потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички којој је у Матици српској уручена традиционална награда „Капетан Миша Анастасијевић„ у категорији Најжена Србије.
Шта значи ова награда која издваја ваш ангажман у односу на резултате које су постигле остале припаднице лепшег пола?
– Признање и подстицај за наредне изазове који ме чекају. Јако је лепо кад неко примети ваш рад, посебно јер је мој рад у области у којој се жене мање појављују и када су пред нама изазови да грађани више осете резулате нашег рада.
Да ли су жене довољно заступљене у политици?
– Заступљеност жена у свим областима друштва у бившој Југославији је била испред свог времена, док је нагло опала почетком транзиције и потом се опоравља увођењем квота. Степен заступљености жена у политици генерално има позитиван тренд од 2000. године. Изборна реформа спроведена 2011. предвидела је да свака трећа особа на изборним листама мора бити особа мање заступљеног пола. Тако смо од око 10 одсто жена 2000. године дошли до преко 30 одсто у тренутном сазиву Народне скупштине. Међутим, важно је да будемо свесни да је то последица законске обавезе, а не природног побољшања положаја жена. Са друге стране, не можемо да не приметимо веома важну улогу жена у цивилном сектору, где их има у великом броју. То нам показује да недовољно учествовање жена у врху политике није резултат незаинтересованости за друштвена питања и политику, већ да морамо испитати шта је то што женама у политици не одговара. Могло би се рећи да су жене још увек типично на местима на којима се одлучује извршно, али не и политички или управљачки. Поготово је то случај у управи у којој имамо далеко више жена помоћника министара, него министара. Али, таква је ситуација и у региону, тако да у том случају Србија није изузетак.
Шта показује досадашње ваше искуство, с обзиром на то да сте велики део живота провели у иностранству?
– Када говоримо о родној равноправности, можемо разликовати са једне стране институционални и правни оквир, а са друге остатке традиционалне патријархалне културе. Када говоримо о првом аспекту, Србија се не разликује много од европских земаља, јер нисмо далеко од правне сигурности, безбедности и једнаких шанси жена. Ипак, код борбе против насиља над женама нисмо довољно урадили и има још простора за унапређење, поготово када се ради о институционалном одговору, едукацији, ширењу свести о том друштвеном проблему и развијању културе ненасиља. Поред родно заснованог насиља, посебно важно питање се тиче економске равноправности којој се данас и у свету доста посвећује пажње. Основна вредност и максима покрета економске равноправности је иста као и принцип који ми заговарамо у реформи плата у Србији - иако у другом контексту: једнака плата за једнак рад.
Потребно је јасније указивати и на везу између приватног и професионалног живота, као неједнакости обавеза и очекивања између мушкараца и жена, уз истовремено јачање улоге социјалне компоненте државе као сервиса и друштва које то као приоритет препознаје. Од жена се очекује да учествује у радној снази, али им се терет обавеза око породице и домаћинства не умањује, иако сам става да изузимање из ових тзв. женских послова иде само на штету мушкараца. Као последица ове неједнакости и даље се јављају неједнака примања мушкараца и жена који са истим степеном образовања обављају исте послове.
Када говорим о свом личном искуству, морам признати да се у каријери, како у Србији, тако и у иностранству, нисам сусретала са предрасудама и дискриминацијом, али мислим да је то ипак последица мог начина и стила рада.
Какав је Ваш став о уведеним обавезним квотама за жене?
– Међународно искуство система квота као начин промовисања улоге жена, несумњиво се показало успешним. Лично то подржавам, иако ми квоте нису блиске. Када у друштву нешто не иде лако, природним путем, онда западне демократије прибегну увођењу квота или на нашем поднебљу разумљивијег и већ опробаног система „кључа”. Под утицајем организоване половине друштва и бирачког тела, жене су квоте захтевале како би се на тај начин показало – кад су једном већ ту – да имају шта да допринесу, као и да својим учешћем утичу на промену онога што је вредније.
Дакле, жене доносе бољу сарадњу и промишљеност, карактеристике које се морају више промовисати. Већ се сматра стандардом то да се у земљама у развоју квоте за учешће жена на руководећим положајима, па и на политичким функцијама, рецимо, углавном усвајају под међународним притиском, јер у таквим државама не постоје довољно јаке снаге које могу да развију свест о учешћу барем трећине жена, ако је већ равноправност далеки сан. Резултати до којих се дошло у Србији увођењем квота су евидентни и то је довело је до увећања броја жена народних посланика три пута. Ипак, надам се да ће квоте бити привремено решење, јер суштина родне равнорпавности не могу и не смеју бити квоте.
Владимир Ђуричић
Може се уштедети и без отпуштања
„У процесу реформе јавне управе, циљ није отпуштање него налажење најбољих решења да би се добила јефтина, али боља управа”, каже Кори Удовички. Напомињући да започета реформа и рационализација у тој области неће, на жалост, бити брзо завршена због низа објективних околности, ресорна министарка је истакла да процес ипак добро напредује. „Неопходно је стално разговарати и консултовати се о свим деловима тог процеса како бисмо, уз остало, могли да ове године имамо зараде које су коштале пет одсто мање него лане”, навела је потпредседница Владе.
По њеним речима, показало се да је до уштеда могуће доћи већ кроз саму претњу отпуштањем вишкова запослених у управи. Дакле, додала је, може се уштедети „и са много мање вишка људи”, навела је потпредседница Владе, уз напомену да је у току велики посао уређивања државе у ситуацији када се на лоше навике надовезује привреда у лошем стању. „Лакше је уређивати државу кад има више пара”, напоменула је Кори Удовички , најављујући да и поред свега већ идућег месеца почиње пројекат којим ће бити преуређиван део по део државне управе, укључујући и локалне самоуправе.
http://www.dnevnik.rs/politika/kvote-nisu-sustina-rodne-ravnopravnosti
Нема коментара:
Постави коментар