"Ruska duša" pod zajedničkim evropskim krovom

Gari Kasparov, verovatno najveći šahista sveta, iako ne više i zvanični šampion, ruski politički opozicionar, nosilac hrvatskog pasoša i službeni izvestilac američkog parlamenta, nedavno je pred američkim Kongresom Putina nazvao "kancerogenom izraslinom". "S tumorima se, kao što je poznato, ne pregovara, oni se operativno uklanjaju", izjavio je Kasparov pred političkim stanovnicima američkog Kapitola.

Nakon što je Pentagon od 2009. potrošio na stotine hiljada dolara za izradu studije o Putinovom mentalnom stanju, sada se američki Kongres osetio pozvan da postavi još jednu dijagnozu na daljinu: On nije samo "fašista", teza koju je Kasparov ponovio i u toj prilici, već i "tumor".
Kao i pravi tumor, tako i politička metafora tumora podrazumeva prisustvo nekog tela na kome on raste. U konkretnom slučaju, konstruiše se mentalna slika o Vladimiru Putinu kao "fašističkom tumoru" koji razara telo liberalne demokratije.
Topos bolesti i politike svakako nije stran našem vremenu, ali je u svojim najekstravagantijim oblicima ograničen na tabloide, pojedine privatne televizijske kanale i internacionalnu kulturu vica.
Upitan da se opredeli između Miloševića i Tuđmana, Izetbegović je svojevremeno odgovorio da je to "izbor između tumora na mozgu i infarkta". Da li je on to ikada rekao na taj način ili nije, nije toliko bitno. Ono što se računa jeste činjenica da politika, onog trenutka kad izgubi racionalne poluge moći u postizanju vlastitih, svejedno da li racionalno ili iracionalno definisanih ciljeva, poseže za metaforama bolesnog tela.
Mlako i bez pokušaja kontekstualizacije, mediji nemačkog govornog područja prenose izjavu Garija Kasparova na američkom Kapitolu. Dramatika mesta ostaje u slepom uglu, kao da nije reč o arhitektonskom kompleksu podignutom po uzoru na Mons capitolinus, jednom od sedam rimskih brežuljaka, onom koji simbolizuje delatnu, interventnu moć rimskog hegemona kao globalnog policajca tada poznatog sveta.
Rezime: Jedan ruski opozicionar upućuje emotivni apel kolektivnoj američkoj svesti "čuvara civilizacije" modeliranoj po uzoru na rimski emancipatorski imperijalizam.
Koliko je "ruska duša" bolesna?
Za pet godina postojanja, platforma "Putin must go", iza koje stoji grupa opozicionih političara, javnih ličnosti i umetnika - najprominentiji od njih Gari Kasparov i Boris Njemcov - skupila je 150 hiljada potpisa u zemlji od skoro 150 miliona ljudi, ili nešto malo više od 0,15 odsto.
Ako preostalih 99,85 odsto, u najboljoj varijanti 99,8 odsto Rusa, ne doživljava Putinovu demisiju u kategorijama imperativa, ili o njemu nemaju tako jasan stav, imaju drugu računicu, pametnija posla, ili ih politika uopšte ne zanima - da li to znači da su oni bolesni? Da li to znači da na telu ruske nacije, neprimećen od nje, raste "tumor" veličine 170 centimetara?
Interesantno je da se politika s obe strane Atlantika u odnosu na ruskog predsednika sve češće spušta na

kritiku ad hominem, prevedeno: ide se "đonom" na osobu, pri čemu komparativi dramatično rastu u intenzitetu, od početnih "da nam je zaviriti mu u glavu" u raznim varijantama, do sada već otvorene metaforike bolesti (po spomenutoj Pentagonovoj studiji, Putin, navodno, ima Aspergera, lakšu formu autizma).
Da se Putinova politika može kritikovati i na način da mu se prizna zdrava svest i racionalni habitus, dokazuje slučaj jednog od najpoznatijih pisaca današnje Rusije, verovatno i na Zapadu najpoznatiji ruski pisac današnjice, Viktor Jerofejev.

Biografija Viktora Jerofejeva

Viktor Vladimirović Jerofejev rođen je u Moskvi 1947. godine. Otac je bio u diplomatskoj službi kod Staljina, služio u ruskoj ambasadi u Parizu.
Literarni proboj Jerofejev je doživeo 1990. sa romanom Ruska lepotica (u nekim nacionalnim izdanjima Moskovska lepotica), koji je promptno preveden na dvadeset jezika. Usledili su Život s idiotom (u međuvremenu i istoimena opera), Ruska apokalipsa, Dobri Staljin, Nije mesec lonac, Enciklopedija ruske duše i najnoviji roman Akimudi.
Jerofejev je medijski intenzivno prisutan, domaćin je kontakt emisije na ruskom TV kanalu "Kultura".

U intervjuu koji je ove zime dao austrijskom dnevnom listu Prese, on iznosi sve ono što bi svaka aktivna evropska politika morala da zna kada ulazi u demonstracije moći s Moskvom, pre svega na onoj teritoriji koju Moskva, bilo politički bilo kulturno, smatra svojom.
"Ja sam sto odsto Rus", izjavljuje Jerofejev alibi rečenicu, da bi mirne savesti mogao da kaže sve što misli o "ruskoj duši". On je opozicionar, u smislu da je jedan od potpisnika javnog pisma kojim je 90 ruskih intelektualaca protestovalo zbog aneksije Krima, ali ne u onom da "Putin mora da ode".
Usput rečeno, i taj protest devedesetorice odmah je izazvao kontrapismo sa potpisima 300 prominentnih ruskih intelektualaca, među kojima je i direktor Marinskog teatra, dirigent Valerij Gergijev. Tamo gde Zapad ima fenomene, Rusija ima brojeve; ili, pluralitet je na Zapadu auto-put, u Rusiji zemljani puteljak.
Da se vratimo Jerofejevu: On uopšte ne smatra da iza "fenomena" Putin stoji čovek Putin. Prema njegovom mišljenju, sadašnja politička kriza samo je pokazala da je Rusija "zemlja drugačijeg mentaliteta, drugačije predstave o vremenu i drugačijeg poimanja Dobra i Zla".
Ruski sistem samo izgleda moderan, dok se u suštini uzdiže iznad "zastrašujuće arhaičnih vrednosti". Ruske vrednosti - vrednosti su ovde shvaćene u smislu nevidljive kulturološke mustre prebačene preko kolektivnog etosa jednog naroda - dva puta su bombardovane, 1917. i 1991, kaže Jerofejev. Njihova "arhaična suština" ostala je, međutim, nedirnuta i samo se vratila na staro, kao da poslednjih sto godina uopšte nije bilo.
Lekcija koju Jerofejev kao "stopostotni Rus" i moskovski politički opozicionar, besplatno udeljuje evropskim političarima ima ontologiju jednostavnu kao pasulj: Rusija nije Zapad. Možda bi joj bilo bolje kad bi bila - ali nije.
E sad - i u tome je, zapravo, veličina Jerofejevljevog intervjua - šta to konkretno znači za Zapad i njegovu aktuelnu svađu sa Putinom, spor koji u sebi krije eksplozivne potencijale neslućenih razmera?
"Pre ukrajinske krize, država je imala ulogu "tampona" - ona je "hvatala" agresivne instinkte iz narodnog arhaično-podsvesnog mentalnog kompleksa i tako ih prigušivala, neutralizovala. Država je bila zapadnija nego narod, a Putin liberalniji od 80 odsto stanovništva. Sada je država podigla sve rampe, pustila narodnu dušu da provali i sama progovorila jezikom naroda. Putinova "propaganda" nije toliko propaganda koliko dijalog vlasti sa narodom na nivou razumljivom za narod.
Logički zaključci iz intervjua ruskog pisca su brutalni: Rusija se može dovesti na nivo "zapadnih vrednosti" (liberalna demokratija, ljudska prava, pluralizam, individualizam...) samo odozgo, a nikad odozdo. Znači, Zapadu je potreban ruski političar koji će polako, korak po korak, završiti posao koji je jednom započeo Petar Veliki. Taj političar je bio Putin - ali zahvaljujući Zapadu, on to više nije.
"Samo sto kilometara od Moskve počinje 17. vek - tamo još nisu stigle ni reforme Petra Velikog (1672-1725), a kamoli 21. vek", kaže Jerofejev.
Romanovi, bajka o raskoši i krvi
Da bi se i kod drugih proverila važnost niza društvenih dijagnoza koje Jerofejev postavlja, a da se nikada ne

spusti na nivo ad hominem, dovoljno je pročitati jedan od najnovijih naslova berlinske izdavačke kuće "Nikolai" - Romanovi. Ruska carska familija 1613-2013 autorke Elizabet Hereš.
Doktor filozofije Elizabet Hereš (rođena u Gracu) studirala je romanistiku i slavistiku, specijalista je za Rusiju, i pre Romanovih napisala je već dvanaest knjiga koje u fokusu imaju poslednjih 400 godina ruske istorije.
Njene knjige pripadaju kategoriji popularne istorije, što znači sa jednostavnim rečnikom, na nivou produbljene informacije, ali bez ambicije da budu prihvaćene od strane naučnih istraživačkih krugova. Takvi su i Romanovi - luksuzno opremljeno izdanje kroz koje se šetaju ruski carevi, carevići i carevne, zaverenici, ubice i religiozni fanatici. Sjaj, veličina i otvorene rane Rusije.
Iako se autorka trudi da održi neutralni ton posmatrača, jasno je da ona tu kulturu ne samo da razume već i voli, pa se Romanovi čitaju kao bajka prepuna raskoši i krvi. Njeno popularno istorijsko štivo ostavlja kod čitaoca nekoliko otvorenih pitanja, čiji odgovori definitivno imaju veze sa današnjicom.
Najpre, tamo gde misli "ruska kultura", Elizabet Hereš piše "ruska civilizacija", kako bi bez direktnog objašnjavanja podvukla distinktivne karakteristike ruskog prostora u odnosu na evropski.
U nabrajanju svih onih danskih, pruskih, saksonskih, jednom rečju severnih princeza koje su postajale

Ruskinje, Herešova ostavlja jednu dilemu da visi u vazduhu: Zašto su te princeze, Katarina Velika jedna od njih, tako predano i bez ostatka postajale veće Ruskinje i od samih rođenih Ruskinja?
Sve se može reći, i Elizabet Hereš to ne negira - vlast, interes, participacija u moći, religiozno nesigurni fundamenti protestantizma (hajde obrati katolika, to je podvig!) - ali podrazumeva više od toga, a to je da taj kulturni prostor funkcioniše kao snažan magnet koji zauvek privlači i vezuje sve koji mu se otvore.
Teza knjige o Romanovima je - ne menjaju ljudi Rusiju, Rusija menja njih; ko to ne želi, neka ne prilazi blizu.
Ali, u odnosu na današnjicu i aktuelni politički trenutak, jedno je držati distancu prema ruskom magnetu i paziti da te ne zaraze mračne dubine "ruske duše" onako kako je opisana u romanima Dostojevskog (šta su tek Gete i Tomas Man progovorili o mračnim dubinama nemačke duše, ili Harper Li o američkoj, Slobodan Selenić o srpskoj...), a sasvim drugo proglasiti njene političke vođe za bolesnike.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1851790/%22Ruska+du%C5%A1a%22+pod+zajedni%C4%8Dkim+evropskim+krovom.html

Putin otkriva: Kako sam vratio Krim

Moskva -- Televizijski kanal "Rusija 1" najavila je da će uskoro emitovati filma pod nazivom "Krim. Put u Otadžbinu".

U filmu ruski predsednik Vladimir Putin govori autoru o tome kako je izvedena operacija o vraćanju tog poluostrva u sastav Rusije, prenele su ruske agencije.

"Pozvao sam u Kremlj rukovodioce naših specijalnih službi, ministarstva odbrane, postavio im zadatak da spasu život predsednika Ukrajine (Viktora Janukoviča), jer bi njega prosto ubili", rekao je Putin, a prenosi agencija RIA Novosti.

"Bili su postavljeni velikokalibarski mitraljezi, kako ne bi bilo mnogo priče. Pripremili smo se da ga izvučemo direktno iz Donjecka, kopnom, morem, iz vazduha (...) To je bilo između 22-og i 23-eg (februara 2014.), završili smo oko sedam sati ujutro. Na rastanku, rekao sam svim kolegama: prinuđeni smo da započnemo aktivnost na povratku Krima u sastav Rusije", rekao je Putin.

Na ekranu se prilikom emitovanja isečka pojavio "kajron" na kom se navodi da će film biti prikazan uskoro.

RIA Novosti podseća da Krim nije priznao legitimitet nove ukrajinske vlasti iz februara 2014. i da je odlučeno da se održi referendum o budućoj sudbini 16. marta 2014. godine.

Ogromna većina izašlih - 96,77 odsto, glasalo je za prisajedinjenje Rusiji, birajući između te mogućnosti i obnavljanja važenja Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine, podseća agencija.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=03&dd=09&nav_category=78&nav_id=966256

"Manje nasilja, politika RUS ista"

London -- Britanski šef diplomatije Filip Hemond izjavio je da nije uočio promene u strateškim namerama ruskog predsednika Vladimira Putina prema Ukrajini.
On je naglasio da nema promena u politici uprkos smanjenju nasilja posle sklapanja sporazuma o prekidu vatre.
"Došlo je do smanjenja nasilja posle potpisivanja novog sporazuma, ali ne uočavam da su se strateške namere Putina promenile", rekao je britanski šef diplomatije u intervjuu za BBC.

"Sada je samo pitanje koja sredstva koristi za ostvarenje tih ciljeva", kazao je Hemond, prenosi Rojters.

Hamond se u intervjuu osvrnuo i na odnose Rusije i Velike Britanije. On je rekao da su ove dve zemlje u “bodljikavom odnosu“.

On je rekao da je Putin odabrao strategiju kompeticije, umesto da bude saveznik sa Zapadom.

Hamond je dodao da će nastavak sukoba u Ukrajini u značajnoj meri uticati na “ekonomski pritisak EU na Rusiju“.

“Mi se nećemo boriti protiv Rusije u Ukrajini, i veoma smo jasni po tom pitanju. Ali, Putin nas više ne gleda kao partnere, vidi nas kao konkurenciju, čak i protivnike. To znači da ćemo ubuduće vreme imati veoma teške, peckave odnose“, zaključio je Hamond.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=03&dd=08&nav_category=78&nav_id=966099

Čečenski "Legija" uhapšen zbog ubistva Nemcova

Ruske vlasti uhapsile su ukupno petoricu osumnjičenih za ubistvo opozicionara Borisa Njemcova. Jedan od osumnjičenih je, gle čuda, pripadnik policijskih snaga iz Čečenije. Putinov čečenski saveznik Ramzan Kadirov opisao je osumnjičenog ubicu kao "istinskog patriotu Rusije" i pokušao nemušto da ubistvo prvaka ruske opozicije predstavi kao osvetu zbog njegove podrške listu Charlie Hebdo
Dva muškarca, Anzor Gubašev i Zaur Dadajev, optuženi su za umešanost u ubistvo ruskog opozicionara Borisa Nemcova, saopštila je u nedelju portparolka suda u Moskvi Ana Fadejeva, preneo je Reuters.
AP je ranije javio, pozivajući se na izjavu Fedejeve, da je pet osoba osumnjičenih za ubistvo ruskog opozicionara dovedeno u sud gde će biti pozvane na odgovornost. Fedejeva je to izjavila novinarima ispred suda dan nakon što je služba ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) saopštila da su u pritvoru zadržane dve osumnjičene osobe.

Nemcov je ubijen u centru Moskve 28. februara uveče, a u nedelju je protiv Dadajeva i Anzora Gubaševa podignuta optužnica. Sud je za njih dvojicu odredio pritvor do 28. aprila, kao i za još trojicu uhapšenih - Šagida Gubaševa, Ramzana Bahajeva i Tamerlana Eskerhanova.

Sam optuženi Dadajev priznao je umešanost u ubistvo a na suđenju je izjavio da je živeo u Ingušetiji, da nema stalan posao i porodicu, kao i da ne stanuje na adresi iz dokumenata.

"Želim da sud pažljivo prouči ovaj predmet i da sve bude po zakonu. Nemam više ništa da dodam", rekao je on na pojavljivanju pred sudom.

Ruski državni istražitelji su saopštili da su tražili hapšenje pet osumnjičenih osoba u slučaju ubistva kritičara Kremlja Nemcova, preneo je Reuters.

Ranije su agencije objavile da će, kako se očekuje, tokom dana pred sudiju biti izvedena dvojica muškaraca privedena u subotu u Ingušetiji, Anzor Gubašev i Zaur Dadajev.

Dadajev je proveo deset godina kao pripadnik bataljona čečenskog Ministarstva unutrašnjih poslova "Sever", izjavio je sekretar ingušetijskog Saveta za bezbednost Albert Barahajev. Nije poznato da li je Dadajev i dalje član pomenutog bataljona ili ga je napustio, navodi Reuters.

Čelnik ruske republike Čečenije Ramzan Kadirov izjavio je da Zaura Dadajeva, jednog od optuženih za ubistvo opozicionara Borisa Nemcova, poznaje kao "istinskog patriotu Rusije" i da on ne bi učinio ništa "protiv Rusije, za koju je mnoge godine rizikovao sopstveni život".

"Zaur je bio jedan od najneustrašivijih i najhrabrijih vojnika puka (u okviru MUP Rusije)... Naročito se istakao u borbi blizu sela Benoja, u specijalnoj operaciji protiv velike terorističke bande", naveo je Kadirov, ističući čvrsto uverenje da je on "iskreno predan Rusiji" i da je "bio spreman da da život za Otadžbinu", prenele su ruske agencije.

"Svi koji znaju Zaura, tvrde da je duboko verujući čovek i da je, kao i svi muslimani, bio potresen postupcima ''Charlie Hebdoa'' i komentarima podrške štampanju karikatura", rekao je Kadirov.

Kadirov je istakao da ne zna prave razloge i motive otpuštanja Dadajeva iz MUP-a i da je naložio da se istraže i oni i njegovo ponašanje pred odlazak iz službe.

Prema njegovim rečima, ukoliko sud utvrdi da je Dadajev kriv za ubistvo, počinio je težak zločin.

"Međutim, želim ponovo da kažem, da on nije mogao da učini ništa protiv Rusije, radi koje je godinama rizikovao sopstveni život", naveo je Kadirov na svom nalogu na Instagramu i dodao da je isto takav hrabar vojnik bio i Beslan Šavanov, koji je izvršio samoubistvo prilikom pokušaja privođenja.
Ruska državna TV izvestila je da je 30-godišnji Šavanov aktivirao eksploziv i ubio se u kući u u Groznom, gde se blokiran suprotstavljao privođenju, ali da detaljnije informacije od policije nije bilo moguće dobiti.

http://www.e-novine.com/svet/svet-vesti/117472-eenski-Legija-uhapen-zbog-ubistva-Nemcova.html