Beč -- Predsednik Rumunije Klaus Johanis ocenio je da politika ruskog predsednika Vladimira Putina ne odgovara Evropi 21.veka.
On je dodao da Rumunija mora, zbog oružanog konflikta u susedstvu, da osposobi svoju vojsku.
Putinova politika ne uklapa se u koncept suživota u Evropi 21.veka”, rekao je on u intervjuu bečkom nedeljniku “Profil”.
Johanis je najavio povećanje odbrambenog budžeta Rumunije.
"Sve političke stranke su se obavezale da do 2017. godine povećaju odbrambeni budžet Rumunije na dva odsto bruto nacionalnog proizvoda i da ga drže na tom nivou deset godina“, oobjasnio je on.
Johanis je ovu odluku obrazložio stanjem u Ukrajini, rekavši da se u direktnom susedsvu vodi oružani konflikt čiji je ishod u potpunosti neizvestan, te da je usled toga nemoguće sedeti skrštenih ruku i gledati.
Prema njegovim rečima, članstvo u NATO je veoma korisno, ali u slučaju potrebe Rumuni moraju sami da budu spremni na odbranu svoje zemlje.
Za to je potrebno da vojska bude spremna i opremljena na odgovarajući način.
"Decenijama smo verovali da je problem rata iskorenjen u Evropi. To je, nažalost sada istorija“, zaključio je Johanis.
http://www.b92.net/mobilni/info/955635
Bajden optužio Putina i Rusiju za ukrajinsku krizu
Optužujući Putina da zbog njega svet izgleda drugačije nego 2012. godine, Bajden je najavio da će Amerika, premda nije za vojno rešenje, ipak i dalje pomagati Ukrajinu, kako bi se sama branila
Američki potpredsednik Dozef Bajden je na konferenciji u Minhenu optužio Rusiji da ne poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a ruskog predsednika Vladimira Putina da ne poštuje obećanja i ima direktan uticaj na istočnu Ukrajinu, prenose nemački mediji danas.
Optužujući Putina da zbog njega svet izgleda drugačije nego 2012. godine, Bajden je najavio da će Amerika, premda nije za vojno rešenje, ipak i dalje pomagati Ukrajinu, kako bi se sama branila.
On je, takođe, najavio da će budući sporazumi sa Rusijom zavisiti od dela te zemlje.
"Ne reči, već dela", zahtevao je Bajden, naglasivši, pri tom, da američki cilj nije da se ruska privreda oslabi i dovede do sloma.
On je istakao da osnovni principi slobodne Evrope, sa nepovredivim granicama, moraju biti odbranjeni.
"Evropa je "kamen temeljac" američkog angažmana u celom svetu", rekao je Bajden i, kako prenose nemački mediji i podržao kancelarku Angelu Merkel u njenim diplomatskim naporima za rešenje ukrajinske krize.
O Merkelovoj se, naime, danas piše kao o svojevrsnoj političkoj zvezdi Minhenske konferencije o bezbednosti koja je za samo par dana obišla Kijev, Moskvu, pa Minhen, odakle će, zatim, otputovati za Ameriku, gde će razgovarati sa predsednikom Barakom Obamom.
Nemački mediji pišu da je Bajden sa aerodorma u Minhenu do grada stigao u pancirnoj limuzini, uz pratnju od 40 automobila, pri čemu su Amerikanci, imali čak i svoj sopstveni auto prve pomoći.
Kolonu vozila sa američkim potpredsednikom nadgledana je iz vazduha, a čak i parkinzi duž auto-puta od aerodroma do Minhena bili su blokirani, prenose mediji, koji pišu da je atmosfera bila pomalo sablasna, jer su svuda na autima bila upaljena plava svetla, a na svakom mostu spremljeno vozilo, kako bi se sprečio enevtualni napad na američkog potpredsednika.
Oko 400 vodećih političara, šefova država ili vlada, među kojima i srpski premijer Aleksandar Vučić, raspravlja u Minhenu ovog vikenda o pitanju sigurnosti u vreme terorizma, raspadu međunarodnog poretka, sigurnosnoj budućnosti Evrope, ukrajinskoj krizi i drugim temama od svetskog značaja.
Na skupu učestvuju i Merkel, šefovi diplomatije Amerike i Rusije, Džon Keri i Sergej Lavrov, šef srpske diplomatije Ivica Dačić, predsednik Ukrajine Petro Porošenko, iranski šefa diplomatije Mohamed Dzavad Zarif, generani sekretar NATO Jens Stoltenberg i drugi.
http://akter.co.rs/25-politika/117944-bajden-optu-io-putina-i-rusiju-za-ukrajinsku-krizu.html
Merkel: Neizvestan uspeh mirovne inicijative za Ukrajinu
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da je neizvesno da li će francusko-nemačka inicijativa za mir u Ukrajini, o kojoj su ona i francuski predsednik Fransoa Oland razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uspeti.
"Nakon razgovora koji smo francuski predsednik i ja juče imali u Moskvi, nije izvesno da li će ona uspeti", rekla je Merkel na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, kojoj prisustvuju i ukrajinski predsednik Petro Porošenko i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
"Ali po mom mišljenju i mišljenju francuskog predsednika, definitivno vredi pokušati. Verujem da toliko dugujemo onima koji su ugroženi u Ukrajini", kazala je Merkel.
Nemačka kancelarka je naglasila da "kriza ne može biti rešena vojnim putem" i dodala da su "značajni koraci" neophodni kako bi se "udahnuo život" mirovnom sporazumu, postignutom u Minsku u septembru prošle godine, koji je u više navrata kršen, prenele su agencije.
Merkelova će danas nastaviti novu rundu diplomatskih napora na okončanju konflikta u Ukrajini.
Nemačka kancelarka bi trebalo da se sastane u Minhenu sa američkim državnim sekretarom DŽonom Kerijem i njegovim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, kao i ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom i američkim potpredsednikom DŽoom Bajdenom.
U centru pažnje razgovora zvaničnika, koji prisustvuju Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, biće novi nacrt dokumenta dogovoren na sastanku Putina, Merkelove i Olanda u Moskvi.Nikakvi detalji nisu objavljeni u vezi razgovora vođenih juče u Moskvi, ali novi plan će najverovatnije biti zasnovan na sporazumima iz Minska postignutim u septembru prošle godine.
Iz Kremlja je najavljeno da će preliminarni rezultati tog rada biti izneti u nedelju, kada će telefonom razgovarati lideri "Normandijskog kvarteta" - Oland, Merkelova, Putin i Porošenko.
http://www.pressonline.rs/svet/globus/350682/merkel-neizvestan-uspeh-mirovne-inicijative-za-ukrajinu.html
Opasno ćutanje NATO i Rusije
Partneri, pa protivnici: U poslednjoj deceniji 20. veka okončana je era hladnog rata. Jedan od protivnika, istočni vojni blok – Varšavski ugovor – prestao je da postoji, njegov temelj, Sovjetski Savez se raspao. Zapadni vojni savez, NATO, slavio je pobedu u hladnoratovskom nadmetanju.
Na ruševinama ovog „obračuna“ nikli su novi odnosi izmedđu Alijanse i oživljene Rusije. Bivši protivnici postali su partneri.U euforiji posle pada Berlinskog zida – simbola gvozdene zavese u Evropi – čule su se čak i ideje da bi Rusija, jednog dana, mogla da postane i članica NATO.
Za četvrt veka „cvetajuće“ saradnje Alijansa i Moskva održale su sijaset samita, potpisani su mnogobrojni ugovori o razumavanju i saradnji, obostrano su praćeni manevri, razgovali su o najosetljivijim pitinjima vezanim za nuklearno oružje i balističke rakete ...
U zajedničkom dokumentu potpisanm 1997. godine NATO i Rusija su se složili da drugu stranu ne vide „kao protivnika“. Pet godina kasnije osnovan je Savet za saradnju NATO-Rusija.
Danas je ovo „strateško partnerstvo“ Moskve i zapadne Alijanse pretvoreno u prah i pepeo. Dve strane su opet protivnici i postoje opasne naznake da bi čak mogli da postanu – neprijatelji.
Prvi veliki udarac odnosima NATO i Rusije dogodio se 2008. godine. Rat u Gruziji ozbiljno je uzdrmao ovo „strateško partnerstvo“ koje je ukrajinska kriza do temelja uništila.Od proleća prošle godine NATO i Rusija više ne govore. Alijansa je tada jednostrano prekinula svaki kontakt sa Moskvom – i civilni i vojni. Zavladalo je ćutanje, i to, kako tumače analitičari u zapadnim medijima, veoma opasno. Nekada, u vreme hladnog rata, podseća nemački nedeljnik „Cajt“, postojao je barem crveni telefon za hitan razgovor u kriznim situacijama.
Da ovo ćutanje nije dobro prvi je otvoreno upozorio nemački šef diplomatije Frank Valter Štajmajer, početkom decembra na susretu ministara inostranih poslova država članica NATO. Ovakav istup nemačkog ministra bio je savim opravdan: pa kancelarka Angela Merkel je čest gost u Moskvi, u stalnoj je telefonskoj vezi sa Vladimirom Putinom... Nemački ministar predložio je da NATO i Moskva prekinu ćutanje. Od tada se u centrali Alijanse traže načini da opet zvanično progovore sa Rusijom.
Obnova dijaloga NATO i Rusije bila bi, naravno, znatno olakšana kada bi ukrajinsa kriza krenula putem smirivanja. To nikako, međutim, ne znači da bi Moskva i Alijansa mogli da se vrate na nekadašnje pozicije i obnove „strateško partnertstvo“. Nema sumnje da će mnogo vode proteći Rajnom i Volgom da se odnosi barem delimično poprave. Ako ništa drugo barem da se stvori privid kako NATO i Rusija nisu protivnici.
Ratovanje protiv Islamske države: Posle brutalnog ubistva jordanskog pilota borba protiv Islamske države (ID) ušla je novu fazu. Umesto očekivanog haosa u Jordanu islamski kalifat izazvao je nepodeljeni bes naroda. Jordanci su odlučno stali iza kralja Abdulaha Drugog koji se zakleo na odmazdu. I prve osvetničke akcije jordanske avijacije već su islamistima nanele osetne gubitke.
Vojni poraz u Kobaneu definitivno je srušio mit o nepobedivosti boraca Kalifata ali je i pobednicima u ovom četvoromesečnom sukobu – Kurdima dao krila. Pokazali su se kao ozbiljna vojna sila što samo pojačava njihove snove o uspostavljanju nezavisne kurdske države na istoku Iraka. A tome se protive najmanje tri strane: Teheran, Bagdad i Ankara.
Od juna 2014. godine SAD su izvele više od dve hiljade vazdušnih napada na položaje islamista.U udarima su poginuli i neki od najvažnijih komandatana ID. Ove udare dobro su iskoristile šiitske milicije u Iraku, ostvarile su neke sitnije vojne pobede i povratile neke teritorije na jugu i u centalnom delu zemlje. Zabeleženi su, međutim, i njihovi zločini nad sunitima koji su „srce“ Islamske države što će sigurno izazvati odmazdu.
Tu je, naravno, i Iran kao glavni zaštitnik šiitskih muslimana u Iraku koji iz sve snage podržava njihovu borbu protiv Islamske države. Ali i budno prati šta to rade Kurdi.
Rat protiv ID dobro je iskoristio i sirijski lider Bašar el Asad. I njegove trupe napadaju islamiste ali koriste gužvu da žestoko udare i po pobunjenicima – imaju podršku SAD - koji žele njegovo svrgavanje.
Tu je, naravno i Turska koja pokušava da balansira izmedju zaraćenih strana na Srednjem istoku. Ankara traži u svemu tome svoju računicu: da njeni protivnici: Asad i Kurdi ne budu pobednici – zbog čega se nije priključila vojnoj koaliciji protiv ID – ali i da time ne naljuti previše glavnog seveznika, SAD.
Ova „taktička supa“ – kako situaciju na terenu opisuju nemački mediji – još dugo će da se krčka. A dok konačno ne bude „skuvana“ ostaće dovoljno prostora za delovanje ekstremnh islamista. Kalifat je očigledno uzdrman ali sigurno nije ni blizu konačnog poraza.
Na ruševinama ovog „obračuna“ nikli su novi odnosi izmedđu Alijanse i oživljene Rusije. Bivši protivnici postali su partneri.U euforiji posle pada Berlinskog zida – simbola gvozdene zavese u Evropi – čule su se čak i ideje da bi Rusija, jednog dana, mogla da postane i članica NATO.
Za četvrt veka „cvetajuće“ saradnje Alijansa i Moskva održale su sijaset samita, potpisani su mnogobrojni ugovori o razumavanju i saradnji, obostrano su praćeni manevri, razgovali su o najosetljivijim pitinjima vezanim za nuklearno oružje i balističke rakete ...
U zajedničkom dokumentu potpisanm 1997. godine NATO i Rusija su se složili da drugu stranu ne vide „kao protivnika“. Pet godina kasnije osnovan je Savet za saradnju NATO-Rusija.
Danas je ovo „strateško partnerstvo“ Moskve i zapadne Alijanse pretvoreno u prah i pepeo. Dve strane su opet protivnici i postoje opasne naznake da bi čak mogli da postanu – neprijatelji.
Prvi veliki udarac odnosima NATO i Rusije dogodio se 2008. godine. Rat u Gruziji ozbiljno je uzdrmao ovo „strateško partnerstvo“ koje je ukrajinska kriza do temelja uništila.Od proleća prošle godine NATO i Rusija više ne govore. Alijansa je tada jednostrano prekinula svaki kontakt sa Moskvom – i civilni i vojni. Zavladalo je ćutanje, i to, kako tumače analitičari u zapadnim medijima, veoma opasno. Nekada, u vreme hladnog rata, podseća nemački nedeljnik „Cajt“, postojao je barem crveni telefon za hitan razgovor u kriznim situacijama.
Da ovo ćutanje nije dobro prvi je otvoreno upozorio nemački šef diplomatije Frank Valter Štajmajer, početkom decembra na susretu ministara inostranih poslova država članica NATO. Ovakav istup nemačkog ministra bio je savim opravdan: pa kancelarka Angela Merkel je čest gost u Moskvi, u stalnoj je telefonskoj vezi sa Vladimirom Putinom... Nemački ministar predložio je da NATO i Moskva prekinu ćutanje. Od tada se u centrali Alijanse traže načini da opet zvanično progovore sa Rusijom.
Obnova dijaloga NATO i Rusije bila bi, naravno, znatno olakšana kada bi ukrajinsa kriza krenula putem smirivanja. To nikako, međutim, ne znači da bi Moskva i Alijansa mogli da se vrate na nekadašnje pozicije i obnove „strateško partnertstvo“. Nema sumnje da će mnogo vode proteći Rajnom i Volgom da se odnosi barem delimično poprave. Ako ništa drugo barem da se stvori privid kako NATO i Rusija nisu protivnici.
Ratovanje protiv Islamske države: Posle brutalnog ubistva jordanskog pilota borba protiv Islamske države (ID) ušla je novu fazu. Umesto očekivanog haosa u Jordanu islamski kalifat izazvao je nepodeljeni bes naroda. Jordanci su odlučno stali iza kralja Abdulaha Drugog koji se zakleo na odmazdu. I prve osvetničke akcije jordanske avijacije već su islamistima nanele osetne gubitke.
Vojni poraz u Kobaneu definitivno je srušio mit o nepobedivosti boraca Kalifata ali je i pobednicima u ovom četvoromesečnom sukobu – Kurdima dao krila. Pokazali su se kao ozbiljna vojna sila što samo pojačava njihove snove o uspostavljanju nezavisne kurdske države na istoku Iraka. A tome se protive najmanje tri strane: Teheran, Bagdad i Ankara.
Od juna 2014. godine SAD su izvele više od dve hiljade vazdušnih napada na položaje islamista.U udarima su poginuli i neki od najvažnijih komandatana ID. Ove udare dobro su iskoristile šiitske milicije u Iraku, ostvarile su neke sitnije vojne pobede i povratile neke teritorije na jugu i u centalnom delu zemlje. Zabeleženi su, međutim, i njihovi zločini nad sunitima koji su „srce“ Islamske države što će sigurno izazvati odmazdu.
Tu je, naravno, i Iran kao glavni zaštitnik šiitskih muslimana u Iraku koji iz sve snage podržava njihovu borbu protiv Islamske države. Ali i budno prati šta to rade Kurdi.
Rat protiv ID dobro je iskoristio i sirijski lider Bašar el Asad. I njegove trupe napadaju islamiste ali koriste gužvu da žestoko udare i po pobunjenicima – imaju podršku SAD - koji žele njegovo svrgavanje.
Tu je, naravno i Turska koja pokušava da balansira izmedju zaraćenih strana na Srednjem istoku. Ankara traži u svemu tome svoju računicu: da njeni protivnici: Asad i Kurdi ne budu pobednici – zbog čega se nije priključila vojnoj koaliciji protiv ID – ali i da time ne naljuti previše glavnog seveznika, SAD.
Ova „taktička supa“ – kako situaciju na terenu opisuju nemački mediji – još dugo će da se krčka. A dok konačno ne bude „skuvana“ ostaće dovoljno prostora za delovanje ekstremnh islamista. Kalifat je očigledno uzdrman ali sigurno nije ni blizu konačnog poraza.
objavljeno: 08.02.2015
http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Opasno-cutanje-NATO-i-Rusije.lt.html
Анализа ризика тржишта Русије из прве руке
Према последњим показатељима, којима располаже Привредна комора Војводине, лане није заустављен тренд посртања домаће економије, напротив. Илустрације ради, трећи квартал 2014.
је завршен са БДП-ом у паду од чак 3,6 индексних поена у односу на 2013. годину, док је у четвртом кварталу забележен нешто бољи резултат, али је и он окончан на коти -1,6. А када се томе дода и пад индустријске производње, све то, по речима председника ПКВ Ратка Филиповића, показује да нисмо ни близу зелене гране.
– Нажалост, није реално очекивати ни да се у овој години нешто нагло промени набоље. Можда ће ту и тамо бројке бити позитивније ако, рецимо, продамо железару па она почне озбиљније да производи, или ако нам стигне нека већа индустријска инвестиција. Али и ти потенцијални позитивни индекси не могу генерално поправити стање у постојећој српској привреди – појашњава Филиповић.
Ако је за утеху – а јесте – војвођанска привреда је остварила значајно боље резултате у односу на привреду целе Републике. У сва четири лањска квартала забележен је раст индустријске производње у АПВ, а година је, према званичној статистици, завршена са извозом у плусу од 3,2 посто у односу на 2013, с тим што подаци са царине указују да је повећање заправо било око 5 процената.
– Реално је поставити питање шта би се догодило да и војвођанска привреда прати трендове присутне у осталим деловима државе, шта би тек онда било са укупним резултатом на нивоу Србије. Економија Војводине је, показало се, стабилизујући део српске економије. Њена окренутост спољном тржишту држи ниво производње изнад воде и очигледно је то правац којим и даље треба ићи.
По Филиповићевим речима, нарочито охрабрује што је прехрамбена индустрија та која је у децембру највише допринела расту војвођанске производње и извоза. Гиганти попут НИС-а, Хемофарма, Нектара... и даље послују стабилно, не љуљају се попут неких других великих система у Србији, али, напомиње саговорник „Дневника”, добро је и да економија Војводине не зависи искључиво од њих.
– Уосталом, то је нешто што је наша перспектива: да мала и средња предузећа, пре свега из сфере прехрамбене индустрије, буду темељ војвођанске економије. У структури наше понуде у оваквим условима фокус мора бити на ономе што су нужне потребе. А онда се на то може наслонити читав низ других грана и делатности.
Управо ће предстојећа Међународна изложба прехрамбених производа у Москви „Продекспо 2015”, која се одржава од сутра до 13. фебруара, бити прилика за њихову промоцију, афирмацију, али и евентуално склапање нових уговора. На сајму иначе учествују 22 предузећа из АПВ, од „Нектара” и Института за ратарство и повртарство, до носилаца знака „Најбоље из Војводине”...
– Реч је о највећем прехрамбеном сајму у Русији, на којем учествује 2.300 фирми из више од 60 земаља. Дакле, тамо ће наше компаније из прве руке, и од руских партнера, али и од конкуренције, моћи да сазнају шта се данас догађа на том великом тржишту поремећеном европским санкцијама, падом цене нафте, обарањем вредности рубље... То је јако важно, јер компаније саме морају донети одлуку о томе да ли улазе у ризик пословања у таквим стресним условима или не.
Учешће на сајму у Москви биће, такође, искоришћено и да се представници српске привреде на лицу места обавесте о томе каква се у будућности могу очекивати кретања на свеукупном тржишту Русије...
– Нормално је што због свих тих поремећаја у економији Русије страхујемо и за појединачне судбине неких наших предузећа ван прехрамбене индустрије, попут Таркета или Хемофарма, који тамо имају своје фабрике и велике послове, или за колективе какав је чарапара у Гајдобри, који су гро производње усмерили ка том тржишту и сада због неповољног односа евра и рубље западају у тешкоће. У сваком случају, нисам песимиста на дуги рок, али ипак спадам у оне који су прилично опрезни када је у питању судбина сваког појединачног уговора, сваког пласмана, аранжмана чији је циљ извоз на руско тржиште.
Мирослав Стајић
http://www.dnevnik.rs/ekonomija/analiza-rizika-trzista-rusije-iz-prve-ruke
Đavo nosi bradu
 |
| Photo: Facebook |
Bivši voditelj televizije Pink i portparol protivterorističke jednice MUP; danas salonski ratnik u Ukrajini na strani ruskih fašista, gde je pobegao par dana pre nego što mu je nastavljeno suđenje u Beogradu zbog rasne i druge diskriminacije; NSFM, 5. februar
http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-izjava-dana/116166-avo-nosi-bradu.html
Ostavština Igara u Sočiju preskupa za Rusiju
Za Zimske olimpijske igre u Sočiju Rusija je izdvojila više od 50 milijardi dolara, što ih je učinilo najskupljim.
Prošlo je godinu dana od kada je ruski grad Soči bio domaćin Zimskih olimpijskih igara. Međutim, kako izvještava Peter Sharp, kombinacija korupcije i nedavne sankcije protiv Rusije učinili su njihovu ostavštinu jako skupom.
Za Zimske olimpijske igre u Rusiji predsjednik Vladimir Putin izdvojio je više od 50 milijardi dolara, što ih je učinilo najskupljim ikad. No, to je bilo prije godinu dana.
U međuvremenu je olimpijska vatra ugašena, a ono što je ostalo iza nje izgleda prazno i zapušteno. Natpisi "Na prodaju" na objektima koje niko ne želi.
Prazni stanovi
Očekivalo se da će stanovi koji su napravljeni za olimpijce planuti na tržištu čim se iz njih isele gosti. Ni to se nije desilo. Stoje prazni.
"Sve ovo je za Olimpijske igre. Za ljude nije izgrađena baš nikakva infrastruktura. Ukoliko kupujete stan, trebaće vam radnje, pijaca, restorani, ali to ovdje nećete naći", ukazuje jedan stanovnik Sočija.
Isti scenario i u tematskom parku posvećenom Olimpijskim igrama. Ni tamo nema nikog. I sa njim je bilo ambicioznih planova, ali novac za ulaganje je nestao čim su uvedene sankcije.
Samo 70-ak kilometara od Sočija, na vrhu planine, nalazi se mjesto na kome su se zapravo takmičili sportisti.
Igre su u potpunosti promijenile život u mjestima poput Krasnaje poljane, koja su nekada bila ušuškana u planinskim predjelima.
Ono što je nekada bilo malo selo, sada izgleda kao grad i baš se dramatično promijenilo. Ipak, ne ide sve na bolje.
Pruga kao najskuplja stavka
Ruska vlada je potrošila 12 milijardi dolara praveći prugu kroz planinski lanac što se ispostavilo kao najskuplja stavka na cjenovniku igara.
"Nakon kraja Olimpijskih igara, Ruske željeznice koje su prevozile putnike besplatno tokom njihovog trajanja, konstantno podižu cijene karata kako bi pokušale da povrati bar dio investicije što je preskupo za lokalno stanovništvo. Suočeni sa praznim vozovima, na kraju su morali da ugase cijelu operaciju. I to je zaostavština Olimpijskih igara koju stanovnici Krasnaje poljane nisu očekivali", javlja Al Jazeerin Peter Sharp.
Sa daljim zahlađenjem odnosa Rusije i Zapada, dolazak stranih turista nikada se nije desio.
Hotelijer Dirk Spindeldreher tvrdi da u trenutnoj političkoj klimi nema svrhe računati na turiste sa Zapada, već isključivo sa Istoka.
"Tu je Bliski istok, velika tržišta poput Turske, a potom i azijsko koje kontinuirano raste. I mislim da bi za njih Soči mogao biti atraktivan", smatra Spindeldreher.
Imaju i šta vidjeti, jer je Putinovih 50 milijardi za Olimpijske igre ostavilo prostora i za prvu stazu Formule 1 u Rusiji, uz sedmogodišnji ugovor o održavanju ovih trka.
Zahvaljujući Olimpijskih igara, Soči ima i potpuno novi aerodrom.
Ono što im sada treba su letovi iz gradova poput Pekinga, Hong Konga i Istoka kako bi ponovo oživjeli ovu turističku destinaciju koja je na ledu nezavisno od vremenskih prilika.
Izvor: Al Jazeera
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/ostavstina-igara-u-sociju-preskupa-za-rusiju
Нема коментара:
Постави коментар