Profesorka Biološkog fakulteta pred Odborom za etiku BU

Nastava na Biološkom fakultetu (Foto: Univerzitet u Beogradu)

Da li je dr Lidija Radenović plagirala i autoplagirala svoje radove ili je u pitanju zakulisana igra kolega zbog
odlučivanja o novcu iz programa EU



Da li je na pomolu nova afera na Beogradskom univerzitetu ili je reč o zakulisnim radnjama zbog novca koji donosi novi evropski projektni ciklus, znaće se kada Odbor za profesionalnu etiku BU donese odluku povodom izveštaja Biološkog fakulteta u kojem se profesorka dr Lidija Radenović optužuje za plagijate i autoplagijate, odnosno za povrede Kodeksa profesionalne etike.

Reč je o profesorki koja predaje Fiziologiju životinja i čoveka na Biološkom fakultetu, istraživaču A1 kategorije, u koju spada samo nekoliko procenata naučnika u Srbiji, visokog indeksa citiranosti u međunarodnim časopisima i članici mnogobrojnih evropskih društava i odbora.

Ono što unosi dodatnu zabunu u čitavu priču jeste i činjenica da niko na univerzitetu ne želi da komentariše ovaj slučaj, pa ni sama profesorka. Ona nam je odgovorila „da bi to uradila vrlo rado, ali da po savetu svog pravnog zastupnika to pravnoformalno ne bi bilo konstruktivno, imajući u vidu da je u toku postupak pred Odborom za profesionalnu etiku UB”.

Prema dokumentu do kojeg je „Politika” došla, uglednoj profesorki se na teret stavlja to što su njene kolege koje su analizirale njen rad, u 48 radova objavljenih do izbora u redovnog profesora uočili mnogobrojne nepravilnosti (kongresna saopštenja prikazana kao radovi, menjani naslovi i rezultati istraživanja…), da njen naučni opus sadrži plagirane radove i veliki broj autoplagijata.

– Nakon ove analize, komisija Biološkog fakulteta je utvrdila da postoji prekršaj, a zatim je izveštaj poslat na univerzitet pre više od godinu dana. Početkom novembra prošle godine stigao je izveštaj sa univerziteta koji nije javno objavljen, ni pročitan na Nastavno-naučnom veću fakulteta, tako da osim dekana i prodekana niko ne zna šta u tom izveštaju piše – navodi „Politikin” izvor koji je insistirao na anonimnosti.
Za komentar smo se odmah obratili dekanu Biološkog fakulteta profesorki dr Jeleni Knežević-Vukčević koja je kratko odgovorila da i fakultet čeka izveštaj odbora i dok ga ne dobije, „nema razloga da bilo šta komentariše”.

I profesor dr Pavle Anđus, jedan od naših najpoznatijih naučnika, nije želeo da komentariše slučaj, jer „to ne bi bilo na liniji profesionalne etike”. On je podsetio da je profesorka Radenović član njegovog tima i projekta kojim rukovodi, kao i da je potpisnik njenog referata za izbor u redovnog profesora, kao i izveštaja interne komisije fakulteta o njenim radovima koji je sad na razmatranju na univerzitetu.

Interesovali smo se i u Rektoratu BU i zamolili za dokumentaciju o ovom slučaju, ali nam je prorektorka, profesor dr Ivanka Kovačević odgovorila da „dok Odbor za profesionalnu etiku ne završi svoj rad i ne donese odluku o ovoj prijavi, Rektorski kolegijum nije u mogućnosti da daje bilo kakve informacije o ovom slučaju”.

Da čitava priča ima i drugu stranu ukazao nam je profesor ovog fakulteta koji je takođe insistirao na anonimnosti. On nam je rekao da kolege profesorki podmeću već dosta dugo na srpskom naučnoj sceni, a sada se to proširilo i u međunarodnim institucijama, jer je profesorka neko ko će odlučivati o dobitnicima sredstava u okviru „Horizonta 2020” i programa Marija Sklodovska-Kiri.

Podsećanja radi, „Horizont 2020” najveći je do sada program EU za istraživanje i jedan od najvećih fondova koji se javno finansiraju širom sveta. Program u kojem će naša naučnica biti angažovana kao ekspert imaće budžet veći od šest milijardi evra i postaće glavni program EU za usavršavanje doktora nauka.
Advokat Goran Ninić, pravni zastupnik dr Lidije Radunović, potvrđuje da je profesorka izabrana za nezavisnog eksperta koji se bavi evaluacijom programa Marija Sklodovska-Kiri. On dodaje i da je reč o pravno nedovoljno definisanom postupku, kao i da termin „autoplagijati” zakon ne poznaje.

Kako objašnjava, na rešenje Odbora za profesionalnu etiku o pokretanju postupka protiv profesorke, podnet je odgovor, u kojem se navodi da je ovim povređen član 197. Ustava Republike Srbije na štetu prijavljene, kojim se izričito zabranjuje da zakoni i drugi opšti pravni akti mogu imati povratno dejstvo. Naime, Kodeks profesionalne etike na Univerzitetu u Beogradu stupio je na snagu u oktobru 2007. godine, dok se u ogromnom broju slučajeva radi o profesorkinim radovima objavljenim u periodu od 1994. godine do 2007. godine.

Na naš komentar da to ne amnestira naučnicu od odgovornosti, Ninić kaže da ova pravna primedba nema cilj da amnestira prijavljenu, već ukazuje na etičko ponašanje podnosioca prijave: šta je dobro i korisno u prijavljivanju navodnih autoplagijata nakon 20 godina ako su oni bili poznati stručnoj javnosti sve ove godine? Da nije neki drugi motiv u pitanju?

On kaže i da je od posebne važnosti vremenski razmak od 20 godina između prvih i najnovijih osporenih radova.

– Prvi radovi pripadaju periodu devedesetih godina prošlog veka, kada je prodor naučnih radova iz Srbije u međunarodnu stručnu javnost bio maksimalno otežan, ponekad i nemoguć. Upravo je grupa tada mladih autora pokušala i uspela da njihovi radovi prethodno objavljeni u domaćoj stručnoj literaturi dobiju svoju međunarodnu valorizaciju kroz objavljivanje u referentnim stručnim časopisima i publikacijama. Činjenica je da su istovetni radovi objavljeni i u domaćoj i u stranoj literaturi, ali da li je to bilo dobro i ispravno sa stanovišta opšteprihvaćenih vrednosti. Da li se tada ovo postupanje vrednovalo kao veliki uspeh naših mladih stručnjaka? – ističe ovaj advokat.

Radovi nakon 2000. godine su karakteristični za vreme kada se publicistički život u Srbiji usled nedostatka materijalnih sredstava skoro sasvim ugasio i sveo na jedan jedini biološki stručni časopis. Tada je postojao interes esnafa da se poboljša kvalitet tog jedinog biološkog časopisa koji je pretendovao da postane međunarodni, u čemu je profesorka pomogla, bez ikakve lične koristi, niti su ti radovi nikada imali suštinski značaj na njene izbore u zvanja, niti kategorizaciju naučnog rada.

Iako priznaje da je već ovim postupkom učinjena trajna šteta profesorkinom ugledu i kredibilitetu, on na kraju kaže da se nada da će Odbor za profesionalnu etiku doneti odluku koja će omogućiti da se Lidija Radenović ipak nesmetano bavi svojim naučnim radom.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Profesorka-Bioloskog-fakulteta-pred-Odborom-za-etiku-BU.lt.html