ČOVEK „ČVRSTE RUKE“ POD ISTRAGOM?

Kada je, pre nekoliko meseci, uz pomoć prijatelja iz SPS-a, Veljka Odalovića, postavljen za direktora
državne Visoke poslovne škole, poznatije kao „škola kod Vuka“, Đuro Đurović je – u jednom svom intervjuu za dnevne novine – rekao da je on čovek „čvrste ruke“, koji je, kao takav, važio dok je bio sudija Vrhovnog suda. Nije rekao samo to – kako je iz gorštačkog dela Crne Gore, preko konobarisanja u primorskim restoranima i kafićima, sa sumnjivo stečenim univerzitetskim diplomama i uz pomoć „troskoka“ (zna se već u šta) – dospeo do te pozicije.
Inače, ovaj „čovek čvrste ruke“, kako sâm sebe naziva, u svojoj rodnoj Crnoj Gori je, gotovo anoniman, a i oni, koji ga znaju, krstili su ga nadimkom „Jado“, što nikako ne odgovara ovoj samododeljenoj karakteristici („čvrsta ruka”).
Đuro Đurović je veoma bogat čovek. Poseduje nekoliko stanova, luksuzne automobile i džipove. I sve je to stekao „poštenim“ radom u Vrhovnom sudu (afere su nebrojene i zataškane), ali se Đuro (Jado) Đurović obogatio, kada je došao na Visoku poslovnu školu. A, kako? Kao i mnogi drugi pre njega, (a i posle) „profesori“ ove škole, koji su se godinama bogatili prodajući ispite – i on, Jado, je hteo lep i luksuzan život, sa malo rada i mnogo finansijskih efekata. I počeo je da prodaje ispite i to – u većim količinama. Njegovi „agenti“, tj. posrednici u tome, bili su izvesna studentkinja sa pomenute škole Bojana Spalević i njen brat Zlatko (adresa i brojevi telefona poznati redakciji). Oboje iz pasivnih krajeva Crne Gore, odnosno Jadovi zemljaci. Tada dvadesetogodišnja Bojana, postala je, ubrzo, ljubavnica Đura Đurovića, pa je ova „veza“ pored erotskih sadržaja, proizvodila i velike finansijske efekte. Tako je Bojana, sa svojim bratom, od studenata uzimala indekse i nosila ih Đuru Đuroviću, koji je upisivao ocene – i svoje i svojih kolega, a onda su Bojana i Zlatko vraćali popunjene indekse studentima i uzimali novac. U zavisnosti od ispita, cena je bila od 200 do 400 evra! Bojana se, jednom prilikom, poverila drugu da živi od tog novca, koji joj daje Đuro, pošto potiče iz siromašne porodice, gde ni otac ni majka ne rade, a ona je jedno od troje dece. Đuro je, naravno, Bojani takođe sređivao ispite, ali ne za novac, već za revanš „u naturi“.
Inače, državna Visoka poslovna škola – to je javna tajna – već decenijama važi za visokoškolsku instituciju, gde se prodaje sve: od ispita, pa do diploma. Početkom devedesetih, na čelo Upravnog odbora ove škole (tada Viša poslovna škola) postavljen je ugledni profesor sa Ekonomskog fakulteta Miomir Jakšić. Na čelu sa njim UO Škole trebalo je da razotkrije sve lopovluke, koji su se decenijama dešavali na ovoj školi. Upravni odbor je utrošio osam meseci svakodnevnog rada, a dosije o nepravilnostima, u kojima je prednjačila prodaja ispita i diploma – dostigao je par hiljada stranica! Policijsku istragu, a na osnovu dostavljenog dosijea, vodio je tadašnji načelnik policije sa opštine Zvezdara Milan Milanović. Istraga je otkrila i dokazala mnoge lopovluke, a jedan bivši direktor ove škole je, čak – kada je uhvaćen – pokušao da se ubije hicem iz lovačke puške! Jedan od „profesora“, večiti doktorand, inače sin poznate profesorke sa Ekonomskog fakulteta – izbegao je iz zemlje, pošto je bio jedan od vodećih „trgovaca ispitima“ na ovoj školi. Skandal je pretio da dostigne neslućene razmere! A, onda je „neko“ sve zaustavio. Na pitanje prijatelja, zašto je sve stalo, načelnik policije Milanović je samo odmahivao rukom, govoreći: „Da smo nastavili istragu, bojim se da bi tri četvrtine nastavnika i pola administracije, moralo biti uhapšeno“.
Pored već pomenutih, veoma sumnjivih, diploma koje je za sebe pribavio Đuro Đurović, jedna je još „sveža“. To je diploma doktora nauka, stečena na Evropskom univerzitetu Milije Zečevića. Ovu diplomu je Milija „ištancovao“ za svoja dva zemljaka: Đura (Jada) Đurovića i pokojnog Zorana Žižića, bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Zašto „ištancovao“? Zato što u vreme kada su diplome izdate (pre 6-7 godina), Evropski univerzitet nije imao akreditovane doktorske studije i – drugo – zato što nikada niko nije video doktorske disertacije ni Đurovićeve, a ni Žižićeve! A, takođe, nema svedoka da su ova dvojica ikada branila doktorske disertacije!
Na kraju, trebalo bi da se policija i pravosudni organi konačno pozabave ovom „visokoškolskom institucijom“. Naime, više od 35 godina na njoj se trguje ispitima i diplomama. Postoje hiljade svedoka, koji će potvrditi da se na ovoj „školi“ zna kako se polažu ispiti u regularnom ispitnom roku, a šta znači kada se, na primer, četvrtkom u pet popodne, dođe sa indeksom kod „profesora“ u kabinet. Zna se, takođe, šta treba da se stavi u indeks…
dr Marko Milanović i dr Miljana Radivojević
Peščanik.net, 03.04.2015.


http://pescanik.net/covek-cvrste-ruke-pod-istragom/