Kada Vladimir Putin bude došao u Budimpeštu, neki Mađari će se verovatno setiti stare mađarske narodne pesme: Lep je samo onaj, koji ima plave oči. Čovek sa hladno-plavim očima pokušaće da uveri domaćine da je upravo on taj junak iz pesme sa lepim očima i dobrim namerama. Doduše, mađarskog premijera Viktora Orbana više ne mora ni da ubeđuje, jer domaćin je javnosti u više navrata stavio do znanja da je Putin njegov politički uzor.
Ipak, predsednik mađarske vlade mora biti obazriv. Javna je tajna da ruski lider namerava da pregovara o novim pristupačnijim cenama gasa kako bi obezbedio podršku za svoju politiku na istoku Ukrajine. Istovremeno, Orban se protivi sankcijama Evropske unije protiv Rusije, ali u tom svom okretanju leđa Briselu ne bi smeo da preteruje. Upravo ga je na to, tokom svoje iznenadne posete Budimpešti, upozorila nemačka kancelarka. Angela Merkel mu je jasno poručila da bi trebalo da brani liberalne vrednosti starog kontinenta i da politiku Evropske unije ne dovodi u pitanje.
Tačka sporenja: odnos prema Rusiji
Verbalni spor između Merkelove i Orbana, dve nedelje uoči posete Vladimira Putina Budimpešti, bio je
 |
| Viktor Orban i nemačka kancelarka Angela Merkel |
Već duže vreme, dobri odnosi Viktora Orbana sa Vladimirom Putinom, predstavljaju trn u oku Evropskoj uniji. Izraz „putinizacija Orbana“ u poslednje vreme se u Briselu sve češće može čuti i to zahvaljujući Orbanovom njegovom drugačijem viđenju „liberalne demokratije“ i pro-ruskom političkom kursu. Ali, da li se zbog toga Orban može nazvati „drugim Putinom“?
Orbanova posvećenost Zapadu
Politikolog Kaj-Olaf Lang iz nemačke Fondacije za nauku i politiku, nije opisom zadovoljan. „Naravno da se za Orbana može reći da ima jaku želju za jačanjem moći, kao i Putin“, kaže Lang za DW. „Uostalom, njegova politika od dolaska na vlast 2010. godine potvrđuje nastojanja da se učvrsti moć i suzbiju nezavisne i kritičke snaga. Orban je, pored ostalog, u pitanje doveo i dominantne vrednosti Zapada. Ali za razliku od Vladimira Putina, Orban prihvata 'ideju demokratskih promena'.“
Jasne razliku između ruskog predsednika i mađarskog premijera vidi i sociolog Pal Tamal: „Ono što ih povezuje, jeste averzija prema zapadnom liberalizmu“ koji je Evropom zavladao nakon pada Gvozdene zavese. Međutim, i pored toga, za razliku od Putina, Orban je okrenut Zapadu.“
Nemački politikolog Kaj-Olaf Lang tvrdi da mađarski premijer, „otvaranjem ka Istoku“ i razgovorima sa autoritativnim režimima, pokušava da izvuče privrednu korist i da ojača svoju političku poziciju. Mađarsku želi da ostane na Zapadu, ali pokušava da „pronađe svoj put u EU i NATO“.
Zavisnost od ruskih energenata
Rusija je Mađarskoj važan, ali i ne i presudan ekonomski partner. Samo tri odsto izvezenih mađarskih proizvoda završava u Rusiji. Ipak, Moska je najvažniji isporučilac gasa i nafte. Dakle, energetska zavisnost Budimpešte postoji. Rusija će, kao i slučaju drugih centralno-evropskih i južno-evropskih zemalja, sa Mađarskom pokušati da uspostavi „nove ekonomske mostove“, smatra Kaj-Olaf Lang. Do jače saradnje moglo bi da dođe upravo na energetskom planu.
Pored projekta izgradnje nuklearne elektrane u Paksu, finansiranog ruskim kreditima, razgovaraće se i o projektima skladištenja gasa u Mađarskoj, ali i o ceni energenata iz Rusije, s obzirom da ugovor sa Gaspromom ističe polovinom godine.
Mađarski sociolog Tamas podseća da je njegova zemlja članica Evropske unije i da neguje odličnu ekonomsku saradnju sa Nemačkom. Jer, na kraju krajeva, 25 odsto mađarskih proizvoda odlazi upravo u tu zemlju. Međutim, Orban će „iz pragmatičnih pobuda pokušati da nastavi sa igrom koju igra sa Rusijom, Kinom i drugim autoritativnim režimima na istoku“.
Obezbediti se na svim nivoima?
Politiku mađarskog premijera prema Moskvi, Kaj-Olaf Lang objašnjava i Orbanovim pokušajem da se osigura „rezervni partner“ u slučaju dodatne izolacije Budimpešte na Zapadu.
Da li će jačanje privrednih i političkih odnosa sa Rusijom, dodatno izolovati mađarskog premijera u Evropskoj uniji i dovesti do novih pritisaka iz Brisela ili ne – zavisiće od ishoda posete Vladimira Putina Budimpešti.
http://www.dw.de/putin-tra%C5%BEi-saveznike-u-evropi/a-18261949
Putin i Nemačka na udaru kritika
 |
| Filip Karber |
oružjem za održavanje prekida vatre
Od našeg specijalnog izveštača
Lođ – Bez sumnje najčešće pominjana reč koja je mogla da se čuje na ovogodišnjem forumu „Evropa–Ukrajina”, održanom u poljskom gradu Lođu, jeste – Putin. Ime ruskog predsednika stavljeno u izrazito negativan kontekst odzvanjalo je tokom debata o izazovima sa kojim se danas suočavaju Evropa i Ukrajina. Doduše, nemali broj govornika imao je štošta da zameri i Angeli Merkel, smatrajući da je pogrešila što se javno odrekla vojnog rešenja ukrajinskog sukoba.
Među najoštrijima u kritici Putina i Nemačke bio je poznati poljski disident u vreme komunizma, a sada glavni i odgovorni urednik varšavske „Gazete viborče” Adam Mičnik, koji je kritikovao Merkelovu i Olanda što su naterali ukrajinskog predsednika Porošenka da u Minsku potpiše uslove koje je, kako tvrdi, osmislio Putin.
„Ne može se Putin tretirati kao normalni evropski političar koji ispunjava data obećanja”, kaže Mičnik. „Slažem se da vojno rešenje ne može da spreči rat, ali smatram da Putina možemo da zaustavimo samo silom.”
Optužujući sve one u Poljskoj koji zagovaraju da se novac ne daje Ukrajini, već poljskim poljoprivrednicima da su „peta kolona”, Mičnik je poručio da su Rusi krivi za to što je Putin na vlasti. Prema njegovoj oceni, za to postoje dva rešenja: jedno je ono što se desilo libijskom vođi Muameru el Gadafiju, a drugo je ono što se dogodilo Viktoru Janukoviču, „premda Putin nema svoj Rostov na Donu da se tamo sakrije”.
Gevorg Mirzajan, komentator moskovskog nedeljnika „Ekspert”, međutim, poručuje Poljacima i Ukrajincima: „Ne možete kriviti Rusiju za sve.” Prema njegovoj oceni, Putin koristi to što su radikalni politički elementi ušli u Vrhovnu radu (ukrajinski parlament), ali je i to samo po sebi problem za samu Ukrajinu.
„Cilj Putina i Rusije je jasan, a to je ujedinjena federalizovana neutralna Ukrajina”, kaže Mirzajan i dodaje da misli na „postkrimovsku Ukrajinu”, to jest Ukrajinu posle prisajedinjenja Krima Rusiji.
„SAD ne žele da pomognu Ukrajini, već samo žele da okruže Rusiju sa svih strana i to je pravi cilj američkog angažovanja u Ukrajini”, kaže ovaj ruski novinar za „Politiku” i dodaje da, s druge strane, Rusija samo demonstrira da može da uradi isto što i SAD. „Znam da je mnogima to teško da shvate, ali delom su Ukrajinci u pravu kada se žale na Putinove poteze, a delom je i Putin u pravu jer u Ukrajini koristi kosovski presedan, koji su napravili Amerikanci.”
Benjamin Zeeb, direktor nemačke nevladine organizacije „Projekat za demokratsku uniju”, u razgovoru za „Politiku” ističe da ne veruje da trenutni kurs ruske politike ide u korist većinske ruske populacije. Na pitanje zašto se cela priča o Rusiji usredsređuje na Putina i da li to služi tome da se on lakše demonizuje, Zeeb ističe da se toliko govori o Putinu jer je jasno da on usmerava ovaj tip ruske spoljne politike.
„Nema smisla demonizovati Rusiju i reći da je to zla imperija koju moramo krvlju zaustaviti. Ta retorika nema smisla. Možda ima za Ukrajince koji sada brane svoju zemlju. Ali za ostatak Evrope je drugačija situacija”, kaže on i dodaje da ne smatra da Rusija predstavlja bezbednosnu pretnju za Nemačku ili Francusku ali predstavlja izazov.
Profesor Moskovskog ekonomskog instituta Igor Čubajs kaže za „Politiku” da se od Putina pravi mit, ali i da sam Putin od sebe pravi mit. On kaže da je cela situacija deo projekta „Ruski svet”, koji podrazumeva zaštitu ruske populacije koja živi izvan granica Rusije.
„Projekat ’Ruski svet’ je prerađen projekat Kominterne koja je želela da revolucija bude globalna. Rat u Ukrajini je ruski eksperiment koji treba i drugima da pokaže šta im se može desiti. Ako se plan o decentralizaciji Ukrajine ostvari, i Donjeck i Lugansk postanu autonomni, Kijev će praktično plaćati za ova dva regiona koja će Rusija koristiti”, kaže Čubajs. „Ruska propaganda kaže da Rusiji prete neprijatelji, a zapravo je glavni ruski neprijatelj vladajući sistem koji stvara neprijatelje.”
Predsednik američke Potomak fondacije Filip Karber oštricu svoje kritike ne usmerava toliko na Putina koliko na nemačku kancelarku Angelu Merkel i nemačku politiku. Prema njegovoj oceni, ogromna greška je napravljena prošle nedelje na pregovorima u Minsku.
„Nisam protiv toga da Merkelova i Oland odu i razgovaraju sa Putinom, ali nisu smeli da u sporazum ne uključe davanje Ukrajini sistema za održavanje prekida vatre. Ukoliko ovaj dogovor ne uspe, oni bi, iskreno rečeno, trebalo da umuknu. Merkelova je pričala previše. Imala je više od 40 telefonskih razgovora sa Putinom koji nisu doveli ni do čega. Zbog toga je vreme da umukne”, izričit je prvi čovek ove uticajne američke fondacije, koja ima uticaja na odluke u Vašingtonu.
Karber ističe da u Vašingtonu polako nestaje strpljenja za politiku Nemačke i da su na Kapitolu nemački političari izgubili kredibilitet skoro kao Putin.
„Uobičajeno ne volim da kritikujem političare, ali mislim da je politika Merkelove postala naporna. Kakav autoritet ona ima da kaže žrtvi da se ne brani. Kada ona kaže da ne može da pošalje oružje Ukrajini jer bi to samo povećalo nasilje, to je kao kada bi žrtvi silovanja rekli da se ne brani jer će doživeti još više nasilja”, kaže Karber i dodaje da on, kada zagovara snabdevanje Ukrajine oružjem, ne govori o tome da im se da oružje da marširaju sve do istočne granice, već da im se da oružje kako bi prestala da se proliva krv. „A posle ćemo videti. Napravimo pravi plebiscit pod kontrolom UN i OEBS-a i da vidimo šta će narod reći.”
Na opasku da je na Krimu već održan referendum, Karber kaže da to nije bio referendum već prevara. „Kada bi UN organizovale legitimni referendum u Donbasu, verujem da bi 20 odsto bilo za Rusiju, 10 odsto za Kijev, dok bi 70 odsto ljudi reklo da ih to ne zanima već da samo žele mir.”
----------------------------------------------------
Koje oružje isporučiti Kijevu
Predsednik američke Potomak fondacije Filip Karber ističe da ne zagovara slanje oružja Ukrajini već „sistema za održavanje prekida vatre”. „To su sistemi koji omogućavaju da u realnom vremenu vidite šta se događa na terenu, dakle komunikaciona oprema. To su sistemi koji sprečavaju drugu stranu da iskoristi primirje za napredovanje svojih snaga, što znači da je potrebno protivtenkovsko oružje. Potom, neophodno je održati stanje tako da druga strana ne može da koristi masovnu artiljeriju da napada pozicije pod prekidom vatre, što znači potrebni su protivartiljerijski radari. Dakle, ne zagovaram snabdevanje Kijeva oružjem već tehnologijom koja služi za održavanje prekida vatre”, kaže Karber i dodaje da ukoliko Zapad veruje u prekid vatre, onda bi trebalo da Ukrajincima da ove sisteme.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Putin-i-Nemacka-na-udaru-kritika.lt.html
Hamond: Ukoliko propadne obustava vatre, nove sankcije Moskvi
Ukoliko prekid vatre u Ukrajini propadne, Evropa bi trebalo da uvede nove sankcije Moskvi, izjavio je danas u Lisabonu britanski ministar inostranih poslova Filip Hamond."Čujem jutros da (ruski predsednik Vladimir) Putin poziva ukrajinske snage u Debaljcevu da se predaju. To je apsolutno nije u duhu onoga sto je dogovoreno prošle nedelje", rekao je Hamond novinarima u Lisabonu nakon sastanka sa portugalskim kolegom.
Britanski ministar je predložio da, ukoliko prekid vatre u Ukrajini propadne, Evropa treba bar da uvede nove sankcije Moskvi
"Ukoliko prekid vatre propadne ili utvrdimo da Rusija ne postupa u dobroj nameri, trebalo bi, pre svega, da zauzmemo jasan stav o proširenju postojećih sankcija koje ističu u julu i produžimo im trajanje do kraja godine", naveo je britanski ministar, prenela je agencija Rojters.
http://www.novimagazin.rs/svet/hamond-ukoliko-propadne-obustava-vatre-nove-sankcije-moskvi
RADOMIR POČUČA: Radije biram grob u Srbiji nego izobilje u Rusiji!
Bez obzira što volim Rusiju, moja je otadžbina Srbija, ja bez nje ne mogu da živim, kaže nekadašnji TV voditeljRadomir Počuča, bivši portparol protivterorističke jedinice MUP tvrdi da do sada nije dobio nikakav novac za svoje učešće u borbama u Ukrajini i najavljuje da će se vratiti u Srbiju.
Pisalo se da je nedeljna plata i 30.000 dolara. Da li je to istina?
Niko od mojih momaka, niti ja niti komandant jedinice nismo dobili ni jedan evro, dolar, grivnu, ili rublju za to što smo došli da branimo ruski narod u Novorosiji od povampirenog fašizma. Možda i budemo dobili plate kao deo zvaničnih oružanih formacija države u stvaranju, ali iznosi sigurno neće biti tako astronomski, nego koliko je potrebno za normalan život. Polemiše se sa cifrom od 340 do 400 dolara mesečno, za oficire možda 100 dolara više, i to je to. Zato, ovde se ne ratuje za novac, nego iz ubeđenja da se jednom, negde mora povući crta američkom hegemonizmu, korporacijskoj žeđi za novim resursima, glađu za novcem nezajažljivih jastrebova rata.
Da li je istina da se regrutovanje ratnika iz Srbije uglavnom vrši putem jedne Fejsbuk stranice? Kako ste vi tačno došli tamo?
Kako sam došao - nije bitno. Ko želi, nađe način, ko ne - nađe izgovor. Nemam tačnu predstavu koliko ima naših ljudi, ali se mnogi bore pod pseudonimima, niti žele da se slikaju, jer hoće da se vrate posle ovog rata svojim porodicama. Ima ih mnogo. Svesnih i hrabrih, skromnih i žestokih boraca. Moja eksponiranost je nastavak mog statusa javne ličnosti iz Srbije, lično mogu da živim iz bez nje, ali mi je drago što sam makar trn u oku prodanim dušama.Budući da vam preti zatvorska kazna nakon povratka u Srbiju, da li možda razmišljate o ostanku u Rusiji?
Vratiću se. Radije biram zatvor ili grob u Srbiji, nego izobilje u Rusiji, jer bez obzira što volim Rusiju, moja je otadžbina Srbija, ja bez nje ne mogu da živim.
(Dnevno)
http://www.kurir.rs/crna-hronika/radomir-pocuca-radije-biram-grob-u-srbiji-nego-izobilje-u-rusiji-clanak-1685453
NATO presretači na ruskom nebu
NATO presretači u stopu su pratili let ruskog aviona Tupoljev-95 u Saratovskoj oblasti u Rusiji, javlja ruska TV Zvezda.Nejasno je gde se dogodio bliski susret "Tajfuna" i ruskih aviona, koji su, kako tvrdi ruska TV Zvezda, sleteli na aerodrom u Saratovskoj oblasti.
Snimak, načinjen iz kabine aviona Tu-95, pokazuje IL-78 u punoj brzini, koji prate britanski "tajfuni" naoružani projektilima vazduh-vazduh. Snimak je na svoj sajt postavila ruskaTV Zvezda.
"Iljušin" se u letu punio gorivom iz letećeg tankera Tu-95 MS, iz kojeg je i snimljen bliski susret.
Ta televizija navodi da su nemački lovci, kasnije, ispratili ruski avion sve dok nije prešao granicu.
Nekoliko sati kasnije i posada Tu-95 MS bezbedno je sletela na aerodrom.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=02&dd=19&nav_category=78&nav_id=959623
Nemačka štampa: Kijev mora da prihvati poraz da bi pobedio
Nakon poraza ukrajinske vojske kod Debaljceva, nemačka štampa piše da, "iako je pravda na ukrajinskoj strani, njena vojska bi trebalo da položi oružje", u suprotnom Porošenko gubi u jednoj mnogo značajnijoj bitki.
"Vreme je da predsednik Porošenko konačno pogleda istini u oči: područja u istočnoj Ukrajini koja kontrolišu pobunjenici su srednjoročno izgubljena", ocenjuje "Špigel".
Ukrajina ovaj rat ne može da dobije, a ako nastavi da pokušava, to će ići na ruku njenom neprijatelju, pošto
je rat sam po sebi oružje kojim Rusija nastoji da revidira revoluciju sa Majdana, preneo je Radio Dojče vele.
"Pobeda pobunjenika u Debaljcevu ima jasan moskovski potpis. Video-snimci pokazuju ruske borbene tenkove tipa T-72B3. Pobunjenici se ne bore nepovezano, kao do sada. Sada, po uzoru na rusku vojsku, oni imaju dobro organizovanu, vrhovnu komandu. A preko ruske granice neprestano stižu pojačanja: novi ljudi, teško oružje", dodaje "Špigel".
List ukazuje da je ukrajinska privreda "u slobodnom padu", i da je u decembru proizvodnja pala za 15 procenata.
"Zemlji je potrebno više zapadnog novca nego što se mislilo. Zbog rata se sa brojnim reformama nije ni otpocelo, a konflikt je dodatno zacementirao moc sumnjivih elita. Niko ne može da vodi rat i protiv Rusije, i protiv sopstvenih oligarha", dodaje nemački list.
U tekstu se konstatuje da je Kijev za prvo ratno pravilo proglasio "ko nije sa nama, on je protiv nas".
"Novinar Ruslan Kocaba je u zatvoru zato što je kritikovao vojsku. Taj novinar iz Kijeva izveštavao je
krajem aprila o porazu kod Ilovajska, a nacionalni Savet za bezbednost je to proglasio za 'neprijateljsku kampanju'", dodaje "Špigel".
List podseća da je ukrajinski predsednik Petro Porošenko najavio da će, ako primirje ne zaživi, uvesti vanredno stanje u čitavoj zemlji, što bi Savetu za bezbednost dalo velika ovlašćenja i kada je rec o slobodi štampe. Godinu dana nakon revolucije, Ukrajina je na putu da izda ideale ljudi koji su izašli na Majdan, ocenjuje "Špigel".
"Iako je pravda na ukrajinskoj strani, njena vojska bi trebalo da položi oružje. Donbas je, bar za sada, izgubljen. Ako Porošenko to ne bude razumeo, onda mu preti da izgubi u mnogo značajnijoj bitki: onoj za modernu, evropsku Ukrajinu", zaključuje komentator "Špigla".
Prema oceni "Cajta", Debaljcevo je treći težak poraz ukrajinskih trupa u borbama protiv proruskih trupa, nakon onih u Ilovajsku i na aerodromu Donjeck.
"Posledica toga svakako će biti dalja eskalacija sukoba... Nakon poraza kod Debaljceva ostaju brojna pitanja. Odgovori na njih ponovo će zaustaviti svetu dah: Koliko još može da izdrži ukrajinska armija? Da li je nakon Debaljceva na redu grad Artemivsk? Ili Minsk 3? Kako će na prekid primirja reagovati SAD? Da li će se uticaj Putina na separatiste, nakon pada Debaljceva, promeniti?", dodaje list.
"Frankfurter algemajne cajtung" konstatuje da se za jednu stvar Putin ne može optužiti: to da je partnerima u
pregovorima zatajio kako izgleda prekid vatre na ruski način.
"On je još u Minsku jasno stavio do znanja da borba za Debaljcevo nije pitanje pregovora, čak i ako je to u suprotnosti sa onim što stoji na papiru koji je potpisan... Kancelarka i francuski predsednik, koji su pokušali da u telefonskom razgovoru spasu dogovor, mogli su da vide da su posmatrači OEBS-a tu samo ukras. Putin ostaje gospodar situacije", piše FAZ.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/535980/Nemacka-stampa-Kijev-mora-da-prihvati-poraz-da-bi-pobedio
Zid na granici sa Rusijom
Vlada Ukrajine do kraja će realizovati projekat "Evropski zid", koji podrazumeva podizanje bezbednosne ograde na granici sa Rusijom, izjavio je danas ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk
Granična infrastruktura biće u potpunosti izgrađena, a svima koji budu protiv toga biće ponuđena karta u jednom pravcu i otići će sa druge strane granice, rekao je Jacenjuk, prenosi Tas.
On je pojasnio da se to odnosi na proruske političare, "koji dižu glavu u parlamentu", kao i na sve proruske i antiukrajinske snage koje žele da naprave haos u Ukrajini.
Načelnik ukrajinske granične službe Viktor Nazarenko rekao je na današnjoj sednici vlade da je u dužini od 144 kilometra već iskopan antitenkovski rov, širok četiri i
dubok dva metra, a u dužini od 90 kilometara urađeneo je inžinjerijsko ojačanje granice.
http://www.akter.co.rs/25-politika/119081-zid-na-granici-sa-rusijom.html
Medvedev: Zaostajemo, fale patenti
Moskva -- Premijer Rusije Dmitrij Medvedev je konstatovao da Rusija u ovom momentu zauzima veoma skromno mesto na tržištu visokih tehnologija.
"Uvoz intelektualne svojine nekoliko puta premašuje izvoz, po ocenama Rospatenta - više od 11 puta. To znači da mi mnogo više koristimo strane patente, nego što sami patentiramo. To pokazuje naše skromno mesto na tržištu visokih tehnologija, grubo rečeno, u izvesnoj meri - tehnološko zaostajanje u tom pogledu", rekao je Medvedev.
Kao probleme premijer je naveo "krajnje malu količinu međunarodno zaštićenih dokumenata o ruskim pronalascima", preneo je Interfaks.
Prema podacima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, u 2013. godini Rusija se nalazila na sedmom mestu po broju nacionalnih prijava patenata, rekao je Medvedev. Pri tome, po količini međunarodnih prijava u okviru sporazuma o saradnji u oblasti patenata Rusija je zauzimala tek 25. mesto.
Ipak, dodao je, postoje i neki uspešni projekti. Posebno je Rosatom značajno povećao postupanje po licencnim sporazumima, u fondu "Skolkovo" obrazovan je centar za intelektualnu svojinu, preko kog je prošle godine podneto više od pet odsto ukupnih ruskih međunarodnih patentnih prijava.
Medvedev je predložio da se pažnja usmeri na zaštitu tehnoloških inovacija - pronalazaka, malih patenata, industrijskog dizajna.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=02&dd=18&nav_id=959481
Kanada uvela nove sankcije Rusiji
Kanada -- Kanada je obelodanila da je uvela dodatne sankcije Moskvi zbog toga što proruske snage u Ukrajini ne poštuju primirje.
Novim ekonomskim sankcijama i zabranom putovanja pogođeno je 37 Rusa i Ukrajinaca kao i 17 ruskih i ukrajinskih preduzeća, uključujući državnu naftnu kompaniju Rosnjeft, prenela je agencija AFP.
"Naša vlada ostaje nepokolobljiva u svom opredeljenju da stoji uz ukrajinski narod suočen sa vojnom agresijom Putinovog režima, koji je već odneo više od 5.300 života", istakao je premijer Kanade Stiven Harper.
"Pozicija Kanade ostaje jasna: mi priznajemo suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i nikada nećemo priznati nezakonitu rusku okupaciju nijednog dela zemlje", poručio je Harper.
Uvođenje novih sankcija urađeno je u saradnji sa Evropskom unijom i SAD, koje su, takođe, kaznile Moskvu zbog vojne podrške proruskih snaga na istoku Ukrajine, navela je francuska agencija.
Predsednik Rusije Vladimir Putin negira te optužbe i tvrdi da su ruski vojnici u Ukrajini isključivo "dobrovoljci".
Ukrajina je u utorak zatražila od zapadnih sila da bude "oštrija" prema Moskvi zbog napada proruskih snaga na Debaljcevo, ključni železnički čvor, iako je primirje stupilo na snagu 15. februara.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=02&dd=18&nav_category=78&nav_id=959278
Нема коментара:
Постави коментар