STARA izreka kaže: "Kako te kolevka zaljulja, tako te motika zakopa". Poenta je da neko koje rođen u siromašnoj porodici ima relativno male šanse da se izvuče iz takvog socijalno-ekonomskog statusa.
Nažalost, rezultati brojnih naučnih studija potvrđuju ovu narodnu mudrost.
Na primer, vreme koje oba roditelja provode odgajajući decu (do četiri godine starosti) više je za oko 50 odsto kod visokoobrazovanih roditelja u SAD. S druge strane, radnička klasa i samohrani roditelji, koji imaju manje slobodnog vremena, češće traže da im se njihova deca jednostavno pokoravaju, što tu decu sprečava da nauče da organizuju svoje živote, odnosno da misle svojom glavom.
Porodice sa obrazovanim roditeljima su dugotrajnije i samim tim stimulativnije za uspešan odgoj dece. Zajednički obrok, simbol porodične kohezije, takođe je češći kod porodica sa visokoobrazovanim roditeljima.
Obeshrabruje da će deca iz najbogatijeg kvarta sa lošim ocenama na testu imati sličnu verovatnoću da završe koledž, kao i deca iz najsiromašnijeg kvarta sa visokim rezultatima na istom testu. Dakle, porodični bekgraund je bolji prediktor da li će dete diplomirati na univerzitetu, nego završni testovi nakon osmog razreda.
Za Srbiju je indikativna analiza na osnovu anketiranja 415 porodica školske dece iz Kragujevca 2010. Jasno se pokazalo da je porodica jedan od najznačajnijih faktora koji utiče na uspeh učenika. Npr. deca roditelja sa višim i visokim obrazovanjem (koji su činili tek četvrtinu ukupnog broja roditelja) su u prva četiri razreda osnovne škole u 90,6 odsto slučajeva imala odličan uspeh, a deca roditelja koji imaju obrazovanje do završene osnovne škole su tek u 38,2 odsto slučajeva postigla odličan uspeh. Ustanovljeno je i da roditelji iz srednje klase izražavaju veću zainteresovanost, što pokazuju češćim dolaskom u školu da bi razgovarali o napredovanju svoje dece.
Srbija je država slabe do umerene mobilnosti, jer iako postoji kretanje različitih slojeva prema najvišim odredišnim slojevima - visokoobrazovanima, te stručnjacima i rukovodiocima, ova su mesta praktično "rezervisana" za pripadnike početnog visokog socio-ekonomskog statusa. Postoji i jasan trend u porastu prosečnih postignuća učenika u zavisnosti od obrazovnog nivoa oba roditelja. Pokazalo se da najbolje obrazovne i profesionalne šanse imaju deca iz Beograda koja su potekla od više ili visoko obrazovanih roditelja, koji su obavljali poslove rukovodioca, stručnjaka ili službenika.
Ekonomski rast podstiče međugeneracijsku mobilnost zbog produktivnosti rada kao osnovnog činioca u kretanju plata (i životnog standarda). Važno je da nije samo visina dohotka ili obrazovni nivo ono što se prenosi između generacija, već to mogu biti i verovanja i stavovi roditelja.
Ipak, ohrabruje da je efekat porodičnog porekla na obrazovno postignuće i zanimanje manji što je ekonomija tehnološki naprednija, jer selekcija u obrazovanju i na tržištu rada mora biti efikasna.
Dobar deo sadašnje srpske elite potekao je iz siromašnih porodica, a ta snažna vertikalna prohodljivost bila je posledica dobrih rezultata u obrazovanju. Ovo je dalo šansu mnogima da preskoče društvene lestvice, odnosno da uđu u viši stalež u odnosu na roditelje, koji su neobrazovanje platili niskim prihodima.
Indikativno je da obrazovanje roditelja ima veći uticaj na uspeh dece od porodičnog socio-ekonomskog statusa. Deca manje obrazovanih ljudi češće imaju problematično ponašanje od mališana čiji su mama i tata visokoobrazovani, a upravo ti problemi u ponašanju mogu dovesti i do slabijeg uspeha u školi. Deca najviše uče iz primera, i to uglavnom iz onih koje posmatraju kod kuće. Ako roditelji čitaju knjige, odlaze u muzeje i pozorišta, deca će ih često oponašati.
Dakle, jaz između bogatih i siromašnih raste već u vaspitavanju dece. Naime, kako svet postaje složeniji i nagrade za vrhunske kognitivne sposobnosti se povećavaju, tako siromašni roditelji postaje sve veća prepreka društvenoj pokretljivosti.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:542718-Goran-Nikolic-Fotelje-cekaju-bogatu-decu
Нема коментара:
Постави коментар