Trebaju nam atomske bombe, tenkovi, avioni i ratni brodovi

Velika Britanija bi trebalo da obnovi svoje vojne odbrambene kapacitete kako bi se suočila s rastućim svetskim pretnjama, među kojima i pretnja iz Rusije, saopšteno je iz britanskog parlamenta.
Odbor za odbranu britanskog parlamenta, zadužen za nadgledanje troškova Ministarstva odbrane, ocenio je da su Velikoj Britaniji neophodni nuklearno naoružanje, tenkovi, avioni, ratni brodovi i avioni kao "oružane mere odvraćanja" protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
 

Britanska vojska

"Svet nikad nije bio toliko nestabilan i opasan kao sada i to od kraja Hladnog rata", navodi se u saopštenju Odbora aludirajući na rusko pripajanje ukrajinskog crnomorskog poluostrva
Krim i pretnje džihadista iz Islamske države i Boko harama.

Odbor britanskog parlamenta ocenio je da su trenutni vojni kapaciteti zemlje nedovoljni za "suočavanje s tako promenjenim okruženjem" i dodao da Velika Britanije "mora da obnovi konvencionalno oružje koje je zapušteno od Hladnog rata".
 

Vladimir Putin Vladimirovič Putin "Krvožednik"

Britanski poslanici su se založili i za poštovanje obaveza prema NATO-u, prema kojem zemlja treba da
investira u odbranu oko dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP), smatrajući da taj postotak nije dovoljan za zemlju.
 
Odbor je istakao "odbrambenu slabost" NATO-a, navodeći da bi Rusija mogla da spremi 150.000 vojnika za 72 sata, dok bi Alijansi bilo potrebno šest meseci.
 
NATO je nedavno najavio da bi mogao za 48 sati da pripremi 5.000 pripadnika snaga za brzo reagovanje protiv pretnje iz Rusije, ali te snage će biti formirane tek 2016. godine.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/544820/STRAH-OD-PUTINA-Trebaju-nam-atomske-bombe-tenkovi-avioni-i-ratni-brodovi

Rusi sa zastavama ulaze u Berlin

Na Berlin: Putinovi "Noćni vukovi" (Foto: Arhiva)

Ruski bajkeri Noćni vukovi, sa kojima redovno vozi i druguje ruski predsednik Vladimir Putin, održaće od
25. aprila do 9. maja moto-kros, od Moskve do Berlina.
Vožnja se organizuje u čast 70. godišnjice velike pobede nad fašističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
Za to vreme, bajkeri će proći put dug više od 6.000 kilometara, na relaciji: Moskva-Minsk-Brest-Vroclav, Brno-Bratislava, Beč-Minhen-Prag-Targau-Karlshorst-Berlin.
Moto-kros počinje u veoma važnom danu za istoriju Dana pobede - 25. aprila. To je datum kada je Crvena armija 1945. godine zatvorila prsten oko fašističkog Berlina.
Noćni vukovi pozvali su sve one koji žele da im se slobodno pridruže u ovoj ovoj akciji, a bajkeri će tokom cele trase posećivati i memorijalne komplekse posvećene Velikom otadžbinskom ratu.
Završni deo staze biće u Berlinu, 9. maja.
Kolona će sa pobedničkim zastavama proći kroz grad i odati poštu i poštovanje poginulima i veteranima Drugog svetskog rata. U Treptover parku u Berlinu ruski motociklisti će položiti cveće na Spomenik vojniku oslobodiocu.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/480634/Rusi-sa-zastavama-ulaze-u-Berlin

U SLUČAJU NUKLEARNOG RATA: Ovo je 7 Putinovih naredbi!

Vladimir Putin Vladimirovič Putin "Krvožednik"

Neki analitičari tvrde da Putinovo odsustvo od 11 dana ima veze sa nuklearnom pretnjom prema Rusiji
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije je navelo da je predsednik Vladimir Putin upozorio SAD i Evropsku uniju da britanski premijer Dejvid Kameron mora da bude "uklonjen“ inače će doći do rata sa katastrofalnim posledicama.
Prema ovom izveštaju, predsednik Putin i još neki zvaničnici sa vrha, stavljeni su pod specijalnu zaštitu ministarstva odbrane u protekle dve nedelje nakon što su obaveštajne službe otkrile plan o nuklearnom napadu protiv Ruske federacije od strane premijera Kamerona koji je trebalo da se dogodi ove nedelje.
Nije sigurno da li su SAD saučesnici premijera Kamerona u ovom planiranom nuklearnom napadu, a detalji izveštaja su sastavljeni na osnovu informacija koje je pružio direktor FSB, Aleksandar Bortnikov, nakon svoje privatne posete Beloj kući pre par nedelja.
Neki analitičari tvrde da Putinovo odsustvo od 11 dana ima veze sa nuklearnom pretnjom prema Rusiji.
U Kremlju više niko nije siguran u to da li predsednik Obama može da kontroliše svoju naciju nakon što je američka zamenica sekretara države, zadužena za evropske i evroazijske poslove, Viktorija Nuland, pobesnela zbog tvrdnje ministra spoljnih poslova Rusije, Sergeja Lavrova da bivši potpredsednik Dik Čejni vodi SAD.
Nezavisno od toga ko vodi SAD, između Ruske federacije i SAD trenutno traje rat, pošto je Obamin režim izjavio da će sankcije protiv Rusije trajati zauvek pošto federacija nikad neće dozvoliti da nacistička vlada u Ukrajini preuzme Krim.
Kao odgovor na ovu neobičnu pretnju, Putin je organizovao sastanak u tajnom, podzemnom kompleksu Jamantau u planini Ural, razgovarajući o svim mogućim ofanzivnim, odbrambenim, tajnim i psihološkim merama potrebnim za sprečavanje rata… ipak, u slučaju da prevencija ne uspe, federacija Rusije će Zapad napasti svim dostupnim oružjem, pa i nuklearnim.
Interesantno je pominjanje psiholoških mera u skladu sa nedavno emitovanim televizijskim dokumentarcem u kojem predsednik Putin po prvi put javno priznaje da je pretio Zapadu nuklearnim ratom po pitanju Krima.
vcsddwidhsn
Smatra se da je ova izjava usmerena na upozoravanje građana SAD i EU na „opasnosti“ sa kojima se suočavaju.
Evo šta je sve predsednik Putin naredio u okviru plana pripreme za rat:

• Momentalno otvaranje 5.000 novih atomskih skloništa u Moskvi čiju je izgradnju predsednik Putin naredio 2010. godine i koja su završena 2012. godine.
• Evakuacija ključne opreme i osoblja u ova skloništa.
• Postavljanje nuklearnih balističkih raketnih sistema u najzapadnijem regionu Rusije, Kalinjingradu.
• Uspostavljanje strateških nuklearnih bombardera na Krimu.
• Aktiviranje pune borbene spremnosti svih vazdušnih snaga na severozapadu.
• Aktiviranje pune borbene spremnosti desetina hiljada vojnika koji pripadaju Severnoj floti i Zapadnom vojnom okrugu.
• Aktivacija sibirskih protivvazdušnih snaga.

Pored ovog pripremanja vojske širom nacije, svoju vojsku priprema i Belorusija, koja se pridružila svojim ruskim kolegama u ovoj strateškoj ofanzivi. Isto tako, Ukrajina pravi planove za napad na Krim i region Kuban uz podršku NATO-a.
Iako je generalni administrator Evroazijske osmatračnice za demokratiju i izbore (EODE), Aleksandar Mozesov, rekao da „niko u NATO-u nije spreman da plati cenu nuklearnog konflikta sa Rusijom zbog Krima, za razliku od Kijevske hunte i ukrajinskih ultradesničara“, stručnjaci navode da nastavak agresivnog delovanja SAD i EU u kombinaciji sa daljom demonizacijom Putina i Rusije u zapadnim medijima ipak vodi ka ratu.
Dolazi se do zaključka da Zapad nije zagarantovao federaciji da će premijer Kameron biti uklonjen iz kancelarije niti da će rat biti sprečen.
(Webtribune/whatdoesitmean)

http://www.kurir.rs/planeta/u-slucaju-nuklearnog-rata-ovo-je-7-putinovih-naredbi-clanak-1711596

Bildt o odnosu EU i Rusije: Brisel je manje-više spavao 

Razgovarao: Rikard Jozwiak (Prevela Biljana Jovićević)
U intervjuu za RSE bivši švedski ministar vanjskih poslova Carl Bildt iskreno govorio o greškama koja je
Evropska unija napravila sa Rusijom, otkriva šta misli da bi mogli biti sljedeći potezi ruskog predsjednika, i zašto je potrebno znatno veće angažovanje Bloka prema Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.
Razgovarali smo sa Carlom Bildtom na marginama Foruma koji je German maršal fond organizovao u Briselu.

RSE: Kad pogledate nazad na summit o Istočnom partnerstvu održan u Viljnusu, novembra 2013, pa sve do danas, šta mislite da je EU mogla učiniti drugačije u svojoj politici prema Istoku?

 

Bildt: Mislim da smo morali reagovati oštrije prema Rusiji, kada je počela da pravi greške u ljeto 2013. Očigledno kada smo uveli sankcije Rusiji, nijesmo jasno mogli vidjeti posljedice toga. Ja se sjećam da smo poljski ministar vanjskih poslova Radek Sikorski i ja pokušavali da upozorimo Brisel šta se događa, ali Brisel je tada manje više spavao. Da li bi to nešto promijenilo? Ne znam. Ali to je bila evidentna greška.

RSE: Ni Vi ni Sikorski nijeste više šefovi diplomatije. Doživljavali su vas kao „ratoborne“ prema Rusiji Vladimira Putina i u isto vrijeme snažne pristalice Istočnog partnerstva. Kada pogledate EU danas, da li mislite da još uvjek postoji snažna podršaka Istočnom partnerstvu i isti ratobran odnos prema Putinu?

 

Bildt : Mislim da je posvećenost tome jasna. Jedna od dobrih stvari koje smo uradili, vratimo se na 2008, jer su se te 2008. dvije stvari dogodile: Mediteranska unija i Istočno partnerstvo. Dok je Francuska preferirala

RSE specijal: Kriza u Ukrajini

Mediteransku uniju sa posebnim aranžmanima ili kako god, mi smo bili privrženi stvaranju Istočnog partnerstva u potpunosti integrisanog u EU institucije. To je bilo jako dobro. To je sada snažan dio EU instutucija. Dakle, posvećenost je tu. U to ne sumnjam.
Kada je riječ o Vašem drugom pitanju, Radek i ja smo išli malo ispred vremena, mada možda i sa zakašnjenjem, ali ipak prije nego ostali u procjeni pravca u kojem je Rusija krenula. Mislim da su nas manje više sad svi stigli i shvatili. Bilo je onih koji su govorili ‘Putin neće učiniti učiniti ovo, Putin neće učiniti ono‘, a od tada je Putin učinio praktično sve. Tako da, na žalost, ja bih rekao da se pokazalo da smo bili potpuno u pravu.

RSE: Da li je EU još uvjek iza te linije?

 

Bildt: To je teško pitanje. Jer ono što se dokazalo u slučaju Rusije je da je prilično nepredvidljiva. Hoće li Putin, na neki način, usmjeriti svoje tenkove prema Odesi i Kijevu? Ne bih rekao da je to isključeno, ali ne bih rekao ni da je izvjesno u ovom trenutku. Da li posvećujemo dovoljno pažnje pokušajima da to saznamo? Da li se fokusiramo na to više nego ranije? Treba li još više? Da, mislim da bismo trebali.
Putin vjeruje da vrijeme radi za njega

RSE: Šta mislite da će biti sljedeći potez Putina?

 

Bildt: Mislim da je u ovom trenutku usmjeren na stvaranje enklava, tih virtuelnih „narodnih republika”, bez ljudi usput budi rečeno, ali i pored toga radi da ih ojača vojno. Mislim da bi želio da budu mnogo više sposobne sa samostalne operacije, jer on dobro zna političku cijenu dovođenja Moskve u direktnu vezu sa njima, a i slanje regularne ruske armije s vremena na vrijeme je preskupo.

Putin vjeruje da je vrijeme na njegovoj strani i da će Zapadu postati dosadana cijela ta priča.

On sada čeka ispitujući slabosti ili Ukrajine ili Zapada.On vjeruje da je vrijeme na njegovoj strani i da će Zapadu postati dosadana cijela ta priča.
Moja najbolja pretpostavka – i to kažem sa rezervama imajući u vidu da je svako bio u krivu, uključujući i ja – je da će u ovom trenutku, makar za par mjeseci biti mirnije, obaviće se konsolidacija, a onda optužiti Ukrajina za kršenje sporazuma iz Minska, pokušati da se izađe iz sankcija, nadati se da će u samoj Ukrajini doći do podjela, nadati se da će i na Zapadu doći do podjela, a onda će biti spreman da iskoristi sve te slabosti.

RSE: I šta bi EU trebalo da čini sada?

 

Bildt : Mislim da je najvažnija stvar urađena na Evropskom savjetu (18-19. marta), esencijalana stvar, a to je odluka da će sankcija za Rusiju biti na snazi cijele godine. To zvanično nije rečno na ovaj način, ali politički to je odluka koja je donesena. Mislim da je to jako dobar signal.
Potom, mislim da treba da prebacimo fokus na jačanje Ukrajine ali na drugi način. Mislim da je program Međunarodnog monetarnog fonda veoma važan. Mislim da je važno da i ostale države takođe daju svoj poseban doprinos, Švedska je to već učinila i SAD to čine, ali bi i ostale države EU to takođe trebalo da slijede. I na taj način da jasno pokažemo da ih podržavamo u provođenju svih neophodnih reformi, jer Ukrajina prolazi kroz jako težak period i potrebna im je solidarnost, saosjećanje i podrška. Te stvari su, po mom mišljenju, prioritet.

RSE: Summit Evropskog istočnog partnerstva u Rigi je u maju. Kada pogledamo nacrt deklaracije, djeluje kao veoma ambiciozan summit. Hoće li EU biti više ambiciozna, makar prema tri države posebno: Gruziji, Moldaviji i Ukrajini, koje se sporo približavaju EU?

 

Bildt: Mislim da bi najvažnija poruka iz Rige bila da ostajemo na istom kursu. Mora biti snažnijeg angažovanja prema ove tri države, možda u formi da im se pomogne sa implementacijom sporazuma o pridruživanju. Ti sporazumi su veoma ambiciozni i zahtijevaju mnogo napora. Mislim da će im vjerovatno biti potrebna mnogo veća pomoć nego što smo do sada pretpostavljali u primjeni svega toga.
Takođe je ključno i na koji način ćemo se angažavati prema ostalima – šta treba učiniti sa Armenijom? Kako ćemo tretirati Azerbejdžan i Bjelorusiju zbog njihovog više nego lošeg poštovanja ljudskih prava, da to, tako blago kažem. To su pitanja sa kojima se moramo suočiti.

RSE: Dakle nema svjetla na kraju tunela? Drugim riječima nema evropske perspekitive za njih?

 

Bildt: Svjetlo na kraju tunela po mom mišljenju je tu, svakako.Član 49 evropske Povelje kaže da svaka država može postati članica EU ako zatraži. Ako govorimo o perspektivi članstva, Član 49 dio je Povelje prema Rimskom statutu. Onda tu postoji neka vrsta, kao što i sami znate, različitih nivoa entuzijazma za to unutar EU, a to se jedino može testirati kada je neka od tih država aspiranata spremna da preduzme određene korake. To je priličan broj godina pred nama u budućnosti.

http://www.slobodnaevropa.org/content/bildt-o-odnosu-eu-i-rusije-brisel-je-manje-vise-spavao/26915716.html

Rusija i Zapad: Ni hladni rat, ni saradnja 

Predstavnici Rusije, EU i SAD ovog vikenda su na tradicionalnom Briselskom forumu razmatrali da li se svet nalazi u novom hladnom ratu i kako prevazići trenutnu situaciju.
Briselski forum, u organizaciji Nemačkog Maršalovog fonda u Briselu, desetu godinu za redom, okuplja ključne ljude medjuna rodne politike na razgovorima o pitanjima sadašnjice - tu je ovog vikenda nezaobilazno pitanje za zvaničnike Rusije, EU i Amerike bilo: da li smo opet, uz ukrajinsku krizu, u hladnom ratu i, jos vjerovatno važnije: kako to prevazići?
Kada bi neko vremeplovom iz vremena hladnog rata došao u sadašnje vrijeme i vidio situaciju izmedju Rusije i ostatka Evrope, pomislio bi da se ništa nije promijenilo - jednako nepovrerenje postoji danas kao nekada, s tim što zvaničnici ne povlače znak jednakosti... još uvijek. "Mi nismo u situaciji hladnog rata, zato što je tada bio ideološki rat izmedju dva vojna bloka i mi sada nismo na toj tački. Medjutim, nismo ni u klimi saradnje, koju smo nastojali da uspostavimo nakon hladnog rata. A razlog za to je da je Rusija prekršila pravila -  ruske trupe su prešle granicu svojih susjeda, anektirali su dio druge države. A to je prvi put da se takvo nešto dogodilo od Drugog svjetskog rata. Rusi imaju trupe u Moldovi, u Gruziji i destabilizuju istok Ukrajine. U odgovoru na to, vojni savez preduzima vojno prestruktuiranje na istoku, najveće od kraja hladnog rata", kaže generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg:
"Mnogi ljudi misle da su problemi nastali samo zato što imaju posla lično sa predsjednikom Putinom, kao, mogli smo se dogovarati sa Jelcinom a cim je došao Putin, ne možemo ništa. Ovo je pogrešno - Rusija se definitivno promijenila ali to nema nikakve veze sa ličnostima. Devedesetih je Rusija povukla sve vojne baze iz istočne Evrope iz bivših sovjetskih republika, sa izuzetkom bilateralnih sporazuma koji su to regulisali... ključne snage smo iz evropskog dijela Rusije povukli u Sibir, nikad nismo bilo gdje započeli  vojnu akciju. Šta je uradio NATO? Neću govoriti o tome kako se širio već ću pomenuti jedan datum -  24. mart 1999. Ne znam da li se toga sjećate, ali tog datuma je, prvi put u istoriji moderne Evrope, NATO započeo sa bombardovanjem evropske zemlje, tadašnje Jugoslavije. Razlog: g. Milošević je odbio da pusti NATO u dio te zemlje. Dakle, ako nešto nazivate okupacijom nezavisne evropske države, ja bih kosovski slučaj nazvao tako. Krim, ukrajinska kriza, definitivno nije prvi tragični incident u modernoj evropskoj istoriji...", istakao je predsjedavajuci Savjeta za spoljne poslove Ruske Federacije, Konstantin Kosaćev.
"Amerika je već pomogla Ukrajinu na bezbjednosnom planu, pomoći vrijednom 120 miliona dolara, spremamo se da obučavamo ukrajinske snage na zapadu zemlje, šaljemo im posebne radare za osmatranje terena i vatre. Kada je riječ o pomoći u oružju, rasprava se još uvijek vodi a na strani onih koji zagovaraju slanje oružja nisu sami Ukrajinci koji to traže od nas. Uz ovo, iz mjeseca u mjesec vidimo da ruski saveznici, separatisti, dobivaju sve opasnije i modernije oružje da bi sada bila situacija da imaju mnogo bolje oružje od Kijeva. Oni koji se protive slanju oružja tvrde da će to prouzrokovati eskalaciju sukoba, što bi izazvalo još više rusku stranu, sve bi postalo još krvavije i nasilnije i oni koji bi od toga najviše patili su sami Ukrajinci...to je aktuelna debata ali naša prva nada je da vidimo da je sporazum iz Minska u potpunosti primjenjen", poručila je asistent američkog državnog  sekretara za Evropu i Euraziju, Viktoria Nuland.

"Ovo je veliko pitanje za mene - Kako da razvijamo naše odnose? Možda je stav u gledanju moje generacije, ali ne mogu da prestanem da mislim i da se pitam: kako da prevazidjemo hladnoratovsko razmišljanje? U suprotnom, Evropa bi se raspala i vanjske granice Unije bi se raspale. Jednom, kada se riješi sporazum iz Miska, moracemo da sjednemo i razgovaramo kako dalje jer, mi smo susjedi i to ne možeš promijeniti - svoje roditelje i susjede ne možeš mijenjati...", kazala je visoka predstavnica EU, Federica Mogerini.
Rusija i Zapad će, kad tad, opet morati sjesti za sto i razgovarati, utisak je nakon ovog skupa - alternativa ovome ne postoji jer, kako reče visoka predsatavnica EU, roditelji i susjedi su nešto što je tu i sa tim se, htio to ili ne, moraš nositi..

http://www.glasamerike.net/content/briselski-forum/2691770.html

EK će imati pravo utjecati na ugovore Gazproma sa zemljama EU 

MOSKVA - Lideri zemalja EU neočekivano jednoglasno i brzo su potvrdili prijedlog Europske komisije o osnivanju energetske unije. To je najradikalnija inicijativa Europske unije u sferi energetske politike nakon što je 2009. usvojen Treći paket energetskih propisa, koji je za Rusiju stvorio veliki broj problema, piše list Kommersant.

Ovaj koncept podrazumijeva da će Europska komisija imati prava direktno utjecati na trgovinske sporazume o isporukama plina, između ostalog i na ugovore Gazproma, što može izazvati dodatno pogoršanje pozicije ruskog plinskog giganta. Prvi slučaj miješanja Europske komisije u trgovinske sporazume Gazproma je situacija u vezi s plinskim konfliktom između Rusije i Ukrajine, koja se ne razvija u povoljnom smjeru za rusku kompaniju, piše ruski list. Osnivanje energetske unije bilo je prva tema koju su šefovi europskih država razmotrili na Summitu EU 19. i 20. ožujka. Koncept koji je predložila Europska komisija usvojen je bez značajnijih izmjena. Europska komisija će imati zadatak osigurati „potpunu usklađenost s europskim zakonodavstvom svih sporazuma kupovine plina od vanjskih opskrbitelja, između ostalog, putem povećanja transparentnosti tih sporazuma i njihovog usklađivanja s pravilima energetske sigurnosti EU".
Reviziji će biti podložni ne samo međuvladini sporazumi, nego i trgovinski ugovori. Financijske informacije će pritom ostati zaštićene kao povjerljive, iako je zamjenik predsjednika Europske komisije, nekadašnji slovački diplomat Maroš Šefčovič predlagao da se objavljuju i podaci o cijenama, rokovima i uvjetima isporuka plina. Prema podacima agencije Bloomberg , na očuvanju povjerljivosti financijskih informacija posebno su inzistirale Njemačka, Nizozemska i Finska.

http://rs.seebiz.eu/ek-ce-imati-pravo-utjecati-na-ugovore-gazproma-sa-zemljama-eu/ar-108116/

Ukrajina prestaje da kupuje ruski gas!  

Vlada u Kijevu planira da obustavi kupovinu ruskog gasa od 1. aprila, izjavio je danas ukrajinski ministar
energetike Volodimir Demčišin.
"U ovom trenutku ne moramo da kupujemo ruski gas. Jednostavno ćemo prestati da ga kupujemo“ rekao je Demčišin.

 

On je pre dva dana rekao da su vlasti Ukrajine uverene da će Rusija spustiti cenu gasa za Kijev, pošto je povećanje uvoza iz zemalja EU znatno umanjilo oslanjanje Ukrajine na isporuke iz "Gasproma".

 
Rusija i Ukrajina razgovaraju o novoj ceni gasa posje završetka aktuelnog aranžmana krajem marta.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/544643/Ukrajina-prestaje-da-kupuje-ruski-gas

Ruski uticaj, islamska radikalizacija na Balkanu

Bela kuća smatra da nasilni ekstremizam i ruska agresija u Ukrajini predstavljaju dva najveća izazova za američku nacionalnu bezbednost. A jedno od mesta gde se ta dva elementa spajaju je Balkan.
Politička nestabilnost, nastavak etničke zategnutosti i ekonomski problemi čine balkanske zemlje naročito ranjivim.
Brojna muslimanska populacija i istorijske i verske veze sa Rusijom čine zemlje zapadnog Balkana podložnim kako ruskom uticaju, tako i pretnji od islamskog radikalizma. Bivši američki ambasador Frenk Vizner, koji je takođe bio specijalni izaslanik na pregovorima Beograd – Priština o konačnom statusu Kosova, kaže da se oseća uticaj na Balkanu, mada nije primarna interesna sfera.
“Smatram da je veoma važno zaštiti Balkan od suparništva velikih sila, kao i da se problemi sa Bliskog Istoka ne prenesu na Balkan. Zadatak je obaveštajnih službi Zapadne Evrope, Sjedinjenih Država i balkanskih zemalja da pažljivo prate subverzivne elemente koji se kreću ka Bliskom istoku i Levantu, i nazad“.
Zemlje poput Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova usvojile su zakone o zabrani svojim državljanima da postanu strani borci i uhapsili su mnoge pripadnike radikalnih frakcija. Nekadašnji službenik američkog sekretarijata za odbranu Jan Bžežinski, sada u Atlantskom savetu, smatra da će zaustavljanje subverzivnih aktivnosti biti dug i iscrpan proces.
“Verovatno će taj proces postajati sve značajniji, ali I zahtevniji kako vreme odmiče“.
Od početka sukoba u Siriji 2011, prema podacima američkih obaveštajnih agencija, više od 20 hiljada stranih boraca pridružilo se borbama, od toga je najmanje 3.400 iz zapadnih zemalja, a prema zvaničnim podacima iz regiona najmanje hiljadu je došlo sa Balkana.
Balkan je ima svoju ulogu i u trenutnoj zategnutost između Zapada i Rusije, što je prilikom nedavnog svedočenja u senatskom pododboru  ukazao i američki državni sekretar Džon Keri:
“Bilo da je to Srbija, Kosovo, Crna Gora ili Makedonija ili neka druga država, sve su one na liniji vatre“.
Rusija pokušava da iskoristi tradicionalne veze sa Srbijom da održi uticaj, ali se i aktivno trudi da proširi prisustvo na Balkanu.
Srbija se primera radi oslanja na Rusiju za 82 odsto svojih zaliha gasa. Kremlj planira da izgradnju gasovoda, koji bi prolazio kroz Tursku, Grčku, Makedoniju, i Srbiju.
“Rusija ima korist zahvaljujući vremenu kada je postojao bivši Sovjetski savez, koji je uspostavio neku vrstu zavisnosti u tom regionu od onoga što je danas ruska ekonomija“, ističe Jan Bžežinski.
Da bi se suprotstavila ruskom uticaju, - smatra ambasador Vizner - Evropa bi trebalo da nastavi proces prijema Srbije i Kosova u Evropsku uniju, dok Grci i Makedonci treba da reše svoj dugogodišnji spor oko imena:
“Rešenjem tih pitanja, ne bi bilo negativne osnove na koju Rusija računa, i lakše bi se održala harmonija koja je svima nama neophodna na Balkanu, zarad sopstvenih ciljeva“.
Analitičari smatraju da Rusija koristi slabe institucije, korupciju i nedostatak privrednih mogućnosti na Balkanu. Oni veruju da se odgovor nalazi u većoj pomoći Zapada i ubrzanoj integraciji u  Evropsku uniju.

Očijukanje sa baćuškama  

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić namerava, kako je objavljeno u domaćoj štampi, a potvrđeno u izjavi Sergeja Lavrova, da prisustvuje vojnoj paradi 9. maja na 70. tu godišnjicu pobede nad fašizmom, na kojoj neće biti prisutni, zbog ukrajinske krize i uloge Rusije, najviši čelnici EU, zapadnih zemalja i Amerike. Istovremeno je najavljena i zajednička rusko srpska vojna vežba u septembru i još jedna, čiji se datum ne zna. Sa druge strane, Srbija je baš ovih dana napravila značajan iskorak prema NATO alijansi, stupanjem na snagu Individualnog patnerskog akcionog plana, što se smatra najvišim mogućim stepenom saradnje sa državama koje nisu članice Severnoatlanskog saveza. Kakva je realno pozicija Srbije u odnosu na Rusiju u trenutku kada su na međunarodnoj sceni odnosi Moskve, sa jedne, i Brisela i Vašingtona, sa druge strane, do te mere zategnuti, da to mnogi nazivaju ponovnom erom hladnog rata?

ruskog šefa diplomatije
Eduard Kukan, šef delegacije EP, izjavio je na kraju prošlonedeljne posete Srbiji da predsednik Tomislav Nikolić ne bi trebalo da prisustvuje vojnoj paradi u Moskvi 9. maja, već da poput drugih lidera zapadnih zemalja, samo poseti spomenik vojnicima palim u Drugom svetskom ratu. Tako će tih dana da postupe, na primer, češki predsednik Miloš Zeman i nemačka kancelarka Angela Merkel, rekao je Kukan. I predsedavajući Saveta EU Donald Tusk je saopštio da ne ide 9.maja u Moskvu.Visoki gost iz Brisela je za beogradski Blic izrazio zabrinutost i zbog zajedničke vežbe vojski Srbije i Rusije najavljene za septembar.
Ova izjava jasan je nagoveštaj kako će Brisel protumačiti te poteze Srbije.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je reagovao saopštenjem, poručivši šefu Delegacije EP Eduardu Kukanu da uzalud vrši pritisak na njega da ne ode na vojnu paradu u Moskvi 9. maja. Nikolić je ocenio i da je "nepristojno davati savete nekome ko savet nije ni tražio", preneo je kabinet predsednika Republike.
"Mišljenje velike većine građana je da naša zemlja treba da neguje najbolje odnose sa svima, pa i sa Ruskom Federacijom. Predsednik nedvosmisleno zastupa to mišljenje i niko to neće uspeti da promeni, pa ni gospodin Kukan", navodi se u izjavi.
“Evidentno je da je EU donela zajednički stav da se na paradu ne ide u Moskvu i u tom kontekstu biće ovo još jedna notifikacija da je Srbija učinila nešto u surotnosti sa stavovima EU u odnosu na Rusiju”, komentariše Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.
Treba, međutim, reći, da za sada još nema zvanične potvrde da će predsednik Srbije prisustvovati vojnoj paradi. Na naše direktno pitanje, iz kabineta nismo dobili odgovor. Ali, nije bilo ni demantija te informacije koju je lansirao još pre dva meseca ambasador Srbije u Moskvi.
Hoće li uspeti Rusija da podeli EU povodom parade? Ministar Lavrov je nedavno nabrojao nekoliko zemalja EU koje će navodno prisustvovati paradi, naši izvori, međutim, tvrde da se još ništa ne zna, da se spisak menja iz dana u dan.
“To je priroda Nikolića da on tera svoju agendu, a da ne gleda širu sliku kakve to posledice može da izazove za građane Srbije. Na kraju krajeva, to je stvar i morala, ako vidite na koji način je Rusija ankesirala Krim”, kaže Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije.
Korak prema NATO
Činjenica da na 70- godišnjicu pobede nad fašizmom, u kojoj je tadašnji Sovjetski savez odigrao jednu od ključnih uloga, na tribini neće biti tadašnjih saveznika – SAD, Francuske i Britanije, dokaz je gde se svet danas nalazi. Nekadašnji saveznici sada odmeravaju svoje oružje. U Rusiji masovne vojne vežbe, na Baltiku vežbaju Amerikanci a NATO u Crnom moru. Ruski predsednik Putin je, čak,izjavio da je razmišljao da stavi u pogon nuklearno oružje povodom Krima.
To su okolnosti u kojima se priprema za septembar rusko srpska vojna vežba, a planirana je ove godine još jedna. Doduše, sa NATO zemljama broj vežbi je mnogo veći-ukupno 24. Zašto bi onda bio problem vežba sa Rusijom koja je, uz to, članica Partnerstva za mir? Jelena Milić objašnjava:
“Problem sa vojnom saradnjom sa Rusijom je što se ona dešava, kao i prošlogodišnje vežbe u Sremu, u trenutku kada Rusija vojno, operativno i ljudski pomaže pobunjenike, separatiste u Ukrajne, kada je protiv nje uvodi ceo zapadni svet sankcije i kada jačaju tenzije izmedju NATO-a i Rusije.”
Istovremeno sa demonstriranjem rusko srpskog vojnog savezništva, Srbija ipak čini neuporedivo važniji korak prema NATO alijansi, stupanjem na snagu Individualnog partenrskog akcionog plana (IPAP) koje je najviši oblik vojne saradnje sa državom nečlanicom Saveza.
“U javnosti se u prvi plan stavlja vojna saradnja između Srbije i Rusije, a u drugi plan priča o saradnji sa NATO-om koja je doživela jedan ozbljniji napredak”, ocenjuje Aleksadra Joksimović.
Sve u svemu, uprkos različitim signalima koji se šalju, naši sagovornici se slažu da je jasno da je Srbija napustila balansiranu poziciju, da je pokazala da je njen pravac Brisel, a da je Moskva više u domenu sentimenta negovanog u kabinetu predsednika Republike a mnogo manje tamo gde se donose odluke – u kabinetu uticajnog premijera i u Vladi Srbije .
Srbija, i pored očijukanja sa baćuškama, svoje je kormilo okrenula na drugu stranu, kažu naše sagovornice.
Jelena Milić smatra da tog balansa između Brisela i Moskve odavno nema.
”Međutim, retorički, i naše vlastii Moskva, pokušavaju da insistiraju na njemu. A onda, iz meni potpuno nepoznatih razloga. zapadna medjunarodna zajednica upada u matricu koja glasi: moraju se uzeti u obzir posebni odnosi, istorijski i trgovinski koje ima Srbija sa Rusijom. I tu dolazimo u suprotnost sa činjenicama. I sa istorijskim činjenicama o značaju tih odnosa u prošlosti i sa ekonomskim činjenicama o obimu saradje sa Rusijom i zavisnosti od gasa. Srbija ništa nije više zavisna od drugih istočnoevropskih zemalja”, navodi Jelena Milić.
Aleksandra Joksimović kaže da je sve jasnije, pogotovo otkazivanjem Južnog toka, da je Srbija sve okrenutija ka EU i da je ta činjenica negde u Briselu, ipak, prepoznata.
Pred Srbijom je još jedan izazov-a to su sankcije koje ona nije uvela Rusiji to je
jedan od argumenata Brisela koji ocenjuje da spoljna politika Beograda nije
harmonizovana sa politikom EU. Najnoviju poruku Srbija je primila od Tanje Fajon, poslanice u Evropskom parlamentu, prilikom prošlonedeljne posete Beogradu: "EU ocekuje da postepeno uvodite sankcije Rusiji".

http://www.slobodnaevropa.org/content/ocijukanje-sa-bacuskama/26912049.html

Slepa mrlja

Voz na dva sprata, Moskva-Sankt Petersburg, foto: Dmitry, English Russia

U svesti ljudi se ponekad stvaraju polja zatvorena za svest, koja psiholozi nazivaju „slepim mrljama“. To su
obično sećanja na neku tragediju ili zločin, koja mogu da povrede ljudsku psihu i dovedu je do sloma. Svesrdnim trudom ruske propagande, u društvenoj svesti njenih građana i sama Rusija se pretvara u takvu „slepu mrlju“. Na federalnim televizijskim kanalima ima sve manje mesta za ozbiljne razgovore o njenim problemima.
Evo kako izgleda hronometraža najvažnije nedeljne emisije vesti na glavnom državnom kanalu Rusija 1, koju je i prošle nedelje vodio Dmitrij Kiseljov. Ukupno trajanje emisije – 1 sat i 55 minuta; događaji u Ukrajini – 1 sat i 17 minuta; prilog šaljivog naziva „Izbori u Kazahstanu“ u kojem nas D. Kiseljov obaveštava o tome kako će 28. aprila elbasi (gospodar) Nazarbajev po peti put dobiti svojih 99% glasova – 5 minuta; najava filma „Krim – put u domovinu“ s Vladimirom Putinom u glavnoj ulozi – 8 minuta; najava igrane serije „Otadžbina“ s Maškovim u glavnoj ulozi – 6 minuta; prilog pod nazivom „S mačem na nas?“, iz kojeg saznajemo da NATO priprema velike vojne manevre na Pribaltiku i u kojem se gradonačelnik ruskog porekla Nil Ušakov slika na fonu američkih tenkova – 10 minuta, i na samom kraju, jedini prilog o Rusiji, posvećen izveštaju o toku istrage ubistva Nemcova – 9 minuta. To jest, problemi Rusije zauzimaju 7,8% ukupnog vremena najvažnije ruske informativne emisije.
Pretpostavimo na trenutak da ruska televizija svoje informativne emisije kroji po istoj šemi po kojoj se one prave na nekoj američkoj, britanskoj, francuskoj ili bilo kojoj normalnoj televiziji. Kako bi izgledala ova emisija, s tematskim prilozima za period od 9. do 15. marta, poređanim po prioritetima uobičajenim u svetu?
Istraga pogibije Nemcova bi nesumljivo dobila svoje zasluženo mesto, ali bi osim zvanične verzije bile pomenute i ostale, a dumski deputati i senatori bi bili podvrgnuti pravom linču, jer još nisu osnovali parlamentarnu komisiju koja bi radila na istrazi ovog političkog ubistva. Bekstvo Ksenije Sobčak iz zemlje zbog pretnji da je ona sledeća na spisku za odstrel, pošto su joj neki ljudi iz službe bezbednosti savetovali da je bolje da se što pre spakuje i ode, neizostavno bi bio vruć krompir bačen u krilo rukovodiocima ruske bezbednosti. Ove bi teme, sledeći kriterijume zapadnih medija, u našoj imaginarnoj emisiji najverovatnije zauzele treće mesto.
Tema broj jedan bi po svoj prilici bila pogibija sedamnaestoro ljudi izgorelih u požaru koji je 11.3.2015. zahvatio trgovinski centar „Admiral“ u Kazanju. Pri čemu bi polovina priloga bila snimljena u Francuskoj. Naši gledaoci bi videli reportažu iz zamka Levelil u kome danas stanuje vlasnik trgovinskog centra „Admiral“, bivši deputat Državnog saveta Tatarstana, dolarski milijarder Aleksej Semin.
Tema broj dva bi verovatno bila kontrateroristička akcija koju je režim obznanio 15.3.2015. i koja se sprovodi u dva grada i četiri reona u Dagestanu. Na tom delu teritorije Ruske Federacije već dve decenije traje rat u kome svakodnevno strada mnogo ljudi i gde su ubistva službenih lica i društvenih radnika raznih profila postali rutina. Za građane Rusije je čitav taj rat pretvoren u „slepu mrlju“, iz koje s vremena na vreme izleću ispaljeni meci, koji često pogađaju i ljude koji žive hiljadama kilometara daleko od naših južnih republika. Ni u jedoj od mnogih svakodnevnih političko-analitičkih emisija svih tih bezbrojnih norkina, tolstih, puškova, solovjova, dakle nikada nije ni dotaknut ovaj problem koji, za razliku od NATO-a, predstavlja realnu opasnost po nacionalnu bezbednost zemlje.
I kad smo već kod toga, da li znate za stravične posledice približavanja NATO-a ruskim granicama, o kojima nas je u svom prilogu „S mačem na nas“ upozorio Dmitrij Kiseljov? Bićete zaista užasnuti. O užasu kroz koji su građani Estonije bili prinuđeni da prođu, obavestio nas je gradonačelnik estonskog gradića u čijoj okolini NATO planira da organizuje manevre. Oni, ta natovska soldateska, ti savremeni huni i vandali – ne, vi to ne možete ni da zamislite – oni su kidali cveće zasađeno u mesnom parku i poklanjali ga – o užasa – prostitutkama. Dok je to govorio, lice pribaltičkog gradonačelnika se krivilo od bola, a iz očiju Kiseljova su sevale munje revolta i plemenitog negodovanja. Prljave vojničine. Cveće prostitutkama. Pa to su pravi neljudi. Ti natovci su gori od fašista.
Nema nikakve sumnje da bi bilo koji normalan televizijski kanal u svoj program uključio i raspravu eksperata o predlogu zakona za zabranu isplate penzija zaposlenim penzionerima, predlog koji je ministarstvo rada dalo na „javnu raspravu“ 13. marta ove godine. Tim pre što je predviđeno da ova svenarodna radost stupi na snagu već 1.1.2016, a da se o ovom aktu humanizma i saosećanja može „raspravljati“ samo do 12.4.2015.
Moguće da bi prošlonedeljni program imaginarnih „Vesti nedelje“ bio završen spominjanjem istorijskog datuma 13. marta 1940, dana kada je pre tačno 75 godina Karl Manerhajm potpisao naredbu o završetku „zimskog rata“ između Finske i SSSR-a. Sovjetski Savez je tada kao agresor bio isključen iz Lige naroda, i bez obzira na to što je od svog neuporedivo manjeg i slabijeg severnog suseda, koji je imao 88 puta manje tenkova i 10 puta manje aviona, uspeo da otme priličan deo teritorije – SSSR je iz ovog rata izašao sa 8-10 puta većim ljudskim žrtvama.
Ništa od svega ovoga nije bilo čak ni pomenuto na programima ruske televizije. Ona je umesto toga odlučila da glave ruskih građana puni slamom bogato natopljenom mržnjom. A prošle nedelje je najveća bala te slame bio film „Krim – put u domovinu“.

Žaba putnica

Snimajući svoj najvažniji film u životu, Andrej Kondrašov je verovatno sebe video kao Leni Rifenštal s njenim „Trijumfom volje“ ili možda kao Ejzenštajna s njegovim „Oktobrom“, a najpre kao Mihaila Roma koji je po narudžbini Vođe snimio film „Lenjin u Oktobru“. Nije odoleo poređenjima i pokušaju da prevaziđe svoje slavne prethodnike. Analogije su prosto bile prejake. Ali ne samo da nije dosegnuo do „Trijumfa volje“, nego se čak ni „Lenjinu u Oktobru“ nije približio. Nije uspeo da snimi propagandni film. U njemu nema one preko potrebne apoteoze, kao ni ostalih neophodnih efekata koji prate ovaj primenjeni filmski žanr.
Koristeći se hibridnim stilom, Kondrašov je polovinu filma snimio kao igrani film sramežljivo ga nazvavši „rekonstrukcija događaja“, a drugu polovinu takođe kao igrani film u kome ulogu Putina igra Putin, ulogu Čalija igra Čali, a ulogu Aksjonova igra Aksjonov.
Ima u njemu i vulgarnih imitacija. Na primer, kada u filmu Kondrašova ustanici provaljuju ulazna vrata aerodroma, odmah se u sećanju javlja čuvena Romova scena „juriša na Zimski dvorac“, pri čemu je odnos prema istinitosti ove epizode, s tačke gledišta istorije, u oba filma otprilike jednak.
Ruku na srce, replike junaka u dijalozima „rekonstruisanih događaja“ koje nam nudi Kondrašov, bile su van upotrebe i u pozorištima s početka prošlog veka. „Ko stoji iza vas?“ – pita ustanike načelnik ukrajinske milicije. „Krimski narod!“ – odgovara vođa ustanika. „I šta to vi, narode krimski, hoćete?“ – ponovo se interesuje „neprijateljski milicioner“. I tu se stil preuzima iz Ejzenštajnovog „Aleksandra Nevskog“, pa na ovo pitanje postoji samo jedan ispravan odgovor: „Da štitimo zemlju rusku!“ Rečju, i Nemci 1935, i naši 1927. i 1937-38, pravili su neuporedivo kvalitetnije, iskrenije i estetski bolje propagandne filmove od ovog koji nam naš režim nudi danas.
Još par reči o glavnom junaku priče koji u ovom filmu igra samog sebe, to jest o Putinu. To da on neprestano laže svi znamo; to je već postala neka vrsta tradicije. Kada naš predsednik počne rečenicu s frazom tipa „biću potpuno otvoren“, ili „pošteno ću vam reći“, to znači da će odmah nakon toga neizostavno izreći novu laž. I stvarno, odmah posle ove fraze, u filmu sledi njegova tvrdnja da su „postojale osnovane sumnje da je njegova likvidacija (Janukoviča), za ukrajinske vlasti bila prioritetni zadatak“. I dalje, „čitav niz činjenica služi kao dokaz tome da bi ga oni prosto uništili“. Na kojim činjenicama su te sumnje zasnovane – ni reči. Možda se radi o uobičajenoj insinuaciji po principu „zapitajte se kome bi to donelo najviše koristi“, kojom se ruska vlast u svim političkim ubistvima automatski isključuje iz kruga sumnjivih. To jest, Putinu ovaj princip daje siguran alibi, a recimo Porošenku ili Jacenjuku ne.
I dok smo se na njegove laži gotovo svi već navikli, iznenadila nas je njegova iznenadna javna samodenuncijacija. To što je Putin izgovorio u ovom filmu, rečeno njemu bliskim jezikom ulice, može da se opiše samo kao da je on baš „propevao“. „Mi smo bili prinuđeni da započnemo sa radom na vraćanju Krima u sastav Rusije“, to jest, glavni junak filma, koristeći se ličnom zamenicom „mi“ kojom on i sebe uključuje u sastav konkretne grupe ljudi, sasvim otvoreno, jasno i razgovetno izjavljuje da su „započeli sa radom“, to jest preduzeli konkretne mere i dejstva za „vraćanje Krima u sastav Rusije“. Ne građani Krima (jer Putin nije građanin Krima, zar ne?), već „mi“, to jest Putin i još četvorica rukovodilaca vojnih i bezbednosnih državnih ustanova, čija imena Putin ne navodi, ali su ona zato istaknuta na internet stranici vlade Ruske Federacije. Dakle, njih petorica su organizovali aneksiju, ili nasilnu otmicu, ili prosto krađu dela teritorije druge suverene države.
Što se nasilne otmice tiče, u Putinovom priznanju se daju uočiti još neki detalji. Da bi se razoružala ukrajinska vojska koja je tada bila locirana na poluostrvu, Rusija je na Krim poslala za to specijalno obučene jedinice ruske armije. „Za taj posao su bili neophodni specijalisti, ljudi koji znaju kako se to radi. I zašto bih to krio, pod izgovorom zaštite naših vojnih objekata na Krimu, ministarstvu odbrane sam izdao naređenje da tamo prebaci specijalnu jedinicu vojne obaveštajne službe, specijalne snage morske pešadije i još par desantnih jedinica“.
Što se slobodnog izražavanja volje deputata Vrhovnog saveta Krima tiče, kao i zauzimanja njihove zgrade od strane ruskih specijalaca, Putin kaže sledeće: „Da bi ljudi mogli slobodno da glasaju, bilo je neophodno stvoriti uslove u kojima se ne boje za sebe i sudbinu svojih porodica“. Da, glasanje pod pretnjom cevi automata u rukama vojnika druge države, u celom svetu se smatra osobito slobodnim. Tim pre ako je poglavar te države već počeo „rad na vraćanju Krima u sastav Rusije“. Ruska vojska je imala pravo da se nađe na Krimu, ali samo radi zaštite objekata ruske crnomorske flote i samo na mestima gde se ti objekti nalaze, u šta sigurno ne spadaju ni zgrada Vrhovnog saveta Krima, ni civilni aerodrom, ni sva ostala mesta gde su se pojavili „ljubazni zeleni ljudi“. I zato Putinova priča kojom on pokušava da uveri svetsku javnost kako je ruska vojska na Krimu delovala u okvirima važećih zakona, zvuči tako licemerno i cinično.
Ali to još uvek nije sve. Svojim iskrenim priznanjem Putin je preuzeo ličnu odgovornost za čitav niz ratnih zločina. Evo, procenite sami. „Mi smo sve vreme bili u preimućstvu jer sam se ja lično bavio time“. Sudeći po njegovoj priči, Putin je praktično sve radio sam. On je sam organizovao prisluškivanja, sam davao zadatke, sam širio mrežu doušnika. A kada su piloti helikoptera izgubili trag kolone automobila s Janukovičem u bekstvu, i kada su već bili spremni da sasvim odustanu od dalje operacije, Putin im je lično pokazao gde se izgubljena kolona nalazi.
Kondrašov: Kako su se piloti dosetili? (da su svetla na zemlji farovi kola u kojima se nalazi Janukovič).
Putin: Bilo im je dojavljeno.
Kondrašov: Ko im je dojavio? Vi lično?
Putin: Ja, naravno.
Putin u ovom filmu priznaje još jednu važnu stvar. Nama i celom svetu je priznao da je radi uspešnog završetka aneksije Krima bio spreman da uništi čak i planetu Zemlju. „I na to smo bili spremni. Bili smo spremni čak i na to da naše nuklearne snage stavimo u stanje ratne pripravnosti“. A onda se izazovno obratio svojim imaginarnim oponentima: „A vi, gde ste sada? Hiljadama kilometara odavde. A mi smo ovde – na našoj zemlji“.
Ovde treba utvrditi šta on podrazumeva pod pojmom „naša zemlja“. U većini zemalja to označava teritoriju unutar sopstvenih državnih granica. Ali u takozvanom „ruskom svetu“ to ne važi. Na kratko ćemo se udaljiti od filma Kondrašova, ali ne i od teme. Gotovo svi zagovornici teorije „ruskog sveta“, koja je faktički postala državna ideologija, mogu se naći na gomili na stranicama novina „Zavtra“ (Sutra). I pre neki dan, 12.3.2015, u ovim novinama je objavljen intervju s Ličutinom, piscem koji se zajedno s Prohanovim smatra jednim od glavnih ideologa „ruskog sveta“. Evo originalnog citata:
Ličutin: Ruski narod je pra-narod. I sada se mnogi pitaju otkuda to? Nekad davno, 9 hiljada godina pre nove ere, ruso-arijevci (ili indo-arijevci) su se pod pritiskom lednika selili na jug i zapad… Jedni su sišli u Indiju, a drugi otišli u Evropu, a onda se jedan deo njih vratio nazad. I to je bio začetak ruskog naroda… Kad otvorite kartu sveta, gde god pokažete prstom, to je otadžbina ruskog naroda.
Zavtra: To jest, ruski svet je zapravo ceo svet?
Ličutin: Da. Egipat – tamo žive naši preci. Ili na primer današnja sveta jevrejska zemlja – tamo su takođe naši preci. Oni su još u vremenima Jafeta naseljavali tu zemlju, a tek potom se jedan deo našeg naroda preselio u Evropu. Gde god bacili pogled, svuda su ruso-arijevci. Ko su Tatari? To su u stvari vološki Bugari, pobočno ruso-slovensko pleme koje je primilo islam. A Mongoli? Odakle se odjednom pojavio plavokosi i plavooki Džingis-kan? Sasvim je moguće da su to skiti-arijevci, narod koji je u drugom talasu naseljavanja stigao iz Dvorečja na Severni Altaj, a potom se vratio na drevnu Rusu.
Kraj citata.
Sve one koji su pročitali prethodne redove i zaključili da autor ovog teksta citira svakojake gluposti koje nemaju nikakve veze sa našom državnom politikom, moram da podsetim na sveti krimski Korsun koji je iznenada postao izvor naše državnosti, zatim na „pleme arijevaca koje se spustilo sa Karpatskih planina i naselilo nepreglednu rusku niziju sve do… Fort Rosa“ (u Kaliforniji), kao i na sva ostala čudesa istorije koja propoveda ministar Medinski, čuda geografije na koja nas upućuje Nikonov i geopolitike koju nam zdušno prodaje filozof i evroazijac Dugin. Sve to zajedno i jeste naučni fundament na kome ruska vlast gradi svoju današnju politiku.
Ali vratimo se filmu. Posle svega što smo čuli i videli, ostaje važno pitanje – zašto? Zašto Vladimir Putin, otvoreno priznajući pred celim svetom veliki broj ozbiljnih prestupa, javno sam sebe priprema za Hag? Odgovor – slepa taština. On je ponosan na sve što je dosad učinjeno i on neće da njegovu slavu razvuku svakojaki girkini, razni heroji koji su se namnožili i počeli da prisvajaju ono što pripada isključivo glavnom ratnom zločincu.
U jednoj tužnoj priči tužnog ruskog pisca Vjačeslava Mihajloviča Garšina dat je prilično tačan opis ovog psihološkog fenomena. Priča se zove „Žaba putnica“ i u njoj, ako se još sećate, glavna junakinja žaba krektuša moli divlje patke da je povedu na jug, da joj pokažu „južni kraj, nalik na raj“. Patke su, po jedna sa obe strane, u svoje kjunove uzele jedan prut, žaba je taj prut zagrizla na sredini i pošto su se dogovorile da niko ne sme „ni da kvakne ni da krekne“, poleteše na jug. I sve bi bilo u redu da se žabi nije prohtelo da uživa u slavi autorskog priznanja. „To sam sve ja smislila!“ – zakreketala je glasno i strmoglavce se obrušila ka zemlji… Izgleda da je zla sudbina, poigravajući se sindromom žabe putnice, s predsednikom Rusije napravila neslanu šalu i donekle olakšala rad pravnicima Haškog tribunala.

TV molitva za rat

Veče u studiju Vladimira Solovljova 13.3.2015. bilo je istinski praznično. A taj praznik je voditelju Solovljovu i njegovim gostima upriličio niko drugi do predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. On je dva dana pre toga izjavio da je Evropi neophodna sopstvena vojska.
Da ste samo videli kako se Ž.^[1] odmah podmladio, kako su srećno svetlucale oči vojnog eksperta Bagdasarova, kako je jedva skrivao svoju radost deputat Nikonov i kako je oživeo sam Solovljov.
Molitvu za rat je naravno započeo Ž. koji je ne želeći da bilo šta ostavlja za posle, odmah saopštio da je nova evropska vojska najava novog Hitlera, da se oni spremaju za rat protiv Rusije, ali da se 22. jun 1941. neće ponoviti „jer ćemo mi njih već 20. juna bombardovati“.
Vojni ekspert Bagdasarov je objasnio da je u toku nova podela sveta u kojoj želi da učestvuje i Nemačka i da će Nemci, ako njihova propaganda bude dovoljno vešta, ponovo doći na ideju velike nacije.
Tada je Ž. u tri reči izložio celu istoriju sveta i svu filozofiju istorije: „Bez rata, sve nacije su osuđene na degradaciju. Evropa ne može bez rata. Bez rata je dosadno: doručak, ručak, deca, večera, spavanje. A rat – to su promene“. Posle kratkog predaha, Ž. je prešao na konkretne zaključke: „Nemačka će sigurno ratovati sa Rusijom. Svi treba da naučimo nemački, da svuda unaokolo postavimo zvučnike i da dan i noć emitujemo poruke u pravcu Nemačke“. Onda se Ž. naglo prebacio na nemački i, očigledno imitirajući Hitlera karikiranog u nekom starom sovjetskom filmu, počeo da urla nešto vrlo preteće od čega se na kraju moglo razabrati samo „Drang nah Berlin“. Vraćajući se na ruski, Ž. je pojasnio da on želi da se sada svi Nemci tresu od straha u svojim krevetima.
Budući da nije bilo nijednog Nemca u vidokrugu, Ž. je odlučio da izvede kratak trening na jedinom dežurnom liberalu u studiju, prstom pokazao na njega i radosno dreknuo: „Sviđa mi se ovo zarozano lice Stankeviča. Najzad je i on shvatio da je demokratiji definitivno odzvonilo“.
Nakon toga je vojni ekspert Bagdasarov objasnio da mi moramo da pođemo istim putem kojim ide i SAD, i da po celom svetu posejemo svoje vojne baze. „Treba da vodimo neprekidni odbrambeni rat, ali što dalje od granica naše zemlje“ – izložio je svoje viđenje budućnosti Rusije Bagdasarov, na šta mu se Solovljov blago, biranim rečima suprotstavio i upozorio na izvesne finansijske teškoće u realizaciji takvog projekta. Za to vreme je Sergej Stankevič, svojim nepromenjivo tužnim licem i prekornim ćutanjem, otvoreno pokazao svoje neslaganje sa planom Bagdasarova.
Ali u studiju se našao i pravi oponent. Bio je to, naravno, Ž. koji je odmah prešao na lični plan i upitao Bagdasarova nije li on pukovnik po činu? Kada je dobio potvrdan odgovor, Ž. je upitao svog oponenta, a da li bi želeo da postane general? Čim je osetio da Bagdasarov nije nimalo ravnodušan prema generalskim lampazama, Ž. se opustio i iz sve snage zaurlao na njega: „Vi bi da budete general? U tom slučaju nikakva odbrana ne dolazi u obzir. Samo mali pobedonosni rat. A kada se naša zastava zavijori nad krovovima Brisela, ja ću vas dočekati na železničkoj stanici Beloruskaja i lično zakačiti generalske epolete na vašu uniformu“.
I dok je Bagdasarov, sav crven od uzbuđenja u mislima već premeravao novu generalsku uniformu, a Nikonov, najzad shvativši da učestvuje u fašističkom cirkusu Ž-a koji od svih prisutnih u studiju pravi klovnove, počeo da mrmlja nešto o tome kako se s takvim stvarima ipak ne treba šaliti – Sergej Stankevič je iskoristio opštu smetenost i smelo zapevao svoju ariju. Prvo je podišao Solovljovu rekavši da ni on ne veruje Amerikancima, a onda je rekao kako mu se sviđa to što i neko ko na grudima nosi zvezdu heroja, takođe želi zajednički dom sa Evropom. (Mislio je na Krasnova, još jednog učesnika u diskusiji i deputata državne Dume koji je za učešće u agresiji na Gruziju dobio počasno zvanje Heroja Rusije.) I kada mu se učinilo da je stvorio pogodan fon za svoj mirotvorački nastup, Stankevič je uspeo da izgovori tek prvu rečenicu onoga što je prethodno zamislio: „Mi treba da gradimo zajedničku kuću sa Evropom, dom koji bi bio zasnovan na hrišćanskim vrednostima i evropskoj kulturi koja vodi poreklo još od antičke Grčke“.
I tu se na Stankeviča sručilo drvlje i kamenje. Prvi se zakačio vojni ekspert Bagdasarov kome je već sasvim legla nova generalska uniforma i koji je prosto zaurlao svojim novim generalskim basom: „Evropa nema nikakve veze s antičkom Grčkom. Evropljani – to su varvari“. Stankevič je pokušao da kaže par reči o hrišćanstvu, ali je Bagdasarov i to surovo presekao i izjavio da hrišćanstvo takođe nema nikakve veze sa Evropom. Onda se sa strane podmuklo prikrao Solovljov i na već pokleklog Stankeviča, ispalio svoje lukavo pitanje: „Ko stoji bliže izvorima hrišćanstva – Rusija ili zemlje Evrope?“ Stankevič, mada je odlično znao da će ga vrlo brzo definitivno sahraniti ako ne uspe da kaže istinu o tome da je recimo Poljska, pa i ostale evropske zamlje, mnogo više privržena hrišćanskom moralu od Rusije, koja zauzima prvo mesto po broju ubistava na sto hiljada stanovnika i da u prilog hrišćanskom moralu saopšti još poneki podatak – ipak je odlučio da sve to ne kaže i umesto toga počeo da izlaže kako je Rusija, naravno, mnogo bliža dogmatskom načinu mišljenja, ali… I dalje mu više nisu dozvolili da nastavi.
Karavan se uvek kreće brzinom najsporije kamile. A opšti kulturni i moralni nivo televizijskih emisija se uvek spušta na nivo najvulgarnijeg, najglupljeg i najagresivnijeg učesnika u programu. Naravno, to važi u slučaju da ne postoji praksa prosejavanja i odbacivanja vulgarnih, glupih i agresivnih. Kod nas ta praksa postoji, ali se primenjuje u obrnutom smeru. Pretvaranje Rusije u „slepu mrlju“ nedostupnu društvenoj svesti je proces koji od nje pravi igračku u vrtlogu sticaja okolnosti. Ove dve tendencije ruske propagande, u kombinaciji sa nuklearnim naoružanjem, od Rusije prave izvor najveće opasnosti na planeti.

Igor Jakovenko, Ежедневный журнал, 17.03.2015.

Prevod s ruskog Haim Moreno


http://pescanik.net/slepa-mrlja/