Putin gradi svoj blok u srcu EU

Mnogima su privlačne njegove ideje... Vladimir Putin

Politiku predsednika, uprkos razdoru sa Zapadom, pozdravljaju jake partije iz zemalja širom Starog
kontinenta, zbog čega se strahuje od formiranja proruskog jezgra u njemu


MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin i pored politike Evropske unije i Amerike prema njemu i njegovoj zemlji uživa ogromnu podršku na Starom kontinentu, i to kako levičarskih, tako i desničarskih organizacija, koje su na majskim izborima za Evropski parlament ostvarile zapanjujući uspeh.

Naime, one su tada uspele da zauzmu čak četvrtinu sedišta, što je u trenucima zategnutih odnosa između Rusije i Zapada podstaklo strah da bi unutar Strazbura, u srcu Evrope, mogao da se formira koherentan i izuzetno jak proruski blok, piše Ekonomist.

Novi put Grčke

Trenutno najglasniji podržavaoci politike šefa Kremlja jesu pripadnici grčke levičarske stranke Siriza, koja je na nedavnim parlamentarnim izborima uspela da ostvari skoro apsolutnu većinu. U prilog tome ide činjenica da je novopostavljeni ministar spoljnih poslova u Atini Nikos Kocijas otišao u Moskvu kao prvu destinaciju u svojoj turneji van EU. I u Španiji Putin ima svoje obožavaoce takođe u levičarima stranke Podemos, čiji lider Pablo Iglesijas Turion žestoko optužuje Zapad za dvostruke standarde u pregovorima sa Rusijom.

Mađarska desničarska stranka Jobik ili Pokret za bolju Mađarsku, koja je u aprilu prošle godine na parlamentarnim izborima osvojila čak 20 odsto glasova, otvoreno je proruski orijentisana. Tokom 2013. njeni članovi naglašavali su da je Rusija jedini iskreni čuvar evropskog nasleđa, dok nasuprot njoj stoji izdajnička EU.

Evroskeptici

Najkontroverzniji član Jobika i ujedno pripadnik Evropskog parlamenta jeste Bela Kovač, koji je unutar te institucije lobirao za ruske interese i podržao otcepljenje Krima od Ukrajine i njegovo pripajanje Rusiji. Međutim, kako navodi Ekonomist, EU je posebno zabrinuta i što je čak i Mađarska liderska stranka Fides nekoliko puta pokazala bliskost prema Rusiji.
- U julu 2014. mađarski premijer Viktor Orban navodio je da želi da stvori jednu neliberalnu zemlju unutar EU - piše Ekonomist.

Iako se u mnogim zapadnim medijima tako nešto objašnjava time da Putin najverovatnije finansijski pomaže stranke koje su uz njega, analitičar Anton Šekocov tvrdi da je tako nešto teško izvodljivo.- Mislim da predsednik Putin više pruža potporu pojedincima nego njihovim strankama i organizacijama - istakao je Šekocov.

Ko sve stoji uz moskvu

Bugarska - nacionalistička stranka Atak, čiji je lider Volen Siderov, otvoreno podržava politiku Rusije

Grčka - ekstremno desničarska stranka Zlatna zora oštro se suprotstavlja stavovima i politici EU, dok je uz Moskvu i Siriza

Mađarska - Jobik - lider te stranke Gabor Vona naglašavao je više puta da jedino Rusija čuva evropsko nasleđe, dok je EU izdajnička organizacija

Austrija - Slobodarska partija Austrije, na čijem je čelu Hajnc Kristijan Štrahe, izraziti evroskeptik. Ta politička opcija u austrijskom parlamentu zastupljena je sa 40 mesta od 183

Francuska - Nacionalni front

Britanija - Britanska nacionalna partija (BNP), koja zagovara evroskepticizam. Na njenom čelu je Nik Grifin

Španija - stranka Podemos, koja je po ideologiji slična grčkoj Sirizi

Nemačka - Nacionalna demokratska partija (NPD), koja ima predstavnika u Evropskom parlamentu. Njen vođa je Ugo Voigt

Italija - sumnja se da je Moskvi velika podrška politički parlamentarni pokret Severna liga, koji je sa pet poslanika zastupljen u Evropskom parlamentu. Proruski je orijentisana i Napred, Italijo, Silvia Berluskonija, bliskog Putinovog prijatelja

LE PENOVA Otvoreno uz Moskvu
FRANCUSKA DESNICA DOBILA 10,6 MILIONA $ OD RUSA?

Francuska desničarska stranka Nacionalni front, koja poslednjih meseci beleži ogroman uspeh u Francuskoj, otvoreno podržava Moskvu i predsednika Vladimira Putina. Liderka partije Marin le Pen nekoliko puta je išla u Moskvu za veoma kratko vreme, a nedavno je prihvatila zajam od 10,6 miliona dolara od Prve češke ruske banke, koja je povezana s Kremljom. Ipak, ona tvrdi da je novčani zajam uspela da dobije zahvaljujući zapadnim bankama.


http://www.kurir.rs/planeta/putin-gradi-svoj-blok-u-srcu-eu-clanak-1682391

"Sporazum iz Minska će uspeti kad svinje počnu da lete"

Američki kongresmeni su sа skepsom dočekаli postignuti sporаzum u Minsku. Predsednik senаtskog Komitetа zа nаoružаnje Džon Mekejn smаtrа dа je on neprimenljiv, dok senаtor Lindzi Grem u njemu vidi put kа rаspаdu Ukrаjine.

- Meni to izgledа neprimenljivo. To je zаkrpа, i predviđаm dа neće trаjаti ni nedelju dаnа - citirаju RIA novosti Mekejnа, pozivаjući se nа аgenciju Sputnjik.

- Ako se to desi — svinje će početi dа lete - dodаo je Mekejn komentаrišući uslove uzаjаmnog povlаčenjа teškog nаoružаnjа.

Senаtor Lindzi Grem smаtrа dа je rezultаt Minskog sporаzumа "nаsilno komаdаnje Ukrаjine". Premа njegovim rečimа, učešće Frаncuske i Nemаčke u minskim pregovorimа bilo je zаsnovаno nа želji dа se očuvаju ekonomske veze sа Rusijom i nisu se uzmаle u obzir regionаlne posledice", niti „morаlni imperаtiv".

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/470971/Sporazum-iz-Minska-ce-uspeti-kad-svinje-pocnu-da-lete

Gardijan: Putin pokušao da odloži dogovor o primirju

Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom pregovora u Minsku pokušao da odloži sporazum o primirju u Ukrajini za 10 dana dok proruski aktivisti ne osvoje istočni deo Debaljceva, piše britanski list "Gardijan", pozivajući se na saznanja sa jučerašnjeg samita EU.

Troje od četvoro lidera koji su učestvovali na pregovorima u Minsku - nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i predsednik Ukrajine Petro Porošenko - doleteli su na samit u Briselu direktno iz Belorusije.

Informišući 26 šefova vlada EU o dugim pregovorima koji su rezultirali primirjem koje bi trebalo da stupi na snagu u nedelju, učesnici pregovora su pružili ne baš ohrabrujuću sliku.

Svedoci razgovora na samitu EU su, kako prenosi "Gardijan" ne navodeći imena svojih izvora, naveli da su svi lideri Unije skeptični kad je reč o uspehu mirovnog plana iz Minska, delom zbog toga što se Putin, kako je rečeno, odupirao pritisku da pristane na primirje.

On se nadao odlaganju primirja za 10 dana, kako je navedeno na samitu, da bi za to vreme 8.000 ukrajinskih vojnika koje su u Debaljcevu opkolili proruski aktivisti bili primorani na predaju.

Putin je jasno stavio do znanja da Debaljcevo mora da padne, istaknuto je na samitu u Briselu.

Ruski predsednik je, iznoseći javne primedbe nakon potpisivanja sporazuma, takođe rekao da su proruski aktivisti opkolili ukrajinske snage i da, "naravno, očekuju da (Ukrajinci) polože oružje i prestanu da pružaju otpor", navodi "Gardijan".

Raspoloženje na samitu EU je, kad je reč o mirovnom sporazumu za Ukrajinu, bilo sumorno, a lideri su zaključili da je Putin zainteresovaniji za rat nego za mir.

S druge strane, napominje londonski list, apsolutni prioritet Porošenka je bio da se postigne primirje.

Ukrajinski predsednik se, prema pisanju ovog lista učesnicima samita u Briselu obratio izuzetno emotivnim rečima govoreći o teškoj situaciji na istoku Ukrajine, rekavši da dve noći nije spavao.

Pred pregovore u Minsku, Porošenko je obišao bolnicu u istočnom gradu Kramatorsku, gde ga je duboko uzdrmao prizor cetvorogodišnjeg dečaka koji je izgubio noge u granatiranju proruskih aktivista, navodi "Gardijan".

"Niko nije čvrsto ubeđen da će mirovni uslovi koji su potpisani u Minsku biti striktno primenjeni", upozorio je Porošenko.

Danas su na istoku Ukrajine vođene žestoke borbe, pri čemu dve strane optužuju jedna drugu za ubijanje civila, podseća britanski list.

http://www.novimagazin.rs/svet/gardijan-putin-pokusao-da-odlozi-dogovor-o-primirju

UKR: Desničari žele nastavak rata

Kijev -- Lider ukrajinskog Desnog sektora Dmitrij Jaroš rekao je da taj radikalni pokret odbija dogovor iz
Minska i da planira da nastavi rat prema svojim planovima.

On je objavio saopštenje na Fejsbuku i istakao da Desni sektor ne priznaje mirovni ugovor “takozvane kontakt-grupe”.

Jaroš je dodao da svaki dogovor sa proruskim separatistima sa istoka zemlje, koje je nazvao teroristima, nema pravnu snagu i u suprotnosti je sa Ustavom Ukrajine.

“Sa Rusijom i Putinom je svaki dogovor nemoguć. Oni ga nikada neće poštovati. Predsednik Ukrajine radi sve što miže da uradi u političkoj areni, ali je plač predaje nepotreban. Preporučio bih mu da pokuša da uspostavi pregovore sa SAD i Velikom Britanijom. Oni su, za razliku od Francuske i Nemačke, verni protivnici ruske politike”, naveo je Jašov.

On je dodao i da je neophodno pojačati napade na frontu.

”Novi ulasci ruskih terorističkih grupa govore o 'primirju'. Moramo da porazimo neprijatelja, vojnim putem. Verujem da moramo da odbranimo Debaljcevo, da napadnemo. Izgleda da Generalštab nije izvukao prave zaključke iz poraza kod Ilovajska”, dodao je Jašov.

Lider desničarske organizacije istakao je da Desni sektor poručuje narodu Ukrajine, svim delovima vlasti, vojsku i dobrovoljne jedinice da se ujedine u pokušaju odbrane državnosti Ukrajine.

”Samo zajedno možemo da pobedimo Kremaljsku imperiju. Smrt ruskim teroristima, živela Ukrajina”, zaključio je Jašov.

Mirovni sporazum je potpisan u Minsku u četvrtak ujutru, posle 17-časovnih pregovora nemačke kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Fransoa Olanda, te njegovih kolega, predsednika Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Petra Porošenka.

Primirje treba da stupi na snagu 15. februara, ali se na istoku Ukrajine i danas vode velike borbe, oko Donjecka, Luganska i Debaljceve.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=02&dd=13&nav_category=78&nav_id=958051

Ivan Krastev – intervju

Razgovor vodila Gordana Knežević

Fotografije čitateljki, Lazara Marinković, Putin

Ivan Krastev u intervjuu za RSE kaže da iz perspektive Moskve sukob u Ukrajini nije sukob Rusije i
Zapada, već Rusije i SAD. On je direktor Centra za strateške studije u Sofiji i stalni saradnik bečkog Instituta za društvene nauke (IWM). U nizu tekstova objavljenih u posljednje vrijeme, Ivan Krastev govori o Balkanu kao mogućem prostoru za Putinovo nadmetanje sa Zapadom.

Sukob u Ukrajini najviše je uznemirio Baltik i neke zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. Putinove ambicije izgleda da idu i izvan tog kruga?

Veoma je teško otkriti Putinovu strategiju, ali ono što smo mogli naučiti tokom proteklih godinu dana je da trebamo računati na nepredvidljivost. U srcu te strategije je namjera da se priredi iznenađenje. On pokušava da iznenadi Zapad. Sada su svi fokusirani na baltičke zemlje, ali se govori i o drugim zemljama koje su bile dio Sovjetskog saveza kao mogućim ciljevima. Vjerujem da treba obratiti pažnju na Balkan kao mogući poligon za pojačanu spoljnopolitičku aktivnost Moskve u bliskoj budućnosti. Kada to kažem, ne mislim da će doći do ruske vojne intervencije na Balkanu, ali mislim da će u tom prostoru Rusija testirati jedinstvo Evropske unije.

Ukoliko je Putinova namjera da destabilizira Balkan, onda je njegov najvjerovatniji cilj Bosna i Hercegovina?

Da, to je moguće. Ipak, treba naglasiti da sadašnja nestabilnost u Bosni i Hercegovini nije rezultat ruske politike. BiH je destabilizovana zbog političkih, ekonomskih i ustavnih razloga, ali se sada nalazi na kritičnoj tački. Uticaj Moskve na Republiku Srpsku je dobro poznat i veoma stvaran. Prije izbijanja ukrajinske krize mnogi su tvrdili da Moskva ima veći uticaj na Banjaluku nego Beograd. To može stvoriti problem jer ruska podrška secesionističkoj politici Banjaluke može dodatno destabilizovati Bosnu i Hercegovinu. Sa ruske strane već imamo signal da su oni spremni da upotrebe svoju destruktivnu moć, jer je prvi put od kraja rata (1992-1995.) prilikom glasanja o produženju mandata evropskih vojnih trupa u BiH, Rusija bila suzdržana.
U pitanju je novi trend, jer je do nedavno upravo Balkan bio jedna od rijetkih tačaka gdje se saradnja Rusije sa Zapadom odvijala nesmetano. I ta saradnja je bila veoma produktivna. Kada uporedimo rusku politiku prema Srbiji i rusku politiku prema Ukrajini vidimo da Rusija nije vršila pritisak i lobirala da na čelo države dođe proruski političar kao što je to bio slučaj u Ukrajini 2004. Praktično do juče je Rusija smatrala da je evropski put potpuno prirodna stvar za balkanske zemlje. U situaciji kada imamo krizu Moskva, vjerovatno, i Balkan vidi kao prostor u kome može poremetiti neke procese.

“Russia Today” je od 1. januara počela s emitovanjem radio programa na srpskom. To se događa nakon Putinove posjete, zajedničke vojne vježbe kao i prethodno sklopljenih niza ugovora u energetskom sektoru. Zašto je Srbija važna Rusiji?

Uspjeh ili neuspjeh Moskve u Ukrajini najviše zavisi od toga da li će Evropska unija održati jedinstven stav u odnosu na ukrajinsku krizu. Održati jedinstvo nije lako za EU, to nije lako zbog trgovinskih veza s Rusijom, ali i zbog toga što evropski jug i evropski sjever nemaju iste brige, kada je riječ o sigurnosti. Ako gledate države kao što su Francuska ili Italija, za njih su glavni problemi militantni islam i terorizam. Zbog toga one žele da vide Rusiju kao saveznika, a ne kao neprijatelja.

S druge strane, baltičke zemlje i Poljska s pažnjom prate sve što se događa u Ukrajini i strahuju od narednog Putinovog poteza. U tom kontekstu, vjerujem da ono što Rusija može postići na Balkanu je da kreira još jednu kriznu tačku, još jedan problem za EU, što bi dalje otežalo jedinstvenu poziciju oko Ukrajine.

Srbija za sada pleše između Moskve i Brisela. Da li mislite da će Beograd morati da odabere stranu?

Najprije vjerujem da je Beograd u lošijoj poziciji nego bilo koja druga država na Balkanu. Mnogo se stvari dogodilo u odnosima sa Rusijom u posljednjih 20 godina. Rusija je igrala ulogu glavnog zaštitnika Srbije i glavnu silu u procesu odlučivanja o Kosovu u UN-u, posljednjih 20 godina. Pored energetskog sektora, razvijena je i vojna saradnja s Rusijom.

Ali, sa druge strane, privreda u Srbiji je potpuno ovisna o Evropi. Zemlja koja može istinski pomoći u ekonomskom smislu je Njemačka, a ne Rusija. Ako srpski političari strateški razmišljaju, to premijer Vučić sigurno zna, mogu vidjeti da Rusija nema šta da im ponudi. Mislim da neki političari u Srbiji još uvijek misle da Titova politika neutralnosti može donijeti korist. Ja mislim da ta politika u današnjim okolnostima ne vodi nigdje.

Na drugoj strani su ljudi kao što je gospodin Vučić, koji ruski pritisak koristi kao kartu u sređivanju računa sa EU. On uvijek može da kaže “Vidite, mi imamo alternativu, pod velikim smo pritiskom, ako nam sada ne pomognete, sami ćete biti krivi zbog toga što ste ‘izgubili Srbiju’.” Tako ja vidim tu igru. Ali, tu ima još mnogo faktora, postoje istorijske veze, ekonomski interes, kao i veze stvorene kroz korupciju. Nemojte zaboraviti činjenicu da, ako neki srpski tajkun ima probleme, on ne bježi u Berlin – nego u Moskvu.

Imajući u vidu nivo korupcije na Balkanu, Putinov način obavljanja biznisa ima više šansi da pobijedi, nego jačanje vladavine prava, stvaranje nezavisnih medija, nezavisnog sudstva, svega onog što od država regije traži EU. Da li je moguće uspostaviti neku operativnu grupu za borbu protiv korupcije?

Najlakše bi bilo osnovati neku operativnu grupu. Korupcija je veoma složena anomalija, jer nije u pitanju samo novac koji je ukraden. Korupcija kreira specijalne veze među ljudima koji su u politici opasni. Neko o tebi zna nešto što javnost ne treba da zna. Vjerujem da su brojni balkanski tajkuni spremni da rade s ruskom oligarhijom, ali to je veoma zahtjevna grupa. Mislim da su svi spremni da uzmu novac, ali Rusija sada ima manje novaca, nego što je to bilo ranije.

Ekonomska kriza je smanjila sposobnost Rusije da finansijski interveniše na Balkanu. Odustajanje od Južnog toka je pokazalo da – kada se kladiš na Rusiju protiv EU – izgubiš dvostruko. Izgubio si gas, ali si izgubio i dobar imidž u Briselu. Problem sa korupcijom je što svako želi monopol, želi biti jedini koji je korumpiran. Kada svi postanu korumpirani – to nije nimalo lijepa igra.

Nedavno je Moskva protestovala zbog toga što Bosna i Hercegovina izvozi oružje u Ukrajinu. Kakvo je značenje tog demarša?

Tu se radi o strateškom pozicioniranju. Rusija igra na kartu dominatno evropskog sentimenta, da konflikt u Ukrajini ne treba rješavati oružijem. Što se tiče Bosne i Hercegovine, sasvim je razumljivo da se ne propušta prilika da se proda oružje, da se iskoristi svaka šansa za izvoz.

Najvažnije pitanje za Rusiju je kako oni vide svoje odnose sa EU u idućih pet ili deset godina. Sa stanovišta Moskve sukob u Ukrajini nije sukob Rusije i Zapada nego je to sukob Rusije i Amerike. Većina Rusa vjeruje da je glavni cilje ruske politike razdvajanje Evropske unije od SAD.

Najveći problem u ovom je pozicija Njemačke jer je, suprotno očekivanjima, kancelarka Merkel prva pozdravila sankcije. Stoga, pritisak na zemlje poput BiH i Srbije može tumačiti i kao pritisak na Berlin, jer Njemačka je ta koja odlučuje i o politici prema Balkanu. Moskva trenutno pokušava poslati poruku Berlinu da, ako neće biti uključena u rješavanje problema, onda može imati ulogu onog koji stvara problem.

Radio Slobodna Evropa, 06.02.2015.

http://pescanik.net/ivan-krastev-intervju/

Stoltenberg:NATO ima podatke o vojnom prisustvu Rusije

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da obaveštajna služba Alijanse raspolaže

dokumentovanim podacima o vojnom prisustvu Rusije na istoku Ukrajine.

On je to izjavio za Radio Komersant, prenela je agencija Tas.

Prema rečima Stoltenberga, milicije na istoku Ukrajine ne bi bile u mogućnosti da postignu uspeh koji postižu bez podrške Rusije, prenosi Tas.

On je dodao da NATO dobija podatke o ruskom vojnom prisustvu u Ukrajini od obaveštajnih službi, novinara i drugih izvora, ali nije izneo konkretne činjenice, navodi Tas.

Rusija je negirala u više navrata da postoji prisustvo ruskih trupa na istoku Ukrajine.

http://www.pressonline.rs/svet/globus/351754/stoltenbergnato-ima-podatke-o-vojnom-prisustvu-rusije.html

"Nećemo osloboditi pilota iz UKR"

Moskva -- Rusija se nije saglasila da oslobodi ukrajinskog vojnog pilota Nađu Savčenko, koja 63 dana
štrajkuje glađu u pritvoru u Moskvi, saopštio je Kremlj.

Na mirovnim pregovorima u Minsku dogovoreno je da budu razmenjeni svi zarobljenici i oni koji su "nezakonito pritvoreni", ali, kako je rekao Peskov, slučaj Savčenkove biće rešen na sudu, prenela je agencija AFP.


Na]a Savčenko (33) je optužena da je umešana u smrt dvojice ruskih izveštača, koji su poginuli na istoku Ukrajine u junu i pod istragom je moćne Federalne službe bezbednosti.

Njeni advokati saopštili su da je Savčenko započela štrajk glađu 13. decembra protestujući zbog pritvaranja.

Nju su, navodno, oteli proruski borci u istočnoj Ukrajini i prokrijumčarili je u Moskvu, gde je sada u pritvoru.

Rusija je saopštila da je ona prešla granicu svojom voljom, pretvarajući se da je izbeglica.

Ruski analitičari rekli su da Savčenkova neće automatski potpasti pod uslove mirovnog sporazuma iz Minska, jer je optužena za ozbiljan zločin.

Šefica ruske Komisije za ljudska prava Ela Pamfilova posetila je danas u zatvorskoj bolnici Savčenkovu.

Advokat Savčenkove Ilja Novikov napisao je na Tviteru: "Verovatno će pokušati da je ubede da traži pomilovanje".

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao je u četvrtak da je izvršio pritisak na Putina u Minsku u vezi sa slučajem Savčenko i rečeno mu je da će ona biti oslobođena ubrzo po završetku lekarskih testova i preliminarne istrage.

Porošenka su u zahtevu da Savčenkova bude oslobođena podršku dali i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland, navela je francuska agencija.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=02&dd=13&nav_category=78&nav_id=957865