Meta je Putin

Evropska unija bi želela da se suprotstavi rastućem medijskom uticaju Rusije, ali nije baš sigurna kako to da
uradi, a ishod je krajnje neizvestan. Ovih dana, u nekoj od bezbrojnih kancelarija sedišta Evropske komisije u Briselu, grupa od petnaestak činovnika i medijskih stručnjaka počela je da planira ofanzivu
Evropski savet zatražio je od Federike Mogerini da do kraja juna pripremi plan protiv propagandnog uticaja Moskve na bivše članice sovjetskog bloka. Osim toga, taj plan bi trebalo i da se odnosi na zaštitu građana zapadnih zemalja, a nedavno je formiran tim koji će osmisliti strategiju.
Evropska unija bi, naime, želela da se suprotstavi rastućem medijskom uticaju Rusije, ali nije baš sigurna kako to da uradi, a ishod je krajnje neizvestan. Ovih dana, u nekoj od bezbrojnih kancelarija sedišta Evropske komisije u Briselu, grupa od petnaestak činovnika i medijskih stručnjaka počela je da planira ofanzivu, saznaje Tanjug.
U ratu koji se sprema, neće se koristiti bombarderi i haubice, pa čak ni prosta pešadija, nego mediji i informacije, a protivnik se televizija RT i agencija Sputnjik, koje u Briselu smatraju važnim elementom “hibridnog rata” koji Rusija vodi protiv Zapada.
zna: to su
Mogerini je stoga formirala stručni tim koji će u strogoj tajnosti osmisliti strategiju koja će biti zvanično predstavljena članicama na briselskom samitu u junu. Za sada se ne zna ko su članovi ovog tima, osim da je sastavljen od nekolicine eksperata koji već rade u
Komisiji, uz grupu stručnjaka za politički marketing, koji su angažovani honorarno.
Na osnovu dokumenta o zadacima tima, do koga je došla agencija Rojters, neophodno je naći način da se putem provera i činjenica isprave dezinformacije koje plasiraju ruski mediji, kao i da se kroz ključne poruke, članke, komentare i grafikone, na jezicima zemalja članica i na ruskom, razvije narativ EU.
Iako su ciljevi jasni, oko metoda postoje mnoge nedoumice.
Za nas je ovo nepoznat teren, rekao je za Tanjug jedan evropski zvaničnik, vajkajući se da je demokratskom društvu strano uplitanje u rad medija i manipulisanje informacijama.
Za sad, na primer, još traje polemika oko toga da li Rusiji treba kontrirati stvaranjem novih medija, projektnim finansiranjem već postojećih ili kombinacijom obe strategije.
Baltičke članice EU, koje se osećaju posebno izložene uticaju Moskve, već planiraju formiranje zajedničkog televizijskog kanala na ruskom jeziku, svesne da njihovi brojni gradjani ruske nacionalnosti radije uključuju RT nego državne kanale na letonskom, litvanskom i estonskom.
Istovremeno, ukrajinske vlasti su saopštile da će osnovati televiziju Ukrajina sutra, po ugledu na RT, samo sa obrnutim predznakom, kako bi emitovale svoju verziju istine ka teritorijama pod kontrolom proruskih separatista.
Šta god mudraci Mogerinijeve osmisle u sledeća dva meseca, teško je odupreti se utisku da će Zapad teško moći da nadoknadi zostajanje u informativnom ratu, i to ne toliko zbog RT i Sputnjika, već zbog stanja u tamnošnjim medijima.
Finasijska kriza u EU je, zbog smanjenog prihoda od reklama i drugih faktora, teže pogodila informativne kuće nego bilo koji drugi biznis, pa retko koja redakcija ima sredstava da finansira inostrane dopisnike ili da pošalje ekipu da ozbiljno prati ukrajinski konflikt.
Informativni program Bi-Bi-Sija, na primer, danas ima za trećinu manji budžet nego pre pet godina, a emitovanje programa na stranim jezicima putem kratkotalasnog radija je pre nekoliko godina potpuno ukinuto.
Pritisnuti oskudicom, mediji u EU se stoga sve česće oslanjaju na neproverene izvore, a oni bliski evroskeptičnim populističckim strankama, poput britanskog Ukipa ili francuskog Nacionalnog fronta, već odavno igraju na strani Moskve, koja inače, prema istraživanju londonskog Ekonomista, obilno potpomaže leve i desne ekstremističke stranke širom Evrope.
Tako je londonski “Miror”, blizak Ukipu, upravo objavio intervju sa bivšim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom u kome on vrlo oštro kritikuje “antirusku” politiku svoje naslednice Angele Merkel, propuštajući da pomenu da je Šreder sada predsednik upravnog odbora nemačkog ogranka Gazproma, pa stoga nije baš neutralan kada je reč o Rusiji.
U takvoj situaciji, bilo kakav plan skovan u briselskim kancelarijama teško će preživeti kontakt sa realnošću, javnosti i građanima, čija su srca i duše predmet ove borbe, uz slabašnu utehu da istina kad-tad, mada ne i uvek, ume da prevlada.
(Telegraf.rs / Tanjug)


http://www.telegraf.rs/vesti/1498107-meta-je-putin-evropska-unija-sprema-rat-protiv-rusije-koji-se-nece-voditi-bombarderima-i-haubicama

Вандали уништили импровизовани меморијални центар Њемцова

МОСКВА: Вандали су данас уништили импровизовани меморијални центар који су направиле присталице руског опозиционог лидера Бориса Њемцова на мосту на коме је убијен пре месец дана, 
јавила је данас радио станица "Ехо Москве".Присталице су редовно доносиле цвеће и свеће на мост близу Кремља где је 27. фебруара убијен 55-годишњи бивши заменик премијера и истакнути критичар председника Владимира Путина.
Око 10 мушкараца у црној одећи рано јутрос су ставили цвеће, фотографије и свеће у кесе за смеће и однели, види се на видео снимку који је направљен из аутомобила у пролазу и објављен на друштвеним мрежама, наводи АФП.Полиција није интервенисала иако је Кремљ у близини."Они су покупили и однели сво старо и ново цвеће, свеће и фотографије. Дошли су јутрос у два сата и урадили су то врло брзо. По наређењу, наравно. То је злобно и ниско", написала је на Твитеру Наталија Пелевина, члан Њемцовљеве либералне партије РПР-Парнас.
Њемцовљеве присталице су касније данас дошле и донеле ново цвеће, слике и руске заставе, написао је на Инстаграму главни уредник "Ехо Москве" Алексеј Венедиктов.То је био други напад на импровизовани меморијални центар.Активисти из мало познате националистичке групе прошле недеље су прецртали знак "Њемцовљев мост" који су поставиле присталице и оставили су поруку у којој критикују Њемцова због подршке "прозападној побуни у Украјини". Они су после објавили фотографије својих акција на Фејсбуку.
Руска полиција је привела пет осумњичених за убиство, под оптужбом да су извршили наручено убиство, али није објавила скоро никакве детаље о истрази, наводи АФП.Истражитељи су указивали на то да је злочин повезан са подршком коју је Њемцов пружио француском сатиричном часопису "Шарли ебдо" који је објавио карикатуре пророка Мухамеда, што су његови сарадници одбацили као апсурдну тврдњу.
Главни осумњичени за ово убиство, бивши полицајац, Чечен Заур Дадајев, прво је признао злочин, али је касније рекао члану савета Кремља за људска права да је признао зато што су га мучили.
(Танјуг)

http://www.dnevnik.rs/svet/vandali-unistili-improvizovani-memorijalni-centar-njemcova

"Ne prepuštajte Srbiju Rusiji i Kini"

"Rusija i Kina nastoje da popune politički vakuum, koji ostavlja Evropska unija na Balkanu" posebno u
Srbiji, piše "EU obzerver".

Ako EU ne pokaže jaču zainteresovanost, Srbija može da potraži alternative

 

- Srbija je posebno prijemčiva na ove napore, s obzirom da ta zemlja sebe doživljava kao most između Istoka i Zapada. Lideri EU treba da se zapitaju da li mogu sebi da priušte da zapostavljaju Srbiju najmanje još pet godina - navodi komentator tog izdanja.
Po njegovom mišljenju, zbog toga što je Evropska unija zaokupljena ukrajinskom krizom, Zapadni Balkan, kao i diskusije o proširenju EU pali su na dno evropske agende.
Tako je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio da će širenje EU biti zaustavljeno bar do 2020. Kao rezultat toga Brisel rizikuje da izgubi najjaču polugu uticaja na budući razvoj Srbije  - mogućnost da se formulišu uslovi za pregovore o ulasku u EU, smatra "EU obzerver“.
Ako EU ne pokaže jaču zainteresovanost za region, Srbija može početi da traži alternativne puteve, a ti putevi vode u Peking i Moskvu, navodi to izdanje.
Kako se ističe, kineska vlada vidi Balkan kao centar svoje dugoročne strategije ubrzanog širenja trgovine između Istoka i Zapada. Kineske banke imaju velike investicije u Srbiji.
Samo 2014. Beograd je potpisao 13 sporazuma i memoranduma sa Pekingom u sferi finansija, infrastrukture, telekomunikacija i transporta. Ekonomska saradnja između te dve zemlje ojačana je političkim sporazumima, dodaje "EU obzerver“.
„Prirodnija“ alternativa za Srbiju jeste Rusija, ukazuje komentator tog izdanja i podseća da su dve zemlje povezane istorijskim i kulturnim vezama.
Rusija podržava stav Srbije prema Kosovu, a Srbija je jedina država-kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji. Srbija je takođe, kako se podseća u tekstu, jedina zemlja van Zajednice nezavisnih država koja ima sporazum o slobodnoj trovini sa Rusijom.
Posebni odnosi između dveju zemalja jasno su demonstrirani oktobra 2014, kada je ruski predsednik prisustvovao prvoj srpskoj vojnoj paradi od 1986. godine, navodi "EU obzerveru“.

http://vesti-online.com/Vesti/Srbija/481850/Ne-prepustajte-Srbiju-Rusiji-i-Kini

NOVI FRONT Putinova sledeća stanica: Latinska Amerika  

Rusija vraća svoj uticaj u Latinskoj Americi i to na velika vrata, zajedno sa "jasnim povratkom na
hladnoratovsku taktiku". I to se događa u vreme kada američka vojska priznaje da se suočava sa "skoro potpunim nedostatkom svesti o pretnjama i spremnosti da se odgovori" u regionu. To je u Kongresu protekle nedelje tvrdio general Kenet E. Tovo iz Južne komande vojske SAD.

Ruski špijunski brod ukotvljen u Havani

- Prošle godine i ponovo ove godine, ruski špijunski brod bio je ukotvljen u Havani nekoliko puta dok je obavljao operacije u Meksičkom zalivu i duž istočne obale SAD - rekao je
Tovo članovima Komiteta za oružane snage Senata.
 
On je naveo da se Rusija obratila Kubi, Venecueli i Nikaragvi sa željom da joj omoguće pristup vazduhoplovim bazama i lukama za potrebe snabdevanja ruske mornarice i strateških bombardera koji operišu na prostoru zapadne hemisfere.

Putin predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru poklanja knjigu posevećenu Ugu Čavesu

Ruski mediji su takođe objavili da će Rusija početi sa slanjem strateških bombardera dalekog dometa u
patrole Karipskim morem i Meksičkim zalivom, u pokušaju da "prate vojne aktivnosti i pomorsku komunikaciju stranih sila" - rekao je Tovo.
 
Sve to je, po rečima američkog generala, započelo još 2008, a glavna veza koja je omogućila ulaz Rusiji u taj region bio je niko drugi do Ugo Čaves, pokojni predsednik Venecuele.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/546223/NOVI-FRONT-Putinova-sledeca-stanica-Latinska-Amerika

"Rusija ima armiju internet botova"

Jedan ruski bloger tvrdi da je bio član "onlajn vojske" Kremlja koja komentariše sve tekstove na internetu
vezane za politiku Rusije.
“Fabrike trolova”, kako ih je nazvao, rade u 12-časovnim smenama i pišu komentare, blogove i tekstove kojima pokušavaju da poprave ugled vlasti.

Bloger iz Sankt Peterburga Marat Burkhard kaže da je radio u državnoj koja posluje u modernoj zgradi na četiri sprata i zajedno sa stotinama drugih "botova", čija plata prelazi 600 evra mesečno.

Oni svakog dana pišu 135 komentara po strogim pravilima, koja je bloger uporedio sa onim u Ministarstvu istine u Orvelovoj “1984”.

Struktura je jednostavna: na vestima na internetu jedan igra uloge “zlikovaca” koji kritikuju vlasti, dok dva pišu pozitivne komentare o Kremlju, tvrdi Burkhard.

“Na taj način taj mali tim preusmerava celo društvo, posećujući svaki forum. Sami pišemo komentare i sami odgovaramo na njih”, reka oje Burhard za Radio Slobodna Evropa.

Najsmešniji zadatak koji je dobio bio je vezan za žvakaću gumu koju je Barak Obama ispljunuo u Indiji.

“Rečeno mi je da napišem 135 komentara o tome i to šta god poželim, uz mnogo psovki. Naređeno mi je da zaključak svakog komentara bude da Obama ne zna ništa o kulturi. Deluje smešno što su se uhvatili za takvu sitnicu. S druge strane, uopšte nije smešno. Toliko je apsurdno, da prelazi sve granice ukusa”, ispričao je Burhard.

http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?nav_id=973893&fs=1

Šta se krije iza Montgomerijeve "brige" za Srbiju?

"Sumnjiva" zabrinutost Montgomerija za Srbiju

Da li se Vilijam Montgomeri, bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, s pravom zabrinuo da
bi sukob između Ukrajine i Rusije mogao da dovede do podela u srpskom društvu ili njegove reči imaju za cilj da "trasiraju" put javnom mnjenju u Srbiji za neke poteze koje će naša zemlja morati da povuče, pitanje je sa hiljadu odgovora, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Spoljnopolitički analitičar Srđa Trifković nema dilemu da Montgomeri u nečije ime svojim rečima najavljuje "nešto loše što bi Srbija mogla da uradi“.
 -Kad neko kako što je Montgomeri, pa bio on i diplomata u penziji, brine za koheziju srpskog društva onda se može očekivati da nam se desi nešto loše. Iz njegove izjave može se naslutiti da on pušta 'probni balon' ka javnom mnjenju u Srbiji. Drugo je pitanje kakvog će to efekta imati, s obzirom da njegove, kao bivšeg ambasadora, ne bi trebalo da imaju neku težinu - kaže Trifković.
U isto vreme, Trifković ne negira činjenicu da na Montgomerijeve reči u Srbiji može da se gleda kao na svojevrsnu poruku, s obzirom na ulogu koju je on kao ambasador Amerike imao nekada i kod nas i u Vašingtonu.
 -Iz njegovih reči ne proizilazi ništa što bi na neki način moglo da implicira da bi Vašington mogao da utiče da se oslabi pritisak na Srbiju po pitanjima koja se tiču odnosa EU, Rusije i Srbije - napominje Trifković, komentarišući Montgomerijeve reči da je zabrinut za Srbiju, jer EU preti da neće otvarati poglavlja u pregovorima, dok s druge strane Rusija pritiska Srbiju da radi stvari koje će pokazati da zastupa rusku stranu.
Politički analitičar dr Dejan Vuk Stanković, s druge strane, smatra da u rečima bivšeg američkog diplomate nema ničega što bi bio nagoveštaj bilo čijih poteza koji bi odudarali od sadašnjeg stava Srbije.
- On je na neki način dao samo realni presek stanja i onoga što bi u budćnosti Srbiju moglo da sačeka. Potpuno je realno očekivati da, kako se bude razvijala situacija u Ukrajini, tako će se i javnost u Srbiji polarizovati, a i pritisci na samu vlast rasti i od EU i od Rusije. Ono što je za sada nejasno jeste da mi još ne znamo kako bi izgledalo neko naše približavanje Rusiji i udaljavanje od EU, jer činjenica je da smo sve bliži  trenutku kada će se od nas otvoreno tražiti da se izjasnimo i opredelimo s obzirom na to da težimo ulasku u EU - mišljenja je Stanković.

"Zapad očekuje da se Srbija okren protiv Putina"

Miloš Knežević, politički analitičar, glavni uredniik časopisa "Nacionalni interes“ kaže da je EU, zajedno sa NATO-om, odavno proklamovala da neće da trpi bilo čiju neutralnost na postkomunističkom prostoru takozvane Nove Evrope.
- Biviši američki ambasador u Saveznoj Republici Jugoslaviji Montogomeri je i te kako upoznat i svestan svih mogućnosti i nemogućnosti, kao i posledica jedne takve odluke kao što je zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji i pored najava srpske vlasti da to neće uraditi. To izražavaju njegova upozorenja da je najbolje za Srbiju da ne igra između te dve opcije, mada ne kaže na koji način je to moguće učiniti. Od novoevropskih zemalja se traži aktivno priklanjanje, disciplina i bespogovorna lojalnost u sprovođenju zajedničke politike evrointegracija i širenja na Istok. Ukrajinska ratna epizoda je samo indikacija konfliktnog stanja u kome je ekspanizija evroameričkog činioca, makar i na čas, zaustavljena i primirena. Zapad se, međutim, bez većih trauma neće odreći svog širenja preko granica ruske interesne sfere - objašnjava Knežević.
On napominje i da je poruka Montogmerija donekle jasna.
- U zapadnim krugovima je procenjeno da je kucnuo čas da 'neodlučna' Srbija svoju 'posvećenost' evrointegracijama dokaže i praktičnim potezima usmerenim protiv Putina i Moskve - dodaje Knežević.
Bivši ambasador SAD Vilijam Montgomeri izjavio je da konflikt Zapada i Rusije ima potencijal da se pogorša i proširi na tlu bivšeg SSSR-a, što će pojačati pritiske na Srbiju.
- Veoma sam zabrinut za Srbiju. EU preti da neće otvarati poglavlja u pregovorima, a sa druge strane Rusija pritiska Srbiju da radi stvari koje će pokazati da zastupa rusku stranu - kazao je Montgomeri u Kažiprstu B92. Pri tome, on je naveo da ga više od spoljnih pritisaka brine činjenica što u srpskom društvu, iako ima konsenzusa oko ulaska u Evropsku uniju, postoji i jaka podrška Rusiji, što bi, kako je naveo, moglo da dovdede do konflikta i završi podelom u srpskom društvu.

http://vesti-online.com/Vesti/Srbija/481810/Sta-se-krije-iza-Montgomerijeve-brige-za-Srbiju

Zatvara se opoziciona televizija na Krimu 

Televizija krimskih Tatara koja se protivi pripajanju ukrajinskog poluostrva Krima Rusiji, saopštila je danas da prekida rad posle nekoliko meseci pritisaka ruskih vlasti.

Televizija ATR je u septembru prošle godine optužena za ekstremizam, a lokalni odsek ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova je ocenio da ta televizija "namerno širi nepoverenje prema ruskim vlastima".

Tatarska televizija prestaće da radi 1. aprila.
Predstavnici televizije izjavili su da su u četiri navrata podnosili zahteve za produženje dozvole za rad, ali su ih ruske vlasti odbijale.
 
ATR-u koji ima tri podružnice, dve radio stanice i jedan kanal s programom za decu, preti krivična prijava zbog ilegalne aktivnosti ako bude emitovala program bez dozvole.

"Preti nam novčana kazna od 500.000 rubalja (8.000 evra) i zaplena opreme", izjavila je direktorka televizije Elzara Isliamova. Po njenim rečima, toj nezavisnoj televiziji, osnovanoj 2005. godine, preti zatvaranje još od aneksije Krima Rusiji u martu 2014.

Vođa krimskih Tatara, Mustafa Đemilev osudio je nedavno "potpuni nedostatak demokratskih sloboda" na Krimu od kada je pripojen Rusiji.

Krimski Tatari su bojkotovali referendum o nezavisnosti Krima koji je bio uvod u aneksiju.

Tatari, etnički bliski Turcima, i uglavnom muslimani, kolektivno su deportovani s Krima u Sibir 1944. za vreme sovjetskog diktatora Josifa Visarionoviča Džugašvilija - Staljina. Za tri dana tada je proterano više od 190.000 krimskih Tatara.

Krimski Tatari su počeli da se vraćaju u postojbinu tek krajem 1980-ih, s raspadom Sovjetskog Saveza. To stanovništvo, međutim, brzo raste u poređenju sa ostarelim ruskim stanovništvom, a integracija Tatara je dugoročan problem Kremlja.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/546066/Zatvara-se-opoziciona-televizija-na-Krimu

Poljska za smrt predsednika optužuje ruske kontrolore

VARŠAVA, MOSKVA -

Vojno tužilaštvo Poljske saopštilo je danas da optužuje dvojicu ruskih kontrolora letenja zbog njihovog

doprinosa udesu aviona iz 2010. godine u Rusiji kada su poginuli predsednik Poljske Leh Kačinjski i 95 drugih državnih zvanicnika i pojedinaca.

Regionalni tužilac pukovnik Ireneuš Selag rekao je danas da su vojni istražni organi zatražili od ruske strane da im omogući ispitivanje dvojice kontrolora koji su komunicirali s predsedničkim avionom koji je pokušavao da pri slaboj vidljivosti sleti na aerodrom u Smolensku a srušio se u njegovoj blizini.

Selag je rekao da poljski tužioci optužuju jednog kontrolora da je direktno odgovoran za udes, a da drugi snosi odgovornost indirektno, preneo je AP.

"Jedan od njih dvojice je stvorio situaciju momentalne opasnosti u vazduhu. Drugi je optužen za nenamerno delovanje koje je dovelo do katastrofe", preneo je Tass, dodajući da je tužilaštvo Poljske 24. marta izdalo naredbu da se podigne krivična optužnica protiv dvojice ruskih državljana koji su bili deo grupe kontrolora letenja.

Današnje saopštenje došlo je u trenutku kada su poljsko - ruski odnosi napeti zbog sukoba u susednoj Ukrajini između vladinih snaga i proruskih pobunjenika, navodi AP.

Rusija: Kontrola leta nije narušila nijednu proceduru

Ruski istražni organi nisu ustanovili nikakvo kršenje pravila kontrole leta kada se 2010. godine kod ruskog grada Smolenska srušio avion u kojem su poginuli predsednik Poljske Leh Kačinjski, njegova supruga i još 94 putnika, saopštio je danas ruski Istražni odbor.

"Istražni odbor nastavlja svoj rad u tom slučaju koji je započet posle katastrofe", rekao je Vladimir Markin.

"Podaci koje imamo nisu pokazali da je kontrola leta narušila nijedno pravilo", a kontrolori su reagovali blagovremeno, dodao je on, a preneo Tass.

"Oni su radili strogo poštujući proceduru kao i međunarodna pravila", rekao je Markin, komentarišući današnje saopštenje vojnog tužilaštva Poljske u kojem se optužuju dvojica ruskih kontrolora letenja da su doprineli udesu aviona 2010. godine.

Današnje saopštenje došlo je u trenutku kada su poljsko - ruski odnosi napeti zbog sukoba u susednoj Ukrajini između vladinih snaga i proruskih pobunjenika, navodi AP.

http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/poljska-za-smrt-predsednika-optuzuje-ruske-kontrolore_582912.html