Raketna paljba po stambenim četvrtima Mariupolja od koje je poginulo nekoliko desetina nedužnih Ukrajinaca, označila je kraj nade da će se Rusija u dogledno vreme vratiti u društvo civilizovanih zemalja. Već za danas je zakazan hitan sastanak ministara inostranih poslova Evropske unije i sednica Komisije Ukrajina-NATO, s jednom tačkom dnevnog reda: koje se još sankcije mogu primeniti na Rusiju da bi se zaustavila ratna dejstva.
Naša otadžbina, naočigled svih nas, postaje zemlja izopštena od ostatka sveta.
Na fonu obnovljenih ratnih dejstava na jugoistoku Ukrajine, u Rusiji je skoro nezapaženo prošla poseta našeg ministra odbrane Sergeja Šojgua Iranu. U Moskvi je pomenuta mogućnost obnove starog ugovora o prodaji PVO raketnog sistema S-300 Iranu. Potpisan je teško razumljiv sporazum o vojnoj saradnji, koji predviđa ceremonijalne gestove kao što su uzajamne posete vojnih delegacija, pristajanje ratnih brodova u prijateljskim lukama i tome slično. Ali ponekad su izgovorene reči važnije od sklopljenih poslova. Iranski ministar odbrane Husein Dehgan je posle razgovora sa Šojguom izjavio: „Naglasili smo neophodnost razvoja saradnje između Rusije i Irana, posebno u zajedničkoj borbi protiv uplitanja „vanregionalnih sila“ u poslove zemalja u regionu“. Po njegovom mišljenju, svi problemi potiču od „destruktivne politike SAD koja se neprestano upliće u unutrašnje poslove drugih zemalja“.
Hteo to Šojgu ili ne, ali njegova poseta je omogućila Iranu da Rusiju proglasi svojom saveznicom u otporu prema politici SAD. Koliko se sećam, ovo je prvi put da zemlja koja u svetskim razmerama ima nižerazredni političko-ekonomski značaj, samoinicijativno proglašava Rusiju svojom saveznicom, a da iz Rusije na to nema primedbi. Tako su događaji u Ukrajini završili proces započet pre petnaest godina.
Setimo se da je Rusija tada, u odnosima sa takozvanim odmetnicima poput Irana, Severne Koreje i Avganistana, zemljama koje su pretile da razruše ustanovljen svetski poredak – uporno nastojala da sačuva mesto među predstavnicima „civilizovanog sveta“. Budući da je SSSR uredno podržavao svakog ljudoždera voljnog da pođe putem socijalizma, Moskva još iz tih starih sovjetskih vremena ima tesne veze sa ovakvim zemljama. Ali taj resurs je krahirao još u prvim danima Putinove vlasti. Severnokorejski diktator je Putinu obećao da više neće ispaljivati svoje rakete, ali čim je ruski predsednik proglasio svoju pobedu, Kim Džong Il je izjavio da se samo šalio. Lideri odbeglih zemalja mogu biti svakakvi, ali idioti sigurno nisu. Oni odlično znaju da ako i kucne čas da se nekome predaju, to sigurno ne treba da bude Moskva. Uvek će radije izabrati nekoga ko će ih za to možda i nagraditi, kao što su Vašington ili Brisel.
Tokom godina, štiteći interese „problematičnih“ zemalja, Rusija je kao predstavnica „civilizovanih“ i sama počela da liči na izopštenicu. Završnica ove metamorfoze odigrala se za vreme nedavne posete Šojgua Teheranu: Rusija je bespovratno prešla u tabor odmetnika.
Nakon aneksije Krima i potpirivanja rata na jugoistoku Ukrajine, može se konstatovati da Kremlj ispunjava sve kriterijume odmetnute zemlje. Pre svega imamo ideju vodilju, takoreći nad-ideju, opsesivnu zamisao kojoj se kao žrtva prinose interesi čitavog stanovništva. U Iranu je to ideja radikalnog fundamentalističkog islama, a u Severnoj Koreji ideja džuče, kulta istočnjačke despotije. U današnjoj Rusiji to je mešavina imperijalizma i pravoslavlja, ideja kojom se pravda aneksija dela susedne zemlje, jer je knez Vladimir navodno primio hrišćanstvo u krimskom Hersonu.
Zatim, Vladimir Putin je, kao iranski ajatolasi i severnokorejske „bonze“, uvek spreman da žrtvuje imovinu i živote svojih sugrađana radi nečega što se naziva „nacionalni interes“, a u stvari je smesa bolesno hipertrofirane nacionalne gordosti i kompleksa niže vrednosti lidera.
Danas se radi te zapaljive smese ubijaju ljudi u Donbasu. Putinu se očigledno učinilo da je ugrožen, budući da su predstavnici političkog vrha Nemačke i Francuske u decembru odbili da se sastanu s njim u Astani. A u Kremlju se doskora mislilo da je dovoljno da separatisti tu i tamo pobijaju još malo ljudi, pa da one mlakonje iz Evrope ukinu besmislene sankcije protiv Rusije.
Ali pokazalo se da čak i relativan uspeh nedavno održanog sastanka ministara inostranih poslova Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine nije bio dovoljan da prekine ratna dejstva i zaustavi ofanzivu separatista koje Rusija snabdeva oružjem i municijom. Kremlj je na kraju izgleda shvatio da je njegov plan pod nazivom „Federalizacija Ukrajine“, koji bi Moskvi omogućio političku kontrolu nad Donbasom, a čiju bi cenu plaćao Kijev, praktično neostvariv. A kad je već tako, treba potegnuti glavni adut – živote mirnih građana Donjecka i Mariupolja. U Kremlju dobro znaju da je „slabim“ liderima SAD i zapadne Evrope nepodnošljivo da gledaju kako pod baražnom vatrom raketa „Grad“ ginu žene i deca. Jedini način da se to zaustavi je prihvatanje ruskih predloga. I tu se ispoljava još jedna, možda osnovna karakteristika koja Rusiju čini zemljom odmetnicom: Kremlj je bez trunke zazora spreman da svoje ambicije i predrasude plaća i naplaćuje ljudskim životima.
Možemo navesti i ono što Rusiju izdvaja iz grupe tipičnih izopštenih zemalja. Ona je bivša supersila koja i dalje raspolaže nuklearnim potencijalom, drugim po veličini u svetu. To je veliki Putinov adut. On igra na to što niko ne zna šta da čini kada nuklearna država aktivno krši sve međunarodne dogovore. Zapad je zaboravio mehanizme pomoću kojih je u uslovima uzajamnog nuklearnog suzdržavanja koegzistirao sa SSSR-om. Došlo je vreme da ih se priseti…
Ежедневный журнал, 28.01.2015.
http://pescanik.net/nuklearni-odmetnik/
Vrhovni sud Rusije odbio da rasformira nevladinu organizaciju Memorijal
 |
| Zgrada organizacije Memorijal u Moskvi često je na udaru "patriota" |
vodeće ruske nevladine organizacije koja se već decenijama bavi istraživanjem zlodela u totalitarističkog režimu i odbranom ljudskih prava.
"Sud je odlučio da ne odgovori pozitivno na zahtev Ministarstva pravde o raspuštanju Memorijala", rekla je sudija Ala Nazarova.
Jedan od vodja Memorijala, Jan Račinski koji je bio u sudnici, pozdravio je odluku Suda kao "pobedu zdravog razuma", dok je Oleg Orlov naglasio da je pobeda izvojevana zahvaljujući veoma jakoj kampanji podrške u društvu.
Ta nevladina organizacija koju su formirali sovjetski disidenti, među kojima je i Nobelovac Andrej Saharov, simbol je "Perestrojke" - demokratskih promena koje su u društveno-političkom sistemu započele u vreme vladavine Mihajla Gorbačova.
Nju je Ministarastvo pravde krajem oktobra optužilo za "flagrantno i ponovljeno kršenje ruskih zakona i Ustava", i od Vrhovnog suda zatražilo raspuštanje.
Memorijal je krajem novembra izmenio svoju povelju i strukturu da bi se prilagodio sada važećim propsima, a Ministarstvo pravde priznalo je u sredu da je ta nevladina organizacija "prekinula kršenje zakona", mada ipak nije povuklo zahtev za zatvaranje Memorijala.
Izaslanica za ljudska prava u Kremlju Ela Pamfilova rekla je da je veoma zadovoljna odlukom Vrhovnog suda.
"Nadam se da će ova organizacija za odbranu ljudskih prava, najstarija u Rusiji, nastaviti svoje aktivnosti", rekla je ona.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/530154/Vrhovni-sud-Rusije-odbio-da-rasformira-nevladinu-organizaciju-Memorijal
Moskva potvrdila: Dolazi Kim
Seul -- Portparol predsednika Rusije Vladimira Putina Dmitrij Peskov potvrdio je da će lider Severne Koreje Kim Džong-un posetiti Moskvu u maju ove godine.
Prethodno su južnokorejski mediji preneli da je zvanična Moskva uputila poziv lideru Severne Koreje Kim Džong-unu da dođe u posetu u maju ove godine.
“Dolazak lidera Severne Koreje je potvrđen, a mi pripremamo njegov dolazak“, rekao je Peskov agenciji Interfaks.
Ukoliko bi naslednik dinastije Kim zaista doputovao u Moskvu, to bi bila njegova prva diplomatska poseta od 2011. godine, kada je preuzeo funkciju lidera jedne od najzatvorenijih zemalja na svetu.
BBC napominje da je Kim pažljivo birao prvu diplomatsku destinaciju, jer bi ona mogla da pošalje veoma jaku poruku o namerama Severne Koreje, koja je u tihom ratu sa Zapadom.
Nešto ranije, pojedini izveštaji su navodili da bi Rusija mogla da bude prvi Kimov domaćin, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da je Rusija uputila poziv Kimu da 9. maja bude gost na 70. godišnjici kraja Drugog svetskog rata.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=01&dd=28&nav_category=78&nav_id=951753
Савет Европе продужио санкције руској делегацији
СТРАЗБУР: Парламентарна скупштина Савета Европе (ПС СЕ) одлучила је да продужи санкције руској делегацији и лиши је права гласа до априла и учешћа у руководећим органима Скупштине, јавиле су руске агенције, преносећи и најаву шефа делегације Алексеја Пушкова да ће Русија до краја године обуставити учешће у ПС СЕ.
Одговарајући амандман усвојен је уз резолуцију о мандату делегације Русије на основу извештаја Аустријанца Штефана Шенаха, са 148 гласова "за" и 64 "против", пренео је ТАС С.
"Скупштина одлучује да одузме право руској делегацији да гласа и буде представљена у Бироу, Председничком и Сталном комитету Скупштине", наводи се у амандману уз резолуцију.
"Поред санкција, набројаних у претходним тачкама, Скупштина треба да размотри могућност одузимања права гласа руској делегацији и права да буде представљена у Бироу ПС СЕ на отварању дела заседања у априлу 2015. уколико Русија не постигне видљив напредак у испуњавању раније указаних тачака у тексту и не буде у пуној мери сарађивала са радном групом из тачке 17 ове резолуције", пренела је РИА Новости.
Та агенција наводи да је у тачки 17 резолуције Скупштина предложила комисији за мониторинг да размотри уз сагласност заинтересованих парламената питање формирања специјалне радне групе уз учешће председника руске и украјинске скупштине или њихових представника, ради израде могућих мера ПС СЕ за подршку испуњавања протокола из Минска.
Скупштина тражи од Москве да укине "нелегалну анексију" Крима, спроведе транспарентну истрагу случајева смрти и нестанака, кршења људских права "од стране полиције и оружаних (милитаризованих) снага" у том региону.
ПС СЕ одлучно позива власти Русије да распусти "све милитаризоване снаге у региону" и залаже се за заштиту права кримских Татара, наводи РИА Новости.
Односи Русије и ПС СЕ захладнели су априла 2014. када је Скупштина одлучила да лиши руску делегацију права гласа, учешћа у заседањима тела и мониторинг- активностима, због присаједињења Крима Русији.
Руска делегација напустила је тада салу до враћања овлашћења, подсећа агенција.
Руске новинске агенције преносе и да је одбачен амандман чланице украјинске делегације Ирине Герашченко да самопроглашене Доњецка и Луганска Народна Република буду проглашене "терористицким организацијама".
ПС СЕ је у резолуцији затражила од Русије да Надежду Савченко - украјинског пилота коју у Русији оптужују за учешће у убиству двојице руских новинара у Донбасу, ослободи у року од 24 сата или да је преда трећој страни.
После гласања, Пушков је рекао да ће Русија до краја године прекинути учешће у ПС СЕ.
"Информисали смо наше колеге, руководство ПС СЕ, руководство политичких група да, ако Русији буду одузета основна права, руска делегација обуставља своје учешће минимум до краја 2015", рекао је председник Спољнополитичког одбора руске Думе.
"Парламентарна скупштина може се бавити свим питањима којима хоће да се бави, без нашег учешћа. Природно, неће имати сарадњу с Русијом, приступ у Русију на нивоу посматрачких мисија. Наравно, повлаче се сви наши предлози у вези са било каквим контактима, тицало се то Савченкове или извештаја о људским правима на Криму", рекао је Пушков.
"Напуштамо ПС СЕ до краја ове године, честитамо Скупштини доношење, по мени, неадекватне одлуке, која наноси веома велики ударац европском интерпарламентарном дијалогу, која фактички маргинализује ПС СЕ у том дијалогу", казао је Пушков.
Према његовим речима, због данашње одлуке ПС СЕ, расте улога других организација, као што је Парламентарна скупштина ОЕБС-а, у којој је укључена Русија и где не постоји институција санкција.
"Намеравамо да се усредсредимо на ПС ОЕБС", рекао је Пушков, а преноси ТАСС.
(Танјуг)
http://www.dnevnik.rs/svet/savet-evrope-produzio-sankcije-ruskoj-delegaciji
Senator Murphy: Veći angažman SAD na Balkanu da se smanji uticaj Rusije
SAD se, i pored brojnih vanjsko političkih izazova, moraju više angažovati na Balkanu, poručio je američki Christopher Murphy, gostujući nedavno na na panelu German Marshall fonda u Vašingtonu.senator, demokrata iz Kontikata,
Konstatujući da se Amerika nije do sada pokazala kao efikasna u prevenciji kriza, Murphy je istakao da je važno i Crnoj Gori i Srbiji ponuditi bolju saradnju jer se u suprotnom ostavlja prostor Rusiju za širenje njihovog uticaja.
„SAD nijesu naročito dobre kada je riječ o politici prevencije ali sam nakon boravka na Balkanu prošle jeseni razgovarao sa svima u administraciji o tome što se dešava u Srbiji i šta se dešava u Crnoj Gori kada je riječ o ruskoj želji da poveća svoj uticaj tamo“, rekao je Murphy.
Senator Murphy kaže da se ljudi često mršte kada pravi poređenje između Ukrajine i Srbije, zbog čega to nerado čini, ali je pred panelistima German Marshall Fonda u Vašingtonu to ipak uradio, kako kaže, "da probudi svoju zemlju, ne Srbiju".
„Mislim da ima nešto interesantno u vezi sa onim što se dešava u Beogradu sada i što se dogodilo u Kijevu. Ne kažem da je Vučić Janukovič, i da su ta dva mjesta u potpunosti ista, ali ako ne priđemo Srbiji i ne angažujemo se tamo na jedan novi način i ako im ne budemo slali snažne poruke kao što je bila ona o Južnom toku, onda će možda vlada Srbije biti pred izborom 'ili ste sa nama ili ste sa njima'. Kad je Janukovič bio pred tim izborom odlučio se za savezništvo sa Rusijom, i potom su uslijedili događaji zbog kojima smo danas tu gdje jesmo, sa krvavim konfliktom na istoku Ukrajine", podsjetio je Murphy.
Senator Murphy je rekao da ne misli da će se to dogoditi sa Srbijom ili Crnom Gorom, ali ako pomoć izostane Rusija će iskoriti svoju šansu.
„Ako ne obratimo pažnju na ovaj region, ako ne učinimo i neke simbolične poteze, povećamo programe razmjene, vojne saradnje, ponudimo članstvo u NATO zemlji kao što je Crna Gora koja je spremna, onda samo dajemo razloge Putinu da svoje ruke pruži u njihove vlade. Oni traže pomoć, i ako je ne dobiju od svojih saveznika u Evropi i SAD .......“
Iako senator Murphy nije završio ovu rečenicu kasnije je vrlo plastično objasnio neophodnost većeg američkog i EU angažmana, kroz ponudu Rusije da u Crnoj Gori otvori vojnu bazu.
„Pokušavam da kažem ljudima glasno da me čuju, da Rusija neće odustati, ona će nastaviti da pritska. U Crnoj Gori, pazite to je javno objavljeno, Crnoj Gori su ponudili ugovor vrijedan više milijardi dolara za vojnu bazu na obali. Za zemlju koja ima ekonomske probleme teško je reći 'ne' tome. Ipak su rekli, i oni stalno ponavljaju ne jer žele biti dio NATO, dio EU. Ako nastavljate da govorite ne milijardama dolara to je veoma teško, a vaši partneri sa kojima želite da radite nijesu vam rekli da, to je teška i neizdrživa pozicija i to je poenta moje priče", kaže senator Murpy.
Podsjeća da SAD imaju mnogo više uticaja na NATO nego EU, zbog čega će on konkretno nastaviti da insistira na članstvu Crne Gore u NATO, kao i većem angažamanu SAD u cijeloj regiji naročito sada kada Evropska unija šalje pomiješane signale sa porukom o odlaganju proširenja. Sama EU, iako su SAD u uglavnom u saglasju sa njihovo mpolitikom, kaže senator Marphy, vrlo često ne govori istim glasom.
Pomiješani signali EU za Balkan
„Znate, Evropa mora samoj sebi da postavi neka vrlo teška pitanja oko toga kako će se organizovati kada je riječ o spoljnoj politici. Sada je tamo nova birokratija, Catherin Ashton, je uradila odličan posao u dijalogu Srbije i Kosova, ali još uvjek nije jasno da li će EU govoriti jednim glasom kada je riječ o ovim pitanjima ili će svi govoriti samostalno. Konkretno kada je riječ o Crnoj Gori, Đukanović mi je otvoreno rekao ’EU dođe ovdje i kaže mi jedno, onda dođe neko iz Njemačke i kaže mi da učinim nešto drugo, neko iz Francuske nešto treće, šta ja onda treba da radim, koga da slušam'. Ali to je prirodno kad je riječ o koaliciji kakva je EU, no ako žele biti više uticajni moraju odlučiti ko govori u njihovo ime."
O pomiješnim signalima EU prema Balkanu te dodatnim razlozima da se SAD više uključe u dešavnja na ovim prostroma senator Marphy je govorio i odgovarjući na pitanje Daniela Serwera, o zastoju u BiH, na dvadesetu godišnjicu Dejtonskog sparazuma, koji EU ponovo pokušava da riješi novom britansko-njemačkom inicijativom.
„SAD moraju da se vrate u BiH, ja ne mislim da bi trebalo da spustimo očekivanja kada je riječ o BiH i to je ono što me brine u posljednjoj incijativi, da odustajemo od nečega što smo ranije smatrali esecijalnim. Ono što možete čuti tamo je da je pomoć EU dobrodošla, ali žele da se SAD vrate. Oni žele da se SAD vrate i vode taj proces, jer su oni sami su često frustirani sa pomiješanim porukama koje dobijaju iz Evrope 'danas je ovo pod A a sutra drugo pod B', i SAD su takođe krive naravno, ali naše poruke su često kozistentnije od njihovih, pa bi morali biti prisutniji tamo nego do sada".
Podsjetio je takođe da je uz Crnu Goru i Makedonija još od ranije čeka na članstvo u NATO kao i ubrzanje EU integracija, ali je sve na čekanju zbog problema sa imenom oko Grčke. Za to vrijeme, navodi američki senator, Makedonija, koja je ranije prije od svih pomenutih država postigla napredak u nekim ključnim obalstima i ostvarila značjane pomake, sada u mnogim oblastima značjano nazaduje.
Investirati u energetsku nezvisnost od Rusije
SAD moraju pomoći balkanskim državama i oko postizanja što veće energetske nezvisnosti od Rusije. Senator Christopher Murphy bio je u Bugarskoj u danu kada je ta zemlja objavila da suspenduje projekat gasovoda Južni tok, što je tema, u koju je, kaže, bio duboko involviran, ali nije dovoljno samo izvršiti pritisak na sve pa i na Srbiju da odustanu, potrebno je ponuditi alternativu.
Jedna od alternativa mogao bi biti i tečni prirodni gas iz SAD, ali to je rješenje na dugi rok, jer bi u tom slučaju SAD morale promijeniti svoje zakone te imati kapacite da ga dopreme do Balkana, i opet bi možda bio skuplji od ruskog.
Američki senator kaže da bi stoga trebalo računati i na domaće energetske resurse, a on takođe vjeruje u potencijele nuklearne energije, pa ga brine to što je Njemačka donijela odluku da se oslobodi nuklearki.
„U svakom slučaju SAD žele da pomognu energetku nezvisnost, ali ne žele da koriste energiju kao oruđe što čini Rusija“, podcrtao je.
Iako se ranije protivio tome, nakon najnovijeg razvoja situacije u Ukrajini, smatra da je ovoj zemlji potrebno uputiti „značajna vojnu oružanu pomoć“.
Kako kaže Murphy, on je sa nekolicinom senatora razgovarao o tome da je potrebno predložiti reinvestiranje u informativne programe, podsjećaju na efekte propagandnog rata kada je riječ o ukrajinskoj krizi.
„Ovo nije moja fraza ali je odlično opisuje šta se dogodilo – Rusija je efektivno militarizovala informacije, oni su pretvorili informacije u propagandu i pretvorili ih u vojno sredstvo - što je uvjek bio dio modernog vođenja ratova ali SAD i njeni saveznici nijesu bili posvećeni tome kako je trebalo. Ne želimo koristiti informacije u cilju laganja o SAD, ali Radio Slobodana Evropa sada dobija dakleko manje novca u poređenju sa onim što Rusija ulaže za emitovanje i resurse programa na mjestima kao što su Gruzija, Moldavija i Balkan. I ja sa nekoliko senatora upravo razgovoram o tome na koji način se demokrate i republikanci mogu dogovoriti o legislativi, koje će omogućiti reinvestiranje u informativnu kampanju. A sve što treba da činimo je da kažemo istinitu i tačnu informaciju, da bi korigovali falsifikate koje pumpa ruska propagandna mašima.“
http://www.slobodnaevropa.org/content/senator-murphey-veci-angazman-sad-na-balkanu-da-e-smanji-uticaj-rusije/26818531.html
Нема коментара:
Постави коментар