Evo, uzmimo za primer slučaj helikopter. U svojoj uskršnjoj poslanici sa batajničkog aerodroma premijer je rekao da je naša, na dugogodišnjem iskustvu zasnovana, sumnjičavost prema svim vlastima, zapravo pokušaj da se uruši vojska. Ali da taj pokušaj neće uspeti – što je i ”dokazao” nemuštim prisustvom svih aktera ovog slučaja (osim onih poginulih, naravno).
Pa da li su pitanja i komentari u javnosti pokušaj ”rušenja” vojske ili samo logična pretpostavka da bi oni koje smo jednom već uhvatili u laži, mogli opet da slažu?
Prvo, da li ministri vole da se slikaju u ”akcionim” scenama? Vole. Pa dan pre nego što je pao helikopter ministar policije je lično jurio za otmičarima deteta. (Pošto se i ranije, za vreme poplava, slikao u okršaju sa jednom granom neidentifikovanog stabla.) O spasavanju deteta iz smeta pred TV kamerama da i ne govorimo (više). Pa da li onda nama radi prljava mašta kad posumnjamo da se i spasavanje novopazarskog novorođenčeta htelo iskoristiti za slikanje? Tim pre što je ministar zdravlja dokazano čekao na aerodromu (mada je prvobitno rečeno da nije).
Drugo, da li smo hvatali ministra vojnog u laži i kršenju procedura? Hvatali smo ga. Je li obećao da će reći koliko je koštala vojna parada – obećao je. Je li posle rekao da je bila za džabe (za džabe u smislu da nije ništa koštala, a ne u smislu da smo je za džabe pravili jer nas je Putin zavrnuo za Tok) – rekao je. Da li je povodom incidenta na Paradi ponosa rekao da Kobre nisu bile u funkciji obezbeđanja nego su samo pravile društvo premijerovom bratu? Rekao je. Je li posle toga rekao da su Kobre bile neposredna prethodnica premijerovog obezbeđenja (mada premijer nije bio u Beogradu) sa kojom su ova dvojica šetali (ne na Paradi ponosa nego onako)? Rekao je. Da li je zatim u izveštaju zaštitniku građana napisao kako su Kobre bile ”na primerenoj distanci od civila”, dakle ni obezbeđenje ni društvo, te da su skočile da ih brane kao što bi branile bilo kojeg drugog civila od Žandarmerije? Napisao je.
Da li je rekao i da pripadnici vojne službe bezbednosti nisu razgovarali sa svedocima? Rekao je. Da li je posle na nekom odboru rekao da je on lično formirao ”mešoviti tim” da uzme izjave svedoka? Rekao je. Da li je na tom odboru tvrdio i da VBA nije pratila pripreme radikala za miting, da bi potom priznao da je izveštaj o praćenju autentičan, ali je onaj ko ga je pisao penzionisan? Tvrdio je. Da li se svim silama (i blaćenjem) trudio da zaštitniku građana ne dostavi dokumentaciju koju je po zakonu dužan da mu dostavi? Trudio se.
Pa kako je onda moguće, da je i posle svega toga, svako ko sada makar samo i pomisli da tvrdnje ministra vojske treba uzimati sa rezervom – zlonamerni spletkaroš koji pokušava da ”sruši” vojsku? Ako ništa drugo, a ono makar njegova početna tvrdnja da su te noći ”meteo uslovi bili apsolutno povoljni” je odmah demantovana sa više nadležnih instanci (o golom oku da i ne govorimo).
I na kraju, da li je premijer u svim ovim, kao i u mnogim drugim slučajevima, presuđivao pre nadležnih, a najčešće i bez nadležnih organa (u koje takođe možemo osnovano da sumnjamo da su skloni mućki jer smo neke od njih hvatali u prevari i to ne prljavom maštom, nego egzaktnim upoređivanjem sa prepisivanim tekstovima, plus plagirani mentor, odsutni članovi komisije i članovi komisije koji ne znaju srpski)?
Pa kako je onda moguće da premijer sebe proglasi ”mučenikom” koji je jedini u stanju da vidi šumu od drveta i jedini koji traži da se pogledaju pravi razlozi, a sve druge, koji zaista traže da se utvrde činjenice – lovcima na veštice? Pa, moguće je. Nije logično, ali je moguće.
http://pescanik.net/sto-mi-ne-verujes-kad-lazem/
Нема коментара:
Постави коментар