Како центри за социјални рад отимају имовину родитеља деце ометене у развоју

Београд – Поражавајуће искуство показује да се иза појачане бриге институција за децу ометену у развоју често крије интересовање за имовину родитеља!
Родитељ се бори за живот свог, ометеног у развој, детета од када се роди па док сам не умре и то сам. Институције и државни службеници који примају плату за помоћ овим породицама и овој деци воде рачуна искључиво о својим бирократским интересима, те као такви одмажу тим породицама.
Када дете напуни 18 година, тада Центар за социјални рад саветује (притиска) родитеље да је неопходно да се покрене поступак одузимања пословне способности детету и да му се одреди старатељ јер је то његова једина заштита од одговорности пред законом као пунолетног лица. Из Центра објасне да се после одузимања пословне способности ништа суштински неће променити; неко ће од родитеља бити старатељ и то је то. Родитељима ово изгледа логично и не читајући закон прихватају предложено.
Шок настаје када се процедура заврши и када схвате да су се одрекли свог детета, тј. да им је Центар за социјални рад преваром (злоупотребом родитељског веровања да је Центар за социјални рад ту да брани интересе породице и тог детета), узео децу. Тада читају закон и сазнају следеће.
1. Нису морали да покрећу поступак одузимања пословне способности и схватају да су тиме ненели огромну неправду свом детету;
2. Родитељи су изгубили статус и права као родитељи, а нису постали ни старатељи (то је Центар за социјални рад);
3. Заком предвиђа и продужено родитељство, али у Центру нико никада родитељима не даје информацију о тој могућности;
4. Родитељи се по закону третирају као и било које друго лице; тј. Центар за социјални рад им може поверити чување детета и исто им право одузети ако закључи да родитељ не испуљава своје обавезе према Центру;
5. Пошто су сви рокови прошли све одлуке су постале правноснажне; остаје једино покретање поступка ревизије, међутим могућност ревизије у овом случају није законом допуштена или могућа.
Сада је родитељ обавезан да редовно извештава Центар (ч.142). Ако то не ради Центар је дужан да га разреши старатељства (читај узме дете) (ч.133, ч.134). У највећем броју случајева Центар није никада видео дете, а сада је родитељ обавезан да шаље извештаје том Центру и да обавезно тражи сагласност за нпр. предузимање медицинског захвата (ч.137). Који ум је могао да смисли да веће право о бризи над дететом да неком службенику који га у животу није видео него родитељу. Замислите ситуацију да родитељ одобри неку операцију детета а потом га Центар тужи јер није од њих довио одобрење.
У члану 137 (3) пише: Старатељ заступа штићеника једнако као што родитељ заступа дете, што је практично лаж. Сем наведених понижења, присутно је још једно: родитељ има право као старатељ на награду из дететових прихода (ч.144).
Међутим, списак понижења свој врхунац достиже апсурдном применом става 2, члана 134: Ако штићеник има имовину, попис и процену вредности имовине ври стална комисија органа старатељства, као и из става 2 поменутог члана 144: “Награда старатељу исплаћује се првенствено из штићеникових прихода, осим ако се тиме не угрожава штићениково издржавање”.
Ово конретно значи да Центар за социјални рад узима у обзир имовину коју би дете евентуално наследило после смрти родитеља, па у случају одузимања детета од родитеља, Центар за социјални рад располаже и том имовином. Зар Вам се не чини да је Закон написан тако да се држава окористи туђом муком!?
Доказа за то има на претек: постоје примери родитеља који су, згранути оваквим законодством, одлучили да своју децу ометену у развоју искључе из наследства судским путем – да ли погађате шта је био резултат: инспекција Центра за социјални рад никада више није крочила у њихову кућу!
Систем заштите (Породични закон, Центар за социјални рад итд.) развијен је да буде сервис у служби и за потребе ове популације али само на нивоу пароле. Суштински не постоји биће коме је овај систем помогао јер није за то направљен. Направљен је за контролу и надзор и смањења независног деловања угрожене популације. Овим се овај бирократски систем одржава, тј. оправдава своје постојање и трошење пара.
Ова вест састављена је из различитих дописа редакцији сајта у којима су се родитељи деце ометене у развоју жалили на недопустив однос администрације према њима.

http://www.vaseljenska.com/drustvo/kako-centri-za-socijalni-rad-otimaju-imovinu-roditelja-dece-ometene-u-razvoju/?fb_action_ids=446064915438770&fb_action_types=og.likes&fb_ref=.UE25x9VeUvp.like