Vučić i Nikolić drže kormilo naše države

ODNOS predsednika Nikolića i premijera Vučića s pravom je jedna od važnih tema u srpskoj javnosti i medijima. Svaka važna tema, po pravilu, rađa mnogobrojna, često protivrečna, tumačenja. Mnogi, reklo bi se, olako potenciraju rivalitet, i gotovo podrazumevaju sukob. Stvarnost je drugačija. Predsednik Nikolić je podržao put Srbije ka EU, politički je stao je iza borbe protiv korupcije i pohvalio socijalno-ekonomske mere Vlade Srbije.

S druge strane, premijer je istakao visok stepen razumevanja sa predsednikom oko Kosova, spreman je da napusti mesto koordinatora svih službi bezbednosti, a ponavlja da je sa predsednikom u prijateljskim odnosima. Na stranu očekivanja mnogih zainteresovanih strana, bar do sada nije bilo vidljivih razmimoilaženja.


Ustavno-pravni poredak Republike Srbije može da učini komplikovanim njihov odnos. Nikolić je neposredno birani predsednik, sa uskim ovlašćenjima, a poštujući Ustav, ostao je bez funkcije lidera stranke. S druge strane, Vučić je lider najjače stranke, premijer sa ustavno-pravnim ovlašćenjima i demokratskim legitimitetom, potvrđenim na izborima. Između njih dvojice postoji neravnoteža u pogledu uticaja na tok političkih događaja, premda su oba politička lidera lišena problema političke legitimacije.

Pored navedenog, razlika u medijsko-političkom predstavljanju evidentno postoji. Vučić nastupa više reformski i proevropski, stekao je poverenje kao politički lider u borbi protiv korupcije. Nikolić je prežno nastupa državnički, okrenut je tradicionalnim vrednostima, zvuči mirnije, deluje povučenije od svog prethodika i rivala Tadića na predsedničkoj funkciji.

Uz to, među njima postoji svojevrsna podela uloga u obraćanju javnosti. Nikolić svoju poruku šalje konzervativnijem delu biračkog tela, dok se Vučić kroz imidž borca protiv korupcije fokusirao na druge ciljne grupe u biračkom telu. Izbori 2014. godine pokazali su opravdanost ove strategije. Vučićeva i Nikolićeva opcija suvereno je pobedila i još uvek održava primat u javnosti, uprkos bolnim političkim i socijalno-ekonomskim rezovima i nemaloj količini osporavanja sa svih strana.

U susret izazovima na državnom i socijalno-ekonomskom planu, potrebno je više od vešto smišljene medijsko-političke taktike. Rešavanje kosovskog pitanja, nastavak evrointegracija, predsedavnje OEBS-u, formulisanje politike oko Ukrajine, mnogobrojni izazovi regionalne politike, posebno odnosi sa Hrvatskom i BiH, teške socijalno-ekonomske reforme, nastavak borbe protiv korupcije, podrazumevaju visok nivo političke sihronizacije među čelnicima Srbije. Ova usklađenost preduslov je političke stabilnosti, koja pruža šansu da Srbija u nepovoljnim političkim i socijalno-ekonomskim okolnostima izvuče najviše što se može dobiti, bilo odmah, bilo u doglednoj budućnosti.

Izostanak jednoglasnosti mogao bi da otvori prostor za političku nestabilnost, dalju dramatizaciju rivaliteta, i srednjoročno, potkopa politički kredibilitet dvojice ključnih političkih aktera. Vučić i Nikolić još uvek, teškom mukom, drže Srbiju pod kormilom.

Ukoliko duh uzajmnog sporenja već uveliko prisutan u delu javnosti uistinu zavlada njihovim odnosima, njih dvojica izgledaće kao dvojac bez kormilara koji stalno menja pravac i teško dolazi do željenog cilja. Za njihove političke sudbine to sigurno neće biti dobro, kao što to neće biti dobro za Srbiju.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:528887-Dejan-Vuk-Stankovic-Vucic-i-Nikolic-drze-kormilo-nase-drzave