Sudeći po nedavnim dešavanjima oko priče o cenzuri u Srbiji, čini se da u diplomatiji Evropske unije rade potpuni amateri. Oprečne izjave o cenzuri u Srbiji stižu sa svih strana,
a Unija je poslednjim izjavama dodatno zakuvala već napetu situaciju.
Još su nam samo oni falili.
Krenimo od samog početka. Priča o cenzuri medija u Srbiji zvanično je počela kada je predstavnica OEBS-a za slobodu medija, Dunja Mijatović, uputila premijeru Vučiću protestno pismo zbog masovnog obaranja sajtova tokom majskih poplava. Vučić je Dunju Mijatović zatim oputžio da “laže”, napomenuvši da će “dočekati njeno izvinjenje”. To izvinjenje nikada nije stiglo na Vučićevu adresu. Zatim, nekoliko meseci kasnije, Teleprompter.rs je od izvora iz Srpske napredne stranke došao do kompjuterskih programa “Walter” i “SkyNet” koje SNS koristi za automatsko ostavljanje komentara po internet sajtovima. Ustanovljeno je da ti programi mogu da se koriste u svrhe obaranja sajtova. Niko od zvaničnika ni medija nije reagovao na objavljivanje spornih kompjuterskih programa koji se i dan danas koriste sa urnisanje internet portala i remećenje konstruktivne diskusije na internetu. Nakon priče o cenzuri medija tokom majskih poplava, Aleksandar Vučić se ponovo našao na udaru javnosti zbog niza optužni koje je izneo na račun BIRN-a kada su objavljeni prednacrti ugovora sa “Etihadom”. Magazin “Vreme” objavio je istraživački tekst BIRN-a. Vučić je na konferenciji u Vladi Srbije, prilikom objavljivanja “pravih” ugovora sa “Etihadom”, magazin “Vreme” označio kao “Miškovićeve novine”.
Novinare BIRN je praktično označio kao “strane plaćenike”, fraza koju je devedesetih godina zacementirao u mozak, jer su za realizaciju serije istraživačkih tekstova dobili novac od Evropske unije.
Ubrzo nakon toga, početkom 2015. godine, izbio je još jedan skandal oko cenzure u Srbiji kada je Vučić, na konferenciji u SNS-u, ponovo izneo niz optužbi na račun novinara BIRN-a zbog tekst o eventualnim malverzacijama oko odabira firme za ispumpavanje vode iz poplavljenog rudarskog kopa. Vučić je takođe izneo nekoliko optužbi na račun Evropske unije i Majkla Devenporta jer je sporni tekst objavljen u okviru projekta koji finansira Evropska unija.
Tada se oglasila i Maja Kocijančič, portparolka Evropske komisije. Ona je reagovala na izjavu premijera Vučića da su neki mediji finansirani evropskim parama neistinito pisali protiv “Er Srbije” i posla oko ispumpavanja vode iz ugljenokopa “Kolubara”.
- Odlučno odbacujemo takve neosnovane tvrdnje. U nastojanjima da podrži slobodu govora, EU, između ostalih aktivnosti, pruža bespovratna finansijska sredstva nezavisnim i nevladinim organizacijama u celom regionu, koja dodeljuje na takmičarskoj osnovi i u skladu sa strogim procedurama. Svi korisnici ovakve pomoći imaju punu uređivačku nezavisnost i jedini su odgovorni za objavljeni materijal, napisala je Maja Kocijančič.
Vučić je naravno morao da odgovori na to pismo. On je u otvorenom pismo napomenuo da “Evropska unija pokušava da ga ućutka”.
- Zaprepašćen sam činjenicom da Maja Kocijančič u ime EU pokušava da me ućutka, da mi zabrani čak i da odgovorim na pitanje novinara, naveo je Vučić.
To se sve odigralo početkom januara meseca. Od tog trenutka pa sve do sredine februara meseca, situacija je bila relativno mirna. Ne znamo da li uopšte vredi i spominjati navodno cenzurisanje Ivana Ivanovića za koje se kasnije ispostavilo da je reč o marketinškom triku, imajući u vidu to da je Ivanovićev rejting opao zbog emisije “Pinkove zvezdice” koja se emituju u istom terminu.
Zatim, dolazi nam sredina februara i konstatacija evropskog komesara za proširenje, Johanes Hana, da “u Srbiji nema dokaza o cenzuri“.
- Već sam više puta čuo da se govori o kršenju slobode medija u Srbiji, i uvek pitam za dokaze, jer glasine nisu dovoljne”, rekao je Han grupi novinara u Briselu.
Pitanje za Hana: “Odakle ti dokazi da u Srbiji nema dokaza o cenzuri? Na osnovu kojih istraživanja je Han došao do zaključka da nema dokaza?”
Prava diplomatska brljotina tek sledi.
Na Hanovu izjavu reagovao je i Aleksandar Vučić, naravno. On je naveo da se ne meša u rad i pisanje medija, napomenuvši da je Han “častan čovek”.
- Saglasan sam sa tim, kao i da stvari treba da budu zasnovane na činjenicama, a ne na glasinama. Nijednu reč primedbe nemam na to, inače bih već reagovao. Znate da mi nije nikakav problem da odgovorim ni Maji Kocijančić, ni svima njima. Hanu sam zahvalan jer je pokazao da je spreman da bude pod žestokim medijskim pritiscima, a da mu je istina mnogo preča. Time je dokazao koliko je častan čovek, rekao je Vučić.
Pošto je izazva burnu reakciju javnosti u Srbiji, Han je bio primoran ponovo da se oglasi po tom pitanju. Ovoga puta, Han se javio preko svoje portparolke Maje Kocijančič. Hanova poslednja izjava je bila diplomatska. Drugim rečima, rekao je svašta, a ustvari ništa.
- Komesar smatra da je sloboda medija od kritične važnosti i da o tome nema pregovora, navela je Kocijančič u saopštenju za medije.
Više nije jasno koji je Hanov stav po pitanju cenzure u Srbiji.
Taman kada ste pomislili da smo se rešili amaterskih izjava “diplomata” iz Evropske unije, oglasio se i Dejvid Mekalister izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On je takođe bio veoma diplomatičan – rekao svašta, a ustvari ništa.
Kaže da je pričao sa novinara, nevladinim organizacijama i članovima Vlade o pritiscima na medije.
- Ponoviću: sloboda medija je važna za demokratiju i na srpskoj vladi je da garantuje pravni okvir u kojem će mediji raditi, kaže Mekalister.
On je naglasio da se neće mešati u unutrašnju politiku Srbije, već da je na njemu da proceni da li je sloboda medija zagarantovana. “Znamo da tu ima još posla”, rekao je on.
Na pitanje da li je to blaga reakcija s njegove strane s obzirom da je pre nekoliko sedmica premijer Aleksandar Vučić “optužio EU da finansira neke nevladine organizacije i medije koji pišu protiv vlade”, Mekalister je izbegao da ponudi odgovor, jer kaže da “ne zna sve detalje”.
- Mislim da je najbolje da vam predstavnik EU u Beogradu, Majkl Devenport odgovori na to pitanje. Ipak, mogu vam pokazati moj izveštaj. U njemu sam napisao – EU pozdravlja usvajanje Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i poziva na njihovu primenu, odgovorio je.
Bravo za Mekalistera što je napisao da EU pozdravlja usvajanje zakona koje je Evropska unije revidirala pre prosleđivanja Skupštini. Takođe, bravo za Mekalistera što podržava usvajanje zakone koje Aleksandar Vučić direktno krši svaki put kada prokomentariše neku medijsku kuću.
Podsetimo da u Zakonu o javnom informisanju, koji podržava EU, piše da je “nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja … bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja.” U Zakonu još piše da je “zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja“.
Izgleda da Mekalister nije ni pročitao zakone koje Evropska unija i on podržavaju. Da ih je pročitao, znao bi da premijer Vučić direktno krši upravo te zakone koji garantuju slobodu medija u Srbiji.
Mekalister je još dodao da je “potrebna kompletna transparentnost u vlasništu medija”. Ubrzo nakon te izjave o transparentnosti, rekao je da je razgovarao sa premijerom Vučićem, ali:
- Razgovarali smo o svim temama, ali smo se dogovorili da to ne komentarišemo javno. Međutim, uveravam vas da smo razgovarali o svim problemima koje su značajni za moj izveštaj, veli Mekalister.
Kakvo je to zalaganje za transparentnost kada se detalji razgovora sa Vučićem čuvaju u tajnosti?
Kao i svaki evropski diplomata, Mekalister je iskoristio priliku da bespotrebno pohvali premijera Vučića.
- Aleksandar Vučić je premijer vaše zemlje. Osvojio je ogromnu podršku na poslednjim izborima i dobro je rangiran u anketama, iako sprovodi veoma komplikovane reforme, naročito kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima. Mislim da radi dobar posao, poštujem njegov rad i neću se mešati u domaću politiku, podvukao je Mekalister.
Kao šlag na toru, da li je uopšte potrebno spominjati da je Evropska komisija, u svom izveštaju o Srbiji za 2014. godinu, koji je objavljen u oktobru prošle godine, napomenula da u Srbiji postoji problem oko slobode izražavanja, autocenzure i obaranja sajtova?
Zaključak
Kada pročitate sve ove izjave evropskih zvaničnika, lako je shvatiti da se i oni sami gube u rečima koje izgovaraju.
Prvo Evropska unija daje novac za finansiranje projekata koji se odnose na jačanje medijskih sloboda. Han izjavljuje da nema dokaza o cenzuri. Nameće se pitanje: Ako u Srbiji nema problema sa medijima i cenzurom, zašto Evropska unija onda finansira projekata za jačanje medijskih sloboda u Srbiji?
Kada je uočio šta je ustvari izjavio, Han se okrenuo diplomatskom rečniku. Ubrzo nakon toga stiže Mekalister koji ima bezličan stav po pitanju cenzure i medija u Srbiji. Kaže da “ima tu još posla” i otvoreno podržao Aleksandra Vučića.
Dakle, Mekalister ne može da iznosi lične stavove po pitanju cenzure i slobode medije, ali može da iznosi ličane stavove po pitanju hvalisanja Aleksandra Vučića.
Kakva je to brljotina od diplomatije?!
Kako bismo razrešili pitanje da li u Srbiji ima cenzure ili ne, krenimo od osnove: Čim u javnosti postoji jaka potreba da se priča o cenzuri, očito je da cenzure ima. Javnost u Norveškoj nema potrebu da priča o cenzuri, dakle cenzure nema. To je prvi i osnovni dokaz da situacija oko slobode medija u Srbiji nije u potpunosti čista.
Što se tiče evropskih “diplomata”, molimo ih da se više ne oglašavaju po pitanju cenzure u Srbiji jer je evidentno da nemaju pojma o čemu pričaju i da se sami gube u svom diplomatskom rečniku. Kako će i imati pojma kada o cenzuri u Srbiji govore iz svojih luksuznih kancelarija u Bliselu. Dođite u Srbiju, naučite srpski, živite u Srbiji, pa onda donesite stav da li u Srbiji ima cenzure ili ne.
Napravili ste pravu diplomatsku brljotinu i sada bi trebalo da ućutite. Mi ćemo se u Srbiji boriti protiv cenzure i Vučićeve okupacije na naš način, kao što smo i do sada. Nije nam potrebna vaša diplomatska podrška kada uz tu podršku obavezno iskoristite priliku da pohvalite Vučića i njegovu jadnu politiku.
http://www.teleprompter.rs/diplomatska-brljotina-evropska-unija-se-prolupala-oko-cenzure-u-srbiji.html
 |
| FOTO: Reuters |
Krenimo od samog početka. Priča o cenzuri medija u Srbiji zvanično je počela kada je predstavnica OEBS-a za slobodu medija, Dunja Mijatović, uputila premijeru Vučiću protestno pismo zbog masovnog obaranja sajtova tokom majskih poplava. Vučić je Dunju Mijatović zatim oputžio da “laže”, napomenuvši da će “dočekati njeno izvinjenje”. To izvinjenje nikada nije stiglo na Vučićevu adresu. Zatim, nekoliko meseci kasnije, Teleprompter.rs je od izvora iz Srpske napredne stranke došao do kompjuterskih programa “Walter” i “SkyNet” koje SNS koristi za automatsko ostavljanje komentara po internet sajtovima. Ustanovljeno je da ti programi mogu da se koriste u svrhe obaranja sajtova. Niko od zvaničnika ni medija nije reagovao na objavljivanje spornih kompjuterskih programa koji se i dan danas koriste sa urnisanje internet portala i remećenje konstruktivne diskusije na internetu. Nakon priče o cenzuri medija tokom majskih poplava, Aleksandar Vučić se ponovo našao na udaru javnosti zbog niza optužni koje je izneo na račun BIRN-a kada su objavljeni prednacrti ugovora sa “Etihadom”. Magazin “Vreme” objavio je istraživački tekst BIRN-a. Vučić je na konferenciji u Vladi Srbije, prilikom objavljivanja “pravih” ugovora sa “Etihadom”, magazin “Vreme” označio kao “Miškovićeve novine”.
 |
| Dunja Mijatović (FOTO: Bil) |
Novinare BIRN je praktično označio kao “strane plaćenike”, fraza koju je devedesetih godina zacementirao u mozak, jer su za realizaciju serije istraživačkih tekstova dobili novac od Evropske unije.
Ubrzo nakon toga, početkom 2015. godine, izbio je još jedan skandal oko cenzure u Srbiji kada je Vučić, na konferenciji u SNS-u, ponovo izneo niz optužbi na račun novinara BIRN-a zbog tekst o eventualnim malverzacijama oko odabira firme za ispumpavanje vode iz poplavljenog rudarskog kopa. Vučić je takođe izneo nekoliko optužbi na račun Evropske unije i Majkla Devenporta jer je sporni tekst objavljen u okviru projekta koji finansira Evropska unija.
Tada se oglasila i Maja Kocijančič, portparolka Evropske komisije. Ona je reagovala na izjavu premijera Vučića da su neki mediji finansirani evropskim parama neistinito pisali protiv “Er Srbije” i posla oko ispumpavanja vode iz ugljenokopa “Kolubara”.
- Odlučno odbacujemo takve neosnovane tvrdnje. U nastojanjima da podrži slobodu govora, EU, između ostalih aktivnosti, pruža bespovratna finansijska sredstva nezavisnim i nevladinim organizacijama u celom regionu, koja dodeljuje na takmičarskoj osnovi i u skladu sa strogim procedurama. Svi korisnici ovakve pomoći imaju punu uređivačku nezavisnost i jedini su odgovorni za objavljeni materijal, napisala je Maja Kocijančič.
 |
| Maja Kocijančič (FOTO: Tanjug) |
- Zaprepašćen sam činjenicom da Maja Kocijančič u ime EU pokušava da me ućutka, da mi zabrani čak i da odgovorim na pitanje novinara, naveo je Vučić.
To se sve odigralo početkom januara meseca. Od tog trenutka pa sve do sredine februara meseca, situacija je bila relativno mirna. Ne znamo da li uopšte vredi i spominjati navodno cenzurisanje Ivana Ivanovića za koje se kasnije ispostavilo da je reč o marketinškom triku, imajući u vidu to da je Ivanovićev rejting opao zbog emisije “Pinkove zvezdice” koja se emituju u istom terminu.
Zatim, dolazi nam sredina februara i konstatacija evropskog komesara za proširenje, Johanes Hana, da “u Srbiji nema dokaza o cenzuri“.
- Već sam više puta čuo da se govori o kršenju slobode medija u Srbiji, i uvek pitam za dokaze, jer glasine nisu dovoljne”, rekao je Han grupi novinara u Briselu.
 |
| Johanes Han (FOTO: Kurir) |
Pitanje za Hana: “Odakle ti dokazi da u Srbiji nema dokaza o cenzuri? Na osnovu kojih istraživanja je Han došao do zaključka da nema dokaza?”
Prava diplomatska brljotina tek sledi.
Na Hanovu izjavu reagovao je i Aleksandar Vučić, naravno. On je naveo da se ne meša u rad i pisanje medija, napomenuvši da je Han “častan čovek”.
- Saglasan sam sa tim, kao i da stvari treba da budu zasnovane na činjenicama, a ne na glasinama. Nijednu reč primedbe nemam na to, inače bih već reagovao. Znate da mi nije nikakav problem da odgovorim ni Maji Kocijančić, ni svima njima. Hanu sam zahvalan jer je pokazao da je spreman da bude pod žestokim medijskim pritiscima, a da mu je istina mnogo preča. Time je dokazao koliko je častan čovek, rekao je Vučić.
Pošto je izazva burnu reakciju javnosti u Srbiji, Han je bio primoran ponovo da se oglasi po tom pitanju. Ovoga puta, Han se javio preko svoje portparolke Maje Kocijančič. Hanova poslednja izjava je bila diplomatska. Drugim rečima, rekao je svašta, a ustvari ništa.
- Komesar smatra da je sloboda medija od kritične važnosti i da o tome nema pregovora, navela je Kocijančič u saopštenju za medije.
Više nije jasno koji je Hanov stav po pitanju cenzure u Srbiji.
Taman kada ste pomislili da smo se rešili amaterskih izjava “diplomata” iz Evropske unije, oglasio se i Dejvid Mekalister izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On je takođe bio veoma diplomatičan – rekao svašta, a ustvari ništa.
Kaže da je pričao sa novinara, nevladinim organizacijama i članovima Vlade o pritiscima na medije.
- Ponoviću: sloboda medija je važna za demokratiju i na srpskoj vladi je da garantuje pravni okvir u kojem će mediji raditi, kaže Mekalister.
 |
| Dejvid Mekalister (FOTO: The Guardian) |
On je naglasio da se neće mešati u unutrašnju politiku Srbije, već da je na njemu da proceni da li je sloboda medija zagarantovana. “Znamo da tu ima još posla”, rekao je on.
Na pitanje da li je to blaga reakcija s njegove strane s obzirom da je pre nekoliko sedmica premijer Aleksandar Vučić “optužio EU da finansira neke nevladine organizacije i medije koji pišu protiv vlade”, Mekalister je izbegao da ponudi odgovor, jer kaže da “ne zna sve detalje”.
- Mislim da je najbolje da vam predstavnik EU u Beogradu, Majkl Devenport odgovori na to pitanje. Ipak, mogu vam pokazati moj izveštaj. U njemu sam napisao – EU pozdravlja usvajanje Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i poziva na njihovu primenu, odgovorio je.
Bravo za Mekalistera što je napisao da EU pozdravlja usvajanje zakona koje je Evropska unije revidirala pre prosleđivanja Skupštini. Takođe, bravo za Mekalistera što podržava usvajanje zakone koje Aleksandar Vučić direktno krši svaki put kada prokomentariše neku medijsku kuću.
Podsetimo da u Zakonu o javnom informisanju, koji podržava EU, piše da je “nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja … bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja.” U Zakonu još piše da je “zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja“.
Izgleda da Mekalister nije ni pročitao zakone koje Evropska unija i on podržavaju. Da ih je pročitao, znao bi da premijer Vučić direktno krši upravo te zakone koji garantuju slobodu medija u Srbiji.
Mekalister je još dodao da je “potrebna kompletna transparentnost u vlasništu medija”. Ubrzo nakon te izjave o transparentnosti, rekao je da je razgovarao sa premijerom Vučićem, ali:
- Razgovarali smo o svim temama, ali smo se dogovorili da to ne komentarišemo javno. Međutim, uveravam vas da smo razgovarali o svim problemima koje su značajni za moj izveštaj, veli Mekalister.
Kakvo je to zalaganje za transparentnost kada se detalji razgovora sa Vučićem čuvaju u tajnosti?
Kao i svaki evropski diplomata, Mekalister je iskoristio priliku da bespotrebno pohvali premijera Vučića.
- Aleksandar Vučić je premijer vaše zemlje. Osvojio je ogromnu podršku na poslednjim izborima i dobro je rangiran u anketama, iako sprovodi veoma komplikovane reforme, naročito kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima. Mislim da radi dobar posao, poštujem njegov rad i neću se mešati u domaću politiku, podvukao je Mekalister.
Kao šlag na toru, da li je uopšte potrebno spominjati da je Evropska komisija, u svom izveštaju o Srbiji za 2014. godinu, koji je objavljen u oktobru prošle godine, napomenula da u Srbiji postoji problem oko slobode izražavanja, autocenzure i obaranja sajtova?
Zaključak
Kada pročitate sve ove izjave evropskih zvaničnika, lako je shvatiti da se i oni sami gube u rečima koje izgovaraju.
Prvo Evropska unija daje novac za finansiranje projekata koji se odnose na jačanje medijskih sloboda. Han izjavljuje da nema dokaza o cenzuri. Nameće se pitanje: Ako u Srbiji nema problema sa medijima i cenzurom, zašto Evropska unija onda finansira projekata za jačanje medijskih sloboda u Srbiji?
Kada je uočio šta je ustvari izjavio, Han se okrenuo diplomatskom rečniku. Ubrzo nakon toga stiže Mekalister koji ima bezličan stav po pitanju cenzure i medija u Srbiji. Kaže da “ima tu još posla” i otvoreno podržao Aleksandra Vučića.
Dakle, Mekalister ne može da iznosi lične stavove po pitanju cenzure i slobode medije, ali može da iznosi ličane stavove po pitanju hvalisanja Aleksandra Vučića.
Kakva je to brljotina od diplomatije?!
Kako bismo razrešili pitanje da li u Srbiji ima cenzure ili ne, krenimo od osnove: Čim u javnosti postoji jaka potreba da se priča o cenzuri, očito je da cenzure ima. Javnost u Norveškoj nema potrebu da priča o cenzuri, dakle cenzure nema. To je prvi i osnovni dokaz da situacija oko slobode medija u Srbiji nije u potpunosti čista.
Što se tiče evropskih “diplomata”, molimo ih da se više ne oglašavaju po pitanju cenzure u Srbiji jer je evidentno da nemaju pojma o čemu pričaju i da se sami gube u svom diplomatskom rečniku. Kako će i imati pojma kada o cenzuri u Srbiji govore iz svojih luksuznih kancelarija u Bliselu. Dođite u Srbiju, naučite srpski, živite u Srbiji, pa onda donesite stav da li u Srbiji ima cenzure ili ne.
Napravili ste pravu diplomatsku brljotinu i sada bi trebalo da ućutite. Mi ćemo se u Srbiji boriti protiv cenzure i Vučićeve okupacije na naš način, kao što smo i do sada. Nije nam potrebna vaša diplomatska podrška kada uz tu podršku obavezno iskoristite priliku da pohvalite Vučića i njegovu jadnu politiku.
http://www.teleprompter.rs/diplomatska-brljotina-evropska-unija-se-prolupala-oko-cenzure-u-srbiji.html
Нема коментара:
Постави коментар