петак, 27. март 2015.

Zakon krše mnogi, ali samo retki odgovaraju

BANJALUKA – Korupcija je u BiH duboko ukorenjena u svim sferama društva, pokazuju istraživanja, ali istovremeno malo ko za nju odgovara.
Najpoznatiji svetski indeks percepcije korupcije, organizacije „Transparensi internešnel“, rangirao je prošle godine BiH kao 80. od ukupno 175 zemalja. Time je BiH čak i nazadovala u odnosu na godinu pre, kada je bila na 72. mestu. Kako navode iz ove organizacije, nezavidna pozicija BiH na ovoj rang listi odražava upravo izostanak rezultata u borbi protiv korupcije. Portparolka ove organizacije u BiH Ivana Korajlić kaže da veliki deo problema sa korupcijom u BiH leži upravo u nepostojanju odgovornosti.
- Da bi sistem odgovornosti funkcionisao, morali bismo prvo imati institucije koje odgovaraju jedne drugima i obezbeđuju nepristrasno i efikasno provođenje zakona. Zatim su potrebni istražni i pravosudni organi koji će biti nezavisni od političkih i ličnih uticaja. Nažalost, u državi u kojoj nekolicina ljudi odlučuje i tome ko će rukovoditi i biti zapošljavan u ove institucije, kakve nadležnosti i resurse će imati, imamo situaciju da iste osobe odlučuju i o tome na koji način će se provoditi zakoni i ko će biti procesuiran, a ko amnestiran za korupciju – kaže Ivana Korajlić. 
Po njenim rečima, konkretni rezultati u borbi protiv korupcije mogu se postići samo ako se obezbedi da rukovodioci institucija ne odgovaraju partijskim šefovima, već građanima i javnosti.

- Razlog borbe za uspostavljanjem kontrole nad institucijama koje provode zakone je upravo osiguranje da ćete s jedne strane biti u situaciji da zaposlite svoje ljude po stranačkoj, prijateljskoj i porodičnoj liniji, a sa druge strane da osigurate da niti vi, niti vaši saradnici i članovi vaše interesne grupe nećete  biti procesuirani. Zbog toga smo imali brojne slučajeve koji su jednostavno odbacivani od strane istražnih organa i pravosuđa, zbog njihove političke pozadine i straha od zameranja političkim elitama – objašnja ona.

Neki od mehanizama koji bi mogli da posluže za borbu protiv korupcije su i jačanje saradnje između institucija, te pooštravanje kaznene politike i sankcija, ali prvi korak je depolitizacija.

Samo revizori u javnom sektoru u BiH do sada su u svojim izveštajima ukazali na mnogo problema u funkcionisanju institucija koje su mahom okovane korupcijom. Glavni revizor BiH Milenko Šego objašnjava da je uloga revizora da „daju dijagnozu, ali da oni ne mogu naterati pacijenta da uzima lekove“. To je, ističe, posao vlasti.

- Bez pokretanja pitanja odgovornosti, ne može biti ni nekog značajnijeg napretka u borbi protiv korupcije. Nekih pomaka je u zadnjih desetak godina bilo, jer vidimo, recimo, da se popravlja finansijska disciplina, ali to nije dinamika kakvu očekuje javnost i građani. To bi zaista trebalo biti i brže i više da bi se moglo reći da smo bitno napredovali – ističe Šego, dodajući da nije svaki slučaj na koji su ukazali revizori za kaznenu odgovornost, ali svaki može biti predmet javne odgovornosti.
 
U rangu sa El Salvadorom i Beninom
Mesto na listi najkorumpiranijih zemalja BiH deli sa El Salvadorom, Mongolijom, Marokom i Beninom. Od zemalja bivše Jugoslavije, Slovenija je i dalje na najboljoj poziciji - 39. mesto, zatim slede Hrvatska na 61. mestu, te Makedonija na 64. mjestu, Crna Gora na 76. Poziciji, i Srbija na 78. mestu.


http://www.blic.rs/Vesti/Republika-Srpska/545641/Zakon-krse-mnogi-ali-samo-retki-odgovaraju

Нема коментара: