Aneksija Krima je kršenje vrednosti zaslužnih za red nakon Drugog svetskog rata, tvrdi kancelarka
- Aneksija Krima nije bilo kakva aneksija. To je kršenje vrednosti koje su zaslužne za mirovni poredak u Evropi nakon Drugog svetskog rata, pre svega u prihvatanju granica i poštovanju teritorijalnog integriteta - rekla je Merkelova.
Sankcije neizbežne
Ona je dodala da su zato ekonomske sankcije prema Moskvi neizbežne.
- One mogu biti ukinute ako razlozi zbog kojih su uvedene budu uklonjeni. Nažalost, mi još nismo tu - dodala je Merkelova.
Ona je optužbe na račun Rusije izrekla dan nakon što su ministri spoljnih poslova Ukrajine, Rusije, Francuske i Nemačke postigli u Berlinu dogovor o demarkacionoj liniji na istoku Ukrajine, a istog dana kad su Kijev i Moskva jedni druge optužili za zločine protiv čovečnosti u Donjecku.
Borbe u tom gradu juče su intenzivirane, a 13 civila poginulo je kad je u Donjecku granatiran trolejbus.
- U granatiranju je povređeno 12 ljudi - rekao je predstavnik hitne službe Donjecka.
- Ovaj incident smatramo zločinom protiv čovečnosti i teškom provokacijom kako bi se podrio mirovni proces - poručio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
On je to rekao ubrzo pošto je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk optužio Rusiju da je odgovorna za granatiranje.
- Teroristi su počinili još jedan strašan zločin protiv čovečnosti. Rusija je odgovorna za to - saopštio je Jacenjuk.
Osude i iz Amerike
Rusiju je juče napala i američka ambasadorka u UN Samanta Pauer, koja je rekla da je najnoviji mirovni plan Rusije za Ukrajinu zapravo plan okupacije.
Moskva je više puta pružala maslinovu grančicu u jednoj ruci, dok je drugom rukom dodavala rakete „grad“ i tenkove ukrajinskim separatistima - rekla je Pauerova.
POČUČA U JURIŠU NA AERODROM
Srpski husari, odred dobrovoljaca u Armiji Novorosije, s kojima je i bivši voditelj Radomir Počuča, bili su u jurišu na snage Kijeva kod donjeckog aerodroma.
Radomir Počuča odradio je posao odlično - ispričao je jedan srpski dobrovoljac.
http://www.kurir.rs/planeta/merkelova-putin-je-unistio-mir-u-evropi-clanak-1664852
OEBS zabrinut zbog kazne Rezniku
Beč -- Predstavnik za slobodu medija OEBS Dunja Mijatović izrazila zabrinutost zbog kazne izrečenenovinaru Sergeju Rezniku, istraživačkom novinaru i blogeru u Rusiji.
Ruski sud je ocenio krivim Reznika po optužbama za lažno iznošenje optužbi i vređanje zvaničnika, te ga je osudio na tri godine zatočeništva u kaznenoj koloniji.
Rezniku je ujedno zabranjeno da se bavi svojim poslom kao novinar na godinu dana posle izdržavanja kazne.
Kažnjavanjem i zatvaranjem novinara za obavljanje svog posla je neprihvatljivo”, poručila je Mijatović u saopštenju.
Ona je istakla da umesto obezbeđivanja sigurnosti i nezavisnosti za pripadnike medija, vlasti ograničavaju prostor za javne debate i građanima pravo na slobodu informacija.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=01&dd=23&nav_category=78&nav_id=949944
Hilari Klinton imitira Putina!
Upoređujući američke i ruske predsedničke izbore, Hilari Klinton je podsmešljivo odglumila zamišljeni dijalog Vladimira Putina sa samim sobom pre nego što je ponovo postao predsednik.
- Možete da zamislite taj dijalog, Vladimir je bio predsednik, pa je onda bio premijer, a Medvedev je postao predsednik - objasnila je Klintonova i počela da imitira pred 2.000 gledalaca u RBC Kongresnom centru u Vinipegu (Kanada).
Inače, Hilari Klinton mnogi doživljavaju kao glavnog demokratskog kandidata za predsedničke izbore 2016.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/465334/VIDEO-Hilari-Klinton-imitira-Putina
Putinova sklonost ka pobedi
Pošto je Rusija prošlog leta napala Krim, Zapad se oslanja na strategiju ekonomskih sankcija i međunarodne izolacije da natera Kremlj da povuče podršku koju pruža pobunjenicima u istočnoj Ukrajini. Ali niz diplomatskih uspeha ruskog predsednika Vladimira Putina, naročito u odnosima sa Iranom, Severnom Korejom i Pakistanom, gotovo da poništava efikasnost te strategije.
Putina su učesnici samita G-20 novembra 2014. u Brizbejnu izbegavali, pri čemu su ga australijski domaćini i zapadni lideri kritikovali na bilateralnim sastancima zbog povrede ukrajinskog suvereniteta i stvaranja razdora u odnosu sa zapadnim partnerima. Putin je sa samita otišao ranije, rekavši da zapadne sankcije više štete evropskim ekonomijama nego Rusiji. Ali Putin je nastavio da pokreće velike inicijative sa zemljama od vitalnog bezbednosnog značaja za Zapad, povećavajući diplomatski uticaj Rusije i svoju vrednost za svog najvažnijeg, ali ipak pritvornog partnera Kinu. Kako je Putin rekao u jednom intervjuu, njegova vlada posvećena je obezbeđivanju garancija da Rusija ne postane međunarodno izolovana iza nove "gvozdene zavese". Kremlj je sa Iranom osnovao zajedničku banku koja će ruskim kompanijama omogućiti da prošire bilateralnu trgovinu, a da pri tome ne koriste zapadne valute ili ne brinu zbog zapadnih finansijskih sankcija. Bilateralna saradnja u domenu bezbednosti takođe je napredovala, a ruska mornarica je održala trodnevne vojne vežbe s iranskom Kaspijskom flotom.
Dosadašnji napori da se oslabe odnosi Rusije i Irana, da ne spominjemo drugog bliskoistočnog saveznika Siriju, stalno se završavaju neuspehom. Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin je rekao da je inicijativa koju su povele SAD protiv Islamske države manjkava, jer ne uključuje Iran i Siriju. Štaviše, Rusija je potpisala sporazum koji će obezbediti garancije da će njene firme i dalje biti dominantni strani akteri u iranskom civilnom nuklearno-energetskom sektoru, čak i ako nuklearni sporazum navede zapadne sile da ublaže sankcije Iranu. Prema uslovima sporazuma, Rusija će pomoći Iranu da izgradi još najmanje dva nuklearna reaktora - čak osam. Nove elektrane bile bi pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju i koristio bi samo rusko nuklearno gorivo, koje bi se vraćalo u Rusiju radi sprečavanja Irana da razvija opasne nuklearne tehnologije.
Rusija je napredovala i u Severnoj Koreji. Putin je oprostio 90 odsto severnokorejskog duga od 11 milijardi dolara iz sovjetske ere i saopštio da preostalih milijardu dolara može da se iskoristi kao deo programa "dug za pomoć". To je otvorilo put novim projektima razvoja i povećalo bilateralne i regionalne investicije. Ruske firme planiraju da pomognu da se ponovo izgradi severnokorejska železnica, u zamenu za pristup mineralnim resursima u zemlji. Rusija je prošle godine ugostila više lidera Severne Koreje od bilo koje druge zemlje. Zapravo, ruski zvaničnici nagoveštavaju da je Putin spreman da postane prvi šef države koji se sastao s Kimom. Sergej Šojgu je prvi ruski ministar odbrane koji je posetio Pakistan od 1969. Tokom svog boravka u Islamabadu Šojgu i pakistanski premijer potpisali su sporazum bez presedana koji bi mogao da uspostavi okvire za zajedničke vojne vežbe, recipročne posete i dijalog o regionalnim pitanjima. Kremlj je ublažio svoje protivljenje punom članstvu Pakistana u Šangajskoj organizaciji za saradnju.
A ruska vlada je pristala da proda Pakistanu čak 20 helikoptera radi borbe protiv terorizma i krijumčarenja droge. Sve to bi moglo da poveća uticaj Rusije na Kinu, koja ima interes u jačanju uticaja na Iran, Severnu Koreju i Pakistan, ali neprimetno teži da iskorišćava rusku izolaciju. Rusko ogromno bogatstvo prirodnim gasom se takođe dopada Kini, koja se izborila za sporazum o snabdevanju gasom od 400 milijardi dolara na trideset godina. Pošto je ključnim regionalnim akterima dala alternative za popuštanje pod pritiskom SAD, kada je reč o pitanjima poput neširenja nuklearnog naoružanja i borbe protiv terorizma, Rusija je znatno iskomplikovala američke diplomatske napore. Iako Putin nije odstupio od međunarodnog konsenzusa kada je reč o ovim pitanjima, mogao bi da osujeti napredak da bi naterao SAD da promene svoju politiku ka Ukrajini, Siriji i drugim zemljama. Zato bi opasna globalna bezbednosna situacija mogla bi da postane još opasnija.
*Autor je visoki saradnik i direktor Centra za političko-vojne analize na Institutu Hadso
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/putinova_sklonost_ka_pobedi.46.html?news_id=296123
U Moskvi za dva meseca zatvoreno 46 restorana!
 |
| Moskva | Foto: Profimedia |
Prethodno je broj restorana rastao iz meseca u mesec.
Kriza je pogodila sve tipove restorana, od picerija i suši barova, do restorana domaće kuhinje.
Prošlog novembra u Moskvi je radilo 2.824 restorana, a u januaru ove godine 2.778, prema izveštaju ruske televizije RBC.
Do kraja godine u ruskoj prestonici bi moglo da radi za četvrtinu manje restorana, prenosi portal moscow-live.ru.
Poskupljenje hrane koja se uvozi iz inostranstva, povećanje cene zakupa, ali i veća štednja Rusa koja se prvo odrazila na njihove izlaske u restorane i kafiće, nove su okolnosti koje utiču na zatvaranje ugostiteljskih objekata.
Tome su doprineli i zabrana pušenja u restoranima i plaćanje parkinga u centru grada.
Predsednik Udruženja ugostitelja i hotelijera Rusije Igor Buharov predvideo je u decembru da u Moskvi posle novogodišnjih praznika može doći do zatvaranja desetina restorana.
Procenjuje se da će pravi problem nastati ovog proleća, kada se u ruskim kompanijama očekuju masovna otpuštanja.
Tada bi, prenosi RBC, broj restorana mogao da bude smanjen za 20-25 odsto.
http://www.alo.rs/vesti/svet/u-moskvi-za-dva-meseca-zatvoreno-46-restorana/82971
Akcija NIS-a od početka godine oslabila 11,3 odsto
Akcije Naftne industrije Srbije (NIS), najveće kompanije na Beogradskoj berzi, oštro su oslabile od početka godine za 11,33 odsto, a slaba tražnja je bila glavni uzrok pada, objavila je danas Brokerska kuća Sinteza
Kako su ocenili analitičari te brokerske kuće, glavni faktori uzdržanosti investitora su pad cene nafte na globalnim tržištima, eskalacija sukoba Rusija i EU te neizvesnost oko naplate dugova državnih preduzeća koji su dostigli 450 miliona evra.
Cena akcija NIS-a je početkom oktobra prošle godine krenula lagano da se spušta sa nivoa od 900 dinara da bi tokom prvog meseca 2015. pala i na 680 dinara, što je najniža vrednost u poslednje dve godine.
Sinteza navodi da je cena nafte je na svetskim berzama, usled velike proizvodnje i zaliha u SAD, koje su dostigle najviši nivo u poslednjih 80 godina, u poslednjih šest meseci pala sa 100 na jučerašnjih 47,3 američka dolara po barelu ili 52,7 odsto.
Tržišna vrednost kompanije NIS trenutno iznosi 112 milijardi dinara ili 915 miliona evra.
Cena akcija NIS-a je početkom oktobra prošle godine krenula lagano da se spušta sa nivoa od 900 dinara da bi tokom prvog meseca 2015. pala i na 680 dinara, što je najniža vrednost u poslednje dve godine.
Sinteza navodi da je cena nafte je na svetskim berzama, usled velike proizvodnje i zaliha u SAD, koje su dostigle najviši nivo u poslednjih 80 godina, u poslednjih šest meseci pala sa 100 na jučerašnjih 47,3 američka dolara po barelu ili 52,7 odsto.
Tržišna vrednost kompanije NIS trenutno iznosi 112 milijardi dinara ili 915 miliona evra.
http://www.akter.co.rs/26-ekonomija/116307-akcija-nis-a-od-po-etka-godine-oslabila-11-3-odsto.html
Porošenko sa generalima o "agresiji" Rusije
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko pozvao je danas svoje vodeće generale i načelnike odbrane na hitan sastanak o planiranju odgovora na eskalaciju ruske "agresije", saopšteno je iz njegovog kabineta.
Porošenko i njegov bezbednosni tim razgovaraće o "načinima za pregrupisanje snaga i zaustavljanje (ruske) agresije", navodi se u saopštenju.
Portparol ukrajinskog predsednika je rekao da to njegov drugi po redu takav sastanak u toku dana, preneo je AFP.
Saopštenje Porošenka je usledilo nakon odluke Kijeva da odustane od višemesečne odbrane aerodroma u Donjecku na istoku Ukrajine.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane je ranije danas saopštilo da su se vojnici povukli sa glavnog terminala aerodroma u Donjecku, poprišta žestokih borbi ukrajinske vojske i proruskih snaga protekle sedmice.
Kijev i Moskva optužuju jedni druge za neuspeh primene sporazuma o prekidu vatre dogovorenog prošlog septembra u Minsku, kako bi se okončao konflikt na istoku Ukrajine, u kome je, prema procenama Ujedinjenih nacija, od aprila prošle godine, poginulo 4.700 ljudi.
http://www.novimagazin.rs/svet/porosenko-sa-generalima-o-agresiji-rusije
Portparol ukrajinskog predsednika je rekao da to njegov drugi po redu takav sastanak u toku dana, preneo je AFP.
Saopštenje Porošenka je usledilo nakon odluke Kijeva da odustane od višemesečne odbrane aerodroma u Donjecku na istoku Ukrajine.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane je ranije danas saopštilo da su se vojnici povukli sa glavnog terminala aerodroma u Donjecku, poprišta žestokih borbi ukrajinske vojske i proruskih snaga protekle sedmice.
Kijev i Moskva optužuju jedni druge za neuspeh primene sporazuma o prekidu vatre dogovorenog prošlog septembra u Minsku, kako bi se okončao konflikt na istoku Ukrajine, u kome je, prema procenama Ujedinjenih nacija, od aprila prošle godine, poginulo 4.700 ljudi.
http://www.novimagazin.rs/svet/porosenko-sa-generalima-o-agresiji-rusije
Нема коментара:
Постави коментар