Komandant američke vojske u Evropi, general pukovnik Frederik Ben Hodžes, upozorio je da se Evropa suočava sa "stvarnom pretnjom" od Rusije.
 |
| Rusija neće rizikovati da napadne članice NATO-a: Ben Hodžes |
Američki general je govorio za britanski list na marginama vojnog brifinga nakon vežbe premeštanja "patriot raketa" kopnenim putem, više od 1200 kilometara preko Evrope, u blizinu Varšave.
Namera ovako vidljivog vojnog angažovanja bilo je da se pošalje signal i razuvere saveznici, istakao je Hodžes.
- Ne mislim da je vojna konfrontacija neizbezna. Ali morate da budete vojno spremni kako bi obezbedili efikasnu diplomatiju - rekao je Hodžes.
Hodžes je rekao da rusko angažovanje na istoku Ukrajine, za šta Zapad optužuje Moskvu, pokazuje da su Rusi vojno dosta napredovali, posebno na polju elektronskog ratovanja, ali da ne misli da je ovo početak novog Hladnog rata.
- To je bila drugačija situacija, sa ogromnim snagama i velikim brojem nuklearnog oružja... Niko to više ne može da priušti - istakao je Hodžis.
- Rusija neće rizikovati otvoren napad na neku članicu NATO, jer napad na jednu znači napad na sve - smatra Hodžes, ali će pokušati da izvrši pritisak drugim sredstvima, kao što su informacioni, ekonomski pritisak ili narušavanje granice.
- Ukoliko je cilj (ruskog) predsednika (Vladimira) Putina da razbije alijansu, to čini na pogrešan način - rekao je Hodžis, uz ocenu da mnoge države žele da se priključe EU i NATO jer "žele sigurnost i prosperitet".
Komentarišući ocenu iz poslednjeg intervjua nobelovca Gintera Grasa da čovečanstvo "mesečari" ka novom Svetskom ratu, general Hodžis je rekao da misli da je "mesečaranje bilo pre nekoliko godina, kada smo mislili da Rusija želi da bude deo međunarodne zajednice".
- Oni su bili sa nama u Bosni. Mi zaista imamo mehanizam za njih da sarađuju sa NATO - rekao je Hožis.
-Ali mislim da smo sad potpuno budni - zaključio je američki general.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/486580/Rusija-je-stvarna-pretnja-Evropi
Za dve godine dolazimo na Balkan
Beograd vidim na čelu velike balkanske konfederacije i kao jednu od četiri prestonice Evroazijskog saveza
Profesor Igor Panarin, doktor političkih nauka i glavni analitičar Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti (ODKB), vojnog saveza na čelu s Rusijom, prošle nedelje je boravio u Beogradu. Zovu ga i Putinov Makijaveli, zbog preciznih saveta ruskom rukovodstvu, ali on za sebe kaže da je strateški analitičar. U svom poslednjem obraćanju naciji Vladimir Putin izrekao je stav da će Amerika doživeti sudbinu SSSR-a, a Panarin je još 1998. objavio da će se SAD raspasti na šest delova 2010. godine i sugerisao da je mnogo bolje da se to dogodi na čehoslovački, nego na jugoslovenski način. Do sada se to nije desilo, ali Panarin tvrdi da bi 2015. mogla da bude prelomna za SAD.
U srpskoj javnosti najviše je poznat po tome što je 2006. najavio formiranje Evroazijskog saveza (ES), što je u tom trenutku ličilo na naučnu fantastiku. Ipak, od 1. januara ove godine, zvanično je zaživela Evroazijska ekonomska unija Rusije, Belorusije i Kazahstana, uz Jermeniju i Kirgiziju koje uskoro stupaju u punopravno članstvo. Zato Panarina danas pažljivije slušaju u svetu.
Njegova zamisao je da ES ima četiri prestonice: Sankt Peterburg, Kijev, Alma Atu i Beograd. Devet godina kasnije, dve od četiri prestonice već su uključene u Evroazijski savez, dok je na ukrajinskom tlu došo do velike krize. Kako je pisao u svojim radovima, priključenje Srbije ES može se očekivati 2020. godine.
– Ideju Evroazije prvi put sam izneo 12. januara 2006. i predložio da nova država na čelu ima vladara koji se rotira sa nekim drugim posle izvesnog broja godina, a da prvi bude Vladimir Putin. Od četiri prestonice, Kijev je u ovom trenutku otpao, postao je slaba karika evroazijske integracije, jer su po njoj naneti ozbiljni udarci – objašnjava šef analitike „ruskog NATO-a”.
Vidite li i dalje Srbiju i njenu prestonicu u sastavu Evroazije?
Beograd vidim na čelu velike balkanske konfederacije, koja bi obuhvatala sve balkanske države, moguće i Mađarsku, i bila deo ES. Bezuslovno, prestonica konfederacije bila bi u Beogradu, gradu koji se nalazi u centru ovog regiona. Moja ideja od pre devet godina je delimično ostvarena. Osim Tadžikistana, čije se pristupanje uskoro očekuje, već je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini ES i Vijetnama, a interesovanje pokazuju Turska i Egipat. Balkanski vektor i Beograd treba da budu veza sa malom Azijom.
Da li očekujete da se Ukrajina „vrati” Evroaziji, i na koji način?
Druge varijante nema, mada ne bih davao precizne prognoze. Preko Ukrajine sada ide glavni napad na Evroaziju. Prvi znak povratka Ukrajine, jeste mirno vraćanje Krima u sastav Rusije. To je veoma važno i za Srbiju, jer Krim otvara evroazijska vrata Beogradu. Reč je o geopolitičkom i duhovno-moralnom koridoru. Rusija je skoncentrisala moćnu vojnu grupaciju na Krimu. Vojne baze NATO u Bugarskoj i Rumuniji, sada su u dometu ruskih raketa, kao i crnomorski moreuzi. Tu više nijedan brod ne može da prođe.
U poslednje vreme sve više se govori o gasovodu „Turski tok”? Očigledno bi taj projekat imao veliki uticaj na Balkan?
Posmatrajte stvari još šire. „Turski tok” će promeniti čitavu konfiguraciju odnosa i dovesti do preorijentacije Ukrajine, jer ona i sada jedva preživljava, uprkos tome što osnovni tranzit gasa ide preko njene teritorije. Čim tranzit prestane i gas bude preusmeren na „Turski tok”, najkasnije za pet godina, Ukrajina neće moći uopšte da postoji. Obratite pažnju, rok za puštanje u pogon „Turskog toka” je 2020, što je ujedno i datum koji sam nagovestio 2006. u koncepciji za Srbiju i Balkan.
Da li vašu koncepciju čitaju u Kremlju?
Rekao bih da rade sa njom u dosluhu. To je 2006. bila samo ideološka koncepcija, ali danas vidimo da ona nailazi na žestok otpor. Setimo se Hilari Klinton koja je izjavila da će SAD učiniti sve da spreče nastanak Evroazije. I oni čine sve. U Turskoj imamo pokušaje obojene revolucije. Ali, ja vam kažem da je „Turski tok” sada odlično zaštićen od naše vojne grupacije na Krimu. Ne postoji više vojna pretnja koja može da ga ugrozi.
Ali, Turska je saveznik SAD?
Turska je veoma važna komponenta, ali joj je izbor i manevarski prostor veoma sužen. Jasno je da u EU neće nikada da ih prime, a turska ekonomska situacija nije jednostavna. „Turski tok” daće Ankari mogućnost da bude punopravan igrač u Evropi i čitavom Mediteranu.
Znači li to da Rusija „prepušta” Srbiju Turskoj?
To je potpuno pogrešan zaključak. Naš strateški zadatak je da uz pomoć ekonomskih poluga iščupamo Tursku iz agresivnog vojnog bloka NATO. Ali, Turska ne može biti naš ključni saveznik na Balkanu. To treba da bude Beograd, a Turska da utiče na svoju zonu odgovornosti na Bliskom istoku.
Kada vi očekujete da bi se Beograd pridružio Evroaziji?
Moja procena je bila 2020. godina. Ukrajinska kriza se sada tu isprečila i neophodno je da najpre ona bude rešena. Oba procesa, i u Ukrajini na Balkanu treba da idu paralelno. Mislim da okončanje ukrajinske krize ne treba očekivati u 2015, već bi to moglo da se desi 2017, a posle toga ćemo se okrenuti Balkanu. Pitanje je samo na koliko delova će se raspasti Ukrajina.
Svojevremeno ste najavili i da će SAD da se raspadne?
Njihov dug je već premašio 18,2 biliona dolara, plafon zaduživanja je probijen i počinju nekontrolisani procesi. Američki ekonomisti upozoravaju da krah može da se očekuje već u junu ove godine, ali nije najbitnije da li će biti tada ili možda u novembru. Sada je pre svega reč o ekonomskoj borbi i o tome da li će Rusija i Kina uspeti da u okviru Briksa pređu na alternativni finansijski model. Mi već imamo sporazume sa zemljama Briksa i Iranom o plaćanjima u nacionalnim valutama, ali će se pravi efekat osetiti 2017. godine.
U isto vreme kada očekujete rešenje za Ukrajinu?
Rusija može već u decembru da izazove ekonomski kolaps u Ukrajini, zahtevajući isplati dugova za gas. Ali, smatram da je mnogo efikasnije ako se najpre izgradi finansijska infrastruktura, u uslovima kraha dolara i čitavog modela britanskih i američkih banaka. Zabrinjava to što oni sa manijakalnom upornošću pokušavaju da sa sobom povuku i druge u provaliju. Za njih je rat osnovni način rešavanja finansijskih problema.
U srpskoj javnosti najviše je poznat po tome što je 2006. najavio formiranje Evroazijskog saveza (ES), što je u tom trenutku ličilo na naučnu fantastiku. Ipak, od 1. januara ove godine, zvanično je zaživela Evroazijska ekonomska unija Rusije, Belorusije i Kazahstana, uz Jermeniju i Kirgiziju koje uskoro stupaju u punopravno članstvo. Zato Panarina danas pažljivije slušaju u svetu.
Njegova zamisao je da ES ima četiri prestonice: Sankt Peterburg, Kijev, Alma Atu i Beograd. Devet godina kasnije, dve od četiri prestonice već su uključene u Evroazijski savez, dok je na ukrajinskom tlu došo do velike krize. Kako je pisao u svojim radovima, priključenje Srbije ES može se očekivati 2020. godine.
– Ideju Evroazije prvi put sam izneo 12. januara 2006. i predložio da nova država na čelu ima vladara koji se rotira sa nekim drugim posle izvesnog broja godina, a da prvi bude Vladimir Putin. Od četiri prestonice, Kijev je u ovom trenutku otpao, postao je slaba karika evroazijske integracije, jer su po njoj naneti ozbiljni udarci – objašnjava šef analitike „ruskog NATO-a”.
Vidite li i dalje Srbiju i njenu prestonicu u sastavu Evroazije?
Beograd vidim na čelu velike balkanske konfederacije, koja bi obuhvatala sve balkanske države, moguće i Mađarsku, i bila deo ES. Bezuslovno, prestonica konfederacije bila bi u Beogradu, gradu koji se nalazi u centru ovog regiona. Moja ideja od pre devet godina je delimično ostvarena. Osim Tadžikistana, čije se pristupanje uskoro očekuje, već je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini ES i Vijetnama, a interesovanje pokazuju Turska i Egipat. Balkanski vektor i Beograd treba da budu veza sa malom Azijom.
Da li očekujete da se Ukrajina „vrati” Evroaziji, i na koji način?
Druge varijante nema, mada ne bih davao precizne prognoze. Preko Ukrajine sada ide glavni napad na Evroaziju. Prvi znak povratka Ukrajine, jeste mirno vraćanje Krima u sastav Rusije. To je veoma važno i za Srbiju, jer Krim otvara evroazijska vrata Beogradu. Reč je o geopolitičkom i duhovno-moralnom koridoru. Rusija je skoncentrisala moćnu vojnu grupaciju na Krimu. Vojne baze NATO u Bugarskoj i Rumuniji, sada su u dometu ruskih raketa, kao i crnomorski moreuzi. Tu više nijedan brod ne može da prođe.
U poslednje vreme sve više se govori o gasovodu „Turski tok”? Očigledno bi taj projekat imao veliki uticaj na Balkan?
Posmatrajte stvari još šire. „Turski tok” će promeniti čitavu konfiguraciju odnosa i dovesti do preorijentacije Ukrajine, jer ona i sada jedva preživljava, uprkos tome što osnovni tranzit gasa ide preko njene teritorije. Čim tranzit prestane i gas bude preusmeren na „Turski tok”, najkasnije za pet godina, Ukrajina neće moći uopšte da postoji. Obratite pažnju, rok za puštanje u pogon „Turskog toka” je 2020, što je ujedno i datum koji sam nagovestio 2006. u koncepciji za Srbiju i Balkan.
Da li vašu koncepciju čitaju u Kremlju?
Rekao bih da rade sa njom u dosluhu. To je 2006. bila samo ideološka koncepcija, ali danas vidimo da ona nailazi na žestok otpor. Setimo se Hilari Klinton koja je izjavila da će SAD učiniti sve da spreče nastanak Evroazije. I oni čine sve. U Turskoj imamo pokušaje obojene revolucije. Ali, ja vam kažem da je „Turski tok” sada odlično zaštićen od naše vojne grupacije na Krimu. Ne postoji više vojna pretnja koja može da ga ugrozi.
Ali, Turska je saveznik SAD?
Turska je veoma važna komponenta, ali joj je izbor i manevarski prostor veoma sužen. Jasno je da u EU neće nikada da ih prime, a turska ekonomska situacija nije jednostavna. „Turski tok” daće Ankari mogućnost da bude punopravan igrač u Evropi i čitavom Mediteranu.
Znači li to da Rusija „prepušta” Srbiju Turskoj?
To je potpuno pogrešan zaključak. Naš strateški zadatak je da uz pomoć ekonomskih poluga iščupamo Tursku iz agresivnog vojnog bloka NATO. Ali, Turska ne može biti naš ključni saveznik na Balkanu. To treba da bude Beograd, a Turska da utiče na svoju zonu odgovornosti na Bliskom istoku.
Kada vi očekujete da bi se Beograd pridružio Evroaziji?
Moja procena je bila 2020. godina. Ukrajinska kriza se sada tu isprečila i neophodno je da najpre ona bude rešena. Oba procesa, i u Ukrajini na Balkanu treba da idu paralelno. Mislim da okončanje ukrajinske krize ne treba očekivati u 2015, već bi to moglo da se desi 2017, a posle toga ćemo se okrenuti Balkanu. Pitanje je samo na koliko delova će se raspasti Ukrajina.
Svojevremeno ste najavili i da će SAD da se raspadne?
Njihov dug je već premašio 18,2 biliona dolara, plafon zaduživanja je probijen i počinju nekontrolisani procesi. Američki ekonomisti upozoravaju da krah može da se očekuje već u junu ove godine, ali nije najbitnije da li će biti tada ili možda u novembru. Sada je pre svega reč o ekonomskoj borbi i o tome da li će Rusija i Kina uspeti da u okviru Briksa pređu na alternativni finansijski model. Mi već imamo sporazume sa zemljama Briksa i Iranom o plaćanjima u nacionalnim valutama, ali će se pravi efekat osetiti 2017. godine.
U isto vreme kada očekujete rešenje za Ukrajinu?
Rusija može već u decembru da izazove ekonomski kolaps u Ukrajini, zahtevajući isplati dugova za gas. Ali, smatram da je mnogo efikasnije ako se najpre izgradi finansijska infrastruktura, u uslovima kraha dolara i čitavog modela britanskih i američkih banaka. Zabrinjava to što oni sa manijakalnom upornošću pokušavaju da sa sobom povuku i druge u provaliju. Za njih je rat osnovni način rešavanja finansijskih problema.
objavljeno: 19.04.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Za-dve-godine-dolazimo-na-Balkan.lt.html
Norveška traži objašnjenje od Rusije zbog posete Rogozina
Norveška je tražila da Moskva objasni zašto je njen zamenik premijera Dmitrij
Rogozin posetio norveška arktička Svalbard ostrva, uprkos sankcijama EU i Norveške zbog umešanosti Rusije u sukob na istoku Ukrajine.
Portparol norveškog ministarstva spoljnih poslova Frode Andersen rekao je da je Rogozinova poseta "za žaljenje", i zatražio objašnjenje, imajući u vidu da je norveško ministarstvo informisalo rusku ambasadu u Oslu ranije ove godine da ljudi na listi sankcija "nisu poželjni u Svalbardu".
Прибыли в Лонгиер на Шпицберген pic.twitter.com/OfSHBhelnC
— Dmitry
Rogozin (@Rogozin) April 18,
2015
Na Tviter nalogu Rogozina juče je objavljena fotografija njega na Svalbardu,
sa tekstom "stigao u Longijer na Svalbardu".http://www.blic.rs/Vesti/Svet/552076/Norveska-trazi-objasnjenje-od-Rusije-zbog-posete-Rogozina
NEUTRALNOST ILI NATO? Ako Rusi krenu na Evropu ova država je prva na udaru
 |
| Finska ima 1.300 kilometara dugačku granicu sa Rusijom |
članstvu u NATO, čak i tokom trenutnih napetosti na liniji Zapad-Rusija. Ima stručnjaka koji priželjkuju nešto drugo.
Finska je godinama dobro živela sa svojom vojnom neutralnošću - ona je praktično bila njen državni rezon. Država na severoistoku Evrope ima granicu sa Rusijom dugačku 1.300 kilometara i tokom čitavog Hladnog rata je bila suverena zapadna zemlja koja je imala tesne ekonomske odnose sa velikim susedom.
Ni pristup Finske EU 1995. nije predstavljao nikakav problem za Moskvu. Finci nisu želeli da prokockaju prednosti svoje pozicije provociranjem Kremlja. Pristup NATO-paktu bi, međutim, bio takva provokacija.
Kriza u Ukrajini je označila kraj finskih obzira - ministri odbrane i spoljnih poslova Finske smatraju da su najnovije vojne aktivnosti Rusije na granici "izazov".
Zemlje evropskog Severa, posebno Švedska i Finska, žele da tešnje međusobno sarađuju u nadgledanju vazdušnog prostora i na moru, kao i u razmeni informacija tajnih službi, kako bi se bolje zaštitile od ruske agresije koju smatraju mogućom.
Solidarnost samo za članove
Danska, Norveška i Island kao članice NATO-pakta mogu da se pozovu na
solidarnost saveznika u koje spadaju i moćne Sjedinjene Države, čime bi Švedska i Finska bile prepuštene sebi samima. Mnogi političari i oficiri u Finskoj smatraju da je to pogrešno. Još pre godinu dana gotovo dve trećine finskih oficira se zalagalo za pristup Organizaciji severnoatlantskog ugovora.
Slično to vide i neki političari. No, za razliku od oficira, oni se izražavaju opreznije, jer se u nedelju održavaju izbori. Članstvo u NATO "ne bi trebalo isključiti", rekao je, na primer, konzervativni finski premijer Aleksander Štub koji je jedan od najvećih zagovornika pristupa Zapadnoj alijansi. On zna da bi većina Finaca radije ostala neutralna - tačnije, njih 57 odsto, kako je to pokazala poslednje anketa sprovedena u februaru, a taj rezultat je sličan rezultatima ispitivanja javnog mnjenja iz avgusta 2014.
Ponosni na svoju nezavisnost
Nils Torvalds je liberalni finski poslanik Evropskog parlamenta i autor
knjige o Rusiji. U razgovoru za DW, on raspoloženje u finskoj javnosti objašnjava ponosom Finaca: "Mi smo bili jedini koji su se u Drugom svetskom ratu borili protiv Rusije i ostali nezavisni. Nikada nismo bili okupirani. Svi drugi su bili pod nekim vidom okupacije, pa i Nemačka."
To je, po Torvaldsu, razlog za ponos njegovih sunarodnika.
 |
| Nils Torvalds |
će nas dovesti do članstva u NATO."
"Sve i ako ne očekujemo nekakvu opasnost po Finsku, mi razumemo sve veću uznemirenost zbog buduće ruske spoljne politike."
Sankcije bole i Finsku
Finska od 1994. učestvuje u programu Partnerstvo za mir i sarađuje sa NATO i misijama koje prevodi ovaj vojni savez. No, pristup toj organizaciji bi bio nešto sasvim drukčije. Iako se ta tema još ne nalazi na dnevnom redu, ruska vlada je ta razmišljanja već okarakterisala kao razlog za "posebnu zabrinutost". Štub je to nazvao "zveckanjem oružjem".
Što se tiče konflikta sa Rusijom, Finska ga već danas oseća na ekonomskom planu. Helsinki je posebno teško pogođen sankcijama EU protiv Rusije, jer je imao veliki obim trgovine sa tom zemljom. No, Štub smatra da su sankcije i pored toga ispravne. Ankete pokazuju da će on izgubiti na izborima, doduše, ne samo zbog svog stava o NATO i sankcijama, ali - i zbog toga.
Torvalds veruje...
Poslanik Evropskog parlamenta Torvalds ne veruje da bi pristup Finske NATO
bitnije uticao na trgovinu sa Rusijom. Moskva bi, kaže, žestoko protestovala, "ali u dužem roku bismo se vratili normalnim odnosima".
Pitanje članstva u NATO, s obzirom na otpor građana Finske, neće biti postavljeno ni danas, ni sutra.
Ali, Torvalds kaže: "Zbog ponašanja Rusije, u ovom trenutku u evropskoj bezbednosnoj politici ništa nije stabilno."
Tako on veruje da bi i finska neutralnost za koju godinu mogla da se prekine i da tu ništa ne bi promenio ni ponos Finaca na sopstvenu istoriju.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/552050/NEUTRALNOST-ILI-NATO-Ako-Rusi-krenu-na-Evropu-ova-drzava-je-prva-na-udaru
Rublja uticala i na prognozu u Kini
Peking -- Vremenske prognoze u Kini postale su manje tačne posle devalvacije ruske rublje, saopštio je Državni meteorološki centar u Pekingu.
Zvaničnik ovog centra je objasnio da je Rusija prestala da ažurira podatke o vazduhu radiosondiranjem zbog ograničenih sredstava, što je uticalo na rad službi vremenske prognoze u Kini, preneo je Kineski međunarodni radio.
Kurs rublje pao je u 2014. oko 40 odsto prema američkom dolaru, a nestabilnost kursa se nastavila i u ovoj godini.
Kineski radio je podsetio da se radiosondiranjem mere interna temperatura vazduha, pritisak, vlažnost i energija vetra na raznim nivoima. Ovi podaci se sad dobijaju daljinskom detekcijom satelita, što podrazumeva znatno manju pouzdanost.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=04&dd=19&nav_id=982402
Нема коментара:
Постави коментар