Autonomija kupleraja

Ne postoji mesto u Vojvodini gde se može dobiti odgovor na pitanje da li Bojan Pajtić krade?! Uprkos javno dokumentovanim sumnjama, to je nemoguće u policiji, u tužilaštvu, na sudu. O korupciji se ne priča na Pajtićevoj Radio Televiziji Vojvodine; o tome nema govora u drugim medijama, čiji urednici i novinari dreče protiv Vučićeve cenzure, a ćute o Pajtićevim grantovima. Pajtić je tabu tema za istraživačke novinare, o njemu ne može da se priča čak ni na tribinama u novosadskom Radio kafeu i zrenjaninskom Zelenom zvonu. U vojvođanskom parlamentu, apoteozu Pajtića, provincijalnog političara i glumca amatera u korupcionaškog boga – većina poslanika shvata kao svoju uzvišenu misiju. Kakav se tu kurvanluk odigrava lepo se vidi iz najnovijih skupštinskih i para (evro)skupštinskih epizoda. To je slika vojvođanske autonomije
Na direktorski posao u Vojvodina-šume glatko je vraćena miljenica Pastorove stranke Marta Takač, koju je ranije, na sednici Pajtićevog kabineta smenila grupa Čankovih ministara, pozivajući se na pravosnažnu presudu novosadskog Apelacionog suda. Martu je Sud opozvao jer je pre dve godine za direktora izabrana protivzakonito, što i nije bila neka novost jer je Marta i 2005. godine izabrana nezakonito pošto je na tadašnjem konkursu, umesto pet godina rukovodećeg staža, prikazala samo četiri godine običnog staža u cvećari pored Subotice. Rešenje o Martinom smenjivanju kiselilo se mesec dana bez Pajtićevog potpisa, a onda su Pajtić, Čanak i Pastor šutnuli u pravosnažno dupe Apelacioni sud jer su Marta i prateći aranžmani važniji od pravne države i vladavine prava, o čemu Pajtić inače drži nadahnuta predavanja u medijima koji stenju pod Vučićevom diktaturom.
Marta je poslužila kao rekvizit za postavljanje scene za ono što je bilo važno Pajtiću: da preživi skupštinsku raspravu o svinjariji koja se zove “Kamenica 2”. Da dobije još jednu bitku iako je odavno izgubio rat, samo mu pobednici to još nisu javili.
“Kamenica 2” je zametak nevelike i još uvek prazne bolnice dograđene pored tri instituta (za rak, pluća i srce) u Sremskoj Kamenici. Tu stvar Pajtić gradi od 2008. godine, cena kvadrata prešla je tri i po hiljade evra i to je najskuplja prazna kuća u Novom Sadu. Investicija sa proverenim korupcionaškim kapacitetom, sada je zapela zbog kupovine dva aparata za zračenje obolelih od raka. Zbog sumnje da će na toj nabavci pajtićevština u Kamenici progutati svih jedanaest umesto samo šest-sedam miliona evra, koliko aparati koštaju bez provizije, dva puta je obaran tender. U međuvremenu, osamsto teško obolelih ljudi umiru u uverenju da im je uskraćena poslednja šansa.
Zato je opozicija tražila da se u Skupštini AP Vojvodine raspravlja o tenderima za aparate za zračenje za “Kamenicu 2”. Suočen sa zahtevom da objasni samo događaje u poslednjih godinu dana, a ne kompletnu svinjariju koja traje sedam godina, Pajtić je rešio da partiju odigra sa lakim figurama. U prvu skupštinsku klupu posadio je direktora Uprave za kapitalna ulaganja, čija je karijera strelovitija čak i od Martine, jer je postao glavonja sa samo par godinica radnog staža. Taj je viđen u društvu sa Pajtićevom ministarkom zdravlja i direktorima dva instituta iz Kamenice (među njima nije bila Nadica Adžić Čemerlić, višestruko sumnjičena za malverzacije koja je iz direktorske sela u fotelju Pajtićeve vlade u senci zbog čega je dobila nadimak “nada u senci”).
Na zasedanju se naročito isticao Pajtićev direktor početnik iz Uprave za razvlačenje kapitala. Kao što su Radoman Božović i Živorad Igić, devedesetih, uverljivo imitirali Slobu, tako je sada početnik Nebojša Neša Malenković skinuo Pajtića: za govornicom se klimao napred-nazad, rastavljao je dahćući reči na slogove – pljunuti Pajtić. Klimavi početnik, iako samo gost jedne Skupštine, omalovažavao je poslanike sa progresivnim apetitom i opravdao Pajtićeve simpatije.
Ni u drugim nastupima pijuna iz prve linije Pajtićeve odbrane nije bilo reči o elaboratima, računima, izveštajima, ugovorima, odlukama. Nije predočen nijedan dokument izuzeva zaključka Pajtićeve vlade da ne priznaje ništa. Demokrati su doživeli klimaks kada se na govornicu popeo vođa njihove poslaničke grupe, koji je češće u pritvoru nego u skupštini zato što je nešto petljao s nekim zemljištem i nekim zgradama u Novom Sadu, uz štetu od par miliona evra. Goropadni Borislav Novaković zgrozio se što opozicija u Skupštini raspravlja o korupciji, umesto da se zadovolji poslaničkim pitanjima i diskusijama o završnom računu, a objasnio je i ono što uporno priča istražnim organima – da je prava cena nečega – bez obzira na veličinu – uvek i jedino iznos koji dogovore onaj ko nešto traži i onaj ko nešto nudi. Kamion je avion!
Na zasedanju o korupciji u Kamenici istakli su se i poslanici opozicije koji su uzalud pokušavali da topovima rasteruju vrapce dok je šef bande gledao prenos na bezbednom rastojanju. Bez artikulisane taktike, opozicionari su propustili da povuku šah mat potez – da neodustajno zahtevaju da umesto pijuna u prvu skupštinsku klupu dođe Pajtić i odgovori na neka od sledećih pitanja:
Zašto je 2008, kada je postavio kamen temeljac za “Kamenicu 2”, kazao da će bolnica ukupno koštati 18,3 miliona evra, a sedam godina kasnije ispada da će koštati najmanje 33,3 miliona evra?
Zašto je obećao da će bolnica biti gotova do kraja 2009, a nije završena do danas?
Zašto je sekretarka za Pajtiévo zdravstvo obećala da će sve biti gotovo u aprilu 2014, ne pominjući nikakve probleme sa tenderima?
Ko će i kako kontrolisati troškarenje dodatnih najmanje 18,3 miliona evra u odnosu na početnu vrednost investicije?
Odgovore, naravno, vojvođanska javnost neće dobiti, jer bi oni opasno teretili upitanike.

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/118352-Autonomija-kupleraja.html