Moguća militarizacija arktičkog kruga

Ostin - Dok kriza u Ukrajini fokusira pažnju na zapadne granice Rusije, Moskva želi da se izbori za mnogo
unosniji dobitak na severu, u Arktičkom krugu, ukazuje američka obaveštajna i izdavačka kompanija Stratfor, uz konstataciju da je topljenje leda otkrilo do sada nepristupačne naftne i mineralne rezerve. Pošto je suočena sa ozbiljnim ekonomskim teškoćama, za Moskvu je obezbeđivanje novih energetskih rezervi i dalje osnovni prioritet.


Prema oceni Stratfora, u toku je militarizacija Arktika, za šta su ove godine osigurana sredstva, pošto je rusko Ministarstvo odbrane jedino kojem nije smanjen budžet. Od osam članica Arktičkog saveta, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Norveške, Švedske, Danske, Finske i Islanda, pet su članice NATO.

Mada su sukobi Moskve sa Ukrajinom i Zapadom ostavili u senci vojno jačanje Rusije na Arktiku, ruske ambicije izazivaju nervozu arktičkih zemalja, posebno Norveške. Procenjuje se da se na Arktiku nalazi 30 odsto svetskih neotkrivenih rezervi gasa i 13 odsto nafte.Pomorski put od Istočne Azije do Evrope, preko Severnog ledenog okeana, predstavlja još jednu priliku za razvoj ekonomske infrastrukture na severu Rusije, navodi Stratfor. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora uređuje vlasništvo na Arktiku i predviđa da se isključive ekonomske zone protežu 200 milja od kopna, a još dalje, ako se podvodni resursi nalaze na kontinentalnoj ploči.Stratfor ocenjuje da će od ove godine militarizacija Arktika biti ključni imperativ ruske vojske, uz modernizaciju armije i jačanje snaga na Krimu i u enklavi Kalinjingradu.

Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, arktičke baze iz doba Sovjetskog Saveza se reaktiviraju.Kako bi mogla da primi moderne avione, obnavlja se aerodromska pista u arhipelagu Nova Zemlja, gde će biti raspoređen deo Severne flote, koja predstavlja dve trećine cele ruske mornarice, jedine na svetu u čijem su sastavu i atomski ledolomci.Moskva je najavila formiranje novih snaga na severu, jačine 6.000 vojnika, sastavljenih od dve motorizovane pešadijske brigade, na području Murmaksa. „Zona zamrznutog konflikta“Pojava dominantnog aktera na Arktiku će uticati na odnose Rusije sa zemljama sa severa Evrope, ali i sa Kinom. Arktik je pola veka bio područje sukoba između SAD i SSSR i brojnih incidenata koji su mogli dovesti do sukoba. Sada bi se ponovo mogao pretvoriti u zonu zamrznutog konflikta, ocenjuje Strafor.

http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/moguca_militarizacija_arktickog_kruga.12.html?news_id=296317

Nove sankcije Rusiji? 

Mariupolj posle napada pobunjenika, 25. januar, 2015.

Predsednik Obama i evropski lideri prete novim sankcijama Rusiji pošto su proruski pobunjenici izvršili smrtonosni raketni napad na ukrajinsku luku Mariupolj.

Tokom današnje posete posete Indiji Obama je rekao da će "intenzivirati" pritisak na Moskvu u svetlu jučerašnjeg napada u kojem je ubijeno bar 30 osoba i ranjeno preko 80, kada je raketa pogodila tržnicu i jednu stambenu zgradu.

Neki evropski lideri su nedavno razgovarali o ublaženju ekonomskih sankcija Moskvi. Medjutim, Donald Tusk, bivši poljski premijer koji je sada predsednik Evropskog saveta, poslao je poruku na Tviteru "Još jednom, ublažavanje ohabruje agresora na još veće akte nasilja. Vreme je da intenziviramo svoju politku na osnovu činjenica, a ne iluzija."

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je rekao da radio i telefonski razgovori koje je prisluškivao Kijev dokazuju da su separatisti uz podršku ruskih snaga odgovorni za napad u Mariupolju.

U medjuvremenu, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lvrov je danas u telefonskom razgovoru rekao visokoj predstavnici EU za inostranu politiku, Federiki Mogerini, kako Moskva želi da EU izvrši pritisak na Ukrajinu da pregovara sa pobunjenicima o sprovodjenju često kršenog primirja postignutog u Septembru.

http://www.glasamerike.net/content/article/2612802.html

Merkelova pozvala Putina da utiče na proruske snage

Nemačka kancelarka Angela Merkel, razgovarala je danas telefonom s predsednikom Rusije Vladimirom
Putinom o situaciji na jugoistoku Ukrajine i pozvala Moskvu da upotrebi svoj uticaj i izvrši pririsak na proruske snage u Ukrajini i okonča širenje nasilja.

Merkelova je pozvala Putina da utiče na proruske snage, kako bi se izbegla nova eskalacija sukoba, saopštio je njen portparol Stefen Sajbert.

Nemačka kancelarka rekla je i da proruske snage, kao potpisnice sporazuma iz Minska, treba da sednu za pregovarački sto sa predstavnicima Ukrajine, Rusije i OEBS-a, preneo je AFP.


Ranije danas, Merkelova je razgovarala i sa predsednikom Francuske Fransoa Olandom i ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, izrazivši zabrinutost zbog pogoršanja situacije na jugoistoku Ukrajine i kršenja sporazuma iz Minska.

Pres služba predsednika Porošenka, saopštila je da su Merkelova i Oland izjavili saučešće zbog tragedije u Marijupolju, gde je, u granatiranju grada, u subotu poginulo 30 ljudi.

http://www.pressonline.rs/svet/globus/348587/merkelova-pozvala-putina-da-utice-na-proruske-snage.html  

Kremlj će opet mirisati na tamjan 

Kako ruska vlast obnavlja verske spomenike i na koji način su se prema istoriji odnosili komunisti. Staljin i Putin će u ruskoj istoriji biti zapamćeni i po sasvim različitom odnosu prema pravoslavnim svetinjama

U srcu Moskve, u drevnom Kremlju, uskoro će se još više osećati miris tamjana. Doduše, pre toga moraće prvo da se slegne prašina od planiranog rušenja administrativnih zgrada da bi se umesto njih podigli manastiri koji su se tamo nekada nalazili. Odlukom predsednika Vladimira Putina na mestu sadašnjeg 14. korpusa u Kremlju, izgradiće se dva manastira, Čudov i Voznesenski, koji su porušili boljševici oko 1930. kako bi tamo za svoje potrebe napravili administrativne zgrade koje se i danas koriste.

Jedna od prepreka Putinovoj želji mogao bi da bude stav stručnjaka iz Uneska. Naime, dobro upućeni tvrde da se pod Ivanovskom plošćadi (trgu) u Kremlju nalaze podzemni delovi Čudovog manastira. Doktor istorije i profesor na Lomonosovu, Sergej Devjatov, objašnjava da se Čudov manastir smatrao jednim od najcenjenijih manastira u Rusiji. On tvrdi da su se pod 14. korpusom sačuvale podzemne prostorije starih manastira i crkava, zatim temelji doma mitropolita, kao i bratske ćelije. Devjatov očekuje da budu pronađeni ostaci pravoslavnih ruskih hijerarija koji su sahranjivani u Kremlju.

- Pod Ivanovskim trgom mora biti dosta arheološkog materijala iz 14. veka, pa i starijeg - veruje Devjatov.
Čudov muški manastir se nalazio na istočnom delu Kremlja i srušen je 1930. Taj manastir je bio sagrađen 1365. godine. U njemu je 1612. glađu umoren patrijarh Germogen. Za vreme Jekaterine Druge u taj manastir su dovezli crkvenu arhivu iz Krutickog podvorja. Tokom 1812. godine u Čudovom manastiru nalazio se Napoleonov štab i neki njegovi gardijski pukovi. Baš u Čudovom manastiru su bile grobnice mnogih istorijskih ličnosti, mitropolita, kneževa ali i bojara tj. višeg sloja feudalnog društva.

CRKVA NA POKROVKI Zapamćeno je kako je rušena crkva na Pokrovki u Moskvi 1936. godine. Uzalud je pisao pisma čuveni akademik Aleksej Šusev, objašnjavajući da je ta crkva kao građevina vrlo vredna i da je treba sačuvati. Kao argument je navodio da je čak ni Napoleon nije hteo rušiti.

Voznesenski ženski manastir nalazio se u blizini Spaske bašnje (kule) na severnom delu Kremlja. Prema predanju njega je osnovala žena Dmitrija Donskog 1386. godine. Po drugim izvorima osnovan je nešto kasnije 1407. godine. Manastir je bio sećanje na velikog kneza Dmitrija i Kulikovsku bitku. Za Voznesenski manastir između ostalog, vezan je običaj da carske neveste tamo žive do svadbe. Za vreme rata Francuzi su 1812. oskrnavili manastir. Dve godine po proterivanju Francuza Voznesenski manastir je osvešten i opet su tamo bila bogosluženja.

Posle Oktobarske revolucije Voznesenski manastir je bio zatvoren. Mnoge vredne knjige i stvari su zauvek nestale ili su uništene. I onda je 1929. srušen do zemlje. Porušene su i okolne crkve.
Priča o obnavljanju crkava u Kremlju nameće pitanje kako su se donosile odluke da se ruše pravoslavne svetinje ili da se crkve, džamije i sinagoge koriste za druge namene. Da sve bude "po zakonu" tadašnje rukovodstvo na čelu sa Staljinom imalo je posebnu komisiju pri Centralnom izvršnom komitetu Rusije i SSSR koja je donosila odluke šta treba srušiti a koju crkvu, džamiju ili sinagogu pretvoriti u skladište, radne prostorije ili čak ateistički centar.

Na čelu tog Centralnog izvršnog komiteta je bio čuveni sovjetski političar, ostareli Mihail Kalinjin kome je odmah posle revolucije Trocki dao nadimak "ruska starost". Uzgred, Kalinjin je bio jedno vreme i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. U rušenju i promeni namene verskim objektima Kalinjinu je bio desna ruka Staljinov drug iz mladosti Avel Enukidze. Ipak, kad je trebalo srušiti neku crkvu odluku je donosio Staljin.

Komisija na čelu sa Mihailom Kalinjinom odlučila je 13. jula 1931. da se sruši najveća ruska pravoslavna crkva u Moskvi Hram Hrista spasitelja i da se na tom mestu izgradi Dvorac sovetov, tj sovjetske vlade. Iako je započeta gradnja te zgrade 1937. vrlo brzo je zaustavljena jer je kroz par godina počeo Drugi svetski rat. Građevinarima su smetale i podzemne vode pa je posle rata tamo napravljen veliki otvoreni bazen. Tek devedesetih godina minulog veka opet su počeli razgovori o gradnji tj. obnovi Hrama Hrista spasitelja.Tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin nije bio religiozan čovek i zato ga ta obnova nije interesovala. Glavni generator ideja kako da se obezbede pare i izgradi hram bio je gradonačelnik Moskve Jurij Luškov. Uz njegovu pomoć crkva je počela da gradi 1994. taj hram, i za pet godina je on postao jedno od najprivlačnijih mesta ne samo za ruske vernike nego i turista iz sveta.

Ni Nikita Hruščov koji je posle smrti Staljina razmontirao njegovu strahovladu nije imao milosti dok je odlučivao o tome šta treba rušiti u Moskvi tridesetih godina prošlog veka. Hruščovu i tadašnjim rukovodiocima se nije sviđala Trijumfalna kapija na Tverskoj ulici kod Beloruske železničke stanice. Ona je sagrađena 1826. u čast pobeda imperatora Aleksandra Prvog. Hruščov je smatrao da Trijumfalna kapija smeta prometu pa je tražio da se sruši, što je i učinjeno 1936. godine.

Ali i posle Staljinove smrti Hruščov je "čistio" Moskvu pa je od biblioteke "Lenjina" probio put, bivši Kalinjinski prospekt, do hotela "Ukrajina". Njemu se nisu sviđale uličice na starom Arbatu pa je na novoj ulici izgradio "lanac" nebodera.

Sadašnje rusko rukovodstvo polazi od toga da treba da se obnavljaju vredne zgrade srušene u epohi vladavine komunista. Stalni predstavnik Rusije u Unesku Eleonora Mitrofanova kaže da je pred ekspertima veliki posao oko obnavljanja starina u Kremlju.

- U svetu postoje primeri kako su obnavljane istorijske zgrade, koje se smatraju svetskom baštinom. Kremlj je 1990. godine ušao u spisak objekata Svetskog nasleđa o kojima se brine Unesko - objašnjava Mitrofanova. - To podrazumeva visokostručnu i autentičnu rekonstrukciju. Procedura je vrlo prosta. Kad se od Uneska traži dozvola za obnovu, onda se napravi međunarodna ekspertiza. Angažuju se najpoznatiji stručnjaci za zaštitu muzeja i crkava i istorijskih mesta.

Očekuje se da će se o obnovi crkava u Kremlju govoriti u junu ili julu 2015. u Bonu gde će se sastati predstavnici Uneska. Mitrofanova ističe da od kvaliteta dokumentacije i predloga iz Rusije zavisi i odluka Uneska.

Očekuje se pozitivan odgovor jer su crkve ipak važnije od činovničkih zgrada. Do 2007. kad je bio remont 14. korpusa tamo je bila smeštena predsednička administracija. Godine su prolazile, pa je 2014. opet trebalo da bude remont jer su neki delovi zgrade popucali. Interesantno je da je bilo planirano da jedna kompanija čiji su vlasnici Srbi, napravi remont 14. korpusa u roku od dve i po godine. Čak je bio potpisan ugovor, ali je naglo sve zaustavljeno kad je Putin javno kazao da bi bilo mudrije da se obnove manastiri i crkve u Kremlju. Ako se to učini, a Putin zna da drži dato obećanje, onda će Kremlj dobiti ne samo novi izgled već će se u njemu vratiti stara duhovnost. Doduše i za zgradu koju zovu 14. korpus u Kremlju neki kažu da je deo istorije, jer je napravljena 1932. godine u stilu konstruktivizma.

IVERSKA VRATA

Kako Staljin, tadašnji vladar Kremlja, nije prihvatao ničije mišljenje i savete dokaz je kako su srušena čuvena Iverska vrata 1931. godine. Ona se nalaze sa zapadne strane na ulazu na Crveni trg. Brkajliji u Kremlju su pokušali da objasne da su Iverska vrata vrlo vredan spomenik arhitekture 16. veka. Osim toga ona su deo kremaljskog ansambla i Hrama Vasilija Blaženog. Staljin je odlučio da se Iverska vrata ipak sruše. Tadašnji Politbiro partije je naredio da se ta lepa građevina sruši kako bi za državne praznike narod mogao da ide na manifestacije i nosi slike i parole koje veličaju socijalizam i Staljina. Tuda su već sedmog novembra 1931. tenkovi prošli na paradi na Crvenom trgu.

Trebalo je mnogo decenija da sredinom devedesetih godina prošlog veka gradonačelnik Moskve Jurij Luškov ponovo podigne i obnovi čuvena Iverska vrata, koja sada krase taj deo centra Moskve.

KUTIJA NA SREDINI KREMLjA

Već godinama jedan broj vernika i intelektualaca predlaže da se demontira i preseli iz Kremlja velika Kongresna dvorana, koja je takođe napravljena na mestu gde su bile nekada crkve. Paralelno je u blizini Kremlja bila izgrađena najveća "gostionica" u Evropi, hotel "Rusija". U vreme vladavine Jurija Luškova hotel "Rusija" je srušen ali na njegovom mestu nije ništa napravljeno jer je finansijer pobegao u Veliku Britaniju. Što se tiče Kongresne dvorane koju njeni protivnici zovu "bela kutija na sredini Kremlja", ona će još dosta dugo primati čuvene pevače i druge umetnike jer ruskim vlastima sada nije do tako skupe investicije.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:530642-Kremlj-ce-opet-mirisati-na-tamjan