Ponosno je ministar odbrusio da se sa Srbijom mora razgovarati na mnogo ozbiljniji način nego što su to izjave "tehničkog lica" EU.
Dačićev "pravedni gnev" mogao bi da zvuči prikladno, kao zaslužen odgovor predstavnika suverene zemlje običnom briselskom činovniku, da nismo sami doprineli takvom potcenjivanju Srbije.
Ali, jesmo!
Posle petnaestogodišnjeg snishodljivog ponašanja srpskih državnika prema vojskama nižih birokrata, parlamentaraca, ambasadora, glasnogovornika i portparolčića, Dačićeve reči deluju groteskno.
Već posle petog oktobra, premijer Zoran Đinđić pozvao je američkog ambasadora Montgomerija da prisustvuje sednici Vlade. Tako su, simbolično, spušteni svi naši kriterijumi u ophođenju sa stranim zemljama i organizacijama.
Ni to što je Đinđić u kasnoj fazi savetovao ministre da ne primaju ambasadore ni u kabinet, nije bilo za nauk. Sve vlasti su, do danas, dale svoj doprinos u rušenju protokolarnih pravila i diplomatskih kodeksa.
Bespogovorno su naši državnici slušali pridike portparolke haškog tužilaštva, ambasadore su na kanabe primali premijeri i predsednici, pridikovali su nam evropski parlamentarci, Jelko Kacin nam je redovno trljao nos.
I došli smo do toga da nam Maja Kocijančić čita bukvicu o "unutrašnjim pitanjima" i demokratiji.
Možda je zaista vreme da promenimo ploču i da počnemo da se izvlačimo iz "banana položaja".
Ali, morali bismo, za početak, da prestanemo da se kao dobri đaci divimo pohvalama istih tih portparola. Tek tada ćemo imati pravo da odbacimo i kritiku.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:532081-KOMENTAR-Banana
Нема коментара:
Постави коментар