NEW YORK - Izvori iz diplomatskih krugova na Zapadu izjavili su za The Wall Street Journal kako kancelarka Njemačke smatra da bi na susretu "normandijske četvorke" u srijedu, 11. veljače, u Minsku Vladimir Putin trebao pristati na mirovni plan koji su mu predložile Njemačka i Francuska na susretu u Kremlju.
Prema njihovim riječima, ako Rusija na samitu u Minsku odbije novi akcijski plan, Merkel je zaprijetila uvođenjem novih sankcija protiv ruskih tvrtki i fizičkih osoba. Američki list piše da je Merkel također izjavila Putinu da se Njemačka, u slučaju da Rusija odbije mirovni plan, neće suprotstaviti planovima SAD-a o isporuci loružja Ukrajini. Kancelarka Njemačke pritom službeno izjavljuje da je protiv ove ideje.Tema isporuka američkog naoružanja Ukrajini živo je razmatrana tijekom konferencije o sigurnosti u
Glasnogovornik ruskog predsjednika Dmitrij Peskov prokomentirao je navode medija o navodnom ultimatumu koji je Merkel iznijela Vladimiru Putinu.
Münchenu proteklog vikenda. Europski političari uglavnom su isticali kako je sukob potrebno riješiti diplomatskim putem, skrećući pažnju na izjavu Angele Merkel o tome da dodatne isporuke naoružanja neće dovesti do rješenja sukoba.
"Nitko se nije obraćao niti se može obraćati predsjedniku Ruske Federacije takvim tonom", izjavio je Peskov, prenose RIA Novosti.
http://rs.seebiz.eu/wall-street-journal-merkel-postavila-ultimatum-putinu/ar-104914/
NATO lovci presretali ruske avione iznad Baltika
Letonski vojnici su izjavili da su NATO lovci Tajfun u ponedeljak poleteli kako bi presreli avion Il-20 Ratnog vazduhoplovstva Rusije.
Baltičke zemlje ne raspolažu avionima koji su povoljni za vazdušno patroliranje, zato od aprila 2004. godine (posle njihovog stupanja u NATO), čuvanjem vazdušnog prostora bave se na smenu avioni zemalja Severnoatlantske alijanse.
NATO lovci Tajfun koji čuvaju vazdušni prostor Baltika bili poleteli su 9. februara radi presretanja aviona Il-20 Ratnog vazduhoplovstva RF iznad Baltičkog mora, stoji u saopštenju Letonske armije na Tviteru.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/470165/NATO-lovci-presretali-ruske-avione-iznad-Baltika
PALJBA SA SVIH STRANA Estonija poredi Putina sa Hitlerom, Baltik strahuje da je "sledeći na redu"
 |
| Upoređuje Putina sa Hitlerom": Tomas Hendrik Ilves, predsednik Estonije |
Estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves uporedio je "inertnost i nereagovanje Zapada na poteze Rusije" sa situacijom iz 1938. godine, kada su Evropa i SAD "ostale neme na Hitlerovo okupiranje delova teritorije Čehoslovačke".
- Istorija nas je naučila da nereagovanje nikome ništa dobro nije donelo. Minhen 1938. godine bi morao da bude velilka lekcija svima - izjavio je predsednik Estonije.
Kritici i napadima na Vladimira Putina pridružio se i ministar inostranih poslova Velike Britanije Filip Hamond, koji je optužio ruskog predsednika da se ponaša kao "tiranin iz 20. veka".
 |
| "Plašim se najgoreg scenarija": Žan Iv le Drijan |
propali.
- Putinove izjave kojima provocira baltičke države, zatim Kazahstan, jasna su indikacija da njegovi ciljevi prevazilaze Ukrajinu. Ako ga ne zaustavimo tamo, možda ćemo sutra imati problem sa njim u Estoniji. Ne kažem da će se to desiti, ali on nam je dao dovoljno razloga da se bojimo da to može da se dogodi. Najveći izazov nacionalne bezbednosti svih demokratskih zemalja na svetu je da zaustave Kremlj - izjavio je Tomas Hendrik Ilves, predsednik Estonije, koja je članica NATO alijanse.
On je dodao i da se "još uvek ne boji invazije Rusije, ali da se moraju preduzeti određeni koraci kako bi se zaustavilo rusko bahato i neodgovorno ponašanje u regionu".
 |
| "Mir sa Putinom samo ukoliko vrati Krim": Oštre reči Flipa Hamonda |
u duhu mira.
- Jedino primirje koje sa njima treba potpisati je ono u kojem se odriču Krima koji su nezakonito oteli. Ne smemo se postaviti tako da nam bude eugodno da to zahtevamo. Ovaj čovek (Putin) je poslao vojsku u suverenu državu, i poput tiranina iz 20. veka oteo deo njene teritorije - oštar je bio Hamond i dodao da ne vidi nijedan razlog za tolerisanje "bezobraznog i zastarelog ponašanja Kremlja".
Vladimir Putin, Petro Porošenko, Angela Merkel i Fransoa Oland učestvovaće na mirovnom sastanku u Minsku, koji je zakazan za sredu.
 |
| Sergej Lavrov |
Minsku".
Angela Merkel će, sa druge strane, o rezultatima pregovora uredno obavestiti predsednika SAD Baraka Obamu, koji usled ranije isplaniranih obaveza nije mogao da otputuje u Belorusiju i prisustvuje sastanku.
Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da su SAD i njeni evropski saveznici "ujedinjeni u strategiji diplomatije po pitanju ukrajinske krize."
 |
| Umesto diplomatije, predlaže slanje oružja u Ukrajinu: Džon Mekejn |
predloži "rešenja" koja skoro uvek uključuju oružje.
- Ukrajinci ginu a mi im šaljemo ćebad i hranu. Ćebad ne pomažu protiv ruskih tenkova. Njima se mora poslati odbrambeno oružje, mnogo oružja - izjavio je ratoborni Mekejn.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/533346/PALJBA-SA-SVIH-STRANA-Estonija-poredi-Putina-sa-Hitlerom-Baltik-strahuje-da-je-sledeci-na-redu
Putin od privatnog oligarha preuzima hotel u Sočiju
 |
| Soči |
Američka novinska agencija AP prošle nedelje sprovela je istragu u Rusiji i otkrila da najmanje dva velika investitora u Sočiju, među kojima je i tajkun , prećutno prebacuju državi svoju imovinu opterećenu dugovima.
Za oligarhe to je način da nadoknade milijarde dolara dok se bore u privredi pogođenoj zapadnim sankcijama i padom cena nafte.
Vekselberg je u izgradnju dva hotela u Sočiju pored Olimpijskog sela, gde su prošle godine održane Zimske olimpijske igre, uložio oko 500 miliona dolara.
Njegova kompanija je odlučila da jedan od dva hotela preda državi, što znači da predaje i kredit od oko 450 miliona dolara uzet iz državne banke.
Prošlogodišnje Olimpijske igre u Sočiju koštale su 51 milijardu dolara, što su najskuplje Igre u istoriji.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/533328/Putin-od-privatnog-oligarha-preuzima-hotel-u-Sociju
Diplomatska bitka za Ukrajinu, novi sukobi
Uoči sastanka u Minsku Merkelova u Vašingtonu, Putin u Kairu, a EU odlaže pojačavanje sankcije Rusiji
 |
| Učestalo raketiranje na obodu Donjecka (Foto Rojters) |
Grozničava diplomatska aktivnost za pronalaženje održivog rešenja u Ukrajini nastavljena je i juče: Angela Merkel je otputovala u Vašington radi susreta sa Barakom Obamom, EU je stopirala inicijativu pooštravanja sankcija Rusiji, dok Vladimir Putin signale o daljem toku pregovora šalje iz Kaira.
Nakon telefonskog razgovora lidera Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske, za sutra je dogovoren susret u Minsku na kojem bi najzad trebalo da dođe do napretka u rešavanju krize koja je dosad odnela više od 5.300 života i stvorila milion i po izbeglica. Koliko je zadatak delikatan svedoči šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer koji ocenjuje da zbog neophodnosti pomirivanja mnogih zahteva uopšte nije izvesno da će do susreta u Minsku uopšte doći.
Uoči posete Egiptu ruski predsednik je dao opširan intervju listu „Al Ahram” u kojem je ponovo optužio Zapad kao glavnog krivca krize u Ukrajini – koji je zemlju stavio pred „veštački izbor EU ili Rusija”.
Putin je rekao da Kijev mora da obustavi vojnu operaciju na istoku Ukrajine i da prestane da vrši ekonomski pritisak na regione koje drže proruske snage.
„Najvažniji uslov za stabilizovanje situacije jeste hitno uspostavljanje primirja i okončanje antiterorističke, ali zapravo kažnjeničke operacije na jugoistoku Ukrajine”, rekao je Putin.
Iz Kijeva je uzvraćeno sličnim optužbama i ukrajinska vojska je saopštila da ima saznanja da je na teritoriju Ukrajine ušlo 1.500 ruskih vojnika i konvoj ruske opreme.
Portparol ukrajinske vojske Andrej Lisensko rekao je novinarima da su 1.500 ruskih vojnika i 300 komada vojne opreme, uključujući raketni sistem „grad”, prešli ukrajinsko-rusku granicu 7. i 8. februara.
Oko 170 vozila, uključujući kamione, auto-cisterne i automobile, takođe je prešlo granicu, dodao je Lisensko, prenela je agencija AFP.
Francuska agencija podseća da zvanični Kijev i Zapad optužuju Moskvu da snabdeva proruske snage opremom i borcima koji učestvuju u bitkama protiv ukrajinske vojske na istoku zemlje. Rusija negira ovakve optužbe navodeći da za njih nema dokaza.
Kao broker za rešavanje krize naročito se ističe nemačka kancelarka Angela Merkel koja ovih dana vodi pravu „diplomatiju na steroidima”. Posle poseta Kijevu i Moskvi sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom, nemačka kancelarka je učestvovala na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, da bi potom otputovala u Vašington, a sutra treba da se pojavi u Minsku.
Govoreći u Minhenu Merkelova je ponovila stav da ne vidi kako bi naoružavanje ukrajinske vojske dovelo do raspleta krize u zemlji. To je između ostalog razlog njene posete američkom predsedniku koji se našao pod udarom sve brojnijih domaćih zagovornika tvrđeg pristupa rešavanju ukrajinske krize.
Ukoliko bi se Amerika odlučila za isporuku oružja Ukrajini, veliki deo država Evropske unije, verovatno, ne bi učestvovao u tome. Nešto pomirljiviji stav prema Moskvi pokazali su juče šefovi diplomatija članica EU koji su se saglasili za odlaganje primene novih individualnih sankcija protiv Rusije kako bi bio smanjen pritisak uoči pregovora u Minsku.
„Princip sankcija će ostati na snazi, ali će njihova primena zavisiti od situacije na terenu. Situaciju ćemo ponovo razmotriti sledećeg ponedeljka”, naglasio je francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus, prenosi AFP.
U međuvremenu su sukobi na terenu nastavljeni i procenjuje se da je u toku 24 sata na obe strane poginulo najmanje 11 ljudi.
Ukrajinska vojska optužila je proruske snage da su od nedelje ujutru izvele stotinak odvojenih napada, u kojima je poginulo devet vojnika, a ranjeno 26.
Okršaji su, prema rečima portparola vojske, bili posebno žestoki u području grada Debalceva, glavnog železničkog i putnog račvanja severoistočno od Donjecka, preneo je Rojters.
S druge strane, ministarstvo odbrane samoproglašene Narodne republike Donjeck (NRD) navelo je da su ukrajinske snage 66 puta u protekla 24 sata granatirale teritoriju NRD i da su u napadima u Donjecku, Makejevki i Gorlovki ubijena ukupno dva civila, a ranjena 22.
Televizija Raša tudej izvestila je da je u Donjecku preksinoć odjeknula snažna eksplozija u blizini hemijske fabrike, ali da zasad nema izveštaja o eventualnim žrtvama.
Očevici kažu da je eksplozija osvetlila nebo, da su na obližnjim zgradama popucala stakla i da se zemlja zatresla, a potres su, prema navodima ruske televizije, osetili čak i meštani okolnih gradova.
Lokalne vlasti nisu mogle da navedu da li ima žrtava, ali su poručile da je požar koji je izbio posle eksplozije ugašen i da nema opasnosti od izlivanja otrovnih materija.
Nakon telefonskog razgovora lidera Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske, za sutra je dogovoren susret u Minsku na kojem bi najzad trebalo da dođe do napretka u rešavanju krize koja je dosad odnela više od 5.300 života i stvorila milion i po izbeglica. Koliko je zadatak delikatan svedoči šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer koji ocenjuje da zbog neophodnosti pomirivanja mnogih zahteva uopšte nije izvesno da će do susreta u Minsku uopšte doći.
Uoči posete Egiptu ruski predsednik je dao opširan intervju listu „Al Ahram” u kojem je ponovo optužio Zapad kao glavnog krivca krize u Ukrajini – koji je zemlju stavio pred „veštački izbor EU ili Rusija”.
Putin je rekao da Kijev mora da obustavi vojnu operaciju na istoku Ukrajine i da prestane da vrši ekonomski pritisak na regione koje drže proruske snage.
„Najvažniji uslov za stabilizovanje situacije jeste hitno uspostavljanje primirja i okončanje antiterorističke, ali zapravo kažnjeničke operacije na jugoistoku Ukrajine”, rekao je Putin.
Iz Kijeva je uzvraćeno sličnim optužbama i ukrajinska vojska je saopštila da ima saznanja da je na teritoriju Ukrajine ušlo 1.500 ruskih vojnika i konvoj ruske opreme.
Portparol ukrajinske vojske Andrej Lisensko rekao je novinarima da su 1.500 ruskih vojnika i 300 komada vojne opreme, uključujući raketni sistem „grad”, prešli ukrajinsko-rusku granicu 7. i 8. februara.
Oko 170 vozila, uključujući kamione, auto-cisterne i automobile, takođe je prešlo granicu, dodao je Lisensko, prenela je agencija AFP.
Francuska agencija podseća da zvanični Kijev i Zapad optužuju Moskvu da snabdeva proruske snage opremom i borcima koji učestvuju u bitkama protiv ukrajinske vojske na istoku zemlje. Rusija negira ovakve optužbe navodeći da za njih nema dokaza.
Kao broker za rešavanje krize naročito se ističe nemačka kancelarka Angela Merkel koja ovih dana vodi pravu „diplomatiju na steroidima”. Posle poseta Kijevu i Moskvi sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom, nemačka kancelarka je učestvovala na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, da bi potom otputovala u Vašington, a sutra treba da se pojavi u Minsku.
Govoreći u Minhenu Merkelova je ponovila stav da ne vidi kako bi naoružavanje ukrajinske vojske dovelo do raspleta krize u zemlji. To je između ostalog razlog njene posete američkom predsedniku koji se našao pod udarom sve brojnijih domaćih zagovornika tvrđeg pristupa rešavanju ukrajinske krize.
Ukoliko bi se Amerika odlučila za isporuku oružja Ukrajini, veliki deo država Evropske unije, verovatno, ne bi učestvovao u tome. Nešto pomirljiviji stav prema Moskvi pokazali su juče šefovi diplomatija članica EU koji su se saglasili za odlaganje primene novih individualnih sankcija protiv Rusije kako bi bio smanjen pritisak uoči pregovora u Minsku.
„Princip sankcija će ostati na snazi, ali će njihova primena zavisiti od situacije na terenu. Situaciju ćemo ponovo razmotriti sledećeg ponedeljka”, naglasio je francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus, prenosi AFP.
U međuvremenu su sukobi na terenu nastavljeni i procenjuje se da je u toku 24 sata na obe strane poginulo najmanje 11 ljudi.
Ukrajinska vojska optužila je proruske snage da su od nedelje ujutru izvele stotinak odvojenih napada, u kojima je poginulo devet vojnika, a ranjeno 26.
Okršaji su, prema rečima portparola vojske, bili posebno žestoki u području grada Debalceva, glavnog železničkog i putnog račvanja severoistočno od Donjecka, preneo je Rojters.
S druge strane, ministarstvo odbrane samoproglašene Narodne republike Donjeck (NRD) navelo je da su ukrajinske snage 66 puta u protekla 24 sata granatirale teritoriju NRD i da su u napadima u Donjecku, Makejevki i Gorlovki ubijena ukupno dva civila, a ranjena 22.
Televizija Raša tudej izvestila je da je u Donjecku preksinoć odjeknula snažna eksplozija u blizini hemijske fabrike, ali da zasad nema izveštaja o eventualnim žrtvama.
Očevici kažu da je eksplozija osvetlila nebo, da su na obližnjim zgradama popucala stakla i da se zemlja zatresla, a potres su, prema navodima ruske televizije, osetili čak i meštani okolnih gradova.
Lokalne vlasti nisu mogle da navedu da li ima žrtava, ali su poručile da je požar koji je izbio posle eksplozije ugašen i da nema opasnosti od izlivanja otrovnih materija.
PREPISIVAČI američkih sajtova i u Srbiji su upali u zamku propagandnog rata koji Vašington već godinama vodi protiv ruskog predsednika Vladimira Putina. Neposlušnog Putina, koji uporno brani ruske interese, zapadni stručnjaci za medijski rat danima blate i demonizuju pokušavajući da uvere svetsku javnost da u Kremlju sedi i odlučuje "Hitler 21. veka".
U tom kontekstu treba shvatiti i tvrdnju izvesne Brende Konors, iz američkog Koledža za pomorsko ratovanje u Njuportu, koja kaže da Putin ima probleme sa autizmom.
Svakom ozbiljnom je jasno da je tobožnja dijagnoza Putinu deo propagandno-psihološkog rata. Ko zna biografiju Putina i prati njegovu aktivnost može se samo nasmejati čitajući američke dijagnoze.
Na razne uvrede koje stižu sa Zapada Putin se ne obazire i ne želi da ih komentariše. Njegov portparol Dmitrij Peskov je pisaniju američkih medija da Putin ima Aspergerov sindrom nazvao glupošću.
Zašto Putin smeta Zapadu preciznu dijagnozu je dao nobelovac Aleksandar Solženjicin. U jednom od poslednjih intervjua koji je dao novinarima nemačkog "Špigla" Solženjicin je rekao da Zapad, pre svega Vašington, hvali one ruske političare koji su zemlju dovodili do haosa, a Putina su odmah počeli da napadaju jer je želeo da ojača Rusiju kojoj je pretio raspad.
Koliko je Solženjicin u pravu vidi se sada i na primeru Gorbačova koji je "progledao". Nekada jako popularni Gorbi više nije "u modi" na Zapadu i niko ga više ne hvali, jer sada direktno optužuje Ameriku i predsednika Obamu da provocira izbijanje svetskog rata. Hoće li sada neko na Zapadu i Gorbačovu "nalepiti" dijagnozu da bi ga pred svetom omalovažili?
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:533019-Komentar-Dijagnoza
Američko tužilaštvo tvrdi da je od 2012. do januara ove godine Burjakov zajedno sa diplomatama nižeg ranga prikupljao osetljive informacije o mogućim američkim sankcijama protiv ruskih banaka, prenela je agencija AP.
Tužilaštvo tvrdi i da su Burjakov i još dvojica optuženih pokušali da regrutuju druge ljude za špijuniranje.
U to vreme je Burjakov radio za filijalu jedne ruske banke na Menhetnu.
Veruje se da su diplomate nižeg ranga, iako optuženi, uspeli da se vrate u Rusiji i da imaju imunitet od suđenja zbog svog diplomatskog statusa.
http://rs.n1info.com/a34086/Svet/Spijuniranje-Ruski-bankar-optuzen-u-SAD.html
Zbog niskih cena nafte i sankcija Zapada, ruska ekonomija beleži pad. Ruski
proizvođač jurišnih puški
“Kalašnjikov” je, međutim, prošle godine udvostručio proizvodnju i ostvario promet od tri milijarde rubalja (45 miliona dolara) - 28 odsto više nego u 2013. godini.
“Uprkos sankcijama, ‘Kalašnjikov’ je prvi put za sedam godina prijavio neto dobit”, navodi se u saopštenju generalnog direktora kompanije Alekseja Krivoručke koje je imejlom uputio CNN-u.
Proizvođač čuvenog oružja AK-47 bio je jedna od prvih ruskih kompanija koje su
se zbog napada na Ukrajinu našle na udaru trgovinskih sankcija.
Zasluge za rast “Kalašnjikov” pripisuje sticanju novih kupaca, uglavnom u Aziji i Africi, kao i novoj marketinškoj strategiji usvojenoj 2014. Lansiran je novi brend namenjen civilima, uključujući i odeću i modne detalje, kao i novi slogan: “Zaštita mira”.
Ruska vojska i organi krivičnog gonjenja spadaju među najvažnije kupce kompanije “Kalašnjikov”, pri čemu izdvajaju velike sume novca na novo naoružanje.
Ruska ministarstva odbrane i policije jedina su izbegla kresanje budžeta od 10 odsto koje je naredio predsednik Vladimir Putin.
Očekuje se da će ruska vojna potrošnja između 2012. i 2017. dostići rast od 85 odsto. Kompanija “Kalašnjikov” proizvela je u 2014. godini 120.000 komada oružja, a u 2015. očekuje se porast proizvodnje od čak 25 odsto.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/533310/POSLEDICE-SUKOBA-Rusija-se-gusi-u-sankcijama-a-prodaja-kalasnjikova-cveta
Trebaće mnogo više od oružja za spašavanje Ukrajine i držanje Rusije po strani, napisala je Anne Applebaum u kolumni za „The Washington post“ osvrćući se na upravo završenu Konferenciju o bezbjednosti u Minhenu.
Nesposobnost međunarodne zajednice da nađe odgovarajuću strategiju za ukrajinsku krizu, tačnije ponašanje Rusije, ilustrovala je slikom odaslatom iz Minhena za vikend.
„Uobičajno mirna publika naglas se smijala ministru vanjskih poslova Rusije Sergeju Lavrovu, kada je, čini se u jednom trenutku doveo u pitanje legalnost njemačkog ujedinjenja. Dio sale je takođe aplaudirao glasno kada je njemačka kancelarka Angela Merkel, koja se tek bila vratila sa očigledno bezuspješne mirovne misije u Moskvi, ponovila njeno gledište da 'ne može biti vojnog rješenja' za konflikt u Ukrajini. Ali kada ju je Malcolm Rifkind, bivši ministar vanjskih poslova Britanije, upitao kako će zaustaviti Rusiju bez vojne sile, drugi dio sale je apludirao. Čak i ko je gledao online, dilema ili nepoznanica prisutnih u toj sali bila mu je evidentna: Svi su saglasni da Rusi lažu i niko ne vjeruje ruskim obećanjima o prekidu vatre. Ali niko nije saglasan šta učiniti tim povodom“ .
Kako kaže Applebaum jasno je da debata o Rusiji i Ukrajini tek treba da počne, ali ona pri tom ne misli na aktulnu debatu „hoćemo li naoružati Ukrajinu?“ koja je po njenom mišljenju debata o taktici na kratke staze, a ne dugoročna strategija koja, kaže, ignoriše pravu prirodu ruske igre.
Mišljenje ugledne novinarke, o nedostatku valjane strategije za Putina, dijeli i britanski lord, diplotmata sa iskustvom Paddy Ashdown, u svom autorskom tekstu za „Independent“ pod naslovom „Rusija rastuća prijetnja: Zapad se suočava sa veoma opasnom krizom i ona je dio našeg činjenja“.
Oboje su uvjereni da Putin predstavlja izazov miru na kojem se moderna Evropa zasnovana.
Lord Ashdown je tekst u britanskom dnevniku počeo citatom kineskog filozofa San Cia koji je rekao “Strategija bez taktike je najsporija ruta ka pobjedi. Taktika bez strategije je buka prije poraza“.
„U ukrajinskoj krizi, Putin igra sa strategijom. Zapad igra sa taktikom“, sugeriše ugledni britanski diplomata.
Kako on kaže Zapad je izgubio najveću stratešku priliku u novijem vremenu "kada smo na raspad Sovjetskog saveza reagovali ne tako da Rusiju izvučemo iz hladnoće, već tretirajući Rusiju kao eksploziju trijumfalizma i superiornosti Vašingtona".
„Umjesto otvaranja vrata sa strateško partnerstvo sa Moskvom, mi smo mladiće sa tek završenom poslovnom školom Harvarda poslali da privatizuju njihovu industriju i nauče ih zapadnom načinu poslovanja. Rezulat je bonaca korupcije i poniženja u godinama Jeljcinove vlasti i nespretnog pokušaja da našu 'pobjedu u Hladnom ratu' pretvorimo u ekspanziju NATO-a i Evrope sve do granica Rusije. Ta ludost je imala svoje posljedice i njeno je ime Vladimir Putin“, kaže Ashdown ocjenjujući da problem sa Rusijom nije njena snaga već njene slabosti.
Masovni prihodi od energetskih potencijala nijesu investirani u modernizaciju Rusije, već protraćeni na kupovinu brodova i jahti za tamošenje ologarhe, te nekretnina u Londonu. Sa druge strane, kako primjećuje, ostatak Rusije se bori sa velikim ekonomskim problemima, sa populacijom koja je među onima koje se najmanje obnavljaju na svijetu, životnim vijekom muškarcau prosjeku 64 godine i drugim brojnim problemima, od invazije kineskih trgovaca na dalekom istoku do problema sa suni džihadistima u Dagestanu i Čečeniji.
To je po ocjeni lorda Ashdowna, srž problema.
„Snažna i samouvjerena Rusija bila bi mnogo lakša za saradnju. Ali kad slabom državom upravlja lider s mišićima - distrakcija vojnog avanturizma je neodoljiva“.
Suočeni sa opasnom krizom, ni naznake strategije
Putin je izabrao da izazove ne samo suverenitet Ukrajine, već i same temelje na kojima počiva mir u Evropi, na kojima je utemljen u posljednjih 50 godina, zaključili su i Anne Applebaum i Paddy Ashdown.
Uprkos svim negiranjima o umiješanosti u koflikt na istoku Ukrajine, gdje nikada u istoriji do sad nije zabilježen etnički konflikt, proruski separatisti su se tamo pobunili onda kada im je ruski predsjednik rekao da to učine.“Građanski rat“ uslijedio je kao jedan vještački konflikt, kojeg vodi ruska služba sigurnosti u saradnji sa sofisticiranom panevropskom kampanjom dezinformisanja i trajaće onoliko koliko to Rusi budu željeli, kaže Applebaum, prije svega imajući u vidu da su prema obavještajnim podacima američke vojske Rusi tamo rasporedili svoju najmoderniju protivazdušnu odbranu i sistem za elektronsko ratovanje, što prevazilazi sve što bi bilo čija pobunjenička armija mogla postaviti.
Applebaum vjeruje da cilj rata nije doći do pobjede, već spriječiti da se omogući jedna uspješea evropska Ukrajina jer bi takva država predstavljala ideološku prijetnju "putinizmu". Sliedeći ovu logiku nikakava njemačka incijativa za obustavu vatre neće donijeti „mir“ već prije svega takozvani „zamrznuti koflikt“ u skladu sa straim KGB dizajnom : Transdnjestrija u Moldaviji, Južna Osetija u Gruziji, i sada Novorusija u Ukrajini.Odatle Moskva može uspostaviti svoje odsjeke nove tajne policije, stvoriti nove ruske vojne baze, možda i poligon za trening terorista.Misteriozne bombe već su eksplodirale u Kijevu i Harkivu, u decembru je šest bombi eksplodiralo samo u Odesi, posjetila je.
Kako se sve ovo dešava veoma brzo, pitanje naoružavanja Ukrajine je gotovo je sporedno, iako će se ukrajinska armija u dogledno vrijeme morati osnažiti makar kako bi zadržala granice nove ruske tvorevine od dubljeg ulaska u teritoriju Ukrajine.No čak ni SAD ne mogu neophodnom brzinom, kao odgovor na rusku sofisticarnu vojnu silu, isporučiti oružje vlastima u Kijevu.
Oko Donjecka-Berlinski zid
Mnogo važnije od vojne strategije prema kolumnistkinji „The Washington posta“ je sveobuhvatana dugoročna strategija kreirana tako da osnaži ukrajinsku državu i integriše je u Evropu.To podrazumijava obuku vojske i ostalih službi sigurnosti, snažniji pritisak za provođenje ekonomskih reformi ali i stvarnu finansijsku podršku Kijevu.
Ovo bi se moglo tretirati kao dugoročni projekat, i kako je Merkel sugerisala u subotu na koferenciji, izgraditi Berlinski zid oko Donjecka u formi demilitarizovane zone te tretirati ostatak Ukrajine kao Zapadnu Njemačku nekad.
Moguće je prepoznati stvarnu prijetnju koju Rusija predstavlja za Evropu, ne samo kao izvor nasilja već političke i ekonomske korupcije, zbog čega bi Rusiji trebalo uvesti još strožije sankcije, izbaciti je iz međunarodnog sistema plaćanja, zakonima regulistati da se na Zapadu prestanu zatvarati oči na rusko pranje novca, što se i dalje odvija u evropskim gradovima.
Ukoliko se ne preduzmu neke od ovakvih mjera, Applebaum navodi da je alternativa kolaps Ukrajine, jačanje Putina kao nakon inavzije u Gruziji 2008., i plan za sljedeći „zamrznuti konflikt“.To može biti i u nekoj od NATO članica poput Litvanije ili Estonije što bi moglo uzrokovati još opasniji evropski konflikt.
"Ne želimo novi Hladni rat ali bi i on bio poželjniji od novog svjetskog rata i ukoliko se ne izađe sa jednom mnogo ozbiljnijom preventivnom strategijom, to je ono što ćemo dobiti" upozorila je u ona u tekstu za „The Washington post“.
Pritisak na Moskvu oko Ukrajine, partnerstvo oko IS
Sa druge strane, na pitanje šta je Zapadu i Evropi dalje činiti, lord Ashdown smatra da najveće oruđe i dalje predstavljaju ekomske sankcije, prije nego vojno rješenje.On vjeruje da strpljivo treba ostati na kursu zatezanja ekonomskih sankcija prema Rusiji i da one veće daju rezulat.
Drugi važan korak po njemu je nastavak pritiska kancelarke Merkel i predsjednika Hollandea na Putina.
„Da li to znači da nema direktnog vojnog odgovora? Ukoliko NATO ne bude ugrožen direktno da!", kaže Paddy Ashdown.
Da li to znači ne vojnoj diplomatiji? Ne, ne znači!
"Prava reakcija na rusko naoružavanje ukrajinskih pobunjenika je da im stavimo do znanja da smo spremni da učinimo isto za ukrajinsku vladu.Ali ne sada, ne brzo i odjednom". On vjeruje da treba započeti sa slanjem male negaresivne opreme za komunikaciju i obavještajne djelatnosti, a širiti pomoć korak po korak kada je neophodno.
Svi ovi potezi su neophodni ali nijesu dovoljni, vjeruje britanski diplomata. Problem po njemu i dalje ostaje nedostatak šire diplomatske strategije.
Jedna od mogućih vjeruje Ashdown je ispred nosa.To je uključivanje Rusije i ne samo nje (Turske i Irana takođe) u borbu protiv militanata ISIL-a (Islamske države), koji, kako kaže predstavljaju opasnost i po Rusiju.
„To bi predstavljalo stvarno diplomatsko i vojno poboljšanje za našu stvar. I nuđenje Rusiji partnerstava po tom pitanju predstavalja vjerovatno veću prijetnju za njih nego za nas“, navodi.
Kako je trebalo da naučimo do sada, uvjek je bilo nepromišljeno satjerati Rusiju u ćošak – čak i kada je sama za to odgovorna, kaže lord Ashdown, koji rješenje vidi u čvrstoj ruci sa Putinom oko Ukrajine, ali i u nuđenju partnerstva u borbi protiv IS, što bi moglo predstavljati osnovu ili možda i početak strateškog pristupa ukrajinskog krizi, umjesto samo taktike koju sada neuspješno primjenjuje Zapad.
http://www.slobodnaevropa.org/content/novi-hladni-rat-bolji-od-novog-svjetskog-rata/26838540.html
Twitter je objavio da je Rusija među tri države sa najviše zahtjeva za uklanjanje sadržaja sa ove društvene mreže.
Prema izvještaju Twittera, objavljenom u ponedjeljak, ruske vladine agencije u 2014. poslale su 124 zahtjeva za brisanje sadržaja, što je četverostruko povećanje u odnosu na 2013.
Rusija je po broju zahtjeva za brisanje treća na listi nakon Turske sa 663 zahtjeva i Francuske sa 143.
Američke vlasti na četvrtom su mjestu sa 63 zahtjeva za brisanje u 2014.
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150210/500/500.html?id=26839575
Svakom ozbiljnom je jasno da je tobožnja dijagnoza Putinu deo propagandno-psihološkog rata. Ko zna biografiju Putina i prati njegovu aktivnost može se samo nasmejati čitajući američke dijagnoze.
Na razne uvrede koje stižu sa Zapada Putin se ne obazire i ne želi da ih komentariše. Njegov portparol Dmitrij Peskov je pisaniju američkih medija da Putin ima Aspergerov sindrom nazvao glupošću.
Zašto Putin smeta Zapadu preciznu dijagnozu je dao nobelovac Aleksandar Solženjicin. U jednom od poslednjih intervjua koji je dao novinarima nemačkog "Špigla" Solženjicin je rekao da Zapad, pre svega Vašington, hvali one ruske političare koji su zemlju dovodili do haosa, a Putina su odmah počeli da napadaju jer je želeo da ojača Rusiju kojoj je pretio raspad.
Koliko je Solženjicin u pravu vidi se sada i na primeru Gorbačova koji je "progledao". Nekada jako popularni Gorbi više nije "u modi" na Zapadu i niko ga više ne hvali, jer sada direktno optužuje Ameriku i predsednika Obamu da provocira izbijanje svetskog rata. Hoće li sada neko na Zapadu i Gorbačovu "nalepiti" dijagnozu da bi ga pred svetom omalovažili?
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:533019-Komentar-Dijagnoza
Bankar iz Rusije optužen za špijunažu u SAD
 |
| Izvor: Freeimages.com/dvandyk, ilustracija |
Sud na Menhetnu optužio je ruskog državljana Jevgenija Burjakova, koji je radio u Njujorku kao bankar, za
špijuniranje i udruživanje radi špijuniranja.Tužilaštvo tvrdi i da su Burjakov i još dvojica optuženih pokušali da regrutuju druge ljude za špijuniranje.
U to vreme je Burjakov radio za filijalu jedne ruske banke na Menhetnu.
Veruje se da su diplomate nižeg ranga, iako optuženi, uspeli da se vrate u Rusiji i da imaju imunitet od suđenja zbog svog diplomatskog statusa.
http://rs.n1info.com/a34086/Svet/Spijuniranje-Ruski-bankar-optuzen-u-SAD.html
POSLEDICE SUKOBA Rusija se guši u sankcijama, a prodaja kalašnjikova cveta
Zbog niskih cena nafte i sankcija Zapada, ruska ekonomija beleži pad. Ruski
proizvođač jurišnih puški “Kalašnjikov” je, međutim, prošle godine udvostručio proizvodnju i ostvario promet od tri milijarde rubalja (45 miliona dolara) - 28 odsto više nego u 2013. godini.
“Uprkos sankcijama, ‘Kalašnjikov’ je prvi put za sedam godina prijavio neto dobit”, navodi se u saopštenju generalnog direktora kompanije Alekseja Krivoručke koje je imejlom uputio CNN-u.
Proizvođač čuvenog oružja AK-47 bio je jedna od prvih ruskih kompanija koje su
se zbog napada na Ukrajinu našle na udaru trgovinskih sankcija.
Zasluge za rast “Kalašnjikov” pripisuje sticanju novih kupaca, uglavnom u Aziji i Africi, kao i novoj marketinškoj strategiji usvojenoj 2014. Lansiran je novi brend namenjen civilima, uključujući i odeću i modne detalje, kao i novi slogan: “Zaštita mira”.
Ruska vojska i organi krivičnog gonjenja spadaju među najvažnije kupce kompanije “Kalašnjikov”, pri čemu izdvajaju velike sume novca na novo naoružanje.
Ruska ministarstva odbrane i policije jedina su izbegla kresanje budžeta od 10 odsto koje je naredio predsednik Vladimir Putin.
Očekuje se da će ruska vojna potrošnja između 2012. i 2017. dostići rast od 85 odsto. Kompanija “Kalašnjikov” proizvela je u 2014. godini 120.000 komada oružja, a u 2015. očekuje se porast proizvodnje od čak 25 odsto.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/533310/POSLEDICE-SUKOBA-Rusija-se-gusi-u-sankcijama-a-prodaja-kalasnjikova-cveta
Novi hladni rat bolji od novog svjetskog rata
 |
| Trg nezavisnosti u Kijevu |
Nesposobnost međunarodne zajednice da nađe odgovarajuću strategiju za ukrajinsku krizu, tačnije ponašanje Rusije, ilustrovala je slikom odaslatom iz Minhena za vikend.
„Uobičajno mirna publika naglas se smijala ministru vanjskih poslova Rusije Sergeju Lavrovu, kada je, čini se u jednom trenutku doveo u pitanje legalnost njemačkog ujedinjenja. Dio sale je takođe aplaudirao glasno kada je njemačka kancelarka Angela Merkel, koja se tek bila vratila sa očigledno bezuspješne mirovne misije u Moskvi, ponovila njeno gledište da 'ne može biti vojnog rješenja' za konflikt u Ukrajini. Ali kada ju je Malcolm Rifkind, bivši ministar vanjskih poslova Britanije, upitao kako će zaustaviti Rusiju bez vojne sile, drugi dio sale je apludirao. Čak i ko je gledao online, dilema ili nepoznanica prisutnih u toj sali bila mu je evidentna: Svi su saglasni da Rusi lažu i niko ne vjeruje ruskim obećanjima o prekidu vatre. Ali niko nije saglasan šta učiniti tim povodom“ .
Kako kaže Applebaum jasno je da debata o Rusiji i Ukrajini tek treba da počne, ali ona pri tom ne misli na aktulnu debatu „hoćemo li naoružati Ukrajinu?“ koja je po njenom mišljenju debata o taktici na kratke staze, a ne dugoročna strategija koja, kaže, ignoriše pravu prirodu ruske igre.
Mišljenje ugledne novinarke, o nedostatku valjane strategije za Putina, dijeli i britanski lord, diplotmata sa iskustvom Paddy Ashdown, u svom autorskom tekstu za „Independent“ pod naslovom „Rusija rastuća prijetnja: Zapad se suočava sa veoma opasnom krizom i ona je dio našeg činjenja“.
Oboje su uvjereni da Putin predstavlja izazov miru na kojem se moderna Evropa zasnovana.
Lord Ashdown je tekst u britanskom dnevniku počeo citatom kineskog filozofa San Cia koji je rekao “Strategija bez taktike je najsporija ruta ka pobjedi. Taktika bez strategije je buka prije poraza“.
„U ukrajinskoj krizi, Putin igra sa strategijom. Zapad igra sa taktikom“, sugeriše ugledni britanski diplomata.
Kako on kaže Zapad je izgubio najveću stratešku priliku u novijem vremenu "kada smo na raspad Sovjetskog saveza reagovali ne tako da Rusiju izvučemo iz hladnoće, već tretirajući Rusiju kao eksploziju trijumfalizma i superiornosti Vašingtona".
„Umjesto otvaranja vrata sa strateško partnerstvo sa Moskvom, mi smo mladiće sa tek završenom poslovnom školom Harvarda poslali da privatizuju njihovu industriju i nauče ih zapadnom načinu poslovanja. Rezulat je bonaca korupcije i poniženja u godinama Jeljcinove vlasti i nespretnog pokušaja da našu 'pobjedu u Hladnom ratu' pretvorimo u ekspanziju NATO-a i Evrope sve do granica Rusije. Ta ludost je imala svoje posljedice i njeno je ime Vladimir Putin“, kaže Ashdown ocjenjujući da problem sa Rusijom nije njena snaga već njene slabosti.
Masovni prihodi od energetskih potencijala nijesu investirani u modernizaciju Rusije, već protraćeni na kupovinu brodova i jahti za tamošenje ologarhe, te nekretnina u Londonu. Sa druge strane, kako primjećuje, ostatak Rusije se bori sa velikim ekonomskim problemima, sa populacijom koja je među onima koje se najmanje obnavljaju na svijetu, životnim vijekom muškarcau prosjeku 64 godine i drugim brojnim problemima, od invazije kineskih trgovaca na dalekom istoku do problema sa suni džihadistima u Dagestanu i Čečeniji.
To je po ocjeni lorda Ashdowna, srž problema.
„Snažna i samouvjerena Rusija bila bi mnogo lakša za saradnju. Ali kad slabom državom upravlja lider s mišićima - distrakcija vojnog avanturizma je neodoljiva“.
Suočeni sa opasnom krizom, ni naznake strategije
Putin je izabrao da izazove ne samo suverenitet Ukrajine, već i same temelje na kojima počiva mir u Evropi, na kojima je utemljen u posljednjih 50 godina, zaključili su i Anne Applebaum i Paddy Ashdown.
Uprkos svim negiranjima o umiješanosti u koflikt na istoku Ukrajine, gdje nikada u istoriji do sad nije zabilježen etnički konflikt, proruski separatisti su se tamo pobunili onda kada im je ruski predsjednik rekao da to učine.“Građanski rat“ uslijedio je kao jedan vještački konflikt, kojeg vodi ruska služba sigurnosti u saradnji sa sofisticiranom panevropskom kampanjom dezinformisanja i trajaće onoliko koliko to Rusi budu željeli, kaže Applebaum, prije svega imajući u vidu da su prema obavještajnim podacima američke vojske Rusi tamo rasporedili svoju najmoderniju protivazdušnu odbranu i sistem za elektronsko ratovanje, što prevazilazi sve što bi bilo čija pobunjenička armija mogla postaviti.
Applebaum vjeruje da cilj rata nije doći do pobjede, već spriječiti da se omogući jedna uspješea evropska Ukrajina jer bi takva država predstavljala ideološku prijetnju "putinizmu". Sliedeći ovu logiku nikakava njemačka incijativa za obustavu vatre neće donijeti „mir“ već prije svega takozvani „zamrznuti koflikt“ u skladu sa straim KGB dizajnom : Transdnjestrija u Moldaviji, Južna Osetija u Gruziji, i sada Novorusija u Ukrajini.Odatle Moskva može uspostaviti svoje odsjeke nove tajne policije, stvoriti nove ruske vojne baze, možda i poligon za trening terorista.Misteriozne bombe već su eksplodirale u Kijevu i Harkivu, u decembru je šest bombi eksplodiralo samo u Odesi, posjetila je.
Kako se sve ovo dešava veoma brzo, pitanje naoružavanja Ukrajine je gotovo je sporedno, iako će se ukrajinska armija u dogledno vrijeme morati osnažiti makar kako bi zadržala granice nove ruske tvorevine od dubljeg ulaska u teritoriju Ukrajine.No čak ni SAD ne mogu neophodnom brzinom, kao odgovor na rusku sofisticarnu vojnu silu, isporučiti oružje vlastima u Kijevu.
Oko Donjecka-Berlinski zid
Mnogo važnije od vojne strategije prema kolumnistkinji „The Washington posta“ je sveobuhvatana dugoročna strategija kreirana tako da osnaži ukrajinsku državu i integriše je u Evropu.To podrazumijava obuku vojske i ostalih službi sigurnosti, snažniji pritisak za provođenje ekonomskih reformi ali i stvarnu finansijsku podršku Kijevu.
Ovo bi se moglo tretirati kao dugoročni projekat, i kako je Merkel sugerisala u subotu na koferenciji, izgraditi Berlinski zid oko Donjecka u formi demilitarizovane zone te tretirati ostatak Ukrajine kao Zapadnu Njemačku nekad.
Moguće je prepoznati stvarnu prijetnju koju Rusija predstavlja za Evropu, ne samo kao izvor nasilja već političke i ekonomske korupcije, zbog čega bi Rusiji trebalo uvesti još strožije sankcije, izbaciti je iz međunarodnog sistema plaćanja, zakonima regulistati da se na Zapadu prestanu zatvarati oči na rusko pranje novca, što se i dalje odvija u evropskim gradovima.
Ukoliko se ne preduzmu neke od ovakvih mjera, Applebaum navodi da je alternativa kolaps Ukrajine, jačanje Putina kao nakon inavzije u Gruziji 2008., i plan za sljedeći „zamrznuti konflikt“.To može biti i u nekoj od NATO članica poput Litvanije ili Estonije što bi moglo uzrokovati još opasniji evropski konflikt.
"Ne želimo novi Hladni rat ali bi i on bio poželjniji od novog svjetskog rata i ukoliko se ne izađe sa jednom mnogo ozbiljnijom preventivnom strategijom, to je ono što ćemo dobiti" upozorila je u ona u tekstu za „The Washington post“.
Pritisak na Moskvu oko Ukrajine, partnerstvo oko IS
Sa druge strane, na pitanje šta je Zapadu i Evropi dalje činiti, lord Ashdown smatra da najveće oruđe i dalje predstavljaju ekomske sankcije, prije nego vojno rješenje.On vjeruje da strpljivo treba ostati na kursu zatezanja ekonomskih sankcija prema Rusiji i da one veće daju rezulat.
Drugi važan korak po njemu je nastavak pritiska kancelarke Merkel i predsjednika Hollandea na Putina.
„Da li to znači da nema direktnog vojnog odgovora? Ukoliko NATO ne bude ugrožen direktno da!", kaže Paddy Ashdown.
Da li to znači ne vojnoj diplomatiji? Ne, ne znači!
"Prava reakcija na rusko naoružavanje ukrajinskih pobunjenika je da im stavimo do znanja da smo spremni da učinimo isto za ukrajinsku vladu.Ali ne sada, ne brzo i odjednom". On vjeruje da treba započeti sa slanjem male negaresivne opreme za komunikaciju i obavještajne djelatnosti, a širiti pomoć korak po korak kada je neophodno.
Svi ovi potezi su neophodni ali nijesu dovoljni, vjeruje britanski diplomata. Problem po njemu i dalje ostaje nedostatak šire diplomatske strategije.
Jedna od mogućih vjeruje Ashdown je ispred nosa.To je uključivanje Rusije i ne samo nje (Turske i Irana takođe) u borbu protiv militanata ISIL-a (Islamske države), koji, kako kaže predstavljaju opasnost i po Rusiju.
„To bi predstavljalo stvarno diplomatsko i vojno poboljšanje za našu stvar. I nuđenje Rusiji partnerstava po tom pitanju predstavalja vjerovatno veću prijetnju za njih nego za nas“, navodi.
Kako je trebalo da naučimo do sada, uvjek je bilo nepromišljeno satjerati Rusiju u ćošak – čak i kada je sama za to odgovorna, kaže lord Ashdown, koji rješenje vidi u čvrstoj ruci sa Putinom oko Ukrajine, ali i u nuđenju partnerstva u borbi protiv IS, što bi moglo predstavljati osnovu ili možda i početak strateškog pristupa ukrajinskog krizi, umjesto samo taktike koju sada neuspješno primjenjuje Zapad.
http://www.slobodnaevropa.org/content/novi-hladni-rat-bolji-od-novog-svjetskog-rata/26838540.html
Povećan broj ruskih zahtjeva za brisanje sadržaja na Twitteru
Prema izvještaju Twittera, objavljenom u ponedjeljak, ruske vladine agencije u 2014. poslale su 124 zahtjeva za brisanje sadržaja, što je četverostruko povećanje u odnosu na 2013.
Rusija je po broju zahtjeva za brisanje treća na listi nakon Turske sa 663 zahtjeva i Francuske sa 143.
Američke vlasti na četvrtom su mjestu sa 63 zahtjeva za brisanje u 2014.
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150210/500/500.html?id=26839575
Нема коментара:
Постави коментар