Ambasador Ukrajine u Ujedinjenim nacijama rekao je danas da će njegova zemlja uskoro zatražiti od članica UN da formalno proglase Rusiju sponzorom terorizma.
Jurij Sergejev rekao je novinarima da će Ukrajina podneti SB UN nacrt rezolucije, koja će ponoviti deklaraciju parlamenta usvojenu ove sedmice.
Sergejev je, takođe, upozorio da će doći do "velikog rata", ukoliko proruske snage zauzmu veću teritoriju ili izgrade koridor do Krima, koji je Rusija pripojila pre godinu dana.
http://www.pressonline.rs/svet/globus/349478/ukrajina-un-da-proglase-rusiju-sponzorom-terorizma.html
Ovo je najbolnija američka kazna za Rusiju
Cenu nafte ne diktiraju samo ponuda i potražnja već i politika, a čim su cene
nafte počele ozbiljnije da padaju, pojavila se teorija po kojoj SAD time kažnjavaju Rusiju.
Krajem juna prošle godine cena nafte dostigla je maksimum od 122 dolara po barelu, dok je danas, sa cenom barela manjom od 50 dolara, na višegodišnjem minimumu. Sirova nafta je berzanska roba i ukoliko se ponuda povećava, a kupaca nema - cene su niže. Svetu preti globalna recesija, ljudi su sve siromašniji, manje troše, pa se manje i proizvodi, ipak, stručnjaci smatraju da potrošnja nafte, iako smanjena, nije toliko značajno opala da bi se stvorio haos na globalnom tržištu.
Zašto onda cena nafte konstantno pada?
- Berza je čudna stvar i reaguje na ponudu i potražnju, ali i na geopolitičke rizike. Zato možemo da pretpostavimo da najveći uticaj na cenu nafte imaju drugačiji politički odnosi u svetu, pre svega sukob SAD i Rusije - kaže Ljubinko Savić, stručnjak za energetiku Privredne komore Srbije.
Ruski budžet za ovu i sledeću godinu pravljen je prema procenama da će cena nafte biti 96 dolara po barelu. Kako je Rusija najveći proizvođač, niska cena nafte znači i manje prihode u ruskom budžetu, što kao posledicu ima i manje mogućnosti Rusije da utiče na događaje u Ukrajini. Stručnjaci se slažu da su niske cene nafte za Rusiju znatno bolnije nego sankcije Zapada.
|
OPEC Organizacija zemalja izvoznica nafte (eng. Organization of the Petroleum Exporting Countries - OPEC) jeste međunarodna organizacija koju čine Alžir, Angola, Ekvador, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela |
- Da bi eksploatacija nafte iz škriljaca imala smisla, barel nafte mora da košta bar 80 dolara. Ukoliko cena pada, američki pokušaj da smanji energetsku nezavisnost od Saudijske Arabije i Rusije postaje finansijski neisplativ - objašnjavaju ekonomisti.
Ovoliki pad cene energenata najviše ide na ruku Kini, koja je najveći svetski proizvođač roba široke potrošnje i kojoj na ovaj način opada cena proizvodnje. Upravo je zbog toga pad cena na naftnom tržištu obradovao i Južnu Koreju, Singapur i Južnu Afriku.
- U svakom slučaju, najviše trpe proizvođači, dok najbolje prolaze zemlje koje nemaju sopstvenu proizvodnju, nego zavise od uvoza. Pad cena nafte najteže je pogodio Rusiju, Venecuelu i bliskoistočne zemlje, jer njihovi budžeti umnogome zavise od nafte, a simptomatično je da su baš te zemlje najveći trn u oku SAD - kaže Savić.
Dramatičan pad cena nafte ozbiljno je pogodio jednu od najvećih izvoznica crnog zlata - Venecuelu, čija privreda zavisi od naftnih prihoda koji donose 96 odsto njenog deviznog priliva. Takođe, budžetu Venecuele potrebna je skoro četiri puta veća cena barela od trenutne.
Direktori OPEC-a (Organizacija zemalja izvoznica nafte) odbili su da smanje proizvodnju u cilju podrške rastu cene sirove nafte, pa se očekuje da će niska cena da se zadrži bar još neko vreme.
- Teško je predviđati, ali pretpostavlja se da će cena nafte početi polako da raste, ali mnogo sporijim tempom nego što je padala - kaže Savić.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/531066/Ovo-je-najbolnija-americka-kazna-za-Rusiju
Ni Donjeck jeo, ni Luganjsk mirisao
Ala su bandoglavi ovi Crnogorci, čudo jedno. Hoće u NATO, pa to ti je! Našla onolicka Crna Gora da provocira ovoliku Rusiju. Ne pomažu ni molbe ni pretnje; ni šargarepa ni motka; ni loza ni votka. Zaguljen neki narod, ničeg se ne plaši. Čak ni Putina. U takvim, naizgled bezizlaznim situacijama, kad ne ide ni silom, a još manje milom, jedina preostala nada zove se – Ratko Paić. Ako ni posle Paićevog hipnotički zavodljivog uratka na Glasu Rusije Crnogorci ne odustanu od svoje sulude ideje, slobodno računajte da je stvar definitvno propala
Ne bismo li nekako pomogli da se izbegne taj pogubni scenario, odlučili smo da Paićevom poduhvatu i sami pružimo skromni doprinos u okviru naših proverenih ozabaviteljskih mogućnosti.
BAŠ SAM ISPAO DUHOVIT S OVIM NOBELOM ZA MIR, PA ZAŠTO SE ONDA NIKO NE SMEJE, ČUDI SE IZNENAĐENI & UVREĐENI PAIĆ: U kontekstu polemike oko toga da li je Rusija zaista ponudila Crnoj Gori nekoliko milijardi dolara za uslužno korišćenje morskih luka na Jadranu, crnogorski ministar inostranih poslova Igor Lukšić je između ostalog izjavio da Crna Gora "članstvo u NATO ne posmatra kao konfrontaciju sa bilo kim", što znači da je sledeća Nobelova nagrada za mir verovatno već na putu za Podgoricu, ako se pokaže da postoji "beskonfliktno članstvo" u "beskonfliktnom NATO paktu", ali činjenice govore da to baš i nije moguće.
Šteta što se pored tolikih Nobelovih nagrada za sve i svašta nisu dosetili da izmisle i jednu za glupost. Kladimo se da bi Paić bio među najozbiljnijim kandidatima, mada bi, istini za volju, imao izuzetno jaku konkurenciju prilikom tog napetog natjecanja. Svejedno, verujemo da bi pre ili kasnije morao osvojiti to više nego zasluženo priznanje. Ne ide da ovoliki trud ostane nenagrađen.
NATO ŠTO SEJE STRAH CELIM SVETOM RUSKU BI MEČKU DA PLAŠI REŠETOM: O tome svedoče brojni postupci i najnovije izjave relevantnih zapadnih zvaničnika, od kojih bi u prvom redu trebalo izdvojiti poziv Viktorije Nuland iz samog vrha američkog Stejt departmenta, u kome je ona pre nekoliko dana saopštila da je cilj NATO saveza da plašenjem zaustavi protivnike, pri čemu je u toj ulozi očigledno videla Rusiju, te dodala da u slučaju da im ne uspe ni zaplašivanje ruskog medveda, NATO mora biti po njenim rečima spreman.
Naivna Viktorija misli da je ruski medved k’o ostali medvedi pa, računa, najbolje da ga uhvati na prepad dok se još nije razbudio iz zimskog sna. Da je više čitala Paićeve uratke umesto CIA-inih ionako nepouzdanih analiza, znala bi da ruska zverka nikad ne spava. Tko Putinu mečku čačka, posle mu bude igračka-plačka.
Kako to urnebesno zvuči kad Paić nešto nedvosmileno zaključi. Doduše, pošto mu logika nije baš jača strana, mora dobrano da se pomuči dok skonta. Ali zato kad napokon skonta, eto ga na prvoj liniji fronta.
ZA RAZLIKU OD PRORAČUNATIH NATO BANDITA, RUSI RATUJU ČISTO REKREATIVNO: Osim toga, i nedavna ocena ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova takođe na najdirektniji način dovodi u pitanje logičku osnovanost izjave da "Crna Gora ne posmatra članstvo u NATO kao konfrontaciju sa bilo kim". Naime, Lavrov je bukvalno ustvrdio nešto sasvim drugačije, odnosno baš da je "NATO izabrao put konfrontacije sa Rusijom i pokazao da na Zapadu i dalje preovladava mentalitet Hladnog rata". A to nas ponovo upućuje na isti zaključak da se članstvo u tom vojnom savezu teško može posmatrati kao učešće u rekreativnoj gimnastici, gde se razvija duh i telo, a protivnici i sukobi ne postoje.
U zdravom telu zdrav duh, pomisli Paić dok je, krišom vireći kroz prozorče teretane, satima voajerisao blenući u Putinov izvajani torzo. A onda mu najednom sinu: ala su glupi ovi natovci! Naši momci su onomad u stvari krenuli u rekreativni lov na divlje patke i tom prilikom nehotice malko zalutali u Ukrajinu, a oni jedva dočekali da nas proglase agresorima. Idioti! Ne razlikuju agresiju od najobičnije rekreacije.
DA GA NE BI SLUČAJNO LOCIRALE NEPRIJATELJSKE TRUPE, PAIĆ SE PUTINU UVLAČI U SVE MOGUĆE RUPE: I naposletku, valjalo bi se osvrnuti i na poziv čitavom Zapadu kog je uputio vremešni, ali još uvek vrlo uticajni Zbignjev Bžežinski, siva eminencija američke spoljne politike, u kome je skrenuo pažnju da NATO pakt treba da se mobiliše zbog pretnje koju je on navodno prepoznao u Rusiji i njenim lideru, pri čemu je dodao da Zapad mora nešto da učini, a potom je izneo i sasvim precizan predlog koji je doslovno glasio: "Predlažem da se unapred pozicioniraju trupe".
Čim taj Bžežinski umeša prste, znaj da je đavo odneo šalu. Em siva eminencija, em Poljak! Malo nam je pravio smicalice u Hladnom ratu, nego i ovako penzionisan mora da rovari.
Sram neka vas bude, Crnogorci! Prodajete ste se Amerikancima za šačicu dolara. Gde vam je pravoslavna solidarnost? Gde je osećaj neraskidivog slovenskog bratstva? Gde je hvala ruskim tajkunima što vam pokupovaše silnu zemlju? Tko će sad da vam dolazi na to vaše jebeno primorje kad nam ga ovako mučki zavukoste do balčaka?
Molićete vi rusku ratnu mornaricu da vam pritekne u pomoć kad vas vaši vajni prijatelji sa Zapada iskoriste i bace u smeće, ali vaš pokajnički vapaj tada nitko čuti neće. Svi će vam se smejati slatko, a najviše Paić Ratko.
http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-licnosti/115940-Donjeck-jeo-Luganjsk-mirisao.html
Moskva predviđa pad BDP-a za tri odsto 2015.
Inflacija, podstaknuta kolapsom rublje i sankcijama, trebalo bi da iznosi 12 odsto u 2015 godini
Ruska vlada predviđa pad bruto društvenog proizvoda (BDP) za tri odsto i inflaciju od 12 odsto 2015. godine, što je posledica pada cene nafte i zapadnih sankcija Rusiji zbog ukrajinske krize, saopštilo je rusko Ministarstvo finansija.
Odliv kapitala, koji je 2014. godine dostigao rekordni broj od 150 milijardi dolara, ove godine bi trebalo da bude oko 115 milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Aleksej Uljukajev.
Nova privredna predviđanja zasnovana su na ceni od 50 dolara po barelu nafte i trebalo bi da se upotrebe za ažuriranje nove verzije budžeta kao i nedavni pad rublje.
Inflacija, podstaknuta kolapsom rublje i sankcijama, trebalo bi da iznosi 12 odsto 2015. Inflacija za januar iznosi 13,1 odsto zbog rasta potrošačkih cena.
Odliv kapitala, koji je 2014. godine dostigao rekordni broj od 150 milijardi dolara, ove godine bi trebalo da bude oko 115 milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Aleksej Uljukajev.
Nova privredna predviđanja zasnovana su na ceni od 50 dolara po barelu nafte i trebalo bi da se upotrebe za ažuriranje nove verzije budžeta kao i nedavni pad rublje.
Inflacija, podstaknuta kolapsom rublje i sankcijama, trebalo bi da iznosi 12 odsto 2015. Inflacija za januar iznosi 13,1 odsto zbog rasta potrošačkih cena.
http://akter.co.rs/26-ekonomija/117224-moskva-predvi-a-pad-bdp-a-za-tri-odsto-2015.html
Časni uzmak
Detalji koje je u produžetku saopštio Putinov press-sekretar, izgledali su kao da se njima potvrđuju baš te, najcrnje slutnje. Ispostavilo se da je prošle nedelje, u noći između četvrtka i petka, predsednik Ruske Federacije poslao pismo predsedniku Ukrajine, i u njemu izložio svoj mirovni plan. Istina, sadržinom tog plana nije ponuđeno ništa novo, ali zamisao je bila više nego jasna. Kao i do sada, reč je o tome da ukrajinska armija nema pravo da oslobađa svoje teritorije. Putin je predložio svoj mirovni plan, a Porošenko ga je odbio. I Moskva je sada krajnje zabrinuta.
Šta to znači? Da li se to predsednik Ruske Federacije, poštujući našu slavnu tradiciju i oslanjajući se na lično iskustvo, sprema da uvede vojsku na teritoriju jugoistočne Ukrajine? Da li namerava da zauzme Mariupolj? Da osvoji Harkov? Da „u roku od dva dana“ okupira Kijev?
Situacija je takva, a takav je i ruski glavnokomandujući, da se bilo kakav jezivi scenario, pa i onaj najjeziviji, lako može zamisliti, čime svaka fabula koja bi najavljivala završetak rata postaje praktično neostvariva. Danas mir u Ukrajini liči na nedostižan san.
Koliko se da razumeti, glavni političari u svim važnijim svetskim prestonicama, od Kijeva do Berlina i Vašingtona, već mesecima solidarno pokušavaju da reše jedan nimalo prost zadatak: kako pomoći Vladimiru Vladimiroviču da „sačuva obraz“. Kako obezbediti dostojanstveno (šta god to značilo) povlačenje nezvanično angažovane ruske vojske i pripadnika dobrovoljačkih i lokalnih „ustaničkih“ bandi sa teritorije Donbasa i odmah zatim započeti proces ukidanja sankcija, tako pogubnih za rusku ekonomiju.
Polazi se od pretpostavke da je Rusija već platila ogromnu cenu za grubu povredu međunarodnih zakona, da je Moskva shvatila da je dalje plaćanje ovih računa može isuviše skupo koštati i da će se to zaista katastrofalno odraziti na njen državni budžet. Dopušta se i pretpostavka da je Vladimir Vladimirovič svoju osvetoljubivost prema Ukrajini već zadovoljio. Postoji i verzija da sa Krima i iz drevnog, Putinu svetog Kersuna, on (jadan) neće imati snage da ode i da mu taj postupak narod nikada neće oprostiti. A iz Donbasa, kojeg stari letopisi nigde ne pominju, molim lepo. Navodno, mogu mu predložiti da odatle ode i da sa sobom pokupi sve svoje Motorole.[1] Prostije rečeno, ako se podsetimo klasičnog primera iz ne tako daleke prošlosti, Putinu ispod žita obećavaju Austriju, a mole ga da se okane Sudeta.
To je verovatno maksimalna cena koju je Zapad (prećutno i Kijev) spreman da plati. Za bilo kog normalnog političara, ova cena bi bila sasvim prihvatljiva. Uz jednu ogradu: ako je reč „normalan“ ovde uopšte umesna. Setimo se samo koliko je krvi već proliveno i koliko će se još proliti ako se okupacija Donbasa i građanski rat produže na neodređeni rok.
Međutim, Putin ovu ponudu ne prihvata i u tome je koren svih nedaća. Neko će se zapitati, zašto? I sama pomisao da se s njim ponašaju kao da je on nekakav Milošević, Sadam ili Gadafi i da ga usput još i kažnjavaju sankcijama, za njega je apsolutno nepodnošljiva. S druge strane, ako povuče svoje dobrovoljačke i ostale trupe, Putin se istovremeno s pravom plaši da će tada kremaljska laž o spontanom narodno-oslobodilačkom pokretu u Donbasu postati isuviše providna. Mada se on sam, kao što znamo, laži baš mnogo i ne stidi. Osim toga, on se verovatno pobojava i svojih najradikalnijih zemljaka koji će ga u tom slučaju sigurno proglasiti izdajnikom. Zatim, nije isključeno da će mu Zapad nakon nekog vremena ipak spomenuti i Krim. I što je glavno, Putin je po svom karakteru čovek koji patološki nije sklon kompromisima. On kompromise tretira kao slabost.
Obrni okreni, čuvati njegov obraz je krajnje jalov posao.
Zato se rat produžava, a svako zaoštravanje konflikta preti da se pretvori u sveopšti vojni sukob. I zato se u stvari, iza naizgled pacifističkih reči Peskova, jasno nazire pretnja. Rasrđen sankcijama, Putin se najverovatnije koleba između odluke da izvrši vojnu intervenciju i tako definitivno zamrzne Rusiju i raskine sve odnose sa Zapadom ili da polako, mic po mic uguši Ukrajinu čija se ekonomija ruši pod bremenom vojnih rashoda. Po svoj prilici je već izračunao da će se ukrajinska ratom opterećena ekonomija brže srušiti od ruske, koja brekće i šlajfuje pod teretom sankcija. Hronika njegove neodlučnosti u izboru jednog od ova dva rešenje, može se pratiti čitanjem redovnih izveštaja za medije i izjavama zvaničnih lica. Evo juče je bio jedan takav dan. Peskov je izrazio krajnju zabrinutost.
Međutim to još uvek ne znači da će Putin već sutra poslati vojsku na Ukrajinu i time ogorčiti svog naivnog partnera i kolegu Olanda, kome je još koliko juče obećao da ruska armija neće presecati granicu susedne zemlje. Ali to takođe ne znači da za intervenciju ne može biti izabran neki drugi dan, dan kada tankoćutni Vladimir Vladimirovič ponovo oseti tu svoju krajnju zabrinutost ili prosto reši da je došlo vreme da se zauzme za Motorolu. Kao onomad, prošle zime, kada je odlučio da je došlo vreme da se Rusiji pripoji Krim. Šta se događa u glavi nacionalnog lidera i za najpronicljivije eksperte je nedostižna tajna. Jer veza s realnošću je isto što i novac, ili recimo – savest. Nje ili ima, ili nema. A kada je ta veza zauvek prekinuta, osećaj krajnje zabrinutosti se može pojavljivati i dva puta dnevno. U strogoj zavisnosti od ovih ciklusa, ceo svet će i dalje periodično visiti o koncu sveopšteg rata.
Ilja Miljštejn, Grani.ru, 19.01.2015.
http://pescanik.net/casni-uzmak/
Нема коментара:
Постави коментар