Konvencija UN za borbu protiv korupcije iz 2005. godine preporučila je članicama UN da u krivični zakon uvedu to delo koje se odnosi na državne službenike, odnosno funkcionere. Ukoliko neko ima imovinu za koju ne može da dokaže da ju je stekao od zakoniith, prijavljenih prihoda, krivično odgovara za nezakonito bogaćenje.
Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije predvideo je rok do juna 2014. godine da Ministarstvo pravde pripremi izmene Krivičnog zakonika, Vlada je do septembra 2014. trebalo da utvrdi predlog izmena, a parlament do decembra 2014. da ih usvoji. Ništa od toga nije učinjeno.
Finansijska forenzičarka i članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović u intervjuu za NIN kaže da su najave Zakona o utvrđivanju porekla imovine samo politički marketing, „jer ako od februara 2013. Vučić najavljuje taj zakon, dakle već dve godine, a nema ni radne grupe, ni konkretnih pomaka, nemam drugo objašnjenje“.
Ona kaže da bi se, s druge strane , uz uvođenje krivičnog dela nezakonito bogaćenje, na udaru našli i političari i politička elita. „Vrlo je teško dokazati koruptivna krivična dela ako nemate snimak ili svedoka, a ne krećete od imovinskih karata i unakrsne provere kroz poreske prijave. Ovako bi bilo pitanje, odakle satovi od 100.000 evra, odela od više hiljada evra, a svi imaju platu do 114.000 dinara“.
Miroslava Milenović postavila je i pitanje zbog čega se ne koriste i postojeći mehanizmi i instrumenti: „Gledamo u TV emisijama estradne zvezde i poreznike, koji raspravljaju o tome da li je neko dao bakšiš ili nije, da li je ugovorio hiljadu ili deset hiljada evra… To uopšte nije tema. Tema je šta estrada ima, šta ima najbliži rod, a na šta plaćaju porez. Na primer, stanuju u kući, a ta kuća se vodi na tetku, voze skupa kola, a ona se vode na bratovljevu firmu... Sledeće pitanje je odakle im to, da li su oni poreski obveznici ili ne. Nikad nisam razumela da dva državna organa ne sarađuju blisko, a to su MUP i Poreska uprava. Dođete sa novim kolima u MUP da ih registrujete i niko vas ne pita odakle vam 80.000 evra da to kupite. A pritom niste poreski obveznik. To je toliko lako da ne razumem nesaradnju.
Dugo sam bila ubeđena da je sve namera, a sada mi se čini da uz nameru ima i puno neznanja i nemara. To smo mogli da čujemo i u vezi sa Fondacijom Dragice Nikolić, o kojoj su rečene dve neistine. Tako je Stanislava Pak, savetnica predsednika Republike, objasnila u jednoj emisiji da se donatorima bavi Agencija za sprečavanje pranja novca. Mi nemamo takvu agenciju, imamo Upravu koja je obaveštajnofinansijska služba. Dalje je rekla da oni kontrolišu iznose iznad 600.000 dinara, što je potpuna zamena teza. Jedino je tačno da u završnom računu Fondacije neće morati da navode imena donatora, ako ne žele, ali mislim da moral i čast nalažu da žena predsednika države koja je za godinu dana prikupila neobično visoku svotu novca u odnosu na druge fondacije sa dugom tradicijom, prva treba da objavi te podatke. Ako se plaši transparentnosti, onda je opravdana sumnja da tu nešto nije u redu. Poreklo imovine se nije ispitivalo ni u procesu privatizacije, pa je bilo puno sumnjivog kapitala, od Ninija, Joce Amsterdama do Darka Šarića, za koga se tvrdi da je vlasnik pedesetak firmi“.
http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/7377-ko-se-plasi-krivicnog-dela-nezakonito-bogacenje
Нема коментара:
Постави коментар