Tomino zabranjeno selo!

Imanje na bregu: Kuća predsednika Srbije u Bajčetini | Foto: Aleksandar Stanković

Bajčetina - srpski Kumrovec, rodno mesto predsednika i verovatno jedino selo u Srbiji u kojem je zvanično
zabranjeno fotografisanje i zaustavljanje bez preke potrebe, osim ako niste pozvani na čašicu „tomovače“ u vikendicu na brdu, pred sam kraj sela...

- Prođite, ali će vas sigurno zaustaviti, selo je puno policije, izgleda da je neko od Nikolića tu ili treba da

Snimanje strogo zabranjeno | Foto: Aleksandar Stanković

dođe - ustavismo seljaka u Adžinim livadama, selu pre, pitajući za putokaz i savet.

Koji kilometar dalje je Tomina „Nedođija“, pitoma šumadijska bestragija sa tek nekoliko duša koje žive u njoj, ali ne izviruju iz kuća niti otpozdravljaju na ono: „Dobra ti sreća, domaćine“! Nigde nikog osim policije - specijalaca na maloj raskrsnici odakle put levo vodi ka Nikolića čardaku, a desno, niz stranu ka čuvenoj zadužbini, bogomolji Svetom Dimitriju.

 

 

- Dobar dan, kuda - najavljeno i očekivano, iz stražarske kućice na putu ispod kuće izlazi policajac,

Specijalci u džipovima ispratili našu ekipu iz sela | Foto: Aleksandar Stanković

„prašinar“, specijalci patroliraju imanjem, sasvim ih sigurno ima po šumi i gudurama, ćutke posmatraju neznane i nezvane goste.

- Dobar i Vama! Bajčetinom, kuda drugo...- pružamo lične karte, „organ“ odlazi u kućicu da nas utefreteri i proveri. Beli policijski džip polako pristiže za nama i staje na pristojnoj udaljenosti, koliko da se ne osetimo kao u zamci, mada...
- Izvolite! Ovde možete da se okrenete, prijatno... - dalje i nema kud, od Kragujevca do ove stope put je

Očistili put do Nikolića, ali zatrpali kapije komšijama | Foto: Aleksandar Stanković

očišćen bolje nego na Terazijama, odavde tek prtina kroz smrznuti sneg koja vodi niže u selo...

 

 

 

Vraćamo se, prolazimo kraj planinarskog doma koji je preinačen u bazu specijalaca. Pred njom „hamer“ i nekoliko džipova. Nedaleko odatle samuje zadužbina, dobrano završena, na proplanku uz sami put. Nigde žive duše. Ni lavež seoskih pasa. Ništa. Baš ništa, ni vetar kroz golo granje...

Vraćamo se u Adžine livade, u jedini bircuz kilometrima naokolo. U Bajčetini osim najčuvanije vikendice,

U ovoj krčmi je i Toma pio, dok predsednik nije bio | Foto: Aleksandar Stanković

kamera na seoskim banderama i bogomolje - kafane nema!
- Znao je Toma nekada da svrati, dok još nije postao predsednik - veli Dragan, gostoprimnik planinske krčme, koju godinu stariji od predsednika, potpaljujući bubnjaru prvim i verovatno jedinim gostima danas.
- Svraća li danas- pitamo, čekajući da se prokletinja razgori i zagreje ovih nekoliko kvadrata ozidanog mraza?!

- Ne! Ranije, rekoh, jeste! Svrati, uzme pivo ako je zaboravio da kupi, popričamo se malo i ode ka vikendici. Znamo se, pa od detinjstva skoro, ali nismo se skoro gledali. Put nam, bogu hvala, čiste danonoćno, zbog njega, naravno, a ranije se nije moglo ni „ladom nivom“ kad presneži.

 

 

Za nama su iz Bajčetine krenula dva policijska džipa, dikretno, na pristojnoj distanci. Možda sasvim slučajno, možda i ne, tek kako smo stali pred kafanu tako su nas obišli i nastavili putem ka Kragujevcu.
- Je l‘ bolja ova vaša, domaćine, ili legendarna „tomovača“...- kroz smeh i gutljaj oštre šumadijske „ljute“ pitamo onako, razgovora radi.
- E, ne znam, vala, „tomovaču“ probao nisam, a za ovu garantujem da je valjana...- otpijamo retku kafu i dobru domaću, gledajući put „zabranjenog“ sela kroz magličasto okno drvenih vrata.

- Srećan vam put, deco - pozdravlja domaćin sa stepeništa, otpozdravljamo: „Srećan vam ostanak, i pozdravite nam predsednika kad naiđe...“
- Hoću, hoću, hahahha... Da ste bili za Mitrovdan, policija ustavljala na svakih 100 metara, baš negde tih dana trebalo ono i Šešelj da se vrati u Srbiju...- dobacuje kroz grohot gorštaka.

Srećemo usput one džipove, parkrirani sa strane, u čeki. Možda kum nije svratio na slavu, ali valja biti na oprezu da ne zabasa za božićne praznike, ko položajnik... Nije kum dugme, bre, ali teško da bi Bajčetinom mogao nogu pred nogu, s rukama na leđima, uživajući u lepoti šumadijske bestragije... Opustelo selo, al’ rodilo ko blesavo - niklo kamera i specijalaca na sve strane...

Bajčetina - srpski Kumrovec. Ako vas put nanase, a pritera mala nužda izdržite, nije baš da se čovek olakša uz drvo, ko zna ko iza drveta čuči.

 

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/tomino-zabranjeno-selo/80186