Rusija sve dalje od Zapada

Većina Ukrajinaca smatra da se njihova zemlja nalazi u ratu dok tek trećina Rusa ima takvo mišljenje. Sve
manji broj građana Rusije želi da njihova domovina jednog dana uđe u EU, kažu rezultati reprezentativne ankete DW.

Odnosi sa Nemačkom su se naglo pogoršali, smatraju građani Rusije. Za Ruse je odnos sa Nemcima u novembru 2013. bio jedan od najboljih u poređenju sa odnosima prema drugim državama, i 60 odsto učesnika ispitivanja ga je označilo kao „prijateljski“ i „partnerski“. Ali novi rezultati pokazuju da takvo mišljenje sada ima još samo 26 odsto građana Rusije, a više od polovine (53%) odnos između dve zemlje smatra napetim ili čak i neprijateljskim.

Reprezentativnu anketu je za potrebe Dojče velea sproveo institut IFAK sa sedištem u Kijevu. Telefonski je ispitivano po hiljadu stanovnika Ukrajine i Rusije starosti između 18 i 65 godina. Anketa nije sprovedena na teritoriji Krima i u regionima istočne Ukrajine koji su pod kontrolom proruskih snaga. Zvanični Kijev je prekinuo komunikaciju ka ovim oblastima i bez zvaničnog odobrenja nije bilo moguće tamo sprovesti anketu.

Odnosi sa Zapadom na najnižem nivou

Doduše, nije se pogoršalo samo mišljenje o Nemačkoj – stavovi Rusa pokazuju sličan trend i što se tiče odnosa sa čitavom Evropskom unijom: 59 odsto upitanih odnose Ruske federacije sa EU smatra napetim i neprijateljskim, a čak dve trećine učesnika ispitivanja veruje da su tavi odnosi prema Sjedinjenim Američkim Državama i NATO.

Shodno tome, sve manji broj stanovnika Rusije priželjkuje priključenje Evropskoj uniji. U novembru prošle godine je još 36 odsto građana Rusije podržavalo ulazak u tu organizaciju u narednih 20 godina, ovog decembra to želi još samo 10 odsto upitanih. Paralelno sa tim, broj osoba koji direktno odbijaju ideju o članstvu u Uniji povećao se sa 40 na 67 odsto. Vredi pomenuti da je to sad mišljenje koje preovladava i među mladima, koji su kao grupa tradicionalno naklonjeni Evropi. U starosnoj grupi mlađih od 29 godina čak 64 odsto ne žele da njihova zemlja postane članica EU.

Ukrajina teži Zapadu

Mišljenje u Ukrajini je dijametralno suprotno onom u Rusiji. Tamo se odnosi prema Zapadu ocenjuju kao sve bolji: oko dve trećine upitanih smatra da je veza između Ukrajine i Nemačke prijateljska ili partnerska, što je 30 odsto više nego prošle godine. Taj trend prisutan je i odnosima prema SAD, koje se inače sumnjiče da slede svoje, a ne interese Ukrajine. Naime, sada 67 odsto učesnika ankete iz Ukrajine smatra da su odnosi sa Vašingtonom prijateljski. Slično je i sa odnosom prema EU – 68 odsto ih smatra prijateljskim.
Shodno tome, 73 odsto upitanih građana Ukrajine želi da se priključi EU, a čak 58 odsto smatra da bi to bilo najbolje postići u sledećih deset godina. Samo 19 odsto ne želi ulazak u EU, a mišljenje je podjednako zastupljeno kako na istoku, tako i na zapadu Ukrajine.

Ta težnja Ukrajinaca prema Zapadu sigurno je donekle i rezultat aktuelnih sukoba – čak 81 odsto ispitanika smatra da se njihova zemlja nalazi u ratu ili ratnom sukobu sa većim susedom.

Sa druge strane, u Rusiji više od polovine građana (54 odsto) ne smatra da je njihova zemlja u ratu sa Ukrajinom, kažu rezultati ankete DW-trend za decembar.

Rusija gubi podršku

Svega deset odsto Ukrajinaca van Krima i Donjeckog basena i dalje vidi Rusiju kao partnera ili prijateljsku zemlju. Pre godinu dana taj procenat je iznosio 40 odsto, dok je 15 odsto Ukrajinaca bilo neutralno. Primećuje se da Rusija gubi podršku i u tradicionalno proruski nastrojenim regionima na istoku i jugu Ukrajine. Tamo čak 81 odsto ljudi vidi odnose kao zategnute ili neprijateljske.

Takođe, 71 odsto Rusa u međuvremenu ocenjuje odnose sa Ukrajinom kao zategnute ili neprijateljske.

Patriotizam ima granice

Kod mnogih Rusa patriotizam po pitanju Krima prestaje kod novčanika. Dve trećine ispitanika kažu da nisu spremni da se odreknu dela svojih prihoda u cilju ekonomskog oporavka Krima. Očigledno da je spremnost na žrtvovanje mnogo manja nego što to računaju u Kremlju. Situacija bi mogla da se pogorša tokom krize rublje.

Sa druge strane, ubedljiva većina Ukrajinaca ne veruje da će biti moguće vratiti Krim pod kontrolu Kijeva.

http://www.dw.de/rusija-sve-dalje-od-zapada/a-18159056?maca=ser-serbian_all-2277-rdf

Hiljade ukrajinskih nacionalista marširalo u Kijevu  

Na hiljade ukrajinskih nacionalista marširalo je danas sa bakljama Kijevom, proslavljajući 106 godina od rođenja kontroverznog Stepana Bandere, borca protiv sovjetske vlasti, koga je Moskva označila kao saradnika nacista.

Neki od učesnika povorke bili su obučeni u uniforme iz Drugog svetskog rata, dok su drugi bili ogrnuti nacionalističkim crno crvenim zastavama. Demonstranti su uzvikivali "Ukrajina pripada Ukrajincima" i "Bandera će se vratiti i zavesti red". 

Ruski predsednik Vladimir Putin je proletos lidere ukrajinske pobune protiv bivšeg predsednika Janukoviča nazvao "ideološkim naslednicima Bandere, Hitlerovog saučesnika tokom Dugog svetskog rata".

Bandera je bio ideološki vođa pobunjenika protiv sovjetske vlasti, koji su se borili rame uz rame sa nemačkim okupatorskim  snagama u Drugom svetskom ratu. 

Velika glad u Ukrajini tridesetih godina prošlog veka, do koje je dovela sovjetska kolektivna poljoprivreda, je okrenula mnoge Ukrajince protiv Moskve i učinilo ih naklonjenim svakome ko bi im pomogao da se oslobode vlasti Kremlja.

Nemci su, međutim, uhapsili Banderu zbog toga što je pokušao da formira ukrajinsku vladu i držali su ga u
koncentracionom logoru do kraja rata. Agent KGB-a ga je 1959. godine otrovao u Minhenu. 

Prozapadni ukrajinski predsednik Viktor Juščenko je januara 2010. posthumno odlikovao Banderu medaljom Heroja Ukraijine, što je razgnevilo Rusiju, ali i ukrajinske Jevreje, koje su tokom rata, osim nemačih okupatora, bespoštedno proganjali i domaći nacionalisti.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/523779/Hiljade-ukrajinskih-nacionalista-marsiralo-u-Kijevu