Arsenij Pavlov "Motorola", glavnokomandujući u proruskom bataljonu "Sparta" navodno je priznao ubistva 15 ukrajinskih ratnih zarobljenika, na osnovu čega ga zvanični Kijev tereti za ratne zločine. On je ovo priznanje navodno izrekao u telefonskom razgovoru sa jednim novinarom 3. aprila ove godine.
 |
| Motorola: Ako mi se ubija, ja ubijam |
zarobljenika Ihora Brantovickog u januaru.
- Nije me briga za šta sam optužen, verovali ili ne. Ubio sam 15 zatvorenika. Bez komentara. Ako mi se ubija- ja ubijam. Ako ne, onda poštedim- navodno je Pavlov izgovorio u toku razgovora.
Vasil Vovk, šef ukrajinske službe bezbednosti, izjavio je da će snimak ovog telefonskog razgovora biti jedan od ključnih dokaza u suđenju za ubistvo Branovickog.
On je dodao da nije isključeno da se tim slučajem pozabavi i Međunarodni sud pravde u Hagu, potvrdivši da je "Motorola" glavni osumnjičeni.
Arsenij Pavlov "Motorola" (32) je ruski državljanin, kojii se pre konflikta u Ukrajini borio protiv islamskih separatista u Čečeniji.
Njegov bataljon "Sparta" odigrao je jednu od ključnih uloga u preuzimanju aerodroma u Donjecku u januaru, nakon čega je uzeo Brantovickog za zarobljenika i nekoliko dana kasnije ga ubio.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/484452/Komandant-Sparte-Ako-mi-se-ubija-ja-ubijam
Letonija osudila Ciprasovu kritiku sankcija Rusiji
Letonska premijerka Lajmdota Straujuma izrazila je juče čuđenje zbog kritike
sankcija Evropske unije Rusiji koju je izrekao predsednik grčke vlade Aleksis Cipras na susretu u sredu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Atina je glasala za proširenje sankcija EU prošlog meseca.
"Na tom sastanku u martu, grčki premijer prihvatio je zajedničku poziciju. Zato je za mene bilo iznenađenje ono što je rekao u Moskvi", rekla je premijerka Letonije, čija zemlja trenutno predsedava EU, tokom posete Litvaniji.
Litvanski premijer Algirdas Butkevičius rekao je da su ciljevi Ciprasove posete Rusiji "potpuno neshvatljivi" i da je susret sa Putinom "izazvao zabrinutost mnogih zemalja EU".
Cipras je tokom posete Moskvi osudio "začarani krug sankcija", navela je francuska agencija, podsećajući da su lideri EU saopštili da će odustati od sankcija Rusiji ukoliko bude poštovan prekid vatre u Ukrajini postignut u februaru.
AFP navodi da su baltičke države, pod dominacijom Moskve do 1990-91, ponovo pozvale na jačanje sankcija Moskvi zbog prošloghodišnjeg prisajedinjenja Krima.
Tass je iz Viljnusa preneo da su posle godišnjeg radnog susreta premijera, predsednica vlade Letonije i predsednik estonske vlade Tavi Rijvas rekli da "u skorije vreme ne nameravaju da pružaju podršku Ukrajini isporukama naoružanja".
"Isporuka oružja nije naš cilj", rekla je Straujuma, dodajući da se Letonija koncentriše na pružanje humanitarne pomoći i pružanje podrške u sprovođenju strukturnih reformi u Ukrajini.
Rijvas je rekao da je Kijevu potrebna eskpertska pomoć za političku, ekonomsku i pravnu reorganizaciju.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/549934/Letonija-osudila-Ciprasovu-kritiku-sankcija-Rusiji
Aranžman sa uzajamnim kvotama neisplativ za Srbiju
Kragujevac - Nekih šest meseci nakon poslednjeg obećanja Vladimira Putina da će odobriti bescarinski izvoz srpskih automobila, konkretno modela "fijata 500L" u Rusiju, od ruskih zvaničnika stižu nove najave o mogućnosti realizacije tog poslovnog aranžmana i to već u prvoj polovini ove godine.
Tako se pre dva dana oglasio šef Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji Andrej Hripunov, koji je, između ostalog, kazao da je bescarinski izvoz automobila iz Kragujevca moguć već u prvoj polovini ove godine. On očekuje da će odluka o izvozu "fijata 500L" na rusko tržište biti doneta 15. aprila, na sastanku predstavnika Evroazijske ekonomske unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan), nakon čega bi bili formirani pregovarački timovi koji bi utanačili detalje tog posla.Ali, šef ruske Trgovinske misije juče je rekao i da se, u ovom slučaju, radi o "uzajamnoj kvoti", odnosno o tome da će i Srbija, ukoliko joj se omogući povlašćeni izvoz putničkih vozila u Rusiju, morati da dozvoli bescarinski uvoz istog broja automobila ruskih proizvođača na srpsko tržište. Hripunov je napomenuo da bi početne kvote mogle da imaju po 5.000 automobil, te da bi, ukoliko posao krene, moglo da se razgovara i o drugoj kvoti.
Ovakav poslovni aranžman, sa tzv. "kontraisporukama", odnosno uzajamnim kvotama ipak nije ono što su domaća javnost, a verovatno i srpski zvaničnici očekivali. Podsetimo, otuda, da je predsednik Rusije Vladimir Putin još u aprilu 2013. tadašnjem premijeru Srbije Ivici Dačiću i ondašnjem ministru ekonomije Mlađanu Dinkić obećao, u Moskvi, da će dozvoliti povlašćeni (bescarinski) izvoz određenog kontingenta (pomenuta je brojka od 10.000) srpskih automobila na rusko tržište. Isto obećanje Putin je, u dva navrata (u leto i jesen prošle godine) dao i sadašnjem srpskom premijeru Aleksandru Vučiću, ali nijednom nije pominjao uzajamne kvote.
Da li Srbiji i kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija (FCAS) odgovara ovakav poslovni aranžman sa Rusijom? Srpski zvaničnici se juče ovim povodom, barem do zaključenja ovog izdanja Danasa, nisu oglašavali, a menadžment i radnici kragujevačke fabrike na uskršnjem su godišnjem odmoru.
Boljim poznavaocima ove problematike, s druge strane, nije baš najjasnije zašto je Rusima bilo potrebno pune dve godine (od prvog obećanja) da donesu odluku o bescarinskom uvozu, i to ne najavljivanih 10.000, nego upola manje srpskih automobila. Ima onih koji ovu odluku Rusije dovode u vezu sa njenim trenutnim međunarodnim položajem, zbog situacije u Ukrajini, koja, opet, dovodi u neugodan položaj Srbiju.
Zašto? Najpre zato što bi eventualni izvoz tih nekoliko hiljada kragujevačkih "velikih fića" (jednonedeljna proizvodnja u Kragujevcu) na rusko tržište, na kojem se beleži drastičan pad prodaje novih automobila, predstavljala veliku avanturu. Fijat u Rusiji nema prodajno-servisnu mrežu, te se ne zna ko bi u toj zemlji prodavao vozila i rezervne delove i držao servis. Ne zna se ni po kojoj ceni bi se kragujevački "fijat 500L" tamo prodavao. Te detalje bi, prema najavi šefa ruske Trgovinske misije, trebalo da usaglase pregovarački timovi.
Dodatni problem je stanje na ruskom tržištu, a inostrani mediji su još početkom početkom godine javljali da je zbog pada proizvodnje i prometa, Reno odlučio da svoju fabriku u Moskvi, u kojoj proizvodi oko 180.000 automobila godišnje, privremeno zatvori na tri nedelje. Dženeral Motors je najavljivao da će da obustavi proizvodnju u pogonima Sankt Peterburga od 23. marta do 15. maja, dok je Volvo još u januaru zaustavio proizvodne linije u Kalugi, s time što se ne zna kad će ponovo da budu pokrenute. Trenutna situacija na ruskom tržištu još je i gora nego krajem prošle i početkom ove godine, usled čega bi pojedine inostrane kompanije mogle trajno da napuste Rusiju.
Gde je tu, onda, interes Rusije, koja i u mnogo boljim ekonomskim prilikama, štiteći interes svoje automobilske industrije nije dozvoljavala bescarinski uvoz automobila i drugih motornih vozila ne samo iz Srbije, pouzdano se ne zna. Pretpostavlja se, međutim, da bi Srbija, ulaskom u ovako "upakovani"poslovni aranžman bila na šteti, i to i na ekonomskom i na političkom planu.
Na ekonomskom zato što bi bescarinskim uvozom automobila nekog od ruskih proizvođača, najverovatnije GAZ-a, koji je najveći u sektoru komercijalnih transportnih vozila u Rusiji, i koji, u saradnji sa Folksvagenom, Škodom i Dženeral Motorsom, proizvodi modele "Škoda Oktavija" i "Škoda Yeti", te "Folksvagen Jetta" i "Ševrolet Avea", povlašćenim izvozom u Srbiju najozbiljnije ugrozio domaće uvozničke firme, i zaposlene u njima, koje već duže posluju na ivici kolapsa. Uz to, ulaskom u posao uzajamnog izvoza automobila sa Rusijom, koja je pod embargom zapadnih zemalja, Srbija bi ponovo "gurnula prst u oko" Evropskoj uniji i Americi, a da, za uzvrat, od toga nikakve ekonomske koristi ne bi imala.
Cena
Na ruskom tržištu bi "fijat 500L", i bez carine, koštao između 13.000 i 15.000 evra, što je preskupo za kupce u toj zemlji gde je pad prometa u toj grani zabeležio neverovatnih 40 odsto. Kako bi se na takvom tržištu prodavali automobili koji koštaju do 15.000 evra, nije teško pogoditi.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/aranzman_sa_uzajamnim_kvotama_neisplativ_za_srbiju.4.html?news_id=300176
Putinova omiljena pivnica u Drezdenu na prodaji
Omiljena pivnica "Kod Tora“ ruskog predsednika Vladimira Putina, iz vremena dok je kao oficir KGB-a bio na diplomatskoj službi u Drezdenu, prodaje se zbog smrti vlasnika Joakima Loha.Posle smrti gazde posao u pivnici „Kod Tora“ koja prima 160 posetilaca, vodi njegova udovica.
Cena mesečne kirije za ovaj lokal koji se nalazi u centu Drezdena je 7.200 evra, a nije poznato koliko će novi vlasnik morati da plati da bi kupio pivnicu.
Hroničari podsećaju da se Putin doselio u Drezden 1985. godine kao kapetan KGB-a i da je svoju obaveštajnu dužnost obavljao skrivajući se iza zvanične funkcije direktora drezdenskog Doma prijateljstva Sovjetskog Saveza i Demokratske Nemačke Republike.
Ruski predsednik u to vreme je živeo sa suprugom i dve ćerke na trećem spratu skromne petospratnice u Raderbergerštrase, odakle je do posla išao pešice u Angelikaštrase.
Putin je prema svedočenjima onih koji su ga poznavali iz tog vremena redovno posećivao pivnicu na povratku iz Komande sovjetskih trupa, koja se nalazila na nekoliko minuta hoda odatle.
Prema učestalosti njegovih poseta, navodno je mogao da se prati raspored njegovih dužnosti, jer kada ga nije bilo, značilo je da je zauzet obavezama u drezdenskom štabu KGB-a.
Putin je 1990. godine napustio Drezden sa činom pukovnika, ali neki od redovnih posetilaca i dalje ga pamte kao „atipičnog Rusa koji je dobro govorio nemački jezik i koji se nikada nije opijao.“
U nemačkim zvaničnim arhivima iz tog vremena Putinovo ime pominje se retko, a to je bio slučaj kada mu je uručena nagrada Društva prijateljstva ŠSR i DDR u čast 70. godišnjice Oktobarske revolucije.
Putin je navodno bio jedan od retkih koji je mogao „privatno“ da posećuje i druge gradove DDR, ali i Zapadni Berlin, jer je uživao neograničeno poverenje pretpostavljenih.
Ruski predsednik, čak ni u jeku zapadne antikampanje, nije dovođen u vezu sa alkoholom, za razliku od njegovog prethodnika Borisa Jeljcina, ali u Rusiji se proizvodi i prodaje votka „Putinka“.
Kada je Putin 2012. tokom predizborne kampanje šetao Moskvom u društvu premijera Dmitrija Medvedeva, svratili su u pešačku ulicu Arbat na točeno pivo.
Odnedavno u ukrajinskom gradu Lavovu, gde Putin svakako ne uživa popularnost, prodaje se pivo sa njegovim imenom, a pored piva nazvanog po ruskom predsedniku, mogu se naći i piva „Obama“ i „Merkel“.
Prema rečima vlasnika pivnice „Obama“ je tamno pivo, a „Merkel“ svetlo sa malim procentom alkohola, dok je „Putin“ jako pivo sa naglašenim ukusom ječma.
http://www.novimagazin.rs/opusteno/putinova-omiljena-pivnica-u-drezdenu-na-prodaju
Sivo tržište votke u Rusiji utrostručeno
Promet votke u sivoj zoni u Rusiji prošle godine je povećan više od tri puta u odnosu na 2013. godinu, rekao je potpredsednik ruske vlade, Aleksandar Hloponjin.Kako prenosi sajt Finmarket.ru, razlika između obima proizvodnje i prodaje votke u 2014. godini je bila 22,5 odsto ili 14,4 miliona dekalitara. Ti podaci Federalne službe za regulisanje tržišta alkohola, prema rečima Hloponjina, ponovo svedoče o tome da u Rusiji postoji rast sive trgovine alkoholnih proizvoda. Više od tri puta je taj sivi promet veći nego 2013. godine kada je bio 7,3 odsto, precizirao je on.
Hloponjin je takođe skrenuo pažnju na nastavak širenja alkoholnih surogata na tržištu.
"To je otrov kojim beskrupulozni proizvođači nastavljaju da truju stanovništvo", rekao je i naglasio da kazne za takva krivična dela moraju biti drastično strože, uključujući i promene zakonodavstva.
Vicepremijer dodaje da ne manju pažnju država treba da obrati na promet proizvoda koji sadrže alkohol, kao što su medicinski i kozmetički proizvodi.
Istovremeno, kako je naglasio, preduzimanje mera za jačanje državne regulative na tržištu alkohola neće se odnositi na legalno poslovanje.
"Pošteni preduzetnici treba da znaju da su država i zakon na njihovoj strani", poručio je.
Hloponjin je takođe kazao da su pri vladinoj komisiji za povećanje konkurentnosti i regulisanje tržišta alkohola osnovane dve radne grupe. Prva se bavi pitanjima u vezi izrade predloga za povećanje efikasnosti državnog regulisanja i konkurencije na tržištu alkohola, a druga pitanjima dekriminalizacije te grane. On smatra da je potrebno osnovati i treću radnu grupu koja bi se bavila odvikavanjem stanovništva od alkohola.
http://www.novimagazin.rs/ekonomija/sivo-trziste-votke-u-rusiji-utrostruceno
NATO smanjuje broj ruskih delegata
Severnoatlantski savez NATO saopštio je danas da redukuje sastav svih partnerskih delegacija u štabu u Briselu do maksimalno 30 članova, što je u Rusiji ocenjeno kao "odjek" Hladnog rata.
Portparolka NATO Karmen Romero izjavila je da se novi limit brojnosti personala iz zemalja partnera Alijanse odnosi "na svaku od 41 države".
BBC navodi da NATO "ne bira ko će ostati", a da delegacije same odlučuju ko će od saradnika biti akreditovan pri Alijansi. Ovu direktivu NATO objašnjava neophodnošću kontrole odnosa sa sve većim brojem partnera, dodajući da delegacije treba da smanje brojnost do kraja 2015. godine.
NATO je time ograničio broj ruskih diplomata koji mogu da budi prijavljeni pri toj organizaciji u njenom sedištu u Briselu, smanjujući maksimalan broj ruskog osoblja na 30.
Veruje se da je Rusija trenutno jedina zemlja čiji broj osoblja prelazi limit i sada ima oko 50 ljudi koji rade pri Alijansi.
Agencije navode da ruska misija u štabu trenutno ima približno 50 članova. Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksej Meškov ocenio je da je odluka Alijanse "veoma čudna" i da "vrlo miriše na epohu Hladnog rata".
Romero kaže da je ograničenje koje će stupiti na snagu tokom narednih devet meseci "praktična mera" i nije usmerena na Rusiju, sa kojom su odnosi pogoršani posle prošlogodišnjeg prisajedinjenja Krima.
Portparolka NATO je rekla da će ruski ambasador i još tri člana delegacije i dalje imati pristup bez pratnje prostorijama Alijanse.
Odnosi Rusije i NATO-a pogoršali su se od ruskog pripajanja Krima 2014. NATO je 2009. proterao dvojicu ruskih diplomata iz svog sedišta u Briselu zbog optužbi za špijunažu.
http://www.021.rs/Info/Svet/NATO-smanjuje-broj-ruskih-delegata.html
Aleksandra Joksimović: Cipras iritira Berlin
Poznata je dubina ekonomske krize u Grčkoj, kao i teškoće u njihovim pregovorima sa Nemačkom o dugu koji ih guši
NEKE članice Evropske unije koje imaju unutrašnje probleme, neretko se opredeljuju za neku vrstu diplomatskog flerta sa Vladimirom Putinom i Rusijom.
Na taj način one pokušavaju da steknu nešto bolju pregovaračku poziciju sa najznačajnijim zemljama EU, na prvom mestu sa Nemačkom.
Tako shvatam i posetu grčkog premijera Aleksisa Ciprasa Moskvi. Poznata je dubina ekonomske krize u Grčkoj, kao i teškoće u njihovim pregovorima sa Nemačkom o dugu koji ih guši.
Bojim se, međutim, da ova njihova taktička "igra" sa Rusijom neće ublažiti stav Berlina već će dodatno da iritira odnose.
Sa druge strane, logična je i namera Rusije da odabere jedan broj članica EU, da ih približi sebi i da im ukine ekonomske sankcije. Te države, pak, ublaživaju sada stavove o evropskim sankcijama prema Moskvi.
Ipak, mislim da je ponuda Rusije tim državama neuporedivo manja od one koju poseduje EU, pošto je i Putin na čelu zemlje koju trese jaka ekonomska kriza.
U takvoj podeli karata, Srbija je u najtežoj poziciji. Jer, članice EU i kada krše pravila, nema mnogo mehanizama za njihovo kažnjavanje. A prema zemljama kandidatima za EU, spektar mogućih mera je ogroman.
Aleksandra Joksimović
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:542905-Aleksandra-Joksimovic-Cipras-iritira-Berlin
Нема коментара:
Постави коментар