VOJNI ODGOVOR PUTINU

Nemačko ministarstvo odbrane platće 22 miliona evra za kupovinu tenkova. Posle te nabavke Nemačka će
imati ukupno 328 tenkova
Nemačka planira da vrati u službu sto tenkova, kao odgovor na rastuće napetosti s Rusijom zbog krize u Ukrajini, piše BBC.
Tenkovi su prodani vojnoj industriji u sklopu smanjenja troškova za odbranu nakon Hladnog rata.
Nemačko ministarstvo odbrane platće 22 miliona evra za kupovinu tenkova. Posle te nabavke Nemačka će imati ukupno 328 tenkova.
NATO se u februaru dogovorio oko osnivanja snaga za brzo djelovanje kao odgovor na ukrajinsku krizu i prijetnju islamističkih ekstremista. Ministri obrane zemalja članica tada su se dogovorili i da će udvostručiti broj propadnika tih snaga.
Tim merama NATO pokazuje da rusko zauzimanje Krima i vojno mešanje u sukob na istoku Ukrajine ne smatra samo privremenim krizama.
Portparol nemačkog ministarstva odbrane Jens Flosdorf potvrdio je pisanje lista "Der Spigel", rekavši da će stotinu tenkova Leopard 2 biti kupljeno od vojne industrije koja ih je držala u skladištu.
Modernizacija tenkova počeće 2017. Kupovinom tenkova menja se odluka od pre četiri godine o smanjenju ukupnog broja tenkova.

http://www.kurir.rs/planeta/vojni-odgovor-putinu-nemacka-zbog-rusije-kupuje-100-tenkova-leopard-2-clanak-1737775

"Velt": Srbija u vrtlogu velikog, slovenskog brata

Nemački dnevnik "Velt" u tekstu o Srbiji u "vrtlogu velikog, slovenskog brata" piše da srpska vlada želi da
zemlja stupi u Evropsku uniju, ali i da raspoloženje Srba za pristup EU varira i da je ruski predsednik Vladimir Putin najomiljeniji strani političar.
U opširnom tekstu o životu posle poplava i pomoći EU i Vlade Srbije da se sazidaju kuće i obnove škole kaže se da bi ljudi trebalo da znaju ko im je pomogao i ocenjuje da EU tu ima jedan problem, prenosi Tanjug.
"Mnogi ljudi ovde veruju da im je, pre svega, Rusija pomogla u nesreći, da novac i sirovine iz Moskve teku ka Beogradu, da taj stari, veliki brat stoji na njihovoj strani u slučaju da konflikt sa Kosovom ponovo postane ozbiljan", piše Velt.
Ukazujući da je Putin počeo da gradi Evroazijsku uniju, list postavlja pitanja o tome kojoj bi uniji Srbija trebalo da pristupi i kojoj će pristupiti - EU ili Evroazijskoj uniji, da li bi između Rusije i EU na Balkanu mogla da eskalira situacija kao sada u Ukrajini i gde bi onda stajala Srbija.
"Ako je suditi prema sadašnjoj vladi, onda je odgovor jasan, u najmanju ruku barem zvanično - na strani EU. Šef vlade Aleksandar Vučić je više puta naglasio da njegova zemlja do 2020. godine želi da postane član EU", piše Velt i dodaje da, međutim, raspoloženje Srba za pristup EU varira i da sada, prema anketama, još 44 odsto Srba podržava ulazak u EU.
"I, najomiljeniji strani političar je Putin, tako da Vučić ne vuče previše u pravcu EU", piše Velt i, ukazujući na dve parade u Srbiji - povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda i "gej parade", ocenjuje da su to dva signala u dva pravca na jednom političkom kopmasu.
Ocenjujući da bi siže srpske politike mogao biti "Srbija je za EU, ali vlada i ljudi ne mogu biti protiv Rusije i to bi evropske zemlje morale da razumeju", Velt i postavlja pitanje do kada može dobro funkcionisati taj posebni put Srbije.
"EU je za Srbiju najveći finansijski poverilac", konstatuje dnevnik i dodaje da je Srbija od januara na čelu OEBS-a, organizacije koja kontroliše granice i primirje između Rusije i Ukrajine i da bi to predsedavanje moglo da "zaoštri škakljivu ulogu Srbije između Istoka i Zapada".
Ukazujući da politika nije jedina koja pogoršava stanje u zemlji, list piše da je nezaposlenost 20 odsto, da čovek skoro da ne može sresti Srbina koji se ne nervira zbog korupcije i da mnogi, dobro obrazovani mladi odlaze u inostranstvo.
"A, iz Rusije stiže brzi novac. Moskva je, prema navodima Ministarstva finansija, odobrila povoljne kredite - na primer, 800 miliona dolara za železnicu. Građevinski projekti su važni za ovu zemlju u kojoj svaki drugi mladi čovek nema posao", piše Velt.
Dnevnik prenosi mišljenje eksperta za privredu Ane Trbovic da, ipak, Rusija privredno za Srbiju znači puno manje, nego EU i da do 90 odsto svog izvoza Srbija izvozi u pravcu Zapada, a samo 10 odsto u Rusiju.
List navodi da je Srbija zbog projekta Južni tok ostala bez obećanih investicija. "Kada bi politika funkcionisala brojevima, bio bi pristup EU za mnoge Srbe možda jasan.
Ali politika funkcinoše i uz pomoć osećanja", piše Velt i prenosi izjavu novinara Bojana Brkića o tome da Rusiju i Srbiju povezuje platonsko prijateljstvo i da su sve zemlje povezane jezikom, slovenskom istorijom, pravoslavljem.
"Ali, pitajte jednog Srbina gde bi radije živeo u Moskvi ili Frankfurtu - odgovor bi bio Frankfurt", prenosi list njegovu izjavu.
Ocenjujući da na kraju odgovor na pitanje u kom pravcu ide Srbija nije u Frankfurtu, već na Kosovu, list piše da onaj ko sa ljudima priča u beogradskim kafićima, često čuje rečenicu da Kosovo pripada Srbiji.
Podsećajući na noviju političku istoriju u kosovsko - srpskim odnosima, Velt navodi da su, ipak, obe vlade potpisale više bilateralnih sporazuma i da je bilo uzajamnih državnih poseta.
"Dijalog između Srba, Albanaca i Kosova, ipak, varira, kao i rezultati anketa o pristupu EU... uvek iznova nacionalističke parole truju pomirenje. EU želi stabilnost pred sopstvenim vratima. Kao nagradu, diplomate u Briselu mašu Srbima pristupom u EU", piše Velt. 

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1886871/%22Velt%22%3A+Srbija+u+vrtlogu+velikog%2C+slovenskog+brata.html 



PUTIN SE PLAŠI OVOG ORUŽJA: Pogledajte šta sve može američki MONSTRUM

Pet tenkova su bili raspoređeni u regionu kako bi učestvovali u vatrenom okršaju sa estonskim odbrambenim
snagama, što je planirano za 4. maj. Pogledajte kako je to izgledalo
Američki vojni tenk M1A2 Abrams je oklopno vozilo od koga se ruska vojska pribojava zbog neverovatnih mogućnosti i trikova koje izvodi.
Neprijatelj ovog tenka mora da bude mnogo bolje opremljen i uvežban kako bi mogao da se nosi sa ovakvim borbenim kapacitetom.
Pet tenkova su bili raspoređeni u regionu kako bi učestvovali u vatrenom okršaju sa estonskim odbrambenim snagama, što je planirano za 4. maj.
Vežbe na vojnom poligonu Tapa u Estoniji izgledaju moćno i neverovatno.

http://www.telegraf.rs/vesti/1517561-putin-se-plasi-ovog-oruzja-pogledajte-sta-sve-moze-americki-monstrum-video

"Ako nam NATO ne pomogne, Rusija može da nas pregazi za 4 sata"

Predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves pozvao je da se isporuči oružje Kijevu, upozorio Veliku Britaniju
da ne smanjuje nuklearni arsenal i izrazio žaljenje što NATO ne poseduje odlučnost koja ga je ranije krasila.
Odbijanje NATO-a da zaštiti“ malu Estoniju od Rusije predstavljaće smrt za Severnoatlantsku alijansu, izjavio je estonski predsednik u intervjuu za britanski list  "Telegraf“. Prema njegovim rečima, došlo je vreme da se ponovo izvrši procena nivoa bezbednosti u regionu, kada se u Estoniji privremeno nalazi samo 150 pripadnika pešadije.
- Našem susedu Rusiji bi i 4 sata bilo dovoljno da osvoji Estoniju! - izjavio je predsednik te baltičke države.
Ilves smatra da NATO nije više ono što je bio za vreme Hladnog rata, dok je on radio na radiju "Slobodna Evropa“ u Americi. Alijansi nedostaje nekadašnja odlučnost. Zvaničnik je ubeđen da SAD i EU treba da isporuče oružje Kijevu, dok Velika Britanija treba da razvija svoj nuklearni potencijal.
Što se tiče diplomatije, po mišljenju Tomasa Hendrika Ilvesa, ona je dobra samo kada pod svojom komandom imaš jaku vojsku.

http://vesti-online.com/Vesti/Srbija/484784/Ako-nam-NATO-ne-pomogne-Rusija-moze-da-nas-pregazi-za-4-sata

Za strance sve manje hleba u Rusiji

Zbog teške ekonomske situacije u Rusiji se smanjuje broj stranaca i zatvaraju se predstavništva i filijale
zapadnih kompanija. Istovremeno, ruske firme, radi smanjenja troškova za plate, najpre otpuštaju skupe strance.
Prema proceni medicinsko-servisne službe AP kompaniz, samo 2014. godine Rusiju je napustilo 15 odsto stranih stručnjaka, top menadžera iz Evrope i SAD, preneo je sajt Finmarket.ru.
Do napuštanja Rusije ne dolazi samo zbog pogoršanja ekonomske situacije. Od početka 2015. godine izmenili su se uslovi stanovanja i rada stranih stručnjaka u toj zemlji. Oko 40 odsto stranaca iz Evrope i SAD u Rusiji zauzimaju položaje visokih rukovodilaca velikih kompanija, a ostali su visokokvalifikovani stručnjaci i srednji menadžeri. Njihov odlazak iz Rusije počeo je još 2009. godine.
Najbolji period za rad u Rusiji bio je od 2000. do 2008. godine. Tada je broj profesionalaca iz Evrope povećan četiri puta, a iz SAD - tri puta. Od tada, prema podacima ruske statističke službe (Rosstat), broj predstavnika tih zemalja koji rade u Rusiji, smanjen je 4,6 puta, sa 35.000 na blizu 8.000 ljudi, što je tri puta manje nego 2000. godine.
Prema mišljenju analitičara AP kompaniz, broj stranih stručnjaka u Rusiji će se smanjivati dok se ne poboljša ekonomski i politički položaj zemlje i ponovo ne počnu da pristižu strane finansijske injekcije u domaći biznis. Proces odliva možda će donekle usporiti zakon o platama stranaca, koji je u martu usvojio Savet Federacije, smatraju u AP kompaniz.
Prema zakonu, minimalna fiksna plata stručnjaka visokog ranga iz inostranstva koji radi u Rusiji ne bi trebalo da bude manja od 83.500 rubalja (1.415 evra).

http://vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/484770/Za-strance-sve-manje-hleba-u-Rusiji

Rusija zabranila internet montaže poznatih 

Roskomnadzor, rusko telo zaduženo za nadzor medija i interneta službeno je zabranilo upotrebu internetskih
montaža slavnih osoba, sudeći prema objašnjenju koje je objavljeno ranije ove sedmice na ruskoj društvenoj mreži VKontakte, javlja Mashable. 
Posebno su zabranili "korištenje fotografija javnih osoba u svrhu internetskih montaža koje se ne odnose na stvarnu slavnu osobu''.
Ruski mediji koji budu delili slike slavnih osoba s rečima napisanim na njima, odnosno internetske montaže, biće procesuirani prema zakonu.


http://www.021.rs/Info/Zanimljivosti/Rusija-zabranila-internet-montaze-poznatih.html

Medijski Hladni rat u Srbiji?

Beograd -- Srbija je u poslednjih godinu dana postala interesantno područje za američke i ruske medije,
dolaskom televizije N1 i veb portala i radija Sputnjik.
Zbog toga je B92 istraživala zašto je naš region ponovo značajan za medijske kuće sa Zapada i Istoka.
Skrštenih ruku se ne sedi ni u Vašingtonu ni u Moskvim, pa je od početka ukrajinske krize pre godinu i po dana, medijski hladni rat u punom jeku.
Od optužbi da je lično Putin naredio obaranje civilnog malezijskog aviona na Zapadu, do tvrdnji da Vašington i Berlin hoće da uniste Rusiju.

Balkan i Srbija, iako izvan te priče, medijski nisu ostavljeni po strani.

Urednica lista “Politika” Ljiljana Smajlović ističe da je ovo vreme u kome Srbiji stalno i jedni i drugi poručuju “ili ste sa nama, ili ste protiv nas”.

“Odjednom je obema stranama stalo. Amerikancima koga još mogu da otkinu Rusiji, ko bi možda još bio zainteresovan za Rusiju. A Rusima da pokazu da su oni i dalje igrač u Evropi”, ističe Smajlović.

Vlada SAD izdvaja godišnje oko 700 miliona dolara za programe “Glasa Amerike” koji se emituju u inostranstvu, dok Moskva za svoje programe daje skoro pola milijarde dolara.

Nekadašnji spoljnopolitički urednik Tanjuga Jovo Vuković kaže da i jedna i druga strana u Srbiju dolaze sa parolom "borimo se za istinu", a međusobno se optužuju za najgrublju propagandu.

“Mediji i politika uvek idu ruku pod ruku. Mediji često završavaju mnoge poslove za zvaničnu politiku neke zemlje i ona kao takva onda ima interes da ili kao prethodnicu ili kao svog saputnika vodi medije u određeni region”, navodi Vuković.

Glavna urednica “Politike” i bivsi dopisnik Tanjuga iz Atine i Stokholma slažu se da suštinski ni za jedan region nije dobro kada se medijski velike sile zainteresuju za to područje.

“Za nas nije dobro da je počeo novi Hladni rat. Za nas nije dobro da nas obe strane gledaju sumnjičavo i da svaka strana misli da oni ipak ne odu sa onim drugima”, ističe Smajlović.

“Setimo se samo onih godina devedesetih kad je recimo Beograd bio glavni pul svih svetskih medija, a zna se zbog čega - zbog agresije koja je bila ovde”, navodi Vuković.

Skupština Beograda usvojila je nedavno odluku o privatizaciji Studija B, a do sada su, između ostalih, interesovanje pokazale i neke medijske kompanije iz Rusije.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=04&dd=11&nav_category=12&nav_id=979647