Rusija će platiti ako nastavi ovako

Ako Rusija nastavi agresivno delovanje u Ukrajini, uključujući slanje vojnika, oružja i finansiranje podrške
separatistima, cena koju će Rusija platiti će porasti, rekao Obama Putinu, tvdi Bela kuća...

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama razgovarao je danas sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o eskalaciji sukoba u istiočnom delu Ukrajine.

Oni su razgovarali i o "podršci koju Rusija tamo pruža separatistima", saopštila je Bela kuća.
Tokom telefonskog razgora, Obama je ponovio podršku SAD ukrajinskom "suverenitetu i teritorijalnom integritetu", izjavio je zvaničnik iz Saveta za nacionalnu bezbednost, preneo je AFP.



Obama je istakao da broj žrtava u sukobima u Ukrajini raste i naglasio da je važno da predsednik Putin iskoristi priliku da se u razgovorima u kojima učetsvuju Rusija, Francuska, Nemačka i Ukrajina postigne mirno rešenje, preneo je Rojters.

Predsednik SAD je rekao i da će, ukoliko Rusija nastavi agresivno delovanje u Ukrajini, uključujući slanje vojnika, oružja i finansiranje podrške separatistima, cena koju će Rusija platiti porasti, navedeno je u saoštenju Bele kuće.

Bela kuća je ranije danas saopštila da je ukrajinski predsednik Petro Porošenko informisao Obamu o novoj rundi mirovnih razgovora usmerenih na obezbeđivanje prekida vatre na istoku Ukrajine.

Obama i Porošenko razgovarali su telefonom u trenutku kada Obama razmatra slanje ubojite vojne pomoći ukrajinskoj vojsci, preneo je AP.

Bela kuća nije navela da li je u razgovoru bilo reč o slanju vojne pomoći Ukrajini.

http://mondo.rs/a769224/Info/Svet/Obama-Putinu-Rusija-ce-platiti-ako-nastavi-agresiju-na-Ukrajinu.html

Teroristi, Grčka i Rusija drmaju temelj Evrope 

U sukobima na istoku Ukrajine za 24 sata je poginulo 16 ljudi. Oko 1.500 ruskih vojnika sa 300 komada vojne opreme prešlo je ukrajinsku granicu tokom vikenda.

Stabilnost Starog kontinenta ugrožavaju sukobi Rusije i Ukrajine, neizvesna budućnost Grčke i opasnost od
terorističkih napada.

“Kontinent u krizi“, tako je Evropu definisao ugledni politički analitičar Brus Stouks iz istraživačkog centra „Pju“ u Vašingtonu. On je podvukao tri goruća problema zbog kojih bi EU mogla da „popuca po šavovima“, kako tvrde Amerikanci.

- Borbe u Donjecku i Lugansku ne prestaju. Sankcije očigledno nisu uspele da spreče rusku podršku pobunjenicima. Angeli Merkel je dosta Putina, ali se istovremeno protivi slanju oružja vlastima u Kijevu - kaže Stouks.

Prekretnica u razvoju situacije u Ukrajini mogla bi da nastupi u sredu, kada će se Merkelova u Minsku sastati sa predsednicima Rusije, Ukrajine i Francuske.
Vašington od nemačke kancelarke očekuje da vodi glavnu reč i u pregovorima sa Grčkom, koja zbog dugova predstavlja najslabiju kariku EU.

- Izlazak Grčke iz Evropske unije sada bi napravio manju štetu nego pre nekoliko godina, ali pitanje je šta bi se u tom slučaju dogodilo sa evrom - kaže analitičar.
Treći izvor nestabilnosti u Evropi predstavlja pretnja od novih terorističkih napada. Velika Britanija, Nemačka i druge zemlje strahuju da će se na njihovom tlu ponoviti francuski scenario.

- Osnovna greška je u tome što evropski lideri troše energiju na pregovore, umesto na konkretne postupke. Ako Evropa ne ojača, neće moći da bude ravnopravan partner SAD - zaključuje Stouks.

Sankcije ostaju

Barak Obama i Angela Merkel složili su se da sankcije protiv Rusije treba da ostanu na snazi, uz mogućnost
da budu pojačane. Obama je, na zajedničkoj konferenciji za novinare s Merkelovom u Vašingtonu, rekao da je „ruska agresija samo ojačala međunarodno jedinstvo“. Američki predsednik i nemačka kancelarka dogovorili su i nastavak jačanja prisustva NATO u istočnoj Evropi.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/533460/Teroristi-Grcka---i-Rusija-drmaju-temelj---Evrope

Udariti po Rusima na sve načine

Amerika ne sme da okleva: Hitno udariti na Ruse na sve moguće načine

Stariji direktor za ljudska prava i demokratiju u Institutu "MekKejn" Dejvid Kramer zagovara uvođenje
sankcija vodećim ruskim funkcionerima i izbacivanje Moskve iz međunarodnog bankarskog sistema "SWIFT".


Kramer, bivši saradnik Stejt departmenta, smatra da SAD na "crnu listu" trebaju staviti  najviše ruske funkcionere - Vladimira Putina, Sergeja Lavrova i Sergeja Šojgua.
On je za "Vol strit žurnal"  naveo da treba isporučiti Ukrajini protivtenkovsko oružje, sredstva protivvazdušne odbrane i druge obrambene sisteme.

NATO, smatra on, treba mnogo aktivnije da prenosi  Ukrajini obaveštajne informacije.
Američki stručnjak apeluje na  NATO da nabavi i objavi informacije koje potvrđuju prisutnost ruskih snaga i vojnika u Ukrajini.

Deo mera, prema Krameru, odnosio bi se na "Gazprom" i direktora te firme  Alekseja Milera. Kramer inzistira na uvođenju restriktivnih mera bez obzira na EU  koja zavisi od ruskog gasa.
On ponovno traži isključivanje ruskih banaka iz međunarodnog sistema "Swift".

Kramer  navodi da treba prekinuti sve "neodgovorne" razgovore sa Moskvom i zaustaviti  spekulacije o bilo kakvom ukidanju ili ublažavanju sankcija.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/470205/Udariti-po-Rusima-na-sve-nacine

I Reno prekida proizvodnju u Rusiji

Francuski proizvođač automobila Renault objavio je danas da će na tri nedelje zatvoriti svoj glavni pogon u Rusiji, što su već učinile i druge firme koje
smanjuju proizvodnju zbog kolapsa ruskog tržišta.

Fabrika u Moskvi, kapaciteta većeg od 180.000 automobila godišnje, neće raditi od 16. februara do 6. marta, izjavila je jedna zvaničnica Renoa za AFP, potvrđujući izveštaj dnevnika Vedomosti.

"Uzrok je očigledan pad privrede i tržišta", dodala je ona.

Prodaja na ruskom tržištu koje je poslednjih godina bilo drugo po veličini u Evropi, posle nemačkog, opala je za više od 10 odsto prošle godine zbog ekonomskih teškoća i kolapsa rublje, a 2015. godina izgleda da će biti još gora.

Američki proizvođač automobila "Dženeral Motors", kako je nedavno preneo list "Komersant", najavio je prekid proizvodnje u Sankt Peterburgu od 23. marta do 15. maja, a Volvo u Kalugi od 11. februara i to bez datuma ponovnog početka rada, a uz otpuštanje 150 zaposlenih.

Naredni meseci će biti teže jer je prodaja naglo skočila decembra, kada su Rusi, dok je rublji naglo opadala vrednost, žurno kupovali trajnu robu pre poskupljenja koja su potom stigla.

Prodaja automobila je januara opala za 24,4 odsto u odnosu na januar prošle godine.

U izveštaju objavljenom u ponedeljak, udruženje poprizvođača vozila je procenilo da će prodaja ove godine opasti za 35 odsto i da zato neki proizvođači mogu sasvim napustiti Rusiju.


http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150211/500/500.html?id=26841958

Ruski ''Suhoj'' se srušio kod Volgograda

Ruski borbeni avioni Suhoj (Su-24) srušio se danas kod Volgograda, prenose mediji

Kako navode ''RIA Novosti'', u trenutku pada u avionu su bila dva pilota, čija sudbina, za sada, nije poznata.

''Avion se srušio kod vojne baze 'Marinovka' u blizini Volgograda'', izjavio je neimenovani izvor za ''RIA Novosti''.

Ruski mediji navode da je potraga za avionom u toku.

Su-24 je borbeni avion sa dva motora, koji je razvijen još u vreme Sovjetskog saveza. Modifikovana verzija Su-24M ušla je 1983. godine u sastav vojnog vazduhoplovstva, a Vojska Rusije odlučila je 2010. da ga zameni sa savremenijim modelom Su-34.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:533412-Ruski-Suhoj-se-srusio-kod-Volgograda

Ruski kandidat za Oskara u domovini bez psovki

Moskva - Film „Levijatan“ Andreja Zvjaginjceva, počeo je napokon da se prikazuje u bioskopima u Rusiji, posle višemesečne burne polemike, ali u cenzurisanoj verziji, bez psovki. „Levijatan“ je ruski kandidat za Oskara za najbolji strani film, a dobio je Zlatni globus u istoj kategoriji, kao i nagradu za scenario u Kanu i još niz nagrada na međunarodnim festivalima.

Film je prvobitno trebalo da se nađe u bioskopima još na jesen, ali je zbog problema sa distribucijom, ipak morao da sačeka pola godine. „Levijatan“ je izazvao brojne komentare među gledaocima u Rusiji, ali i među političarima. Ostvarenje koje govori o zloupotrebi vlasti u sadašnjoj Rusiji, kritikovala je njena vlada uz ocenu da u filmu „nema patriotizma“ i da je cilj reditelja da „ocrni državu“. Ruski ministar kulture Vladimir Medinski pozdravio je nedavno osvajanje Zlatnog globusa i nominaciju za Oskara, ali je ocenio i da je „Levijatan“ antiruski film i da Zvjaginjcev više brine o slavi, crvenom tepihu i nagradama nego o svojim likovima. Ministar je rekao i da je to univerzalna priča koja bi mogla da se desi bilo gde u svetu, pa i u Rusiji, jer svuda ima zlonamernih političara.

Ocenio je i da je Zvjaginjcev postigao veliki uspeh na Zapadu tim filmom između ostalog i zato što je ocrnjena Rusija.Medinski je rekao i da takvi filmovi ne bi trebalo da budu finansirani novcem poreskih obveznika u Rusiji. Pojedini političari su i tražili da budu vraćene pare koje su uložene u „Levijatan“ iz budžeta, a film je oštro kritikovala i Ruska pravoslavna crkva, ocenivši da je antihrišćanski i da eksploatiše lažne stereotipe o Rusiji. S druge strane portparol Vladimira Putina Dimitri Peskov izjavio je da je predsednik zadovoljan što je „Levijatan“ izazvao tako oštre reakcije u društvu.

Poslednji ruski dobitnik Oskara bio je film „Varljivo sunce“ Nikite Mihalkova iz 1995. godine.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/ruski_kandidat_za_oskara_u_domovini_bez_psovki.11.html?news_id=297174

Amerika deli Zapad, Rusija Evropu

Evropska unija očekuje susret „četvorke“ na vrhu u Minsku. Ukoliko se tamo ne postigne kompromisno
rešenje za ukrajinski konflikt, nazire se gubitak do sada najveće snage Zapada – njegovog jedinstva, smatra Bernd Rigert.

Evropska unija ima sve većih teškoća u pokušaju da očuva jedinstva u sopstvenim redovima kada je reč o ukrajinskoj krizi. Sve su veće razlike u mišljenjima ministara spoljnih poslova zemalja-članica i kada se radi o sankcijama protiv Rusija, ali i oko moguće isporuke oružja Ukrajini. Čitav niz uglavnom istočnoevropskih zemalja-članica spreman je da sledi put SAD koji se sve jasnije nazire: oni mogu sebe da zamisle kao isporučioce modernog oružja ukrajinskoj vojsci kako bi ona mogla da se brani od napada pobunjenika i plaćenika koje oprema Rusija. Ali još uvek je većina članica EU protiv isporuke oružja i sledi nemačku parolu po kojoj bi dodatno oružje samo pogoršalo rat.

Jedna od malobrojnih snaga koje Zapad još može da suprotstavi imperijalnom delovanju predsednika Putina jeste jedinstvo u ukrajinskoj politici. Ali SAD su na putu da to jedinstvo ugroze ukoliko uspeju da uvere makar jedan deo Evropljana da podrže isporuku oružja i povedu odlučniju politiku protiv Moskve.

Eskalacija nasilja

Ukoliko u sredu propadne susret na vrhu u Minsku, i ukoliko SAD onda odluči da isporuči naoružanje Kijevu, Moskva bi sa zadovoljstvom mogla da zaključi da se zapadni diplomatski front urušava. Osim toga, Kremlj bi onda imao savršen izgovor da se i zvanično umeša u rat na istoku Ukrajine i još izdašnije naoruža pobunjenike. Dalja eskalacija onda verovatno ne bi mogla da se spreči i krenulo bi se u smeru rata Istoka i Zapada, koji bi se odigravao preko leđa Ukrajine.

Onaj ko isporuči oružje mora da bude svestan da će s njim najčešće morati i da pošalje i savetnike i servisno osoblje, ukoliko želi da to oružje na terenu bude efikasno. U konačnici bi to moglo da znači da bi na istoku Ukrajine mogle da se suoče pešadije sa Zapada i Istoka. To niko ozbiljan u Evropi ne može da želi, a u suštini ni u SAD.

Ne postoji nešto što se zove „defenzivno oružje“. Na isporuku oružja iz članica NATO, Rusija bi u svakom slučaju odgovorila dodatnim naoružavanjem. I šta onda? Ne, Evropska unija bi trebalo da nastavi da se protivi svakoj daljoj eskalaciji. Možda istok Ukrajine ne može da se očuva u državnoj zajednici sa Ukrajinom u današnjem obliku, već možda samo u formi labave federacije. To bi mogao da bude ishod sastanka na vrhu u Minsku. Ruski predsednik bi tako postigao (polovičnu) pobedu. To bi zabolelo, ali šta bi bila alternativa? Nove borbe? Još više mrtvih? Opasnost od razvijenog rata Rusije i Zapada?

Sprečiti oružjem podelu Evrope?

Bernd Rigert, DW

Rusija je s namerom uništila dosadašnji poredak u Evropi. Evropska unija i SAD takođe, moraju da uvide
da je odbrana od toga nedovoljna sem ukoliko se ne preuzmu nekontrolisani rizici. Spoljne granice NATO ostaju crvena linija. Rusija ne sme da je prekorači. (Istočna) Ukrajina, Gruzija, Moldavija, Belorusija ponovno su pale u zonu uticaja Moskve. Zapad ne može i ne bi trebalo da ih brani oružjem već najviše rečima. Novi raskol u Evropi neposredno predstoji.

http://www.dw.de/amerika-deli-zapad-rusija-evropu/a-18247109

Merkel i Oland se stide

Ako Amerika ne počne da šalje oružje vlastima Ukrajine, to će biti sramna stranica u njenoj istoriji, izjavio je
u intervjuu američkom televizijskom kanalu "Foks njuz“ senator Džon Mekejn, komentarišući rezultate jučerašnjeg susreta predsednika SAD Baraka Obame i nemačke kancelarke Angele Merkel u Vašingtonu

To što su Merkel i predsednik Francuske Fransoa Oland protiv isporuke oružja Kijevu mene ne čudi, ali bi oni zbog toga trebalo da se stide, rekao je Mekejn, prenosi agencija Sputnjik.

On je dodao da SAD nemaju moralno pravo da otkažu pomoć Ukrajini, koja se, sudeći po njegovoj izjavi, nalazi pod pritiskom Rusije. 

http://akter.co.rs/25-politika/118263-merkel-i-oland-se-stide.html 

                                 Dobro nam je i bez Rusa

Prag -- Zbog sankcija Evropske unije i pada rublje u Češkoj je sve manje turista iz Rusije, ali crni scenario čeških hotelijera i ugostitelja nije se ostvario.

Naime, turista prošle godine i bez Rusa bilo za 1,5 odsto više nego 2013. godine.
Tokom 2014. godine Ccešku je posetilo 695.338 ruskih turista što je za 13,4 odsto manje nego prethodne, a pad je bio osetan posebno u poslednjem kvartalu kada je turista iz Rusije u Češkoj bilo manje za 26,3 odsto nego u istom kvartalu 2013. godine, objavio je Češki zavod za statistiku.

Sezonu su češkom turizmu spasli su Nemci kojih je bilo za 5,1 odsto više nego prethodne godine, Slovaci kojih je bilo za 9,7 odsto više i Poljaci kojih je došlo 6,4 odsto više nego prehodne godine.

Popularnost Češke, pre svega Praga, rasla je i kod turista iz Azije i Češku je tako prošle godine posetilo za 21,9 odsto više turista iz Južne Koreje i 21,6 odsto više Kineza.

Najposećeniji je u Cceškoj i prošle godine ostao glavni grad Prag koji je posetilo 6,12 miliona turista.

Izostanak ruskih turista oseća se ipak u padu broja noćenja kojih je bilo za 0,4 odsto manje iako je stranih turista bilo za 1,5 odstoviše, pošto prosečni Rus u Cceškoj provodi više dana nego turisti iz Azije koji uklapaju više evropskih destinacija u jednom aranžmanu. Ruski turisti u proseku u Cceškoj troše više nego gosti iz susednih zemalja.

Po poslednjim podacima o potrošnji stranih turista, gosti su u Češkoj potrošili 2013. godine 6,6 milijardi evra.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=02&dd=10&nav_id=956811