Pogoršanje političke klime u Rusiji

Ubistvo ruskog opozionog političara Borisa Njemcova je znak pogoršanja klime u Rusiji, gde su građanska prava i slobode medija nazadovale u poslednjih nekoliko godina, kaže Barak Obama. Američki predsednik smatra da će biti potrebno dosta vremena za ostvarivanje normalnih odnosa sa Kubom.


Barak Obama je, u intervjuu za Rojters, rekao da su ljudi u Rusiji sve više izloženi pretnjama i ograničavanjima.

"To je nagoveštaj klime barem unutar Rusiji, gde se građansko društvo, nezavisni novinari i ljudi koji pokušavaju da komuniciraju na internetu, sve više osećaju izloženim pretnji i ograničavanjima. I sve češće jedina informacija koju ruska javnost može da dobije je ona putem medija pod državnom kontrolom", rekao je Obama.
Američki predsednik je pozvao na sveobuhvatnu istragu ubistva Borisa Njemcova, sa kojim se Obama sastao tokom posete Moskvi 2009. godine.
Ubistvo Njemcova je "deo onoga što je, kako mislim, omogućilo da se Rusija angažuje u nekoj vrsti agresije koju ima prema Ukrajini", naveo je Obama.
Njemcov je ubijen u petak kasno uveče u centru Moskve, nedaleko od Kremlja, dva dana uoči velikog mitinga koji je pripremala opozicija.
Govoreći o odnosima sa Iranom, Obama je rekao da Teheran treba da pristane na zamrzavanje svoje nuklearne aktivnosti tokom najmanje 10 godina da bi bio postignut ključni dogovor o njegovom atomskom programu.
Kako je ocenio, zasad je ipak veća verovatnoća da konačni sporazum neće biti postignut.
Obama napominje kako neslaganja povodom planiranog govora izraelskog premijera Benjamina Netanijahua u Kongresu SAD, u utorak, u kojem će on izraziti protivljenje sporazumu o iranskom nuklearnom programu, jesu problem, ali ne takav koji bi bio "trajno destruktivan" po veze SAD i Izraela.
Ipak, priznao je, postoji "znatno razilaženje" između njegove administracije i izraleske vlade o tome kako da postignu zajednički cilj - da spreče Iran da stekne nuklearno oružje.
Cilj SAD je da osiguraju period od bar godinu dana između trenutka kada Amerika uoči kako Iran pokušava da stekne nuklearno oružje i trenutka kada Iran bude zaista u mogućnost da ga stekne, naglašava Obama.
S druge strane, Izrael strahuje kako Obamina strategija prema Iranu još uvek ostavlja prostor tom izraelskom najvećem neprijatelju da stekne atomsko naoružanje.
Netanijahu ističe kako bi nuklearno naoružani Iran predstavljao egzistencijalnu pretnju za jevrejsku državu.
Istovremeno Teheran negira da mu je cilj izrada atomskog oružja, ističući da njegov nuklerani program ima samo mirnodopske ciljeve.
Obama napominje kako u razilaženju između njega i Netanijahua po ovom pitanju nema ničeg ličnog i da će se on ponovo sresti sa izraelskim liderom ukoliko on pobedi na izborima 17. marta.
Američki predsednik podseća da Netanijahu nije bio u pravu kada se protivio privremenom sporazumu o iranskom nuklearnom programu iz 2013. godine.
Ističe kako je ključna nedoumica oko eventualnog postizanja sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom, za koji je 30. jun krajnji rok, to da li će Iran pristati na rigorozne inspekcije i na nizak nivo mogućosti obogaćivanja uranijuma koji bi morao da održava.
"Ali ukoliko bi pristao, to bi bilo daleko efektnije za kontrolu (iranskog) nuklearnog programa nego bilo koja vojna akcija koju bismo mi mogli da preduzmemo ili bilo koja vojna akcija koju bi Izrael mogao da preduzme i daleko efikasnije nego što bi bile sankcije", ističe Obama.

Uskoro ambasada na Kubi?

Obama je izrazio je nadu da će Amerika otvoriti ambasadu na Kubi do Samita države zapadne hemisfere, sredinom aprila u Panami.
Američki predsednik je ipak naglasio da će biti potrebno više vremena za ostvarivanje normalnih odnosa sa Kubom nakon prekida dugog preko pola veka jer tu "ima još mnogo posla da se obavi".
Vašington i Havana su 17. decembra prošle godine najavili kako planiraju obnavljanje diplomatskih odnosa nakon godinu i po dana tajnih pregovora.
Dok su kritičari, među kojima su i neki članovi američkog Kongresa, kraj napora SAD da izoluje Kubu nazvali poklonom za autoritarnu kubansku vladu, Obama ističe kako već ima znakova kako to podstiče Havanu na promene i liberalizaciju.
"Nakon naše najave (obnavljanja diplomatskih odnosa) kubanska vlada počela je da razmatra puteve reorganizacije svoje privrede kako bi se otvorila za moguće strane investicije, što je već dovelo do serije promena koje obećavaju veće mogućnosti za preduzetnike i veću transparentnosti u pogledu onoga što se događa u njihovoj ekonomiji", napominje Obama.
Ističe kako SAD posle 50 godina politike "koje nije funkcionisala" moraju da pokušaju nešto novo, što će podstaći kubansku vladu da se uključi u modernu privredu.
"A to će otvoriti veći prostor za slobodu kubanskog naroda", zaključuje Obama.
Američki i kubanski pregovarački tim su u petak u Vašingtonu održali drugu rundu pregovora o normalizaciji

odnosa. Obe strane su se izjasnile da je tom prilikom ostvaren napredak, mada nisu odredile datum formalnog obnavljanja diplomatskih odnosa, koje su SAD prekinule pre 54 godine.
Hosefina Vidal, šefica odeljenja za SAD pri kubanskom ministarstvu inostranih poslova, izjavila je u nedelju za domaće državne medije kako je Kuba voljna da obnovi diplomatske odnose čim Obamina administracija objavi nameru da skine Kubu sa liste država koje sponzorišu terorizam.
To je prvi put da je Kuba javno rekla kako je spremna da obnovi odnose sa SAD pre nego što de fakto bude skinuta s pomenute liste.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1846464/Obama%3A+Pogor%C5%A1anje+politi%C4%8Dke+klime+u+Rusiji.html

Nejakih pet opozicionara protiv moćnog Putina 

Nakon ubistva Borisa Nemcova, opozicija u Rusiji svela se manje-više na petoro ljudi, dok podrška
predsedniku Vladimiru Putinu nikad nije bila veća.

Ruski predsednik Vladimir Putin otvoreno tvrdi da nije umešan u ubistvo Borisa Nemcova, ali rasprostranjeno je verovanje da je svojom politikom stvorio atmosferu u kojoj su ultranacionalistički fanatici ohrabreni na ovakve atentate.
 
Iako je Nemcov bio jedan od najglasnijih kritičara Kremlja, istražni organi njegovo protivljenje Putinu nisu naveli kao mogući motiv ubistva. Državni odbor koji vodi istragu naveo je tri moguća glavna scenarija zbog kojih je Nemcov platio glavom:

1. Ubistvo je provokacija kojom pokušava da se destabilizuje politička situacija u zemlji, a Nemcov je žrtveni jarac.
 
2. Ubistvo je povezano sa islamskim ekstremizom jer „istražitelji imaju dokaze da je Nemcov primao pretnje zbog veza sa časopisom ‚Šarli edbo‘“.
 
3. Unutrašnji događaji u Ukrajini doveli su do atentata. „Na obe sukobljene strane postoje vrlo radikalni ljudi koji nisu podređeni nijednoj vlasti“.
 

Merkel: Kukavički napad Predsednik SAD Barak Obama pozvao je na „brzu, nezavisnu i transparentnu istragu“, dok je Angela Merkel ubistvo Nemcova nazvala „kukavičkim“ zahtevajući od Putina da rasvetli ubistvo. I u Velikoj Britaniji i Ukrajini su šokirani atentatom.

 
Pored ova tri glavna, kao mogući motiv ubistva navodi se i lična osveta.
Ipak, jedan od malobrojnih preostalih Putinovih protivnika, šahovski velemajstor Gari Kasparov siguran je da je Kremlj umešan u Nemcovo smaknuće.
 
- Sada se više niko ko kritikuje Putina ne oseća bezbedno u zemlji - rekao je Kasparov.
 
On je poručio i predsedniku SAD Baraku Obami da ne pokušava Putina da dovede za pregovarački sto.
 

Žrtve Kremlja? Pripadnik tajne službe, disident i bivši potpukovnik KGB Aleksandar Litvinjenko otrovan je 2006. radioaktivnim polonijumom, a pojavile su se tvrdnje da ga je otrovala ruska vlast. Sumnja se i da je smrt biznismena Borisa Berezovskog, koji je pronađen obešen u svojoj kući u Berkširu, samoubistvo. Drugi Putinovi kritičari koji su završili mrtvi su i liberalni političar Sergej Jušenkov i novinarka Ana Politovskaja, koja je upucana ispred svog stana u Moskvi.

- Prestanite da se pretvarate da imate posla sa demokratski izabranim liderom. Putin želi krizu, želi ratove i nedostatak međunarodne bezbednosti - dodao je šahista.
 
Već poljuljana opozicija ovim ubistvom dodatno je krenula u sunovrat - najliberalniji planiraju da napuste Rusiju ili da se previše ne ističu.
I u ruskom parlamentu opozicione partije nisu previše vidljive naspram dominantne proputinovske „Jedinstvene Rusije“. Stranka levog centra „Pravedna Rusija“ ima svega 3,9 procenta podrške prema najnovijim ispitivanjima, liberalno-demokratska partija nalazi se na ivici cenzusa sa pet odsto podrške, dok Komunistička partija (KPRF) stoji jedva nešto bolje sa 6,3 procenta.
 
S druge strane, podrška Putinu dostigla je svoj istorijski maksimum budući da čak 85 odsto Rusa stoji čvrsto uz predsednika i njegovu nacionalnu politiku.

Među političarima van Dume malo je onih čiji glas u strogo kontrolisanim medijima uspe da se čuje, a većina ih je u egzilu ili zatvoru.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/539131/Nejakih-pet-opozicionara-protiv-mocnog-Putina

Moskovski rašomon

Ubistvo disidenta svakom režimu predstavlja problem, a kad se radi o Rusiji u vremenima ukrajinske krize, onda filmična likvidacija političkog protivnika na lokaciji koja simboliše moć Rusije namah dospe u samu žižu zahuktalog propagandnog rata Istoka i Zapada. Zapad zločin pripisuje predsedniku Vladimiru Putinu kao nastavak njegovih obračuna sa neistomišljenicima, gušenja slobodne reči, progona i zabrana opozicionih i nevladinih grupa. Kremlj se drži stava da režim od smrti disidenta bez prevelikog uticaja nema koristi već samo može da ima štetu, jer će kult Njemcovljeve žrtve okupiti razbijenu opoziciju i dodatno „raskrinkati” Putinovu autoritarnu vlast, što podrazumeva da su ubistvo naručili protivnici Kremlja.
Gde je istina i da li će se saznati? Njemcov je nesumnjivo žrtva naručenog političkog ubistva. Naručenog od koga? Iz vrha vlasti ili od nekog ko je na svoju ruku želeo da se dopadne vlastima? Mogli su da ga ubiju Putinovi rivali iz inostranstva, recimo Ukrajine, ne bi li oslabili šefa Kremlja u vremenima krize.
Putin je 2012, kao „poznavalac metodologije”, upozoravao da se Zapad neće libiti „sakralnih žrtava”. Da li verovati bivšem saradniku američkih tajnih službi Edvardu Snoudenu koji kaže da su iz SAD „počeli da uklanjaju one koji su hranili mnogo godina”
Mogao je, pošto je bio Jevrejin, da izgubi glavu od islamskih militanata zbog svojih stavova u nedavnoj aferi „Šarli ebdo” ili zbog sumnjivih poslova u kojima je učestvovao tokom Jeljcinovih privatizacija. Mogao je...
Iako ima nezapamćeno visok rejting u Rusiji, Putin je u neugodnoj situaciji, ali on ne pomišlja da se brani. Opisujuću ubistvo kao „naručenu provokaciju” on sebe predstavlja kao glavni cilj atentatora. Putinu Zapad a priori ne veruje. Tvrde da je rasprodao sopstvene kredite poverenja negirajući umešanost Rusije u zbivanja na istoku Ukrajine. Njegovi kritičari danas kažu da je, cinično, poslao telegram saučešća porodici bivšeg zamenika premijera i zatražio od nadležnih da hitno pronađu počinioce. Zašto ne i naručioce, pitaju se pristalice ruske opozicije.
I dok kritičari ruske medije optužuju da su odmah posle ubistva pokrenuli „kampanju zamagljivanja”, u Moskvi ocenjuju da će Zapad nesumnjivo provokativno ubistvo Njemcova upotrebiti da pojača neprijateljstvo protiv Rusije, kao motiv za sve oštrije sankcije Moskvi, za dalju destabilizaciju režima i Putina, koji je i ranije povezivan sa nekim političkim ubistvima.
Na Rusiji je, ako želi da povrati delove zagubljenog kredibiliteta, da što pre pokrene ozbiljnu i nezavisnu istragu, bez obzira na to što će svako nastaviti da ubistvo Njemcova tumači sopstvenom propagandnom optikom.  Ovo je za sada čist rašomon. Treba se kloniti brzih zaključaka.

Boško Jakšić

 

http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Moskovski-rasomon.lt.html

Putin loše razume SAD

Ženeva -- Američki državni sekretar Džon Keri izrazio je nadu da će posle razgovora s ruskim kolegom
Sergejom Lavrovom u Ženevi doći do promene u Ukrajini. 

"Nadam se da je to početak promene koji će doprineti poboljšanju (situacije). Nadam se će to dovesti do smirenja sukoba i da više neće biti razočaranja", rekao je Keri novinarima posle sastanka s Lavrovom koji je trajao 80 minuta.
Keri je rekao da se primirje u istočnoj Ukrajini ne poštuje u potpunosti i dodao da se "poboljšanje očekuje narednih sati, najkasnije narednih dana".

Američki ministar je takođe izrazio nadu za bolju saradnju s Rusijom.

"Mislim da (ruski predsednik Vladimir) Putin pogrešno tumači veći deo onoga što SAD nastoje da urade", dodao je Keri koji, ipak, nije odbacio mogućnost novih, dodatnih sankciji Rusiji ukoliko se ne zaustavi nasilje u Ukrajini.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=03&dd=02&nav_category=78&nav_id=963792

"Tvit" ambasadora SAD uznemirio Kiprane

Kiparski predsednik Nikos Anastasijades je oštro ukorio ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u
svojoj zemlji Džona Keniga, zbog toga što je u jednom svom Tvitu doveo u vezu njegovu posetu Rusiju sa ubistvom ruskog opozicionara Borisa Nemcova. 

Kiparski predsednik je svoju četvorodnevnu posetu Rusiji okončao 28. februara, nekoliko sati pre ubistva Nemcova. Američki ambasador na Kipru je zapitao na Tviteru: "Šta ljudi na Kipru misle o nedelji u Rusiji viđenoj odavde? Anastasijadesovoj poseti i izjavama, ubistvu Nemcova?" Anastasijades je danas Kenigov "tvit" nazvao "izuzetno nediplomatskim", dok ga je portparol kiparske vlade Nikos Hristodulides nazvao "u najmanju ruku neprikladnim". Kenig je povodom tih kritika izjavio kako je jednostavno želeo da čuje reakciju Kiprana na "dve različite stvari" koje nije nameravao da na bilo koji način dovede u vezu.

Američka ambasada na Kipru je u svom današnjem saopštenju za štampu napisala kako će od leta ove godine SAD imenovati novog ambasadora na Kipru, prenosi kiparska novinska agencija CNA.

Tada će, kako se ističe, isteći trogodišnji Kenigov mandat, a njegov odlazak sa Kipra kroz nekoliko meseci je bio oduvek planiran.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/539128/Tvit-ambasadora-SAD-uznemirio-Kiprane

Konferencija u Dohi: Rusija i ISIL brinu NATO 

Članice NATO-a i njihovi partneri spremni su spriječiti širenje nuklearnog oružja i nedozvoljenu trgovinu oružjem.

Na konferenciji o kontroli oružja za masovno uništenje, koja se održava u Dohi, zamjenik glavnog sekretara NATO-a Alexander Vershbow kritizirao je Rusiju zbog kršenja obaveza i potpirivanja straha u susjednim državama. Kazao je kako Rusija na taj način smanjuje vlastitu sigurnost.
Ujedinjeni protiv oružja za masovno uništenje - članice NATO-a i njihovi partneri spremni su spriječiti širenje nuklearnog oružja i nedozvoljenu trgovinu oružjem. Ali, na vrhu dnevnog reda konferencije u glavnom gradu Katara je kriza u Ukrajini.
„Zabrinjavajuće vezano za Ukrajinu je to što Ruska Federacija ide unatrag, odstupajući od svojih međunarodnih obaveza. Na taj način krši suverenitet susjeda i potkopavaju temelji poslijeratnog mira u Europi. Zbog toga postoji sumnja da će se držati dogovora vezanog za upotrebu oružja za masovno uništenje“, rekao je pomoćnik državnog sekretara SAD-a Thomas Countryman.
No, najveća briga NATO-a mogla bi biti činjenica da borci grupe Islamska država Irak i Levant (ISIL) zauzimaju sve više teritorije u Siriji i Iraku, šireći na taj način svoju ideologiju.
Pomoć Katara
Međunarodni vojni savez odlučan je u tome da se suoči sa ISIL-om. Koalicija koju predvodi SAD izvodi zračne udare protiv te grupe, a NATO se oslanja na pomoć ključnih regionalnih partnera, uključujući i Katar koji je u ovoj regiji najodgovorniji za osiguranje hemijskih materija, kako ne bi pale u krive ruke.
„Naša uloga u međunarodnom miru i sigurnosti je velika od kako je 2004. kreirana Konvencija o hemijskom oružju. Došli smo do nivoa kada obučavamo susjedne države u skladu sa međunarodnom konvencijom o razoružavanju“, istakao je brigadir Hassan Saleh al-Nesf iz Komiteta za zabranu širenja oružja.
Glavni cilj NATO-a je ograničavanje nuklearnog oružja. Iran pregovara sa međunarodnom zajednicom, a ako se postigne sporazum - on bi garantirao da se energija proizvodi samo u mirnodopske svrhe. No, u regiji većina misli da se sve države Bliskog Istoka, uključujući Izrael, trebaju odreći oružja za masovno uništenje.
„Libija je sada potpisnica Konvencije o hemijskom oružju, a uz nju i Sirija, tako da već postoji baza za novi početak... Ali tu su i Izrael i Egipat. Te zemlje nisu članice konvencije o hemijskom oružju“, istakla je visoka predstavnica UN-a za razoružanje Angela Kane.
Izazovi za zajednicu
Libija i Sirija dobar su primjer kako da se uspostavi međunarodni mir. Te države su se odrekle ambicija o nabavci oružja za masovno uništenje. Treba nastaviti sa naporima da se države, poput Sjeverne Koreje, uvjere kako trebaju promijeniti odluku o povlačenju iz dogovora o neširenju oružja, donesenu 2003. godine, navodi novinar Al Jazeere Hashem Ahelbarra koji se javio iz Dohe.
„Konferencija NATO-a stiže u vrijeme kada rastu izazovi međunarodne zajednice i sukoba u Libiji i Siriji, kao i rast utjecaja grupe ISIL na Bliskom Istoku. NATO od partnera u ovoj regiji traži da se još jače zauzmu da se spriječi daljnja nestabilnost“, dodao je.

Izvor: Al Jazeera

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/konferencija-u-dohi-rusija-i-isil-brinu-nato 



              Koka-kola i Pepsiko zatvaraju fabrike u Rusiji 

Kompanija Pepsiko (PepsiCo) u junu će zatvortiti fabriku za proizvodnju sokova i napitaka u Ramenskom u
Podmoskovlju, dok njen glavni rival Koka-kola zatvara fabriku u Njižnjem Novgorodu. 

Kako je agenciji Tas rekla menadžerka za komunikacije Koka kola Helenik Jevgenija Mogileva, danas je obustavljena proizvodnja u Njižnjem Novgorodu i seli se na pet drugih lokacija.
 

Pepsiko, kako javlja Intefaks, zatvara fabriku Vim Bil Dan napici u cilju optimizacije proizvodnih kapaciteta kompanije i obezbeđenja njenog daljeg održivog razvoja na tržištu.
 
Od juna 2015. godine, proizvodnja sokova će biti koncentrisana u fabrici Lebedjanskij u Lipetskoj oblasti.
Radnici koji budu pogođeni tom odlukom biće premešteni u druga preduzeća kompanije, a ostali će dobiti odgovarajuću otpremninu i pomoć pri zapošljavanju, obećala je kompanija.

Ranije je objavljeno da je u 2014. godini Pepsiko prvi put imala smanjene prihoda na ruskom tržištu usled devalvacije rublje. Neto prihodi kompanije u Rusiji pali su 10 odsto, na 4,41 milijardu dolara, sa 4,9 milijardi prošle godine. Vrednost dugoročnih aktiva smanjena je 43 odsto, na 4,52 milijarde dolara, sa 7,9 milijardi godinu dana ranije.

Pepsiko je zabeležila i izvestan pad prodaje napitaka na ruskom tržištu.
 
Ukupni prihode Pepsiko prošle godine su povećani 0,4 odsto, na 66,68 milijardi dolara, a u Rusiji je ostvareno oko sedam odsto ukupnih prihoda kompanije.
 
Agencija Tas je ranije objavila da je rast prodaje proizvoda brenda "koka-kola" u Rusiji u 2014. godini usporen na jedan odsto, sa pet odsto u 2013. godini.
Koka-kola je u svom izveštaju navela da je negativan uticaj na prodaju imao pad prihoda stanovništva, "složena geopolitička situacija i ukupni makroekonomski trendovi.

Koka-kola Helenik posluje u 28 zemalja sveta i vodeća je kompanija za proizvodnju pića u Evropi. U Rusiji ima 12 fabrika u kojima se proizvod 12,5 miliona litara napitaka dnevno.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/539024/Kokakola-i-Pepsiko-zatvaraju-fabrike-u-Rusiji

Bez promena u Estoniji  

Na jučerašnjim parlamentarnim izborima u Estoniji ponovo je pobedila vladajuća Reformistička partija, desno od centra, koja podržava članstvo zemlje u NATO-u. Izborima je dominirala zabrinutost za bebednost u svetlu ponovnog jačanje vojne moći Rusije.

Prema nezvaničnim rezultatima pošto je prebrojana većina glasova, Reformistička partija premijera Tavija Roivasa dobila je 28 odsto glasova, dok je njen koalicioni partner - Socijaldemokaratska partija, dobio 16 odsto glasova. Opoziciona proruska Partija centra dobila je oko 25 odsto glasova.
„Veoma sam zahvalan Estoncima koji su glasali za našu partiju. Mi verujemo da Estonija treba da ide napred. Naša zemlja je zabeležila veliki ekonomski uspeh . Mi smo veoma otvoreni prema našim saveznicima i želimo da nastavimo tim putem,“ izjavio je Roivas pošto su rezultati saopšteni.
Roivas je izrazio bojazan da bi Rusija mogla da počne da se meša u unutrašnje stvari njegove zemlje posle aneksija Krima prošle godine. On je takodje zatražio stacioniranje dodatnih trupa i vojne opreme NATO-a o kako bi se nadzirali ruski vojni manevri u blizini estonske granice. 35-godišnji Roivas je najmladji lider u zemljama EU, kojoj se Estonija pridružila 2004. godine. Estonija takodje ima najmanji javni dug u EU.

http://www.glasamerike.net/content/estonia-election/2664953.html