas?! Ona je među vodećim ekonomskim stručnjacima, a neki je smatraju i sivom eminencijom ili barem delom ekonomskog tima koji mora da smisli način da Rusija ne doživi kolaps, pogotovo jer su glavne poluge njenog rasta ono što im je “Bog rasuo po Sibiru” - nafta, plin, ugalj i zlato, a industrijska proizvodnja je tek negde po strani.
Ponoćne vožnje
Nabiuljina, jedna od najboljih studentkinja Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Moskvi, uletela je u posao u jeku najtmurnijeg razdoblja Rusije: raspad SSSR, ekonomija na rubu provalije, barel na 20 dolara, politička nestabilnost.
U vreme dolaska Putina u Kremalj 2000. radila je u Centru za strateške odluke, gde je ubrzo zapela za oko Putinovom prijatelju i finansijskom magu Germanu Grefu i postsovjetskom kremaljskom starosedeocu, neformalnom lideru neoliberalne frakcije ruske citadele moći, Anatoliju Čubajsu.
Nabiuljina nije propustila šansu, a Gref joj je bio vetar u leđa i doveo je u Ministarstvo ekonomskog razvoja, koje će ona preuzeti - tako je htela sudbina - baš kobne 2008, kada počinje recesija. Iako su Aleksej Kudrin, tadašnji ministar finansija, i Gref pobrali sve zasluge kada je Rusija uspela da se izvuče iz krize, jasno je da ni Nabiuljina nije bila nevažan činilac.
Moskovski mediji pišu da ume da se zakači s Putinom, a on joj sad jede iz ruke. Ugledni nedeljnik Ogonjok proglasio ju je drugom najuticajnijom ženom Rusije, iza šefice Senata, Valentine Matvijenko, za koju kažu da je politička figura. Doduše, Nabiuljina ima i kritičare, koji smatraju da je ona “najveći neprijatelj ruske industrije”.
O njenom privatnom životu malo se zna. Udata je za direktora Više ekonomske škole, Jaroslava Kuzminkova, koji joj je bio mentor na doktoratu. Imaju sina Vasilija. Zna se da za relaksaciju u noćnim satima katkad projuri moskovskim ulicama u "jaguaru" S Type.


(Jutarnji.hr)

http://www.kurir.rs/planeta/ona-je-spasla-rusiju-ovo-je-zena-kojoj-putin-jede-iz-ruke-clanak-1740459

PUTIN ISPITUJE TEREN: Ruski avioni nadomak Britanije, London u strahu, RAF podigao "Tajfune"

Ministarstvo odbrane Velike Britanije tu vest je saopštilo nekoliko sati nakon što je otkriveno da su ratni
brodovi Ruske severne flote ušli u engleski kanal pre planiranih antivazdušnih i antipodvodnih vežbi
Borbeni avioni britanskih vazduhoplovnih snaga (RAF) “tajfun” poleteli su nakon što su ruski vojni avioni uočeni blizu vazdušnog prostora Velike Britanije.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije tu vest je saopštilo nekoliko sati nakon što je otkriveno da su ratni brodovi Ruske severne flote ušli u engleski kanal pre planiranih antivazdušnih i antipodvodnih vežbi, javlja Skaj njuz.
Kako javlja agencija Interfaks, brodovi su stacionirani da nadgledaju vojne vežbe u severnom Atlantiku a “HMS Argyl” je razmešten tako da prati razarač i “tajfun” koji je poslat iz baze RAF-a u Škotskoj.
Portparol Ministarstva odbrane rekao je povodom poslednjeg incidenta, da su borbeni avioni za brzo reagovanje tipa “tajfun” poslati ubrzo nakon što su ruski avioni uočeni blizu granica Velike Britanije.
(Telegraf.rs / Izvor: Rts.rs)

http://www.telegraf.rs/vesti/1522910-putin-ispituje-teren-ruski-avioni-nadomak-britanije-london-u-strahu-raf-podigao-tajfune

Ciprasu više ne veruju

Ciprasovo odbacivanje mera štednje, zahtevi za isplatnom ratne odštete od Nemačke i zbližavanje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, istopili su simpatije prema Grčkoj. Ako i preživi sledeća tri meseca balansirajući na ivici bankrota, Grčka je možda propustila priliku za dugoročan dogovor o dugu sa zemljama

članicama evrozone, koje su joj najvažniji poverioci.

A najviše ih "boli" zbližavanje s Putinom

 

 

 

Vlada premijera Aleksisa Ciprasa izgubila je poverenje kreditora, tako da su dovedena u pitanje sva rešenja koja su prošlih nedelja nuđena Grčkoj.
Budući da je odbačena mogućnost za otpis dugova, najbolji plan za Grčku bio bi da prvo otplati skupe zajmove Međunarodnog monetarnog fonda, prevremeno isplati obveznice Evropske centralne banke (ECB) i produži kredite kod zemalja članica evrozone.
- To bi bilo najbolje rešenje koje bi proračunu Grčke uštedelo milijarde evra, i smanjilo izloženost MMF-a i ECB-a Grčkoj - kaže za Rojters Jakob Funk Kirkegard iz Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju.
Takvo rešenje smanjilo bi efektivnu kamatnu stopu na grčki dug na manje od dva odsto, i znatno smanjilo glavnicu koju će otplaćivati u sledećoj deceniji.
Ciprasovo odbacivanje mera štednje, zahtevi za isplatnom ratne odštete od Nemačke i zbližavanje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kao i Varufakisovo otezanje pregovora i traženje otpisa dela duga, istopili su simpatije prema Grčkoj.
Kreditori poput Nemačke, Holandije i Finske traže da Međunarodni monetarni fond ostane uključen u rešavanje problema, jer ima moć da pritisne Atinu da provede reforme, u čija obećanja se sve manje veruje

SAD izdvojile 15 miliona dolara za informacioni rat protiv Rusije  

Moskva je opasnija od Islamske države. Za informacioni rat protiv Rusije Amerika planira da izdvoji više od 15 miliona dolara. Skoro 10 miliona više nego za suprotstavljanje ideologiji islamskog fundamentalizma.
Na bazi češkog radija „Svoboda“, koji se finansira iz američkog budžeta, biće formirano digitalno medijsko odeljenje u kom će raditi eksperti za društvene mreže.
Zadatak „internet ratnika“ je da se na odgovarajući način integrišu u ruske društvene mreže „Vkontakte“ (U kontaktu) i „Odnoklasniki“ (Drugovi iz razreda), ali i u ruske segmente Fejsbuka i Tvitera.
O formiranju sajber-štaba u Pragu govori se u zahtevu koji je uputila američka vladina organizacija Savet direktora za pitanja emitovanja (BBG). Zahtev je prošlog meseca kongresu uputio predsednik SAD.
Generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov ističe da američke i evropske kolege sve češće priznaju da stiču utisak da gube informacioni rat sa Rusijom.
„Sa tog stanovišta, ovaj korak se može lako objasniti. Društvene mreže su jedan od glavnih izvora informacija, a analitičari i u SAD i u Evropi primećuju da Rusija ovde radi vrlo aktivno na promovisanju svojih stavova“, objašnjava Kortunov.
Prema njegovim rečima, rusko društvo danas teško prihvata ideje zapadne propagande jer sam izvor izaziva sumnju u verodostojnost.
„Ne mislim da iznete inicijative mogu da utiču na rusko javno mnjenje. Što se tiče ruske opozicije, sa njenim kritičnim odnosom prema svim aspektima delatnosti lokalnih političara, njoj nikakva propaganda nije potrebna“, ističe Kortunov.
Generalni direktor Centra za političko informisanje Aleksej Muhin podseća na novu, ne sasvim „prijateljsku“ ulogu društvenih mreža.
„One su polazna tačka za organizaciju masovnih nereda, u šta smo se mogli uveriti u Egiptu i Libiji. Mislim da je reč o formiranju medijskih projekata koji se neće koristiti za dugotrajne borbe, već za organizaciju masovnih nereda, pa čak i državnih udara“, kaže Muhin.
U zahtevu Saveta direktora za pitanja emitovanja govori o tome da je cilj ruskog „mehanizma dezinformisanja“ da „poseje pometnju teorijama zavere“.
Ova izjava, prema Muhinovim rečima, deluje kontroverzno u kontekstu zloupotrebe informacionih mogućnosti kojoj pribegava Amerika.
On kaže da je nedavna izjava šefa francuske vojne obaveštajne službe Kristofa Gomara to i pokazala.
„Pred Narodnom skupštinom jasno je izjavio da su SAD dezinformisale javnost i NATO saveznike o tome da je Rusija pripremala vojnu intervenciju u Ukrajini pre zaoštravanja krize u Donbasu“, rekao je Muhin.

(Izvor: sputniknews.com)

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:543448-SAD-izdvojile-15-miliona-dolara-za-informacioni-rat-protiv-Rusije