Nismo naučili demokratiju

U Srbiji je ekonomska situacija sve teža. Dok jedni uživaju privilegije i bogate se, drugi žive sve teže.
Korupcija je postala deo svakodnevice, a politička scena je sve haotičnija. O problemima koji tište državu, o razlozima koji su nas doveli dovde i o tome na šta se može računati u budućnosti, razgovarali smo sa Dragoljubom Mićunovićem, predsednikom političkog saveta Demokratske stranke, nekadašnjim predsednikom DS-a i inicijatorom ponovnog oživljavanja rada DS-a pre 25 godina.

„U ovakvoj polu-demokratiji u kakvoj živimo mnogo je lakše i lepše biti u opoziciji nego na vlasti. Problem je u tome što u nerazvijenim demokratijama ne postoje jake institucije i pravila, tako da su velike razlike u zavisnosti od toga kakvu ulogu ima stranka u političkom životu. Živimo u permanentnoj kampanji koja traje već 25 godina. A u kampanjama često padaju nepromišljena obećanja, neretko se suparnici vređaju i često se ne govori istina. Pored toga, svedoci smo prekrajanja istorije; sadašnja vlast kaže da je u državi sve počelo loše nakon 5. oktobra, da je tada povećana nezaposlenost i da je tada nagomilan državni dug. A niko ne pominje šta se do tada dešavalo, da su našu državu isključili iz svih međunarodnih institucija, a niko ne pominje kroz kakvu smo bedu i kakve ratove prolazili od devedesetih pa sve do 2000. godine i niko ne pominje kako smo postupali sa manjinama. To se sve zaboravilo do danas. DS je tada održavala veze sa svetom, a svojim antiratnim, anti-diskriminacionim, anti-šovinističkim stavom i borbom protiv govora mržnje je barem malo popravljala strašnu sliku Srbije u svetu. Možda je najvažnije da se Srbija nakon 5. oktobra, nakon najvećih demostracija u našoj istoriji, kada je narod smenio tadašnju vlast, vratila u međunarodne institucije. Tokom sledećih 12 godina smo državne rezerve povećali za više puta i državu doveli na prag Evropske Unije. Činjenica ostaje da jesmo pravili greške“, kaže Mićunović.

- U čemu je grešila DS?

„Pre svega u privatizaciji. To je tada bio međunarodni trend. Zapadni lideri su napravili veliku grešku kada su hteli odjednom srušiti sve što je komunizam sagradio i što nisu dali vremena da se tekovine socijalizma razgrade postepeno. Lako je izvršiti nacionalizaciju, naročito ako se to radi oružjem. Ali da bi se privatizacija sporvela pravedno treba vremena. Mi smo ovaj proces započeli brzopleto, država je počela ličiti na švedski sto sa kojeg je svako mogao uzeti šta god je hteo. Dešavale su se strahovito velike pljačke. Nije to samo srpska specifičnost, to se desilo i u Rusiji, još drastičnije, a i u drugim državama. Posledica toga je bila da su se uspostavili centri moći koji su korumpirali i ucenjivali političku elitu.

Druga greška koju je DS učinila se vezuje za jednu misao Monteskijea, koji je govorio da se vlast uvek trudi da sužava sve. Stranke su veoma brzo postale centralizovane, ni jedna nije uspostavila demokratski sistem unutar sebe same, oko predvodnika stranke se uspostavila oligarhija, a to već nema nikakve veze sa demokratijom. Što je još gore unutarstranačko ustrojstvo je preslikano i na državno rukovodstvo. A u slučaju kada je predsednik države istovremeno i šef stranke, čelnici državnih kabineta počinju da vladaju i unutar stranke. Tako se ukida vladavina prava potiskivanjem demokratije. I dok interesi pojedinaca  dobijaju primat, poštovanje pravila više nikome nisu važna.

Dogodila se i refeudalizacija političkog života. Sa sklapanjem vladajućih koalicija stranke su među sobom podelile feudume, podelile kome pripada elektrodistribucija, kome farmaceutika, kome energija… Tako se osiguralo da između 20 i 30 posto prihoda ovih javnih preduzeća dospevaju u stranačke kase. Time je počela razgradnja javnih dobara i korupcija se povećavala u toj meri da je danas već duboko ukorenjena.”
- Nakon izbora 2012. godine, kada je došlo do promene vlasti, DS se sve češće dovodila u vezu sa krivičnim delima…

„Kao što sam pomenuo, u toku je kampanja, a sadašnja vlast vodi kampanju punu mržnje. Iz njihovih izjava ispada da je kompletno članstvo DS-a sam lopov. A u međuvremenu se ispostavilo da su procesi pokrenuti samo protiv nekolicine i da se ni u većini tih slučajeva ne stiže do suda. Što se tiče nekoliko velikih skandala, koji su pripisani DS-u, ispostavilo se da se vezuju za ranije koalicione partnere koji su baš sada na vlasti.
Vladajuća stranka ne ume da pokaže rezultate, uprkos lepim obećanjima. Funkcionisanje države je u krizi, naši političari ne shvataju demokratiju, državna hierarhija je rasturena i niko ne poštuje nikoga. Mnogo je problema, a mi stvaramo utisak nedovršene države gde se razbija i ono što se do sada uspelo izgraditi. Ako Evropa ne sprovede integracioni proces brže, mi ćemo se veoma brzo udaljiti od evropskih ideala.”
- Da li bi sve bilo drugačije da Zoran Đinđić nije ubijen?

„On je postao žrtva. Prema žtrvi se ljudi odnose sasvim drugačije nego prema onima koji umeju da se odbrane. Nesporno je da je Đinđić bio veoma značajna ličnost i u DS-u i u celoj državi; bio je savremen čovek sa savremenim idealima, čovek koji je zamišljao savremenu Srbiju. Najveći problem današnje vlasti je u provincijalizmu; provincijalci ne znaju kako izgleda svet. Nažalost, Zoran Đinđić, sam po sebi, nije bio dovoljan da ostvari svoje ciljeve. Ni stranka nije bila za to dovoljna, trebalo je da te promene želi i većina. Nažalost, u Srbiji još uvek funkcionišu institucije koje žive u prošlosti, koje žele da vrate davno prošla vremena. Ove institucije su stalno usporavale Đinđića u ostvarivanju njegovih namera. Da ga nisu ubili neke stvari bi verovatno bile drugačije, ali nisam siguran da bi Srbija izgledala mnogo drugačije nego što izgleda danas. Tradicionalne države se boje promena.”

- Nije li teško voditi politiku kada je u Vojvodini DS vladajuća stranka, a na republičkom nivou opoziciona?
„To ne bi trebalo da predstavlja problem; još i za vreme Miloševića postojali su opozicioni gradovi gde na vlasti nisu bili socijalisti pa su ipak funkcionisali. Nažalost, u borbi za totalitarnom vlašću akcenat je stavljen na vlast, a ne na pravila.”

- Da li je moguće nešto promeniti u ovako teškoj situaciji?

„Ako mislite na stanje u stranci, onda mogu da kažem da je unutarstranačka borba za vlašću zaustavljena, rejting stranke se stabilizovao i čak je počeo da raste. Što se tiče države, e tu su veliki problemi. Donosimo reformske zakone koje ne primenjujemo. Više javnih preduzeća je stavljeno pod stečaj, a radnici su otpušteni u nadi da će ih privatni sektor zaposliti. To se nažalost neće dogoditi jer je privatni sektor suviše slab da bi mogao poneti sav taj teret. Hoćemo brze rezultate, a ne postoji dugoročna strategija za rešavanje problema. To znači da će socijalno nezadovoljstvo biti sve veće, a to će upravo tražiti promene.”

http://www.magyarszo.com/hu/2609/Vesti_na_srpkom/121943/Mićunović-Nismo-naučili-demokratiju.htm