Američki "peršing II" projektili imaju preciznost od 5-10 metara i mogu da pređu udaljenost od 2.500-3.000 kilometara za 5-8 minuta.
Treći svetski rat, ukoliko ikada počne, po svemu sudeći trajaće do uništenja, koje može trajati samo nekoliko sati. Zapad je ponovo u ratu protiv Rusije - konačni cilj uništenje Rusije. Sjedinjene Države već razmatraju kako da neutrališu nuklearni potencijal Rusije, ukazuju brojni ekspreti, što prenose ruski medijil.
Gerasimov: Rat uveliko traje
 |
| Lovac F-18 hornet poleće sa nosača aviona Karl Vinson, Foto: Reuters |
Danas postoje razni izveštaji u kojima se navodi da se SAD ozbiljno spremaju na rat protiv Rusije, planirajući pritom da iskoriste na hiljade krstarećih projektila.
Podsećamo vas da je Zapad 1949. godine započeo rat, a ne SSSR. Nije
SSSR stvarao Gvozdenu zavesu, već Zapad. SAD su stvorile NATO 1949.
godine, a Varšavski pakt je nastao tek 6 godina kasnije, 1955. godine -
poručio je Gerasimov, indirektno aludirajući na nove aktivnosti
prozapadnih snaga.SAD su protiv Jugoslavije i Iraka iskoristile više od hiljadu projektila, što znači da je to potpuno izvodivo. Međutim, oni moraju prvo negde da se postave. Takođe, nemoguće ih je lansirati sve odjednom, što znači da će Rusija odgovoriti na napad. Oni bi mogli da imaju korist od tih projektila samo ako bi neutralisali ruski nuklearni potencijal.
Slabosti ruskog nuklearnog potencijala
Ruski nuklearni potencijal se može neutralisati na dva načina. Prvi je napad koji bi obezglavio Rusiju, a to podrazumeva uništenje komandnih centara iz kojih se šalju naredbe. Drugi način je da se unište lanseri projektila. Moguće je i ukombinovati ova dva načina. Oni su to vrlo lako mogli učiniti pomoću svojih Pershing-II projektila koji maju preciznost od 5-10 metara i koji mogu da pređu udaljenost od 2.500-3.000 kilometara za 5-8 minuta.
Rusija se spasila od ovog potencijalnog napada sporazumom o projektilima srednjeg dometa. Međutim, Amerikanci danas naveliko tvrde da je Rusija prekršila ovaj sporazum kako bi mogli ponovo da uvedu svoje Danas Amerikanci koriste uranijum i plutonijum za svoje nuklearne elektrane. Oni svoje bojeve glave nisu razmontirali već ih čuvaju u skladištima. Ako bi uspeli da ih montiraju na projektile u Evropi, Rusija bi se našla u veoma nezgodnoj situaciji.
projektile. Nakon potpisivanja sporazuma START-1, broj nuklearnih oružja je znatno smanjen. Rusija je uništila 6.000 bojevih glava i prodala uranijum i plutonijum iz njih Amerikancima za simboličnu sumu.
Snaga SSSR
Sovjetski savez je posedovao jasnu, svetski priznatu ideologiju kada je ušao u Hladni rat. SSSR je imao utvrđeno besklasno društvo. SSSR su vodile bezuslovne patriote, koje su dobile rat. Sovjetski savez je posedovao ekonomiju sa potencijalom jednakim 30-50% ekonomije SAD. SSSR je imao dobro razvijenu industriju koja nije zavisila od Zapada i koja se mogla sasvim nezavisno razvijati.
Današnja situacija je potpuno drugačija. Današnja Rusija ne poseduje ništa od toga. Ekonomski potencijal današnje Rusije iznosi jedva 10 % američkog ekonomskog potencijala, a da ne pominjemo činjenicu da je Rusija u velikoj meri zavisna od Zapada.
Rusija ulazi u rat u katastrofalnom stanju. Ukoliko ne preduzme određene mere, ona će vrlo brzo biti poražena. Jedino što sprečava SAD da sravne Rusiju sa zemljom jeste nuklearni potencijal Rusije. Međutim, i on može biti neutralisan. Moderni rat protiv Rusije će biti izveden na isti način kao što je to učinjeno u Ukrajini, Siriji, Egiptu, Libiji, Iraku…
(Webtribune.rs)
http://www.kurir.rs/planeta/nuklearni-blic-krig-na-2-fronta-amerikanci-imaju-plan-za-brzo-unistenje-rusije-clanak-1727279
Ovaj čovek je hteo da ubije Putina dronom!
Igor Puzanov je rodom iz Sočija, ali je živeo u Moskvi gde je u svom stanu pokušao da napravi eksploziv, a recepturu je nabavio preko interneta
Bivši činovnik “Rosstroja”, ruske federalne agencije za gradnju, Igor Puzanov (40) osuđen je na devet godina zatvora jer je nameravao da ubije predsednika Rusije Vladimira Putina dronom. Puzanov je planirao da koristeći letelicu baci eksploziv na njegov automobil.
Puzanov je rodom iz Sočija, ali je živeo u Moskvi gde je u svom stanu pokušao da napravi eksploziv, a recepturu je nabavio preko interneta. U moskovskom parku u Timurjazevu Igor Puzanov je čak isprobao svoje eksplozivne naprave. U njegovom stanu je pronađena letelica sa daljinskim upravljačem koja može da nosi teret do 300 grama.Puzanov je rodom iz Sočija, ali je živeo u Moskvi gde je u svom stanu pokušao da napravi eksploziv, a recepturu je nabavio preko interneta. U moskovskom parku u Timurjazevu Igor Puzanov je čak isprobao svoje eksplozivne naprave. U njegovom stanu je pronađena letelica sa daljinskim upravljačem koja može da nosi teret do 300 grama.
Bivši činovnik je očito sebe zamislio kao revolucionara, na internetu je imao svoj blog koji je nazvao “Če Gevara”, pozivao je nezadovoljne građane da organizuju diverzije na gasovodima i naftovodima, proglasio je sebe liderom Ruskog narodnog revolucionarnog fronta, organizacije koja uopšte ne postoji…
Advokati su tražili da se optuženi oslobodi jer je “bolestan”, ali su lekari kazali da je on ipak “pri zdravom razumu“.
(Telegraf.rs / Izvor: novosti.rs)
http://www.telegraf.rs/vesti/1508226-ovaj-covek-je-hteo-da-ubije-putina-dronom
Prijatelj Putina beži iz Dubrovnika
Dubrovnik -- Viktor Vekselberg, najmoćniji ruski oligharh i saradnik predsednika Rusije Vladimira Putina, planirao je da obnovi dubrovački hotel Belvedere.
Međutim, posao bi i pre nego što je počeo, mogao da mu propadne. Iako je do sada njegova kompanija 'Vila Laurus' uplatila za projekat 12 miliona evra, a ukupno ulaganje trebalo je da iznosi čak 150 miliona evra, Slobodna Dalmacija piše kako je projekat pod velikim upitnikom.
Naime, Trgovački sud, ispostava Dubrovnik, zakazao je Skupštinu poverilaca na kojoj se daje saglasnost stečajnom upravniku da utvrdi okolnosti pod kojima je izvršena predaja hotela Belvedere od strane stečajnog dužnika u posed Vili Laurus, odnosno Vekselberg. Ako se ispostavi da predaja nije izvršena u skladu sa zakonom, nekretnine se vraćaju u posed stečajnog dužnika.
Davor Štern, hrvatski konsultant ruskog preduzetnika, kaže kako su zgroženi sa svim što se događa.
“On je isplatio sredstva prema svim propozicijama, novac stoji na računu, a ako se brzo ne razjasne stvari, obustaviće investiciju i tražiti povraćaj novca s kamatama. U međuvremenu je zaustavio sve aktivnosti koje su vezane uz realizaciju investicije", kazao je Štern za Slobodnu.
Ceo postupak preispitivanja predaje "Belvederea" firmi ruskog oligarha inicira Zvonko Stojević, čija je firma "Cleostone" iz Paname u kuponskoj privatizaciji 2001. postala vlasnik hotela, ali je on završio u stečaju.
http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2015&mm=04&dd=04&nav_id=976918
Porošenko: Uskoro sastanak "četvorke"
KIJEV -
Ministri spoljnih poslova Normandijske četvorke (Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske) razmatraće
uskoro mogućnost raspoređivanja mirovne misije u Ukrajini, najavio je ukrajinski predsednik Petar Porošenko.
Ministri spoljnih poslova Normandijske četvorke (Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske) razmatraće
Ističući da o tome govori prvi put, Porošenko je sinoć na ukrajinskom Kanalu 5 rekao kako je ovaj sastanak već dogovoren, prenosi Tass.
Priznavši da je u početku reakcija međunarodnih partnera na kijevsku inicijativu o raspoređivanju mirovnjaka bila negativna, jer tako nešto ne predviđaju sporazumi iz Minska, Porošenko je istakao kako je ona "zahvaljujući besprekornoj aktivnosti diplomata" ipak stavljena na diskusiju.
Mirovnjaci, prema Porošenku, neće biti raspoređeni samo duž kontakt linije, nego i na granici, dok će OEBS nadgledati primenu sporazuma iz Minska.
Porošenko izražava uverenje da će saradnja sa OEBS-om, proširenje misije, njenog mandata, kao i poboljšanje tehničke opremljenosti, obezbediti stabilno primirje i puštanje svih talaca.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je 21. marta izjavio kako je ukrajinska inicijativa za raspoređivanje mirovne misije usmerena na skretanje pažnje sa neispunjavanja sporuzuma iz Minska od strane Kijeva.
Takođe je rusko ministarstvo inostranih poslova prethodno objavilo kako datumi narednog sastanka Normandijske četvorke još nisu poznati.
Ministri su poslednji sastanak imali u Parizu 24. februara ove godine.
http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/porosenko-uskoro-sastanak-cetvorke_585859.html
Srbija između NATO čekića i ruskog nakovnja
Ma koliko se trudio da održi prijateljske odnose sa tradicionalnim saveznikom Rusijom i da ne pokvari partnerske relacije sa NATO-om, Beograd se našao između američkog čekića i ruskog nakovnja
Vreme hladnog rata je odavno prošlo, Srbija je, kako mnogi kažu, „prespavala pad Berlinskog zida”, ali kada se konačno probudila – otkrila je da se opet nalazi stešnjena između istočnog i zapadnog vojnog saveza. Umesto Varšavskog pakta, NATO je od 2003. dobio novog takmaca, ODKB (Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti). Iako brojčano manji, sa svega šest članica, u poređenju sa NATO-om koji ih ima 28, vojni savez ODKB sa Rusijom na čelu zauzima ogromnu teritoriju u srcu Evroazije.
Obe organizacije, kako ocenjuju stručnjaci, pored klasičnih vojnih, sve više dobijaju političke, pa čak i ekonomske funkcije, pa je zato NATO i ODKB pravilnije nazivati vojno-političkim savezima. Osnovna funkcija NATO-a jeste da nadzire i drži pod kontrolom Evropsku uniju, odnosno da obezbedi da uticaj Vašingtona na Brisel uvek bude značajan. ODKB, sa svoje strane, ima dvostruku ulogu. Najpre da obezbedi Moskvi vojni pristup udaljenim teritorijama koje su nekada bile deo SSSR-a, ali i da sprečava pojavu „obojenih revolucija”, prevrata i građanskih ratova u državama članicama.
Da je Ukrajina bila članica ODKB-a Viktor Janukovič bi verovatno još bio na vlasti, a Moskva bi reagovala i silom da zaštiti svog saveznika. Na drugoj strani, da je Ukrajina bila deo NATO-a, otcepljenje Krima i pripajanje Rusiji ne bi se desilo, jer bi njenu teritorijalnu celovitost oružjem štitile ostale članice. Ukrajina je, međutim, doživela slom i raspad, a zakon o vojnoj neutralnosti bio je jedan od prvih koji je ukinula nova vlast u Kijevu. I okrenula se saradnji sa NATO-om.
Iako se smatra da je Srbija, nedavnim potpisivanjem IPAP sporazuma sa NATO-om, praktično došla „na korak” od punopravnog članstva u ovoj organizaciji, to nije tačno. Posle IPAP-a (Individualnog plana partnerstva), sledi faza ubrzanog dijaloga, zatim akcioni plan za članstvo, da bi tek posle toga moglo da se pristupi NATO-u. U tom pogledu zemlje regiona, poput BiH, Crne Gore i Makedonije, formalno su napredovale više od Srbije.
Ali, ma koliko se trudila da održi istovremeno i dobre prijateljske odnose sa tradicionalnim saveznikom Rusijom i da ne pokvari partnerske relacije sa NATO-om, koji dominira u Evropi i na Balkanu, Srbija se našla između američkog čekića i ruskog nakovnja. Ova nezahvalna, ali po mnogima i najpoštenija pozicija, posebno je otežana zbog eskaliranja ukrajinske krize prošle godine. Tako je čak jedan od nekadašnjih zagovornika vojne neutralnosti, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, ovih dana poručio da naša zemlja treba da razmišlja o članstvu u NATO-u.
I bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri, u nedavnom intervjuu „Politici”, ukazao je na ovaj problem, poručujući istovremeno da opasnost koja preti Srbiji postaje sve veća i da bi ona mogla da bude kolateralna šteta u sukobu Zapada i Istoka. Montgomeri upozorava i da Rusija namerno stavlja težište na vojna pitanja, kao što su vojna parada Putinu u čast i zajedničke vazduhoplovne vežbe dveju zemalja, čime nastoji da pogorša odnose Beograda sa EU.
Sa druge strane, Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i bivši ministar inostranih poslova SRJ, naglašava za naš list da je Srbija puzećim metodom već ušla u vojni sistem NATO-a.
– Izraz je licemerja zapadnih lidera kada oni kažu da niko ne tera Srbiju u NATO i da Rusija zloupotrebljava Srbiju tražeći saradnju u vojnoj oblasti. Posle potpisivanja IPAP-a Srbija se obavezala da primenjuje sve standarde NATO-a. Ako se tome doda da je Beograd ranijim sporazumima prihvatio slobodan tranzit trupa NATO-a i njihovo zadržavanje na teritoriji Srbije i eksteritorijalnost, to jest diplomatski status vojnika NATO-a i celokupnog personala, onda se zaokružuje ta ocena o ulasku Srbije u vojni sistem NATO – ocenjuje Jovanović.
Usvajanjem Individualnog partnerskog programa sa NATO-om Srbija je uspostavila još čvršće veze sa ovim vojno-političkim savezom, slaže se i Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane Srbije i ministar unutrašnjih poslova u senci DS-a. Kako objašnjava za „Politiku”, to znači da će u budućem periodu naša vojska čvršće sarađivati sa NATO-om.
– Srbija, ukoliko iskreno želi da nastavi proces priključenja EU, moraće da pravi i čvršći savez sa zemljama članicama EU, od kojih je najveći deo upravo u NATO-u. Postoji više zemalja koje su članice EU, a nisu u NATO-u, što ukazuje da je moguće nastaviti sa integracijama bez prethodnog članstva. U isto vreme se mora razumeti da EU neće imati simpatije za zemlju koja se lažno zalaže za evropske integracije, a pri tome izgrađuje vojne odnose sa ODKB-om. Mislim da je u ovoj situaciji moguće zadržati vojnu neutralnost i da Srbija tek treba da izgrađuje odnose sa Severnoatlantskim savezom, ali da u ovom trenutku nije realno očekivati članstvo Srbije – kaže Dragan Šutanovac.
Jovanović smatra da priča o vojnoj neutralnosti, to jest jednakom odnosu Srbije prema NATO-u i ODKB-u, govori o nečistoj savesti vlasti u Srbiji.
– Njima je jasno da je ogromna većina građana protiv ulaska u vojni sistem NATO i da je narod u Srbiji listom za neutralnost. Srbija je sa svim pomenutim aranžmanima sa NATO-om ugrozila svoju vojnu neutralnost, na jedan puzeći, skriven način. Zašto IPAP, ako navodno ne narušava vojnu neutralnost Srbije, nije iznet pred skupštinu i na javnu raspravu?
Kako objašnjava bivši šef jugoslovenske diplomatije, IPAP je dokument na 27 stranica, koji u osnovi ima militaristički koncept, jer se samo manjim delom, to jest na dve stranice, odnosi na vojna pitanja, a najvećim delom na regulisanje društveno-ekonomskog života Srbije u celini.
– To što na više mesta srpska vlada uzima obavezu da propagira NATO u sopstvenoj javnosti, da hvali NATO, njegovu ulogu i ciljeve, to predstavlja nedopustivo potcenjivanje osećanja ogromne većine građana Srbije. IPAP, na primer, zahteva okončanje privatizacije, to jest prodaju najvećih preduzeća u Srbiji. Time se razotkriva uloga NATO-a kao produžene ruke multinacionalnog korporativnog kapitala, koji je iz Srbije od 2001. do 2011. isisao 51 milijardu dolara – ističe Živadin Jovanović.
Obe organizacije, kako ocenjuju stručnjaci, pored klasičnih vojnih, sve više dobijaju političke, pa čak i ekonomske funkcije, pa je zato NATO i ODKB pravilnije nazivati vojno-političkim savezima. Osnovna funkcija NATO-a jeste da nadzire i drži pod kontrolom Evropsku uniju, odnosno da obezbedi da uticaj Vašingtona na Brisel uvek bude značajan. ODKB, sa svoje strane, ima dvostruku ulogu. Najpre da obezbedi Moskvi vojni pristup udaljenim teritorijama koje su nekada bile deo SSSR-a, ali i da sprečava pojavu „obojenih revolucija”, prevrata i građanskih ratova u državama članicama.
Da je Ukrajina bila članica ODKB-a Viktor Janukovič bi verovatno još bio na vlasti, a Moskva bi reagovala i silom da zaštiti svog saveznika. Na drugoj strani, da je Ukrajina bila deo NATO-a, otcepljenje Krima i pripajanje Rusiji ne bi se desilo, jer bi njenu teritorijalnu celovitost oružjem štitile ostale članice. Ukrajina je, međutim, doživela slom i raspad, a zakon o vojnoj neutralnosti bio je jedan od prvih koji je ukinula nova vlast u Kijevu. I okrenula se saradnji sa NATO-om.
Iako se smatra da je Srbija, nedavnim potpisivanjem IPAP sporazuma sa NATO-om, praktično došla „na korak” od punopravnog članstva u ovoj organizaciji, to nije tačno. Posle IPAP-a (Individualnog plana partnerstva), sledi faza ubrzanog dijaloga, zatim akcioni plan za članstvo, da bi tek posle toga moglo da se pristupi NATO-u. U tom pogledu zemlje regiona, poput BiH, Crne Gore i Makedonije, formalno su napredovale više od Srbije.
Ali, ma koliko se trudila da održi istovremeno i dobre prijateljske odnose sa tradicionalnim saveznikom Rusijom i da ne pokvari partnerske relacije sa NATO-om, koji dominira u Evropi i na Balkanu, Srbija se našla između američkog čekića i ruskog nakovnja. Ova nezahvalna, ali po mnogima i najpoštenija pozicija, posebno je otežana zbog eskaliranja ukrajinske krize prošle godine. Tako je čak jedan od nekadašnjih zagovornika vojne neutralnosti, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, ovih dana poručio da naša zemlja treba da razmišlja o članstvu u NATO-u.
I bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri, u nedavnom intervjuu „Politici”, ukazao je na ovaj problem, poručujući istovremeno da opasnost koja preti Srbiji postaje sve veća i da bi ona mogla da bude kolateralna šteta u sukobu Zapada i Istoka. Montgomeri upozorava i da Rusija namerno stavlja težište na vojna pitanja, kao što su vojna parada Putinu u čast i zajedničke vazduhoplovne vežbe dveju zemalja, čime nastoji da pogorša odnose Beograda sa EU.
Sa druge strane, Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i bivši ministar inostranih poslova SRJ, naglašava za naš list da je Srbija puzećim metodom već ušla u vojni sistem NATO-a.
– Izraz je licemerja zapadnih lidera kada oni kažu da niko ne tera Srbiju u NATO i da Rusija zloupotrebljava Srbiju tražeći saradnju u vojnoj oblasti. Posle potpisivanja IPAP-a Srbija se obavezala da primenjuje sve standarde NATO-a. Ako se tome doda da je Beograd ranijim sporazumima prihvatio slobodan tranzit trupa NATO-a i njihovo zadržavanje na teritoriji Srbije i eksteritorijalnost, to jest diplomatski status vojnika NATO-a i celokupnog personala, onda se zaokružuje ta ocena o ulasku Srbije u vojni sistem NATO – ocenjuje Jovanović.
Usvajanjem Individualnog partnerskog programa sa NATO-om Srbija je uspostavila još čvršće veze sa ovim vojno-političkim savezom, slaže se i Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane Srbije i ministar unutrašnjih poslova u senci DS-a. Kako objašnjava za „Politiku”, to znači da će u budućem periodu naša vojska čvršće sarađivati sa NATO-om.
– Srbija, ukoliko iskreno želi da nastavi proces priključenja EU, moraće da pravi i čvršći savez sa zemljama članicama EU, od kojih je najveći deo upravo u NATO-u. Postoji više zemalja koje su članice EU, a nisu u NATO-u, što ukazuje da je moguće nastaviti sa integracijama bez prethodnog članstva. U isto vreme se mora razumeti da EU neće imati simpatije za zemlju koja se lažno zalaže za evropske integracije, a pri tome izgrađuje vojne odnose sa ODKB-om. Mislim da je u ovoj situaciji moguće zadržati vojnu neutralnost i da Srbija tek treba da izgrađuje odnose sa Severnoatlantskim savezom, ali da u ovom trenutku nije realno očekivati članstvo Srbije – kaže Dragan Šutanovac.
Jovanović smatra da priča o vojnoj neutralnosti, to jest jednakom odnosu Srbije prema NATO-u i ODKB-u, govori o nečistoj savesti vlasti u Srbiji.
– Njima je jasno da je ogromna većina građana protiv ulaska u vojni sistem NATO i da je narod u Srbiji listom za neutralnost. Srbija je sa svim pomenutim aranžmanima sa NATO-om ugrozila svoju vojnu neutralnost, na jedan puzeći, skriven način. Zašto IPAP, ako navodno ne narušava vojnu neutralnost Srbije, nije iznet pred skupštinu i na javnu raspravu?
Kako objašnjava bivši šef jugoslovenske diplomatije, IPAP je dokument na 27 stranica, koji u osnovi ima militaristički koncept, jer se samo manjim delom, to jest na dve stranice, odnosi na vojna pitanja, a najvećim delom na regulisanje društveno-ekonomskog života Srbije u celini.
– To što na više mesta srpska vlada uzima obavezu da propagira NATO u sopstvenoj javnosti, da hvali NATO, njegovu ulogu i ciljeve, to predstavlja nedopustivo potcenjivanje osećanja ogromne većine građana Srbije. IPAP, na primer, zahteva okončanje privatizacije, to jest prodaju najvećih preduzeća u Srbiji. Time se razotkriva uloga NATO-a kao produžene ruke multinacionalnog korporativnog kapitala, koji je iz Srbije od 2001. do 2011. isisao 51 milijardu dolara – ističe Živadin Jovanović.
objavljeno: 05.04.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-izmedju-NATO-cekica-i-ruskog-nakovnja.lt.html
Otrovna votka sve češći izbor Rusa
Moskva -- Prodaja alkohola na crnom tržištu, posebno votke, raste u Rusiji kao posledica povećanja cena alkoholnih pića u borbi protiv alkoholizma, saopšteno je u Moskvi.
"Raste domaća proizvodnja alkohola što je upečatljiv signal da stanovništvo nije spremno da plati alkohol po visokoj ceni", izjavio je direktor državne agencije Rosalkogol Igor Čujan i dodao da je prodaja domaće votke "samogon" skoro učetvorstručeno 2014. godine dok je legalna prodaja opala za 14,4 odsto.
"To je otrov s kojim proizvođači besramno nastavljaju da truju stanovništvo", izjavio je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Hloponin i dodao da bi kazne za falsfikovanje votke trebalo da budu pooštrene.
Hloponin je rekao da je prodaja alkohola na crnom tržištu bila za 22,5 odsto veća od legalne prodaje 2014. godine a za 7,3 odsto veća 2013. godine. Suočen s monetarnom krizom u Rusiji i inflacijom, ruski predsednik Vladimir Putin je zatražio krajem 2014. godine da Vlada zamrzne cenu votke.
Putin je tada rekao da rast cene votke "podstiče potrošnju švercovanog alkohola", koji je opasniji po zdravlje. Cena pola litra votke skočila je za 30 odsto od 2013. i to piće koštalo je krajem 2014. 220 rubalja (oko četiri evra).
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=04&dd=04&nav_id=976928
U Rusiji ove godine 14% siromašnih
Moskva -- Svetska banka (SB) prognozira da će udeo siromašnih u Rusiji ove godine porasti na 14 odsto (20,1 milion ljudi), a naredne na 14,1 (20,3 miliona) odsto.
To je navedno u dokumentu SB o ekonomiji Rusije.
Siromašnim se smatraju ljudi čija je potrošnja po osobi manja od pet dolara dnevno, prenosi agencija Ria novosti.
SB ukazuje da će takav rast siromašnih ove i naredne godine biti prvi rast tog pokazatelja posle krize 1998-1999. godine. Razlog za rast udela siromašnih je očekivani pad raspoloživih prihoda i potrošnje i povećanje linije siromaštva zbog visoke inflacije, kaže se u izveštaju.
Konačne podatke o rastu siromaštva za 2014. godinu SB još nije objavila, ali se u dokumentu navodi da je stopa siromaštva porasla sa 10,8 odsto u 2013. godini na 11 odsto u 2014. godini.
Prema izveštaju SB, recesija u ruskoj privredi će potrajati duže nego što se ranije očekivalo, ne samo u 2015., nego i u 2016. godini. Umesto rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2016. godini od 0,1 odsto, koliko je banka prognozirala u januaru, sada predviđa produžetak recesije i pad BDP i u 2016. godini od 0,3 odsto.
Takav pad se očekuje u slučaju realizacije osnovnog scenarija koji polazi od cene nafte od 53 dolara za barel i produžetka sankcija prema Rusiji i u ovoj i narednoj godini. To znači da će pristup velikih ruskih državnih banaka i korporacija stranim izvorima finansiranja, kao i ranije, biti ograničen.
SB je korigovala i prognozu pada BDP u 2015. godini na 3,8 odsto, umesto 2,9 odsto koliko je prognozirano u januaru.
Istovremeno, prema poslednjim prognozama Ministarstva za ekonomski razvoj, ruska privreda će u 2015. godini biti u padu 2,5 odsto, ali će u 2016. porasti 2,8 odsto i zadržaće sličan trend u naredne tri godine.
Centralna banka Rusije je manje optimistična i predviđa da će pad BDP ove godine biti 3,5 do 4,0 odsto, u 2016. će pad biti smanjen na 1,0 do 1,6 odsto, ali u 2017. godini očekuje se rast od 5,5 do 6,3 odsto, navode Ria novosti.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=04&dd=04&nav_id=976868
Nadam se da će iz Ukrajine otići strana vojska
Predsednik Slovačke Andrej Kiska upozorio je danas u Bratislavi šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da na Rusiji leži veliki deo odgovornosti da mirovni proces iz Minska bude uspešan i da iz Ukrajine treba da odu strani vojnici koji su tamo bez njene saglasnosti
"Izražavam nadu da će u ovom sukobu oružje definitivno zameniti dijalog i poštovanje sporazuma. Da će Ukrajina kao suverena država moći da kontroliše svoje granice. Da će strani vojnici koji su bili ili jesu u Ukrajini bez njene saglasnosti, otići", kazao je Kiska u susretu s Lavrovom, saopštila je kancelarija slovačkog predsednika.
Rukovodstvo Rusije ima ne samo mogućnosti već i veliki deo odgovornosti za to da li će taj proces biti uspešan, naglasio je Kiska, a takodje ponovo preneo Lavrovu osudu ruske aneksije Krima.
Slovačka, prema rečima predsednika, na aneksiju Krima gleda kao na ozbiljnu destabilizaciju poratnog ustrojstva i gaženje medjunarodnog prava, kao i na kršenje posebne obaveze koju je na sebe preuzela Rusija da garantuje teritorijalni integritet Ukrajine, kada se Kijev odrekao nuklearnog oružja.
"Posebno za manje zemlje koje imaju istorijsko iskustvo aneksija i njihovih posledica, kao što pamtimo mi, takve stvari su neprihvatljive", rekao je Kiska.
Slovački predsednik iskoristio je kratki susret s ruskim ministrom spoljnih poslova da poruči Rusima da Slovaci nisu zaboravili da ih je oslobodila u Drugom svetskom ratu Crvena armija i da u Slovačkoj nema tendencija da se prekrajaju istorijske činjenice.
"Zatražio sam od ministra da prenese lično gradjanima Rusije da nismo zaboravili. I da lično želim i uradiću sve što je u mojoj moći da na dan pobede ne ostane napušten nijedan jedini grob vojnika Crvene armije... Ministru sam takodje rekao da je odnos Slovaka prema ruskom narodu i Rusiji, ljudima, umetnosti i kulturi pozitivan. I da traje i dalje, bez obzira na odluke koje su činili politički lideri u prošlosti ili danas", stoji u saopštenju slovačkog predsednika povodom posete Lavrova.
Kiska je danas demantovao vesti iz medija da se zbog Ukrajine demonstrativno neće pridružiti Lavrovu na obeležavanju 70. godišnjice oslobodjenja Bratislave, a njegov portparol objasnio je da premijer Robert Fico na komemoraciju jednostavno šefa države nije pozvao.
http://akter.co.rs/25-politika/123538-nadam-se-da-e-iz-ukrajine-oti-i-strana-vojska.html
Нема коментара:
Постави коментар