Grčka i nemačka zastava ispred grčkog kafića u Berlinu (Foto: Rojters)
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Dok su nemačka javnost, analitičari i mediji prevashodno okupirani grčkim dugovima i mogućnošću da Grčka napusti evrozonu, skoro neopaženo je promakla vest iz Grčke da su tamošnji tužioci najavili podizanje tužbi protiv nekoliko menadžera nemačkog proizvođača vozila „Dajmler”, zbog upletenosti u višemilionsko podmićivanje grčkih zvaničnika.
Kako „Tagesšpigl” prenosi pisanje grčkih medija, rukovodioci štutgartskog auto-giganta terete se da su dali oko dva miliona evra mita za sklapanje ugovora o prodaji vojnih vozila Grčkoj od 1997. do 2000. godine, ukupne vrednosti veće od 100 miliona evra. Grčki tužioci ceo slučaj zasnivaju na dokumentima koje je prikupilo Ministarstvo pravde SAD, optužujući „Dajmler” da je od 1998. do 2008. podmićivao zvaničnike 22 države sveta kako bi prodavao automobile na tim tržištima.
Američki tužioci su procenili da je nemačka kompanija na mito potrošila oko 50 miliona dolara, tako da je 2010. u vansudskoj nagodbi isplatila američkoj državi 185 miliona dolara zbog kršenja američkih propisa.
U vreme procesa u SAD, „Dajmler” je zbog ovog skandala otpustio više od 40 svojih zaposlenih, ali zasad nije poznato da li će neko od njih biti optužen u Grčkoj. Na listi zemalja uključenih u aferu nalazili su se i Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Rusija, Kina, Egipat, Mađarska, Indonezija, Obala Slonovače, Letonija, Nigerija, Tajland, Turska, Uzbekistan, Vijetnam, Irak, Severna Koreja i Liberija.
Ovo nije prvi slučaj da grčki tužioci terete rukovodioce nemačkih firmi, budući da je pred grčkim sudom u novembru prošle godine podignuta optužnica protiv 13 bivših šefova u „Simensu” koji se terete da su dali 62 miliona evra mita. Ova nemačka kompanija je pre tri godine potpisala ugovor o poravnanju sa Grčkom po kojem je pristala da se odrekne potraživanja od 80 miliona evra za realizovane projekte i opremu dostavljenu grčkoj državi, ali i obavezala da plati 90 miliona za finansiranje akademskih i istraživačkih programa, kao i da uloži 100 miliona evra u Grčku, kroz svoju grčku podružnicu „Simens Helas”. U zamenu za to grčka vlada se odrekla bilo kakve nadoknade od građanskih ili administrativnih tužbi u vezi sa podmićivanjem i korupcijskim skandalom u poslovanju „Simensa” na grčkom tržištu. Ipak, ugovor nije oslobodio kompaniju od mogućnosti gonjenja pred krivičnim sudom.
Iako pojedini pravni stručnjaci u Nemačkoj optužuju grčke tužioce da podižu politički motivisane optužnice, Transparensi internešenel je u više studija utvrdio da se nemačke kompanije ne drže baš najbolje prakse kada je u pitanju lobiranje, a da su naročito sklone spornim ugovorima kada prodaju naoružanje i vojnu opremu.
U najnovijoj analizi rada 163 oružarske kompanije iz 47 zemalja, ova međunarodna antikorupcijska nevladina organizacije navodi da nemačke oružarske kompanije nisu dobile baš najbolje ocene kada je u pitanju etika i antikorupcijski programi, koji treba da doprinesu da se spreči sukob interesa i prodaja loše opreme.
Transparensi internešenel ukazuje i da se Nemačka i njena industrija često ne drži dobre prakse ni pri lobiranju kod institucija Evropske unije, pa je, prema analizi ove organizacije, ispunila samo 23 odsto međunarodnih standarda u lobiranju, duplo manje od Slovenije, Litvanije i Velike Britanije.
„Nemačka je loša (u pogledu pridržavanja međunarodnih standarda u lobiranju), a EU ima problema da natera stare države članice da se reformišu”, kaže Danijel Frojnd iz Transparensi internešenela.
Dok nemačke firme nisu optuživane za nelegalno lobiranje, pred američkim, nemačkim i grčkim sudovima jesu za mito i korupciju. I to najveće nemačke firme, kao što su „Dajmler”, „Simens” „Feroštal”, „Rajnmetal”, „Dojče bank”, „Dojče ban” i „Dojče telekom”. Uprkos tome što su i nemački sudovi utvrdili nemali broj slučajeva u kojima su nemačke firme podmićivanjem zvaničnika dobijele poslove u Grčkoj – čak i one koje poput kupovine novog oružja nisu bile potrebne Grčkoj – u nemačkoj javnosti je zahvaljujući medijima, poput tabloida „Bild”, odomaćeno mišljenje da su Grci isključivo sami krivi za ogromnu dužničku krizu.
Frankfurt, Hajdelberg – Dok su nemačka javnost, analitičari i mediji prevashodno okupirani grčkim dugovima i mogućnošću da Grčka napusti evrozonu, skoro neopaženo je promakla vest iz Grčke da su tamošnji tužioci najavili podizanje tužbi protiv nekoliko menadžera nemačkog proizvođača vozila „Dajmler”, zbog upletenosti u višemilionsko podmićivanje grčkih zvaničnika.
Kako „Tagesšpigl” prenosi pisanje grčkih medija, rukovodioci štutgartskog auto-giganta terete se da su dali oko dva miliona evra mita za sklapanje ugovora o prodaji vojnih vozila Grčkoj od 1997. do 2000. godine, ukupne vrednosti veće od 100 miliona evra. Grčki tužioci ceo slučaj zasnivaju na dokumentima koje je prikupilo Ministarstvo pravde SAD, optužujući „Dajmler” da je od 1998. do 2008. podmićivao zvaničnike 22 države sveta kako bi prodavao automobile na tim tržištima.
Američki tužioci su procenili da je nemačka kompanija na mito potrošila oko 50 miliona dolara, tako da je 2010. u vansudskoj nagodbi isplatila američkoj državi 185 miliona dolara zbog kršenja američkih propisa.
U vreme procesa u SAD, „Dajmler” je zbog ovog skandala otpustio više od 40 svojih zaposlenih, ali zasad nije poznato da li će neko od njih biti optužen u Grčkoj. Na listi zemalja uključenih u aferu nalazili su se i Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Rusija, Kina, Egipat, Mađarska, Indonezija, Obala Slonovače, Letonija, Nigerija, Tajland, Turska, Uzbekistan, Vijetnam, Irak, Severna Koreja i Liberija.
Ovo nije prvi slučaj da grčki tužioci terete rukovodioce nemačkih firmi, budući da je pred grčkim sudom u novembru prošle godine podignuta optužnica protiv 13 bivših šefova u „Simensu” koji se terete da su dali 62 miliona evra mita. Ova nemačka kompanija je pre tri godine potpisala ugovor o poravnanju sa Grčkom po kojem je pristala da se odrekne potraživanja od 80 miliona evra za realizovane projekte i opremu dostavljenu grčkoj državi, ali i obavezala da plati 90 miliona za finansiranje akademskih i istraživačkih programa, kao i da uloži 100 miliona evra u Grčku, kroz svoju grčku podružnicu „Simens Helas”. U zamenu za to grčka vlada se odrekla bilo kakve nadoknade od građanskih ili administrativnih tužbi u vezi sa podmićivanjem i korupcijskim skandalom u poslovanju „Simensa” na grčkom tržištu. Ipak, ugovor nije oslobodio kompaniju od mogućnosti gonjenja pred krivičnim sudom.
Iako pojedini pravni stručnjaci u Nemačkoj optužuju grčke tužioce da podižu politički motivisane optužnice, Transparensi internešenel je u više studija utvrdio da se nemačke kompanije ne drže baš najbolje prakse kada je u pitanju lobiranje, a da su naročito sklone spornim ugovorima kada prodaju naoružanje i vojnu opremu.
U najnovijoj analizi rada 163 oružarske kompanije iz 47 zemalja, ova međunarodna antikorupcijska nevladina organizacije navodi da nemačke oružarske kompanije nisu dobile baš najbolje ocene kada je u pitanju etika i antikorupcijski programi, koji treba da doprinesu da se spreči sukob interesa i prodaja loše opreme.
Transparensi internešenel ukazuje i da se Nemačka i njena industrija često ne drži dobre prakse ni pri lobiranju kod institucija Evropske unije, pa je, prema analizi ove organizacije, ispunila samo 23 odsto međunarodnih standarda u lobiranju, duplo manje od Slovenije, Litvanije i Velike Britanije.
„Nemačka je loša (u pogledu pridržavanja međunarodnih standarda u lobiranju), a EU ima problema da natera stare države članice da se reformišu”, kaže Danijel Frojnd iz Transparensi internešenela.
Dok nemačke firme nisu optuživane za nelegalno lobiranje, pred američkim, nemačkim i grčkim sudovima jesu za mito i korupciju. I to najveće nemačke firme, kao što su „Dajmler”, „Simens” „Feroštal”, „Rajnmetal”, „Dojče bank”, „Dojče ban” i „Dojče telekom”. Uprkos tome što su i nemački sudovi utvrdili nemali broj slučajeva u kojima su nemačke firme podmićivanjem zvaničnika dobijele poslove u Grčkoj – čak i one koje poput kupovine novog oružja nisu bile potrebne Grčkoj – u nemačkoj javnosti je zahvaljujući medijima, poput tabloida „Bild”, odomaćeno mišljenje da su Grci isključivo sami krivi za ogromnu dužničku krizu.
Нема коментара:
Постави коментар