Pariz, otrežnjenje

Ne tako davno veliki ruski opozicionar Gari Kasparov tvrdio je da je Vladimir Putin opasniji od Islamske
države. Sebastijan Kurc, daleko relevantniji ministar spoljnih poslova Austrije, pretposlednjeg dana 2014. godine rekao je da je Islamska država opasnija, jer predstavlja neposrednu pretnju po bezbednost, gde „svaki pojedinac može biti bezbednosni rizik“.

Rusija je pak otkako se prošlog leta pojavio „fenomen“ Islamska država, pozivala svet, kao i Sjedinjene Države, „da se udruži pred opasnošću od međunarodnog terorizma i da se protiv njega bori dosledno, bez dvostrukih standarda“ (S. Lavrov).

Užasnuta zapadna javnost za masakr u pariskom listu Šarli ebdo, uglavnom, posredno ili neposredno, krivi Islamsku državu, koja je sada oličenje islamističkog terorizma. Zaista, bilo da je ta grupacija ili neka srodna odgovorna za napad, teško da se može osporiti ko bi bio motivisan da pobije ljude koji su se usudili da crtaju karikature proroka Muhameda. Istraga je već potvrdila da su napadači poznati policiji zbog veza s teroristima. Međutim, šokiranost „međunarodne zajednice“ zbog poslednjeg zločina može se objasniti jedino činjenicom da se on dogodio u Parizu, dakle, u srcu Evrope.

Istog dana još gori masakr zbio se u Jemenu. Teroristički napadi su postali odavno deo svakodnevice, pa je Zapad na njih oguglao. Uzbuna se digne tek kada se zlo pojavi pred vratima, a onda su reakcije najgore moguće - širenje mržnje, paljenje džamija, žigosanje jedne veroispovesti. Tu je uloga svetskih medija ogromna. Hoće li sadašnje neprestano larmanje o napadu proizvesti samo gnev, kao što je besomučno ponavljanje vesti o istorijskom padu rublje zbog sankcija Rusiji trebalo da za posledicu ima zluradost, ili je to znak da će zapadni lideri adekvatno izmeniti svoje prioritete?

Nezanemarljiv broj regruta Islamske države je iz Zapadne Evrope. Poznato je da su baš neki od njih bili dželati zapadnih novinara. Te slike su obišle svet. To govori da sa Evropom nešto nije u redu, kako je prošle nedelje drugim povodom - time da EU nije osudila neonacistički marš u Evropi, u Kijevu - komentarisao predsednik Češke Miloš Zeman.

Pariz nudi priliku za otrežnjenje, ali i za istrajavanje na pogrešnom putu, onom o kojem govori vest iz Londona da bi se „borba protiv terorizma“ uskoro mogla uvrstiti u program vrtića. Neizbežna je i polemika o slobodi medija koja se nekad bezobalno shvata, pogotovo kad emocije prevladaju.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/pariz_otreznjenje.46.html?news_id=295397

OEBS je jedini adut Srbije u 2015. godini 

Ukrajinska kriza će bez sumnje obeležiti narednu godinu srpskog predsedavanja OEBS-om, koje nam je jedan od retkih aduta u spoljnoj politici.

- Rusija je oterana sa Balkana onog trenutka kada je Putin odustao od Južnog toka. Srbija, dakle, u Brisel, bez obzira da li je reč o evrointegracijama ili o statusu Kosova, ide bez leđa iz Moskve. Kina je, s druge strane, daleko i na evropskom tlu ne predstavlja veliku podršku.
 

Predsedavanje OEBS-om je, dakle, jedini adut kojim će Srbija u 2015. raspolagati kada je pitanju njen spoljnopolitički položaj - ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić.
 

Ljudi Ivica Dačić - predsedava Ministarskim savetom Vuk Žugić - predsedava Stalnim savetom Dejan Šahović - na čelu Radne grupe za predsedavanje

U takvim uslovima, na Ivici Dačiću, kao predsedavajućem Ministarskog saveta OEBS-a, i njegovim saradnicima je da, prema Simićevim rečima, pokažu da li su dorasli zadatku kakav predstavlja sukob u Ukrajini. Olakšavajuća okolnost je što je za rešavanje ukrajinske krize još ranije formirana trilaterala Ukrajina - Rusija - OEBS, a da su vlasti u Beogradu odlučile da ne predsedavaju ovom grupom, već će vruć krompir ostati u rukama prethodne predsedavajuće Švajcarske.

Pomoć će, prema proceni Aleksandre Joskimović, direktorke Centra za spoljnu politiku, stići i od Nemačke, koja preuzima predsedavanje od Srbije u januaru 2016. godine.

- Berlin će sasvim sigurno svojim idejama nastojati da pomogne - ocenjuje Joksimovićeva, koja kao srpsku prednost u rešavanju ovog spora iznosu dobre veze koje Beograd ima i sa Moskvom i sa Briselom.
 

Top 5
Prioriteti		Izazovi
Rešavanje krize u Ukrajini Promocija regionalne saradnje Međuregionalno povezivanje,  posebno sa zemljama Azije i Kavkaza Migracije i pomirenje u regionu Upravljanje vodama		Postizanje konsenzusa o Ukrajini Ispunjavanje očekivanja EU Očuvanje dobrih odnosa sa Rusijom Delovati u pravcu reforme institucija, pravnog okvira i osnivačkih dokumenata OEBS-a Popravljanje poljuljanih odnosa sa susedima

 
Od jednogodišnjeg predsedavanja svakako ne treba očekivati previše, jer je to isuviše kratak period da bi se nešto suštinski promenilo. Srpskim predstavnicima u svakom slučaju predstoji obaveza da obiđu sve misije OEBS-a u svetu.
 
Najzanimljiviji će biti obilazak misije na Kosovu, što će, kako kažu u zvaničnom Beogradu, uraditi „statusno neutralno”, jer je i Misija OEBS na Kosovu zvanično statusno neutralna.

Premijer Aleksandar Vučić rekao je da u predsedavanju Srbije OEBS-om očekuje veliku podršku predsednika Srbije Tomislava Nikolića, kao i da će na razgovore u Brisel sa predstavnicima Prištine ići sa šefom diplomatije Ivicom Dačićem, a zatim i sa drugim ministrima, zavisno od tema koje budu na stolu. Vučić kaže da očekuje da Srbija podigne svoj ugled tokom predsedavanja OEBS-om i da se svi uključe u taj veliki posao, ali da nije od onih koji misle da će Srbija sada rešiti sve svetske probleme.
 

Reagovanja

Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije:
Zvanični Beograd može da bude fer posrednik u rešavanju konflikata. Moskva ne vrši pritisak na Srbiju, a pokušaji da se tvrdi suprotno su politički nekorektni. 

Majkl Kirbi, ambasador SAD:
Očekujem da će se Srbija na čelu OEBS-a suočiti sa brojnim iskušenjima, ali da će na kraju njenog mandata generalna ocena biti da je posao dobro obavljen. SAD su spremne da podrže Srbiji da postane moderna, uređena država.

Hajnc Vilhelm, ambasador Nemačke:
Siguran sam da je Vlada Srbije spremna da podnese teret odgovornosti zbog ukrajinske krize. Srbija je u prednosti jer ima veoma dobre odnose sa EU i SAD, kao i sa Rusijom, te može da predstavlja most između Evrope i Rusije. 

Denis Kif, ambasador Velike Britanije:
Odlična prilika da Srbija još jednom potvrdi posvećenost zajedničkim evropskim vrednostima.

Lamberto Zanijer, generalni sekretar OEBS:
Srbija ima iskustvo sa regionalnim konfliktima i posledicama. Morala je da nauči neke gorke lekcije koje sada može da primeni u drugačijem kontekstu. 

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/524996/OEBS-je-jedini--adut-Srbije-u-2015--godini