Zamislite sledeći situaciju: Aleksandar Vučić zbog pritiska javnosti danas Skupštini podnosi ostavku. Raspisuju se vanredni izbori. Glasanje je za tri meseca. Koga biste izglasali da ga zameni?
Demokratsku stranku?
Račun Demokratske stranke blokiran je već godinu dana na iznosi nešto manji od 25 miliona dinara. Mnogim visokim funkcionerima preti zaplena imovine jer stranka nije u stanju za isplati kredit koji je bankrotirao Razvojnu banku Vojvodine. To su osnovi podaci koji dokazuju izuzetno nepovoljan položaj DS-a.
Dalje, setite se kada ste poslednji put čuli nekog funkcionera Demokratske stranke kako predlaže konkretna i realna rešenja za goruće probleme. Kakav je uopšte politički program DS-a? Da li ga uopšte i imaju? Kako DS dolazi do medijske pažnje? Sigurno ne svojim političkim stavovima. Demokrate u vestima možete pročitati u dva konteksta: kako napadaju SNS i Vučića ili kako se brane od napada SNS-a i Vučića
Dakle, njihova politka je bazirana na rušenju Vučića pomoću vazduha. Niko neće glasati za jednu stranku kojoj je jedini politički cilj da sruši Aleksandra Vučića i SNS. Hajde da kažemo da DS sutra sruši Vučića. Da li ste se ikada zapitali šta posle toga? Šta vam nudi DS ako uspe da sruši Vučića? Ništa!
Imajući u vidu to da DS nikada neće srušiti Vučića svojom nepostojećom politikom, jedino što im preostaje jeste da narod sam sruši Vučića, pa će se oni dočepati vlasti. Zar nije tako i DOS došao na vlast? DS-u savršeno odgovara svaki put kada se javnost digne protiv Vučića.
Na primer, narod se pobunio zbog cenzure medija, DS se samo nakači na tu negativnu kampanju, zaboravljajući da su se i oni bavili cenzurom i potkupljivanjem medija. Helikopter je pao, DS koristi svaku priliku da preko tog tragičnog događaja izvuče Vučićevu ostavku. Kakva je to politika?
Samo ne zaboravite demokratsku cenzuru medija, sve njihove ranije malverzacije, krađu državnog novca, laži, obmane, setite se Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, Olivera Dulića, Jelene Trivan…
Srpsku radikalnu stranku?
Još jedna persona koja se grčevito bori za Vučićevu ostavku bez konkretnog političkog programa je Vojislav Šešelj sa njegovom Srpskom radikalnom strankom. O Šešelju zaista ne vredi mnogo pisati jer čovek sam sebe opisuje bolje nego što bi ga bilo ko drugi opisao.
Da li biste Vučića zamenili Vojislavom Šešeljem? Koliko god da je Vučić nenormalan i nesposoban, ali od dva zla, Vučića je svakako manje.
Borisa Tadića?
Da li biste Vučića zamenili Borisom Tadićem? Da se tako nešto zaista desi, ništa se posebno ne bi promenilo, jer su Tadić i Vučić karakterom i stavom veoma slični. Obojica su egocentrični. Obojica u napustili stranke za koje su bili spremni da žrtvuju život. Obojca su napustili stranke kada više nisu imali koristi od nje. Obojica vole da se predstavljaju kao apsolutni vladari.
Drugo, koja je uopšte Tadićeva politika? Šta nudi Tadić kao konrektna rešenja za goruće problema?
Treće, Vučić je bleda kopija Borisa Tadića. Sve što su Tadić i njegov DS započeli, Aleksandar Vučić sada nastavlja. Isti koalicioni partneri, ista politika, isti saradnici, isti projekti.
Četvrto, ako nam je Boris Tadić bio dobar, zašto ga nismo ostavili da još vlada?
Socijalistička partija Srbije
Dačić nikada neće uspeti da privuče dovoljnu podršku glasača kako bi samostalno osvojio većinu u Skupštini. Međutim, Dačić već godinama ne izlazi iz vlade. Čini se da nijedna vlada, bilo da je ona naprednjačka ili demokratska, ne može da prođe bez Ivice Dačića.
Dalje, da li je potrebno posvećivati posebnu pažnju Dačićevim koalicionim partnerima, kao što je na primer Dragan Marković Palma?
Iako Dačić vodi socijalističku stranku, pokušajte da navedete konkretne primere kako je Dačić za sve vreme svoje vladavine uspeo da poboljša socijalni položa građana. Nećete uspeti u tom pokušaju, jer socijalista Dačića nema nikakve veze sa istinskim socijalistima. Štaviše, radi sve na štetu socijalno ugroženih građana. Da je Dačić pravi socijalista, nikada ne bi podržao smanjenje plata nastavncima i poštenim radnicima kao ni protivustavno smanjenje penzija.
Za opstanak a vlasti, Dačić će učiniti sve. Čak je u stanju da izigra Aleksandra Vučića za mesto gradonačelnika Beograda, pa kasnije da s njim napravi vladu 2012. godine. Iako je Vučić bio izričit da je Dačić lažov bez premca, uvlači ga u svoju vladu 2014. godine, iako mu nije potreban. Dačić ćuti jer mu je super.
Hoćete Dveri?
To je možda jedina politička opcija koja još uvek nije bila na vlasti. Za razliku od ostalih opozicionih političkih stranaka, Dveri imaju jasne namere. Okretanje ka Rusiji, zaustavljanje evropskih integracija, kršenje ljudskih prava kroz zabranu gej parada i sličnih skupova…
Ako građani Srbije sebe vide kao deo nekakve iluzirne ruske unije gde će se sprovoditi Putinove metode cenzure i samovolje, onda su Dveri pravi izbor za glasače. Pošto se već unapred zna da Dveri nikada neće uspeti da prikupe dovoljno podrške birača, postavlja se pitanje s kim bi Dveri sklopile koaliciju u cilju pravljenja nove vlade?
Sa DSS-om i Radikalim?
Dalje, nije u potpunosti tačna tvrdnja da Dveri nikada nisu bile na vlasti. Uzmimo za primer Treću Srbiju koja je sačinjena od otpadnika Dveri. Neki će reći da oni više nisu članovi Dveri i njihove aktivnosti se ne mogu koristiti kao pređenje sa Dverima. Međutim, ljudi čini stranku, a ne stranka ljude.
Trećesrbijanci su godinama usvajali ideologiju Dveri i kada su se dočepali vlasti, pokazali su nam šta su naučili. Da su njihove pojedinačne namere iskrene, uopšte nije bitno koji stranački dres nose. Po svemu sudeći, da su Trećesrbijanci ostali u Dverima, isto bi se ponašali.
Hoćete DSS?
Ko se uopšte seća šta DSS znači i koja je njihova politika?
Hoćete Sašu Radulovića?
Jedan deo javnosti će reći: “Da, hoćemo Sašu Radulovića jer je on jedini koji vodi iskrenu politiku. Pravi je stručnjak”. Prvo, istina je da Radulović jedini možda pokazuje znake da ima nekakav plana za oporavak zemlje. Taj plan je baziran isključivo na ekonomiji, jer je to jedina oblast koju on zna. Život u jednoj državi zavisi od više faktora, a ne samo od ekonomije. Drugo, tokom istorije je dokazano da konstantna priča o ekonomiji ne utiče povoljna na glasačko telo, jer većima “običnih” građana ne razume ekonomske sisteme i terminologiju.
Drugo, Radulovićeva politika se ne razlikuje mnogo od politike DS-a, na primer. Bazirana je na kritikama Aleksandra Vučića. Posebno je poražavajuće za političare kada spadnu na to da od tviteraša i novinara kradu ideje za svoje politike. Radulović je klasičan primer političara koji svoju politiku bazira na dodvoravanju javnog mnjenja.
Treće, Radulović je u više navrata dokazao da je izuzetno sujetan i da ne trpi kritiku, baš kao i Aleksandar Vučić. Podsetimo da je Radulović iz svog pokreta isključio više članova jer su tražili uvid u finansijski izveštaj. Kada je Teleprompter.rs objavio tekst o Raduloviću u kojem smo preneli ispovesti isključenih članova i dokaze o kršenju zakona i statuta, Radulović je na Tviteru blokirao Teleprompter.rs. Mizerija.
Inače, Radulović je, pored DS-a, bio jedan od glasnijih protivnika cenzure i ukidanja emisije “Utisak nedelje”. Sa jedne strane se bori protiv cenzure, a sa druge on lično cenzuriše one koji mu se suprotstave. To je jedan veoma važan detalj koji pokazuje Radulovićev karaktera.
Neki su pali na slatkorečivost Aleksandra Vučića, ali ne dozvolimo da se to ponovo dogodi.
Živkovićeva Nova stranka?
Kakav je stav Nove stranke po pitanju rešavanja socijalno ugroženih građana? Kakav je stav Nove stranke po pitanju uvođenja novog izbornog sistema? Ko su Živkovićevi stručnjaci koji bi se sutra naši u njegovoj vladi?
Ko ima odgovore na postavljena pitanja? Gotovo niko, jer Živković tim temama ne posvećuje posebnu pažnju. Koji su Živkovićevi najznačajniji politički poduhvati? Kritikovanje Aleksandra Vučića, psovanje u Skupštini i iznošenje podataka o fantomskoj firimi Andreja Vučića.
Živković grabi političke poene u Vučićevom ludilu. Živkovićeva politika, kao što je slučaj sa DS-om i Radulovićem, bazirana je na kritikovanju svakog poteza Aleksandra Vučića. Kakva je to politika? Zapitajte se, šta bi Srbija dobila dolaskom Živkovića na vlast i kako bi se Srbija promenila na bolje?
LDP
Čedu teško da možemo i da svrstamo u opoziciju jer je svoje opozicione aktivnosti bazirao na dodvoravanju Vučiću. Kada je Čeda video da su ga mediji u potpunosti zanemarili kao nekadašnjeg političara, “priznao” je da je duvao marihuanu, ali ništa od težih droga nije šmrkao.
Čeda se u politiku vraća preko droge i dodvoravanja Vučića. Kakva kombinacija.
Ostali?
Ovo su stranke koje se najčešće pominju u javnosti. Ostalih 90 stranaka ni ne spominjemo jer su u staru marginalizovane. Pošto znamo da se u Srbiji do pobede na izborima dolazi na osnovu toga koliko je ko zastupljen u medijima, svaka od ovih stranaka ima određenu podršku naroda samo na osnvu toga što se u medijima spominju u kontekstu Aleksandra Vučića.
Njihove politike su bazirane na nerealnim osnovama. Kada Aleksandra Vučića sutra ode s vlasti, nestaće i njihove politike.
Zaključak
Kada anliziramo šta nam je u ponudi, dolazimo do zaključka da se izbori u Srbiji svode na to da glasamo za onog lidera političke stranke koji je manje zlo u poređenju sa ostalim kandidatima, umesto da glasamo za onog lidera koji će raditi u našem interesu, a ne u interesu inostranih centara moći.
Obrni, okreni, svi su oni isti. Od Aleksandra Vučića, preko Borisa Tadića do Saše Radulovića i Zorana Živkovića. Svi će gledati svoje lične interese, interese stranke i dodvoravanje stranim zvaničnicima. Jedina je razlika u tome što su neki političari lepši i diplomatičniji od drugih.
Za koje biste vi manje zlo glasali? Oglasite se u komentarima!
http://www.teleprompter.rs/nema-alternative-da-vucic-sutra-podnese-ostavku-koga-biste-izglasali-da-ga-zameni.html
Нема коментара:
Постави коментар