Dakle, nedavno je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da „po prvi put u nekoliko poslednjih godina imamo povećanje kreditne aktivnosti i u privredi i kod stanovništva”. Premijer je pri tom precizirao da „povećanje kreditne aktivnosti kod stanovništva iznosi čak 10 odsto, a kod kompanija 5,6 odsto, što znači da je prosečni rast kreditne aktivnosti iznosio 7,1 odsto“. Na osnovu toga je Vučić zaključio da postoje „prvi ozbiljni znaci ekonomskog oporavka“ zemlje.
Međutim, prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, koji obuhvataju januar ove godine, slika je malo, bolje rečeno bitno, drugačija. Najpre, kada je reč o stanovništvu, od 22 milijarde dinara, za koliko je od 31. decembra 2014. do 31. januara 2015. porasla suma kredita plasiranih građanima, 17 milijardi je posledica porasta kursa švajcarskog franka. Nekoliko milijardi je, pak, rezultat porasta evra. Tako da praktično nekog porasta pozajmica građanima i nema.
Kad je reč o privredi, porasta ima – ali samo kod državnih kompanija. Recimo, EPS je uzeo jedan veliki kredit – za likvidnost. Takođe, neka druga javna preduzeća uzimala su kredite – „sumnja se“ – da bi u budžet uplatila profit koja su ostvarila tokom prošle godine. Uzgred, dosadašnja praksa je bila da se dividende u budžet uplaćuju krajem godine ili bar tromesečno, nikako sve odjednom i na početku godine.
U preostalom delu privrede, tj. u privatnom sektoru, kreditna aktivnost banaka – opada.
Ali, ne želi se ovim reći da predsednik Vlade Srbije nije u pravu. Možda su podaci koje on ima ispravni i tačni.
Zato je pitanje jednostavno: na osnovu kojih podataka je premijer Vučić izneo ocenu o porastu kreditne aktivnosti? I zašto ti podaci nisu dostupni javnosti?
Jer, iskreno, bilo bi bolje da je premijer u pravu. To bi značilo da (i) privredi Srbije stvarno, i konačno, kreće na bolje.
Peščanik.net, 06.04.2015.
http://pescanik.net/oporavak/
Нема коментара:
Постави коментар