Poljska diže šest tornjeva za nadzor granice s Rusijom

VARŠAVA -

Poljska granična straža diže šest novih savremeno opremljenih tornjeva za danonoćni nadzor granice s Rusijom a pojačani nadzor počeće od juna, saopštila je granična straža Varminsko-Mazurskog vojvodstva.

Pojačano obezbeđenje granice ima takođe za cilj da razveje bojazni Poljaka od hibridnog rata i eventualnog upada vojnika u neoznačenim uniformama koje u Poljskoj od izbijanja krize na Krimu i na istoku Ukrajine nazivaju ironično "zeleni čovečuljci".

Šest tornjeva visokih kao zgrade od 11 do 15 spratova opremljeni najmodernijim termalnim kamerama i

sistemima noćnog viđenja pokriće u potpunosti 200 kilometara poljske-ruske granice duž ruske Kalinjingradske oblasti.

"Trenutno preuzimamo i testiramo opremu tornjeva. Pustićemo ih u pogon do juna", kazala je poljskim medijima portparolka regionalne Granične straže Miroslava Aleksandrovič.

Pojačani nadzor i izgradnju tornjeva kao i nabavku dronova za istočne granice Poljske s Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom sa 75 odsto investicije finansira Evropska unija, pošto je reč o spoljnoj granici Unije.

Ukupno će za nadzor istočnih granica biti podignuto 12 stražarskih tornjeva, visokih od 35 do 50 metara.

Poljska Granična straža raspisala je prošle jeseni i tender za nabavku četiri kompleta dronova, sa po tri bespilotne letilice u svakom za nadzor nad spoljnom granicom EU.

Od ulaska u šengenski prostor Poljska je uložila u obezbeđenje granice EU 375 miliona evra a do juna će utrošiti još 23 miliona za nabavku opreme koja će pomoći u suzbijanju šverca roba i ljudi.

http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/poljska-dize-sest-tornjeva-za-nadzor-granice-s-rusijom_586105.html

PUTIN OSVAJA PLANETU: Ruska vojska postavila raketne sisteme na Arktiku!

- Lovci presretači MIG-31 takođe ćebiti raspoređeni u to područje bogato rudama, zajedno s novim

radarom na ostrvu Nova Zemlja u Arktičkom moru - rekao je general Kiril Makarov

Rusija širi vojnu prisutnost na Arktiku tako što je u tom području postavila raketni sistem vazduh-zemlja, objavio je general Kiril Makarov.

– Lovci presretači MIG-31 takođe će biti raspoređeni u to područje bogato rudama, zajedno s novim radarom na ostrvu Nova Zemlja u Arktičkom moru – rekao je general.
O OVOME OBIČNI RUSI NIŠTA NE ZNAJU: Moskva gradi džinovski sistem fortifikacija na Arktiku
Ruska vojska poslednjih godina je sve prisutnija na krajnjem severu, u vreme kada Moskva polaže prava na velike delove arktičkog podmorja kako bi osigurala prava na iskorišćavanje nafte i gasa.
Arktik zbog topljenja leda postaje i sve važniji plovni put, što je dovelo do teritorijalnih sporova nekoliko zemalja. Severni pol prisvajaju Kanada, Rusija i Danska.
(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji.hr)

http://www.telegraf.rs/vesti/1511075-putin-osvaja-planetu-ruska-vojska-postavila-raketne-sisteme-na-arktiku

Godišnja inflacija u Rusiji skoro 17 odsto

Dok Rusija tone u recesiju, Potrošačke cene su u martu porasle za 16,9 odsto u odnosu na mart 2014.
godine, saopštila je u ponedeljak državna statistička agencija Ros-stat
Godišnja inflacija raste kao nikada od 2002. godine, ali mesečnanstopa inflacije se usporila na 1,2 odsto u martu. Februara je bila 2,2nodsto, a januara 3,9 odsto.
Poskupljenje hrane je i tokom marta bilo veće od ukupne stopeninflacije, sa 23 odsto rasta u odnosu na isti prošlogodišnji mesec in1,6 odsto iznad februarskih cena hrane.
Ruska vlada je avgusta prošle godine, kao odgovor na sankcije protivnRusije zbog ukrajinske krize, zabranila uvoz hrane iz Evropske unije indrugih zapadnih zemalja.
Centralna banka Rusije očekuje da se ove godine bruto-domaćinproizvod smanji za 3,5 do 4,0 odsto.

http://www.akter.co.rs/26-ekonomija/123783-godinja-inflacija-u-rusiji-skoro-17-odsto.html

EU plaća Ukrajini zid prema Rusiji

Ukrajinska državna pogranična agencija počinje sa podizanjem zida duž ukrajinsko-ruske granice u
oblastima Harkova i Luganska, najavio je šef ove službe Oleh Slobodian. Još uvek, doduše, nije jasno kako bi izgradnja u zoni Luganska trebalo da bude sprovedena, jer je taj deo pod kontrolom proruskih snaga, pa bi početak sličnih aktivnosti sigurno doveo do eskalacije sukoba.

Ni Berlinski zid nije opstao, zašto Ukrajinci misle da njihov hoće?

 

 

Prelazni premijer ukrajinske vlade Arsenij Jacenjuk je još u septembru prošle godine najavio da ima nameru da, ugledajući se na Berlinski zid, podigne sličan prema Rusiji, jer smatra da samo na taj način granica Ukrajine može da bude sigurna. Reč je o električnoj ogradi ojačanoj bodljikavom žicom i minskim poljima - dugoj 2.000 kilometara. Cena poduhvata je oko 100 miliona evra.
Na pitanje da li je tačno da će Kijev podići zid novcem Evropske unije, portparol Unije Maja Kocijančić je pokušala da relativizuje tvrdnju da evropski poreski obveznici sve to plaćaj.
- EU podržava nadzor ukrajinskih granica i za tu svrhu je uplatila pomoć u budžet te zemlje u visini od 60 miliona evra. Kako će ovaj novac biti korišćen, nije striktno definisano - izjavila je Kocijančićeva.


http://vesti-online.com/Vesti/Svet/483593/EU-placa-Ukrajini-zid-prema-Rusiji

Rusi sve teže vraćaju kredite

MOSKVA -

Kašnjenje u otplati kredita fizičkih lica u Rusiji u prvom tromesečju ove godine snažno je poraslo, objavio je

Tas, pozivajući se na istraživanje kompanije Sekvoja kredit konsolidejšn.

Obim kredita sa kašnjenjem od početka godine do 31. marta povećan je za 13,4 odsto, na 755 milijardi rubalja (12 milijardi evra). Prema oceni analitičara, svaki peti Rus ima problematičan kredit.

Oni prognoziraju da će do kraja godine takav kredit imati svaki treći građanin Rusije.

Rezultati istraživanja su pokazali da 38 odsto Rusa s problematičnom zaduženošću ima teškoće u vraćanju duga zbog naglog pogoršanja materijalnog stanja.

Pre godinu dana taj razlog je navelo 20 odsto ljudi, a 2012. samo 10 procenata. Još 20 odsto građana ne može da otplaćuje kredit zbog gubitka posla.

Studija navodi da, ukoliko se situacija s rastom nezaposlenosti u Rusiji ne promeni na bolje, udeo onih koji će ući u kašnjenje s otplatom kredita zbog gubitka posla, povećaće se do kraja 2015. godine na 35 do 40 odsto.

Prema podacima Centralne banke od 1. januara, banke su dale klijentima 11,3 biliona rubalja (182,2 milijardi evra).

Pri tome kašnjenje otplate kredita stanovništva je 2014. godine povećano 52,8 odsto i dostiglo je 671,5 milijardi rubalja (10,8 milijardi evra).

Godišnja inflacija u Rusiji skoro 17 odsto

Dok Rusija tone u recesiju, Potrošačke cene su u martu porasle za 16,9 odsto u odnosu na mart 2014. godine, saopštila je u ponedeljak državna statistička agencija Ros-stat.

Godišnja inflacija raste kao nikada od 2002. godine, ali mesečna stopa inflacije se usporila na 1,2 odsto u martu. Februara je bila 2,2 odsto, a januara 3,9 odsto.

Poskupljenje hrane je i tokom marta bilo veće od ukupne stope inflacije, sa 23 odsto rasta u odnosu na isti prošlogodišnji mesec i 1,6 odsto iznad februarskih cena hrane.

Ruska vlada je avgusta prošle godine, kao odgovor na sankcije protiv Rusije zbog ukrajinske krize, zabranila uvoz hrane iz Evropske unije i drugih zapadnih zemalja.

Centralna banka Rusije očekuje da se ove godine bruto-domaći proizvod smanji za 3,5 do 4,0 odsto.

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/globus/rusi-sve-teze-vracaju-kredite_586261.html

"Ruski manevri pretnja NATO-u" 

Sukhoi Su-25

 Najnoviji ruski vojni manevri gurnuli su odnose između Istoka i Zapada na najniži nivo od kraja Hladnog rata do danas

Rusija svojim sve češćim nenajavljenim manevrima želi da pokaže snagu svojih obnovljenih snaga odbrane, ali i uputi poruku Zapadu da je spremna za okršaj, tvrdi Džordž Benitez ekspert za NATO u vašingtonskom Atlantskom savetu.
“Ova vrsta masovnih manevara veoma je opasna. Postaju sve češći i sve masovniji. NATO, za razliku od Rusije prvo mesecima unapred objavljuje planirane manevre u kojima retko kada učestvuje više od nekoliko hiljada vojnika, a ponekad čak samo nekoliko stotina vojnika. Putin je u poslednjim manevrima naredio mobilizaciju ukupno 80.000 vojnika, dok je u manevrima prošlog septembra, zvanim “Istok 2014.” učestvovalo 100.000 ruskih vojnika.”
To su bili su najveći manevri od pada Sovjetskog Saveza do danas, dodaje Benitez. U tim, petodnevnim, manevrima pored 100 hiljada vojnika, učestvovalo je 1.500 tenkova, 120 aviona, uz upotrebu 5.000 komada oružja i specijalne opreme  i oko 70 brodova. Manevri prošlog meseca bili su prilika za Rusiju da zapadnoj alijansi uputi nekoliko poruka, tvrdi Benitez:
“Putin isprobava NATO ne samo vojno, već i politički. On pokušava da demonstrira da je Rusija mnogo agilnija od NATO-a, da je geografski mnogo bliža članicama NATO-a nego SAD; da može mnogo brže od NATO-a da donosi odluke i da poseduje dovoljno snage da se ozbiljno usprotivi zapadnom odbrambenom savezu. NATO, pri tom ostaje pri dosadašnjem uobičajenom  načinu planiranja  i najavljivanja manevara mesecima unapred, kako ne bi upućivao nejasne poruke Moskvi. Rusija radi upravo obrnuto, ne samo što pokreće ogromne manevre nego to čini bez najave, u roku od 24 sata.”
Ruski manevri od nedavno uključuju ne samo stacioniranje balističkih raketa, već i korišćenje ofanzivnih bombardera, što sve predstavlja provokaciju, ako ne i demonstraciju spremnosti na akcije predupređivanja uperene protiv NATO-a i Istočne Evrope, kaže Benitez.
On smatra da je vreme da Zapad uputi Moskvi direktno upozorenje:
“Moramo jasno da predočimo Rusiji da bi svaka akcija uperena protiv baltičkih saveznika vodila ozbiljnom ratu sa Zapadom.  Moskvu  takođe treba podsetiti,  a Putinu lično predočiti, da bi svaka vojna akcija protiv neke članice NATO-a, ovog puta protiv baltičkih saveznika, bila dočekana zajedničkom protivakcijom celopkupne Alijanse.”
Po rečima našeg sagovornika, tačno je da Sjedinjene Države ne žele nikakvu konfrontaciju koja bi dovela do nuklearnog obračuna sa Rusijom, ali i na Rusiji leži odgovornost  “da se uzdrži od svake provokacije koja bi mogla da dovede do nuklearne konfrontacije” između Istoka i Zapada

http://www.glasamerike.net/content/intervju/2708840.html