У медијској стратегији, коју је Влада Србије усвојила пре четири године, наводи се да Танјуг приближно 60 одсто прихода добија из буџета, док преосталих 40 одсто остварује на тржишту. Међутим, у пракси ово предузеће добија много више новца из државне касе, док сопствени приходи чине тек трећину укупних прихода. Од тога највећи део чине приходи од продаје (20 одсто у укупним приходима), док Танјуг једним делом зарађује и од закупнине. То је јасно видљиво из финансијских извештаја о пословању овог предузећа. У бази Агенције за привредне регистре јавно су доступни извештајиза 2011, 2012 и 2013. годину.
Тако су, на пример, на крају 2013. године укупни приходи Танјуга износили више од 317 милиона динара. Од тога је из државне касе на рачун ове новинске агенције отишло више од 209 милиона динара (66,06 одсто). Сопствени приходи достигли су нешто више од 106 милиона динара (33,54 одсто), од тога су приходи од продаје износили скоро 69 милиона динара. На крају 2013. године било је и прихода од донација и спонзорстава у укупном износу од 1,3 милиона динара, што је мање од пола процената укупних прихода.
Оно што је добар знак је да сопствени приходи из године у годину бележе благи раст. У периоду од 2011. до 2014. године приходи са тржишта расту у просеку шест одсто годишње. Тако је 2012. године удео сопствених прихода био око 30 одсто, док су дотирања из буџета тада достизала 68,76 одсто. Претходне, 2011. године, чак 70,12 одсто прихода уплаћено је из буџета. Приходи од продаје на домаћем тржишту чинили су тек 16,48 одсто укупних прихода. Тако је 2012. године преко сервиса вести приходовано 28 милиона динара, а од фото сервиса 7,5 милиона динара. На страном тржишту, преко сервиса вести, приходовано је скоро пет милиона динара.
Како Танјуг троши свој буџет такође је видљиво из финансијских извештаја. Средства која држава уплаћује овој новинској агенцији готово да одговарају укупном износу исплаћених зарада и пореза и доприноса. Тако су, на пример, ти расходи на крају 2011. године чинили 70 одсто укупних расхода. На ауторске уговоре те године потрошена је десетина годишњег буџета Танјуга (нешто више од 21 милион динара). Значајну ставку чине и трошкови за службена путовања у иностранству (више од пет одсто укупних расхода). За службена путовања у земљи троши се знатно мање (око два одсто годишњег буџета). За превоз запослених одлази 3,70 одсто укупних расхода. Занемарљива ставка у Танјуговом буџету су новинарске награде. Свега 60.000 динара исплаћено је на име новинарских награда, што је свега 0,03 одсто расхода. Неколико пута већи износ (454.000 динара) потрошен је на име солидарне помоћи.
У програму пословања Танјуга за 2015. годину наводи се да су „трошкови службених путовања у потпуности везани за извештавања новинара, сниматеља и фоторепортера из земље и извештавања о посетама државних функционера у иностранству”. У програму се даље наводи да руководство Танјуга води рачуна о висини тих трошкова. „Користимо увек повољније начине превоза, као и најниже цене смештаја за екипе Танјуга“, пише у програму за 2015. годину.
Службена возила користе се искључиво за превоз Танјугових екипа и опреме на место извештавања, додаје се. Набавка нових путничких аутомобила за ову годину није планирана програмом пословања, мада је у случају новинске агенције аутомобил практично основно средство за рад, пише у програму пословања.
У истом документу се наводи да су трошкови мобилних телефона сведени на најмањи одржив ниво, а материјал и средства за рад се „максимално рационално“ користе. Не наводи се, међутим, колики расходи су планирани по том основу. Пише да су трошкови угоститељских услуга, који се односе на састанке директорке и пословних партнера 2014. године, на пример, укупно износили 59.000 динара. Сви трошкови репрезентације у 2015. години планирани су у висини од 153.600 динара и чине само 0,1 одсто укупних прихода.
Танјуг не планира остварење добити у 2015. години, али агенција од 2010. нема ни губитак (пре седам година укупни губитак достизао је чак 23 милиона динара). Не планирају се ни нове инвестиције, нити стручно усваршавање запослених у току ове године.
Агенцији је, за 2012, 2013 и 2014. годину, била уведена и додатна обавеза да РТС-у и РТВ-у, иако нису државни органи, сервисе вести (текст, фото, видео) уступа без накнаде. Тиме је фактички прекршен закон којим је Танјуг установљен као јавно предузеће и којим је предвиђено да вести бесплатно добијају само државни органи.
„Били смо принуђени да ликвидност и измирење обавеза према држави, запосленима и свим својим добављачима (порези и доприноси, електрична енергија, грејање, телефони, стране агенције...) у законом прописаним роковима, обезбедимо активирањем дозвољеног прекорачења рачуна код пословних банака – банкарских позајмица за одржање текуће ликвидности”, констатује се у Танјуговом програму пословања.
У истом документу тврди се да је Танјуг „тренутно доминантан на медијском тржишту“. „Пoсeбнo je мeстo Taнјугa кao мeдиjскoг oслoнцa видљивo нa примeру видeo прoдукциje, кoja je aпсoлутнo дoминaнтнa нa eлeктрoнским мeдиjимa у Србиjи“, наводи се, мада подаци о исплативости видео продукције нису доступни.
Парадоксално, аутори програма пословања затим објашњавају да је „пoтрeбнo учинити Aгeнциjу кoнкурeнтнoм нa тржишту“. „A тo знaчи oмoгућити Taнјугу, кao jaвнoм прeдузeћу кoje ниje мoнoпoлистa, вeћ je нa тржишту зaтeклo дoбрo пoзициoнирaну кoнкурeнциjу, кojу je у мeђуврeмeну у знaчajнoj мeри пoтиснулo, дa oбeзбeди пoтрeбнe прeдуслoвe: срeдствa зa инвeстициje у нoвe прoизвoдe и услугe и oдгoвaрajућу oпрeму, aдeквaтaн мeнaџмeнт, уз мoгућнoст дa будe aдeквaтнo плaћeн, рeшaвaњe тeхoнoлoшкoг вишкa зaпoслeних и рeклaмирaњe прoизвoдa и услугa нa тржишту“, наводи се.
Агенција за приватизацију објавила је у октобру прошле године позив за достављање писама о заинтересованости за куповину Танјуга, али до сада није објављена процена вредности агенције. Рок за приватизацију је 30. јун.
ПРИЛОЗИ:
Програм пословања Танјуга за 2015. годину
Финансијски подаци које је објавила Агенција за приватизацију
http://pistaljka.rs/home/read/487
Нема коментара:
Постави коментар