Ujedinjenje Rusije i Evropske unije je dobra ideja

Predsednik Državne dume Ruske Federacije Sergej Nariškin podržao je ideju češkog predsednika Miloša Zemana o spajanju Rusije i Evropske unije u budućnosti i istakao da razgovori o tome mogu odmah da počnu.
Komentarišući nedavnu izjavu češkog predsednika da Rusija u budućnosti može postati članica EU, Nariškin je u kolumni za novine "Kosmopolskaja pravda“ rekao da Zeman nije isključio mogućnost i da se zemlje EU jednog dana pridruže Ruskoj Federaciji.

Rusija uvek bila u porodici evropskih naroda: Sergej Nariškin

- Naša zemlja je više puta ukazivala na mogućnost spajanja dve unije — Evroazijske i Evropske unije -
rekao je Nariškin, dodajući, da po njegovom mišljenju, taj plan nije fantazija jer je Rusija "uvek bila i ostaće u porodici evropskih naroda.“
Predsednik Državne dume je priznao i da se pitanje rusko-evropske agende mora odvojeno razmatrati, ali je naglasio da razgovori treba da počnu što pre.
- Sada je vreme ne samo da sanjamo o tome, već i da počnemo da razgovaramo - istakao je on.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u decembru prošle godine rekao da Evroazijska ekonomska unija koju predvodi Rusija ima potencijal da se proširi i da je savez otvoren za saradnju i sa zapadnim i sa istočnim partnerima.
- Povećanje broja članova bi bilo korisno za samu uniju. To bi ojačalo njene kapacitete na tržištu, doprinelo jačanju trgovine i ekonomskih odnosa, kao i nove investicione projekte - rekao je Putin na samitu Evroazijskog ekonomskog saveta u Moskvi.
Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan formirali su krajem prošle godine u Moskvi Evroazijsku ekonomsku uniju, čiji je cilj da se ojača njihova integracija.
Unija je zvanično počela da postoji 1. januara ove godine, a cilj je da se omogući slobodna trgovina među zemljama-članicama, finansijska koordinacija i regulacija industrijske i poljoprivredne politike, zajedno sa tržištima rada i saobraćajnim mrežama. Unija okuplja 170 miliona ljudi.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/488642/Ujedinjenje-Rusije-i-Evropske-unije-je-dobra-ideja

Litvanija zabranila ulazak ruskim bajkerima  

Litvanski graničari su danas objavili da su zabranili ulazak u zemlju osmorici ruskih bajkera, među kojima je
najmanje jedan pripadnik motociklističke grupe "Noćni vukovi", navodno bliske ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
U saopštenju litvanske pogranične službe se navodi da su oni sprečili ulazak u zemlju osmorici državljana Rusije na granici sa Belorusijom u ponedeljak, a zatim i na granici sa ruskom enklavom Kalinjingradom u utorak, prenela je agencija AFP.
Motociklisti nisu imali odgovarajuću dokumentaciju o svojim vozilima, a takođe nisu objasnili razlog svog putovanja, izjavio je za AFP portparol litvanske pogranične službe Gjedrijus Misutis.
On je dodao da je najmanje jedan bajker priznao da je član "Noćnih vukova", motociklističkog kluba čiji članovi učestvuju u počasnoj vožnji povodom obeležavanja 70- godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom.
Ruski bajkeri su planirali da u sklopu te počasne vožnje pređu 6.000 kilometara, od Moskve preko Belorusije, Poljske, Češke, Slovačke i Austrije sve do Berlina, gde je trebalo da stignu 9. maja.
Poljska je, međutim, juče zabranila desetorici ruskih bajkera da uđu u tu zemlju, navodeći da se njihova imena nalaze na listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Šengen zonu.
Misutis je rekao da, od ukupno osam motociklista koje su zaustavili litvanski graničari, četvorica njih su prethodno neuspešno pokušali da uđu u Poljsku iz Belorusije.
Vođa "Noćnih vukova" Aleksandar Zaldostanov je juče na konferenciji za novinare u beloruskom gradu Brestu rekao da će ruski motociklisti nastaviti svoj put do Berlina, uprkos odbijanju Poljske da im dozvoli ulazak u zemlju.
"Rusofobija se neće dobro završiti. Postaje apsurdna. Uoči Dana pobede, mi smo primorani da se krijemo, potajno obilazimo grobove naših predaka", napomenuo je Zaldostanov.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:545709-Litvanija-zabranila-ulazak-ruskim-bajkerima

Putin daje 689 miliona dolara za medije 

Ruska vlada će izdvojiti 36 milijardi rubalja (689 miliona dolara) za podršku medijima ove godine, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na medijskom forumu Sveruskog narodnog fronta
SANKT PETERBURG - Ruska vlada će izdvojiti 36 milijardi rubalja (689 miliona dolara) za podršku medijima ove godine, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na medijskom forumu Sveruskog narodnog fronta.
Ovo je isti nivo podrške koji je odobren u 2014, rekao je Putin. "Sredstva koja su predviđena za podršku medijima prošle godine, mislim, za celu zemlju, iznosila su oko 36 milijardi rubalja, što je velika suma novca", kazao je Putin.

"Koliko je meni poznato, ove godine suma koja je odvojena za podršku medijima, treba da bude na istom nivou kao prošle godine. Tako da, sve u svemu, to je solidna suma", dodao je ruski predsednik.

Putin je, u isto vreme, rekao da sredstva kojima se pokrivaju aktivnosti regionalnih administracija, treba da budu smanjena za 20 odsto, preneo je TASS.

Ruski predsednik je istakao da potrošnja novca za podršku medijima treba da bude transparentna za građane, kao i da sistem podrške treba da se odnosi i na privatne i na državne medije.

"Ukoliko nastupimo sa formalnih pozicija, država plaća svoje strukture, ali, uopšteno, društvo se, bez sumnje, interesuje za nezavisni segment medija", rekao je Putin.

Rusija treba da "razvije sistem podrške koji može da se primeni na sve", naveo je ruski predsednik.

Prema Putinovim rečima, slobodna štampa pruža opipljiv doprinos jačanju države, dok će, bez nje, "mogućnost protesta rasti i ispoljavati se u nekom veoma neprihvatljivom obliku".

"Vaš posao je da se postarate da problemi koji postoje svuda u našoj zemlji budu rešavani na civilizovan način", rekao je Putin, dodajući da je u potpunosti na strani novinara u tom poslu.

Na konstataciju jednog regionalnog novinara da mnogi savezni i lokalni zvaničnici ignorišu pitanja medija, pritom navodeći imena nekih od njih, Putin mu se zahvalio "na poslu koji dobro obavlja".

"To je upravo način pristupanja ovom poslu. Dok sam vas slušao, pomislio sam: Ko sme da se usudi da kaže da nemamo slobodne medije", dodao je Putin uz osmeh. 

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:545675-Putin-daje-689-miliona-dolara-za-medije

Abe ne ide u Moskvu zbog rasporeda

Tokio -- Japanski premijer Šinzo Abe neće prisustvovati ceremoniji obeležavanja Dana pobede u Moskvi 9.

Premijer Japana Šinzo Abe. Foto: Beta, AP

maja "zbog sukoba rasporeda", saopštio je portparol vlade. 

 

 

Šef kabineta Jošihide Suga je rekao na konferenciji za medije, da će umesto premijera, svečanosti prisustvovati japanski ambasador u Rusiji.
On je podsetio da je Japan pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina u posetu prošle godine, ali je ona odložena zbog ukrajinske krize, a novi termin još nije određen, prenosi Rojters.
Imajući u vidu ruske energetske resurse, Abe je nastojao da prioritetno poboljša odnose s tom zemljom.

Oni su ipak zategnuti zbog sankcija koje je Japan uveo Rusiji zbog krize u Ukrajini, jer nastoji da prati svog bliskog saveznika SAD.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je već odbila poziv za ceremoniju, zbog napetosti oko ukrajinske krize, već će dan kasnije položiti venac na Spomenik neznanom junaku u Moskvi.

EU i SAD optužuju Rusiju da naoružava separatiste na istoku Ukrajine i vojnicima pojačava njihove snage, Rusija je više puta porekla umešanost i okrivljuje SAD za guranje ukrajinske prozapadne vlade u rat.

Očekuje se da će kinseski predsednik Ksi Jinping doći na proslavu u Moskvi, mada to još nije zvanično potvrđeno.

Kineski državni mediji su javili da je 110 vojnika Narodne oslobodilačke armije već stiglo u Moskvu kako bi se pripremili za paradu.

Kina i Rusija imaju bliske diplomatske i trgovinske odnose.

"To će biti prvi put da će kontingent kineskih vojnika marširati na vojnoj paradi na Crvenom trgu", kazao je kineski ambasador u Rusiji Li Hui za agenciju Hsinhua.

Kina će biti domaćin obeležavanja svoje godišnjice rata, u junu u Pekingu, takođe s vojnom paradom, iako je poznato malo detalja o tome ko će sve učestvovati.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=04&dd=28&nav_category=78&nav_id=985917

Krastev: Da li su države u Centralnoj Evropi “Trojanski konj” Rusije?

Na Zapadu se pribojavaju da pojedine postkomunističke zemlje postaju „Trojanski konj“ Rusije u EU i
NATO.
To je dijametralno drugačija percepcija od pre samo deset godina kada je tadašnji američki državni sekretar za odbranu Donald Ramsfeld (Rumsfeld) skovao termin “nova Evropa”, koju čine male herojske zemlje, koje žude za slobodom, služeći kao bedem ruskom ekspanzionizmu.
Tada su zemlje iz Centralne i Istočne Evrope odlučnije podržale intervenciju SAD u Iraku 2003, za razliku od nekih zapadnih zemalja, pre svega Francuske i Nemačke, zbog čega ih je Ramsfeld pomalo pežorativno nazvao “starom Evropom”, podseća poznati bugarski analitičar Ivan Krastev u “Njujork tajmsu” (The New York Times).
Kao primer promene kursa, on navodi odluku predsednika Češke republike Miloša Zemana da prisustvuje paradi u Moskvi 9. maja povodom Dana pobede, iako će ovaj događaj bojkotovati gotovo svi lideri članica EU i NATO zbog učešća Rusije u sukobima u Ukrajini.
Nakon žestokih pritisaka, Zeman je odustao od učešća na paradi, ali će biti toga dana u Moskvi gde će odati poštu stradalim sovjetskim vojnicima i sastati sa slovačkim premijerom Robertom Ficom, koji takođe stiže u rusku prestonicu.
U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban je zbog svoje autoritarne politike i delimične bliskosti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sve češće izložen kritikama iz Brisela.
Najava da će mađarska vlada blokirati predloženo formiranje Evropske energetske unije, kao ključnog elementa strategije EU da smanji uticaj Rusije na starom kontinentu, svakako će izazvati dodatno nezadovoljstvo članica evropskog bloka.

Sve je više dokaza da nekoliko centralnoevropskih vlada koristi sadašnju krizu u odnosima Zapada sa Rusijom kao mogućnost da obezbede bolje ekonomske aranžmane sa Moskvom

​“Štaviše, sve je više dokaza da nekoliko centralnoevropskih vlada koristi sadašnju krizu u odnosima Zapada sa Rusijom kao mogućnost da obezbede bolje ekonomske aranžmane sa Moskvom, kritikujući sankcije protive nje kako bi dobili povoljnije cene gasa od Rusije i obezbedili investicije”, ocenjuje Krastev.
Stoga se postavlja pitanje da li je Moskva uspela da podeli Centralnu Evropu na proruski i antriruski kamp i može li da sadašnji konsenzus unutar EU oko politike prema Rusije – kao i sama Unija – da opstane u narednih nekoliko godina pod takvim teretom?
“Da bi se odgovorilo na ova pitanja, politički analitičari moraju da odbace kliše koji je oblikovao zapadnu percepciju Centralne Evrope u poslednjih nekoliko decenija. Ponašanje vlada i društava u Centralnoj Evropi je pod uticajem njihovih iskustava u postkomunističkoj tranziciji i ponovo otkrivenog osećaja nacionalnog interesa, a ne sećanja na komunistički period”, ističe Krastev.

Geografija i ekonomski interesi odnose prevagu nad sećanjima, jer su države u Centralnoj Evropi ekonomsi vezanije za Rusiju nego ostatak EU, zbog čega trpe i veći teret zapadnih sankcija Moskvi.
Krasterv istovremeno podseća da je ruski kapital našao mesto u delovima poslovne i političke elite u postkomunističkim zemljama. S druge strane, veoma je važno i mišljenje običnih građana, koje se retko uzima u ozbir.
On razmatra kao primer različite situacije u Poljskoj i Bugarskoj.
Poljska, kao evropska zemlja srednje veličine, s pravom smatra da ima znatnu korist od pada komunizma kao i da se njen glas čuje u EU. Poljaci tradicionalno sa nepoverenjem i podozrenjem gledaju na ruske ambicije.
Oni smatraju da je Putinov režim brutalan. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da obični građani Poljske doživljavaju krizu u Ukrajini kao direktnu pretnju njihovoj bezbednosti.
Iako je članica EU i NATO Bugarska je u sasvim drugačijoj situaciji. Najpre, njena tranzicija nije tako uspešna kao u Poljskoj. S druge strane, zbog relativne geografske bliskosti sa Bliskim istokom, nije preveliko iznenađenje da se većina Bugara više pribojava turske hegemonije i radikalnog islama nego ruske agresije.

Većina građana Bugarske ne doživljava rat u Ukrajini kao ključnu pretnju, a aneksija Krima skoro da nije promenila njihovo mišljenje o Rusiji. U stvari, Bugari su skloni da pre optuže SAD nego Rusiju za krizu u Ukrajini.

Prema poslednjem istraživanju, većina građana Bugarske ne doživljava rat u Ukrajini kao ključnu pretnju, a aneksija Krima skoro da nije promenila njihovo generalno pozitivno mišljenje o Rusiji. U stvari, Bugari su skloni da pre optuže SAD nego Rusiju za krizu u Ukrajini.
“Međutim, interesantno je da mada su Poljaci zabrinuti zbog ponašanja Rusije, većina njih je protiv isporuka oružja Ukrajini, a još više njih ne gleda blagonaklono da se Ukrajincima omogući slobodno putovanje u EU. Istovremeno, suočeni sa izborom između Rusije i Zapada, ogromna većina Bugara se opredeljuje za Zapad, a više od 70 odsto njih smatra da je spoljna politika njihove vlade, koja je usredsređena ka Briselu, ‘balansirana i razumna’”, naglašava Krastev.

Interesantno je da mada su Poljaci zabrinuti zbog ponašanja Rusije, većina njih je protiv isporuka oružja Ukrajini, a još više njih ne gleda blagonaklono da se Ukrajincima omogući slobodno putovanje u EU.

Postavlja se pitanje zašto proruski orijentisani Bugari prihvataju politiku Brisela a antiruski Poljaci nisu spremni da slede Vašington?
Krasterv ističe da Poljaci imaju razumljive sumnje prema bezbednosnim garancijama koje nudi NATO, a koje su duboko ukorenjene u njihovoj traumatičnoj istoriji kada je reč o obećanjima Zapada, strahujući da ne budu ostavljeni sami da se suoče sami sa ruskom pretnjom. Poljaci su takođe “izgoreli” zbog podrške SAD u ratu u Iraku.
S druge strane, mada Bugari istorijski simpatišu Ruse, ali nisu spremni da slede Putinov model.

“Bugari su u velikoj meri dele nezadovoljstvo Rusa prema Zapadu. Nisu entuzijastični prema politici sankcija; indirektno su trpeli zbog zapadnih sankcija njihovom susedu Jugoslaviji pre dve decenije i s pravom sumnjaju da će ruska konfrontacija sa Zapadom ne samo naneti štetu njihovoj ekonomiji već i polarizovati domaću političku scenu. Međutim, oni takođe znaju da će male države na periferiji starog kontinenta biti najveći gubitnici ako Rusija uspe da podeli EU. Rusija je možda u usponu, ali je Putinov režim korupcionaški i represivan”, kaže Krastev.

Mada će kriza u Ukrajini teško približiti poziciju Evrope i SAD, pokušaj Moskve da napravi razdor u EU verovatno će propasti

On ocenjuje da uprkos razlikama u poziciji ove dve zemlje, one očito dele slično osećanje da se Zapadu ne može u potpunosti verovati, ali da Moskva ne nudi održivu alternativu.

“Dakle, mada će kriza u Ukrajini teško približiti poziciju Evrope i SAD, pokušaj Moskve da napravi razdor u EU verovatno će propasti”, zaključuje Krastev.

http://www.slobodnaevropa.org/content/krastev-da-li-su-drzave-u-centralnoj-evropi-trojanski-konj-rusije/26983168.html

Finska ispalila podvodni projektil upozorenja 

Finska deli 1.340 kilometara dugu granicu sa Rusijom i Helsinki je sve više zabrinut zbog svog moćnog
suseda zbog naleta ruskih aviona i vojnih vežbi u pograničnoj zoni
HELSINKI - Finska mornarica ispalila je danas podvodni projektil kao upozorenje sumnjivoj podmornici u vodama blizu Helsinkija, a incident dolazi u trenutku rasta vojnih tenzija sa prvim susedom, Rusijom.
Mornarica je saopštila da je u ponedeljak primetila podvodnu metu kao i ponovo jutros i da su ispalili nekoliko projektila upozorenja.

"Bombe nemaju za cilj da oštete cilj, već da cilj zna da je primećen", rekao je finski pomorski oficir Olavi Jantunen za lokalni medij.

Finska deli 1.340 kilometara dugu granicu sa Rusijom i Helsinki je sve više zabrinut zbog svog moćnog suseda zbog naleta ruskih aviona i vojnih vežbi u pograničnoj zoni.

Finski ministar odbrane Karl Haglund nije precizirao da li je Rusija bila uključena u incident već je naveo da je meta mogla da bude i podmornica i da je verovatno napustila područje, dodajući da Finska retko koristi takve mere upozorenja.

"Čvrsto sumnjamo da je došlo do podvodne aktivnosti koja nije tamo predviđena. Naravno, uvek je ozbiljno, ukoliko su naše teritorijalne vode ugrožene", rekao je Haglund za finsku novinskoj agenciji STT.

Regionalne tenzije su uočene ranije tokom ovog meseca što je razlog zajedničkog saopštenja, bez presedana, nordijskih zemalja - Švedske, Norveške, Finske, Danske i Islanda koje se direktno odnosi na Rusiju kao "izazov" i razlog za povećanje odbrambene saradnje.

Rusija je odmah uzvratila, rekavši da potezi Finske i Švedske ka "bližim vezama sa NATO-om" su od "posebnog interesovanja Moskve". 

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:545646-Finska-ispalila-podvodni-projektil-upozorenja

Nije lako biti foto-model u Rusiji

NOVI SAD -

Medved Stefan bio je partner modelima Mariji Sidorovoj i Lidiji Fetisovoj u fotokampanji umetnice Olge

Baranceve, čiji je cilj da spreči lov na medvede.

Stefan je medved kom je život spasao izvesni Jurij Pantelenko pronašavši ga ranjenog u šumi i razdvojenog od majke.

Pošto ga je od tog dana sam podizao, Stefan nikad neće moći samostalno da se vrati u prirodu. Zato sada često igra u ruskim filmovima, ali i kampanjama poput ove.

Kako bi "podmitili" medveda, snimatelji mu obično daju mocarelu i kolačiće.

"Stvarnost je mnogo luđa od mašte, kad se sretnete s tako velikom životinjom. Grlila sam ga, razgovarala s njim, krila se pod njegovom ogromnom šapom", kaže manekenka Marija.

http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/zenski-kutak/nije-lako-biti-foto-model-u-rusiji_594079.html

KVAR NA DELU GASOVODA Prepolovljena pošiljka nafte za tržište Evrope!  

Nafta koja iz Rusije stiže u Evropu putem gasovoda "Družba" stigla je u upola manjoj količini, a kao razlog

se navodi kvar koji je nastao na delu gasovoda u Belorusiji, prvi su podaci iz "Transnjefta".

 Ukoliko sve bude po planu, standardna isporuka nafte trebalo bi da bude nastavljena večeras. 

"Transnjeft" je izdao saopštenje da kvar na gasovodu "Družba" može poprilično da ugrozi aprilsku pošiljku zaliha goriva u Evropu. Međutim, ukoliko se to desi, manjak će biti nadoknađen u maju, prenosi "Raša tudej".
 
Prema prvi navodima, kvar se dogodio u nedelju uveče, kada je jedna od cevi gasovoda blizu pumpne stanice Boboviči u Belorusiji počela da curi.
 
Za sada nema informacija kolika je količina nafte koja je iscurela iz cevi, kao ni u kojoj meri je zagađena okolina u dom delu Belorusije, navodi Igor Demin, portparol "Transnjefta".
 
Sa svojih 4.000 kilometara, gasovod "Družba" predstavlja najduži gasovod na svetu. Proteže se od istočnog dela Rusije preko Ukrajine, belorusije, Poljske, Mađarske, Slovačke, Češke do Nemačke.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/554234/KVAR-NA-DELU-GASOVODA-Prepolovljena-posiljka-nafte-za-trziste-Evrope