Čudna mi čuda, reći će neko, u Americi se svako malo neka filmska ili muzička zvezda otisne u vode privatnog biznisa otvarajući neki restoran, klub ili sličan ugostiteljski objekat. Tačno, ali, pitaće neko drugi, da li oni pri tome traže pomoć od američkog predsednika? Već i sama pomisao na to, zar ne, smešna je.
A upravo je to ono što su uradila naša ruska braća. Bez imalo blama, što se kaže, obratili su se Mihalkov i Končalovski predsedniku Putinu i zatražili da država pomogne njihov projekat. U koji je uključena, piše takođe „Komersant“ a prenosi Tanjug, i supruga starijeg brata, Končalovskog, Julija Visocka, inače glumica i TV voditeljka, koja je vlasnica brenda „Jedimo kod kuće“.
Cijena – prava sitnica, da citiram nekog od junaka – zaboravio sam u ovom času kojeg – iz stripa „Alan Ford“ na čiji se obrnuti robin-hudovski karakter ovde asocijacija sama nameće: blizu 15 milijuna eura. Ili – gotovo milijardu rubalja. Toliko, naime, košta ovaj poslovni poduhvat.
„Cilj projekta je da se promoviše zamena uvoza i stvori alternativa zapadnim lancima fast fuda“, objašnjavaju autori svoju ideju.
Mada, u stvari, tu i nije samo, pa ni prevashodno, reč o biznisu.
„S obzirom na socijalno-politički karakter projekta, molimo da Vlada Rusije naloži sprovođenje projekta ’Jedimo kod kuće’“, napisali su Končalovski i Mihalkov predsedniku Rusije.
Putin je, piše takođe „Komersant“, projekat već ocenio povoljno i naložio Medvedevu da razmotri predlog braće-reditelja. Ne treba ni sumnjati da će odgovor ruske vlade biti pozitivan.
I Mihalkov i Končalovski su, kao što je poznato, rado viđeni gosti u Srbiji. Mihalkov dolazi često, Končalovski ne toliko, ali u svakom slučaju, poklanja im se, kad god dođu, velika pažnja. Dobijaju veliki prostor u najznačajnijim medijima. Govore – manje o umetnosti, više o politci. Njihovi stavovi, u dve-tri reči formulisano, o „bezdušnosti zapadne civilizacije“, nailaze ovde na veliko razumevanje.
A, eto, uprkos svoj svojoj duševnosti i duhovnosti, ne ustručavaju se, naprotiv, da svoje potrebe, akcije i interese finansiraju tuđim parama. To jest parama od njih inače mnogo siromašnijih – a ionako prilično siromašnih – običnih građana Rusije, ruskih poreskih obveznika.
U stvari, ona već dobro poznata izreka: „čim neko počne da govori o patriotizmu, ja se uhvatim za novčanik“, samo je dobila još jednu potvrdu. Ovog puta – sa najvišeg, i najbližeg, mesta.
Peščanik.net, 12.04.2015.
http://pescanik.net/braca/
Нема коментара:
Постави коментар