За плате председника општина не важе закони

Скупштина општине Пирот, Фотограф: Пламен Агов, studiolemontree.com/Wikipedia

Председник општине Пирот Владан Васић један је од најплаћенијих општинских челника у Србији.

По ком основу он зарађује 120.000 динара месечно, а како показују његови платни листићи у појединим месецима и 127.000 динара, не знају да кажу ни у општинској управи Пирота, а објашњење за његова висока примања не може се наћи ни у законској регулативи која одређују висину зарада општинских функционера.

Начелник општинске управе Пирота Дејан Живановић није знао да каже који се коефицијенти и основице користе за обрачун плате Владана Васића. Од њега смо једино сазнали да они не исплаћују стимулације за запослене јер на то, како је рекао, немају право, али смо остали ускраћени за одговор на питање по којој рачуници нето плата Владана Васића износи 120.000 динара.

Уредбом Владе Србије о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица запослених у државним органима прописано је да се за председнике општина до 60.000 становника користи коефицијент 7,74. Овај коефицијент се множи са прописаном основицом у износу од 10.788 динара, па рачуница показује да би нето плата Владана Васића требало да буде 83.500 динара. На овај износ додаје се и 0,4 одсто по години радног стажа, али све и да председник општине Пирот има 40 година стажа, његова плата ни изблиза не би могла да досегне 120.000 динара. Треба имати у виду и да су током 2014. године зараде државних службеника биле додатно умањиване и на конто такозваног солидарног пореза.

Осим што председник општине Пирот зарађује троструко више од својих суграђана (просечна
плата у Пироту је 43.000 динара), на заради му могу позавидети и колеге из суседних општина. Челник општине Бела Паланка Горан Миљковић са платом од 80.000 динара не може ни да „приђе“ заради Владана Васића, а председник општине Власотинце Мирослав Љубеновић има скоро дупло мању плату, пошто месечно зарађује 75.000 динара.

Узевши у обзир укупна примања Владана Васића („Коалиција за Пирот“) у фебруару протекле године, која су захваљујући накнади за превоз и дневницама за пут у земљи и иностранству, достигла око 150.000 динара, а у августу чак 230.000 динара, њему на заради могу да позавиде не само колеге из већине општина у Србији него и функционери који су на вишим и одговорнијим позицијама.

Међу плаћенијим председницима општина у Србији у протеклој години био је и Милан Настасић из Демократске странке. Он је на функцији председника општине Тител боравио само четири месеца (од августа до новембра), али је то добро наплатио пошто је у последња два месеца свог мандата примао плату од око 111.000 динара. За разлику од Милана Васића, Драган Божић из редова Српске напредне странке, који је пре Милана Настасића обављао функцију председника општине Тител, и који је након смене Настасића реизабран на стару функцију за исти посао примао је плату од 88.000 динара.

Како је, вршећи исту функцију, Милан Настасић имао нето плату за четвртину већу од Драгана Божића разјаснили су нам надлежни у општини Тител. У Служби за финансије ове војвођанске општине нам је речено да је Настасић у септембру и октобру протекле године укупно остварио импозантна 64 сата прековременог рада што је апсолутни максимум који један општински функционер може да одради. Законом је прописано да је осам сати недељно, односно 32 сата месечно, максимум прековременог рада. За време свог кратког мандата на месту председника општине Тител Милан Настасић је стигао и да оде на службени пут у иностранство и за то добије дневнице у износу од 370 евра.

С обзиром на законом успостављено правило да функционер након престанка функције још три месеца добија надокнаду у висини редовне зараде коју је остваривао, борба око места челника тителске општине између ДС и СНС коштала је грађане Титела око пола милиона динара, јер је то износ исплаћен из буџета Титела Милану Настасићу и Драгану Божићу након престанка функције коју су обављали. За буџет Титела износ од пола милиона динара није занемарљив ако се зна да су планирана средства у 2015. години за зараде и накнаде свих запослених у општини око 55 милиона динара. Просечна зарада становника Титела је 34.320 динара.

Поред Владана Васића из Пирота и Милана Настасића из Титела, у групу најплаћенијих председника општина у 2014. години гледајући нето плате спадају и Зоран Милекић из Кучева (СНС) са зарадом од 115.000 динара, Мирослав Алексић (УРС) из Трстеника (113.000), Милан Уруковић (СПС) из Неготина (113.000), Милан Настасић из Титела (111.000), Слађан Манчић (СНС) из Руме (110.000).

Буџети свих поменутих општина осим Неготина су у дефициту, а највећи минус у каси има
Трстеник, око 120 милиона динара. То очигледно није сметало њиховим председницима да себи исплаћују увећане зараде, а на руку им је ишло и то што су основице за обрачун њихових зарада од краја 2010. године у константном расту. Децембра 2010 основица је била 9.294 динара да би у априлу 2014. године досегла ниво од 10.788 динара.

Осим што се најплаћенији општински челници у Србији не обазиру на закон док себи одређују плате, они изгледа не маре ни за то колики је стандард њихових суграђана. Од наведених општина, највећи јаз између просечне плате грађана и зараде председника општине  је у Кучеву. Док Зоран Милекић месечно прима 115.000 динара, они у чијем би интересу требало да ради приходују просечно 33.720 динара. Нешто мања разлика у примањима је између грађана Неготина и Руме и њихових председника пошто је у тим општинама просечна плата око 41.000 динара, а њихови челници зарађују 113.000, односно 110.000 динара. Председник општине Трстеник Мирослав Алексић зарађује месечно 113.000 динара, а просечна плата у овој општини је 34.587 динара.

Иако су и Агенција за борбу против корупције и Буџетска инспекција Министарства финансија и Државна ревизорска институција задужени за њихову контролу, функционери по општинама у Србији из године у годину очигледно крше закон и исплаћују себи увећане плате. Од двадесет седам општина чије је пословање у 2013. години контролисала ДРИ, само у Горњем Милановцу, Великом Градишту, Раковици и Младеновцу нису утврђене неправилности везане за обрачунавање плата тамошњих функционера.

Како су нас обавестили у ДРИ, њихови правни тимови ће по завршетку анализе извештаја о ревизији одлучити да ли ће поднети пријаве против одговорних.

Агенција за борбу против корупције води регистар о приходима функционера, али не контролише да ли су та примања у складу са законом. О томе говори и то што су се приходи многих општинских функционера за које је ДРИ утврдила да су незаконито увећани као такви налазили у регистру Агенције за шта је пример општина Рума о чему је Пиштаљка већ писала. Осим тога, регистар Агенције је често неажуран, а и контрола тачности података о приходима функционера коју они спроводе је упитна. У прилог томе говоре и подаци о примањима председника општине Кучево који такође спада у ред најплаћенијих челника општина у Србији. У платним листићима Зорана Милекића, који је на функцији председника општине Кучево био до маја 2014. године, пише да је његова плата 115.000 динара, док у регистру Агенције стоји 90.000 динара. Исти је случај и са актуелним председником Кучева Новицом Јаношевићем пошто у регистру Агенције пише да му је плата 88.000 динара, а у платном листу стоји 103.000 динара као износ његове нето зараде.

За контролу зарада општинских функционера задужене су и локалне буџетске инспекције. Њих образују саме локалне самоуправе, а често  буџетске инспекторе именују председници општина, па се поставља питање колико ти инспектори могу да буду ефикасни с обзиром на то да треба да контролишу оне од којих им зависи посао и који могу да их смене. Медији су писали о Буџетској инспекцији Ниша која три године није извршила ниједну контролу нити је поднела макар једну пријаву за ненаменско трошење новца буџетских корисника града Ниша.

http://pistaljka.rs/home/read/482