JEFTIN RIJALITI PROGRAM

Srpska javnost, pre svega udvorički mediji, više se bave pitanjem kuda ide Vučić, nego kuda ide Srbija. Svaki njegov korak praćen je falangama novinara, snimatelja, autobusima prepunim stranačkih poslušnika, građanima koji su “u radnoj obavezi” da ga bodre mahanjem zastavicama i aplauzima… Izmanipulisana masa prati njegov život kao jeftin rijaliti program, bežeći od svojih stvarnih života koji su pritisnuti bedom i beznađem. Otrežnjenje je bolno jer je jedina istina da taj čovek svakodnevno i vrlo uspešno Srbiju vodi u sunovrat.

Insistirajući na “istorijskim” momentima i poslovima koje samo i isključivo on može da obavi, glavni i
odgovorni urednik srpskih medija i vršilac svih državnih funkcija, hvalospeve o sebi i svojoj sviti vešto plasira i kreira patetičnu sliku spasitelja ovog naroda.

Vučić neprestano sanja o Srbiji, a o svojim snovima redovno obaveštava javnost. Tako je u autorskom tekstu u jednom našem nedeljniku prepričao svoj san o Srbiji.  Astrolozi, tumači snova, napredni kriminalci i njihovi koalicioni partneri, sa neskrivenom halapljivošću ponovo čitaju petparački literarni pokušaj svog vođe.

Sanjao je tako Vučić, pre neku noć, da je Srbiju očistio od tajkuna, “partokratske klase i armije socijalno korumpiranih” koji su se opirali promenama.

Vreme je za buđenje! Vučić i njegovi saborci su za samo dve godine vlasti usavršili Tadićevu partokratsku mašineriju do najvišeg nivoa – do dna, tako da ne postoji nikakva šansa za dobijanje šanse bez partijske knjižice i poltronskog dokazivanja.  Izbor glavne hostese prestoničke televizije, nekoliko genijalnih rešenja za direktore Železnica,  Elektoprivrede i drugih javnih preduzeća izvršeni su po sistemu – budi naš pa radi šta znaš. Najbolji dokaz za ovu tvrdnju je i brojna selekcija ministara za jednokratnu upotrebu, posebno u oblasti privrede, finansija i obrazovanja. Nalazi Agencije za borbu protiv korupcije, Državne revizorske inatitucije, Zaštitnika građana i nekoliko hrabrih policajaca i tužilaca govore o naprednjačkoj korupciji grandioznih razmera.

Sanjao je tako Vučić, pre neku noć, da je sproveo reforme i promenio svest svih građana i građanki Srbije. Doduše, mnogi su se opirali… U tom snu je on odmah tu, rame uz rame sa Mihailom Obrenovićem i Zoranom Đinđićem.

Vreme je za buđenje! Dovoljno je da se setimo interesantne prošlosti našeg “reformatora” i njegovih najbližih saradnika. Čovek koji je govorio da za jednog Srbina treba ubiti stotinu Muslimana, koji je crtao granicu Karlovac – Karlobag – Virovitica, ne može se porediti sa najznačajnijim ličnostima iz prošlosti naše zemlje. U toj neslavnoj biografiji, Šešeljev omladinac postao je poznat po pozivanju na linč novinara, gašenju medija i širenju šovinizma. Bio je Miloševićev ministar u trenutku kada je ubijen Slavko Ćuruvija, ali i onog dana kada su žrtvovani nesrećni radnici RTS-a. Njegovo duboko utemeljeno nepoznavanje osnovnih postulata i temelja moderne demokratske države, njegova sklonost ka daljoj degradaciji najvažnijih institucija ove države, jasno pokazuje da samozvani reformator nije promenio ni sopstvenu svest i ponašanje.  Poređenje sa Obrenovićem i Đinđićem izaziva mučninu.

Sanjao je tako Vučić, pre neku noć, da svakog dana radi po 24 sata, a njegov primer sledi cela Srbija. Rad je u Srbiji postao “pokretač svakog razvoja – društvenog, kulturnog i ekonomskog”, piše on.

Vreme je za buđenje! Setimo se radne biografije našeg premijera. U kojim je to firmama stekao radne navike? U nepostojećoj londonskoj gvožđari? Gazdujući Kulturno - sportskim centrom Pinki? Pomažući svom bratu u vođenju fantomskih firmi? Radeći u navijačkim grupama? Tako “sposoban” čovek danas drži lekcije o radu, vređajući narod, izmučene građane koji žele da od poštenog rada pošteno žive. Pomeranje radnog vremena i usklađivanje rada državnih organa sa patološkom ličnom nesanicom, koja je posledica nečiste savesti ili neke slične dijagnoze, nije donela i neće doneti ništa dobro Srbiji. Naprotiv, to je samo jedna u nizu besmislenih, demagoških i hirovitih mera “reformatora mekog srca”.

Sanjao je tako Vučić, pre neku noć, da je uveo Srbiju u Evropsku uniju i da je od naše zemlje napravio “nezavisnu, uređenu i ravnopravnu državu”.

Vreme je za buđenje! Pogrešnom spoljnom politikom, kakva se danas vodi, prepunoj diplomatskih gafova, ulazak u evropsku porodicu nije ni na vidiku. Vučićevo ružičasto tumačenje izveštaja koji nam dolaze iz EU neće nas odvesti na put boljeg života. Srbiji je potrebno usklađivanje spoljne politike sa politikom Evropske unije. Srbija nije kuća sa dvoja vrata koje zjape i prema Rusiji i prema Evropi. Politikom muve bez glave, koja se vodi na nervnoj bazi, Srbija ostaje zarobljena u klopci zabluda i neznanja  kamarile nedostojnih parija.

Sanjao je tako Vučić, pre neku noć, da je doveo investitore i podigao srpsku privredu. Sanjao je da je ispunio sva svoja obećanja, otvorio stotine hiljada radnih mesta, pokrenuo proizvodnju, izgradio brze pruge i mostove.

Vreme je za buđenje! Srpska privreda tone. Ogroman novac iz budžeta odlazi na firme koje nemaju nikakvu šansu da se probude iz kliničke smrti koja traje decenijama. Slušamo bajke o arapskim, kineskim i ruskim investitorima koji će, iz ljubavi prema srpskom premijeru, zaposliti desetine hiljada ljudi, vratiti Srbiji ugled i podići privredu. Potrebne su nam ozbiljne ekonomske reforme koje za cilj imaju privredni rast i odgovornu javnu potrošnju. Privredni rast možemo da ostvarimo samo kroz stvaranje poslovnog okruženja koje podstiče investicije, uklanjanje prepreka za poslovanje, liberalizaciju tržišta i reforme državne uprave. Statističke prevare o broju zaposlenih i pandemijska korupcija neće dovesti ni jednu normalnu i održivu investiciju u Srbiju.

Sanjao je tako Vučić, pre neku noć, da je Srbija država u kojoj političari “nisu ništa više od onog normalnog servisa svakog građana, koji treba da omogući da svako ostvaruje rezultate koje može”.

Vreme je za buđenje! Političari iz naprednjačkih redova imaju samo jedan zadatak – da budu glasnogovornici premijera. Jedan čovek u Srbiji igra glavnu ulogu i odlučuje, ostali su politički kaskaderi i stranački poltroni. Njihov sistem vrednosti jeste svakodnevno otimanje i zloupotrebe. Neki od njih se zadovoljavaju obilnim porcijama jagnjetine, neki plagiranim diplomama i titulama, a većina ipak priželjkuje novac iz Vulinovih nameštenih konkursa.

Sanjao je tako Vučić, pre neku noć, da je politika izašla iz sporta, iz medija i javnih preduzeća.

Vreme je za buđenje! Potpuno je jasno da je omiljeno zanimanje premijera uređivanje medija. Time se “uspešno” bavi od jutra do mraka. Sklonost ka uređivanju srpske medijske scene pokazivao je još devedesetih, kada je pozivao na linč novinara i zatvarao medije koji su bili protiv režima. Danas one malobrojne novinare, koji se usude da kritikuju poražavajuću politiku koju vodi, naziva lažovima, uz histerične replike, pretnje i uvrede. Novac iz javnih preduzeća i javne uprave odlazi u ruke firmi koje vode pojedinci bliski vlastima, nameštaju se javne nabavke, pere novac. Ipak, u jednom je potpuno u pravu. U Srbiji odavno nema politike, posebno one osmišljene, efikasne, razvojne… Pravu politiku ovde je pre deset godina zamenilo primitivno, demagoško politikantstvo. Vučićevi plagirani saradnici, pod njegovim vođstvom,  od Srbije su napravili demokraturu – karikaturu demokratije.

Sanjao je tako Vučić, pre neku noć, da će nam biti bolje 2017. godine i da će svako ko ukuca na Google “uspele reforme u svetu” kao odgovor dobiti niz članaka, sa zajedničkim imeniteljem - Srbija.

Vreme je za buđenje! Premijer očigledno ne može da se odluči kada će nas udostojiti tog boljeg života. To je potpuno prirodno, jer njegovi napredni, ružičasti snovi su istovremeno i najgora noćna mora većine građana ove države. Svedoci smo da se svake godine najavljuje naredna kao ključna. A kada ukucamo na taj Google imena onih koji danas vode Srbiju, jasno nam je kuda idemo i zašto smo na tom putu. Permanentno obećavanje obećanja nikada ne dovodi do njihovog ostvarenja.

Sanjao je tako Vučić, pre neku noć, da je okružen profesionalcima, sposobnim i školovanim ljudima koji su svoje iskustvo gradili u ozbiljnim kompanijama i uspešnim privatnim firmama.

Vreme je za buđenje! Srbiju vode plagijatori, lažni doktori nauka, neškolovani amateri i ljudi sa kriminalnim dosijeima. Takvi u skupštinskim klupama ne žele da razgovaraju o akademskoj čestitosti, jer im poštenje i znanje nisu bliski. Takvi nemaju ni stida ni srama zbog kupljenih diploma i krađe tuđih naučnih radova. Pitam se kuda to mogu da nas odvedu dokazani plagijatori poput ministra policije i gradonačelnika Beograda ili šta za Srbiju može da uradi predsednik zemlje koji ne zna ni na kom je fakultetu masterirao. Odgovor je, na žalost, vrlo jasan i bolan. Svi oni zajedno, na čelu sa svojim nenaspavanim i nervoznim vođim, vode nas u sigurnu, ali nesrećnu i mračnu budućnost.

Pod velom lažnih reformi lažnog reformatora Srbija ne ide napred. Srbija se vraća u devedesete, u autokratiju, u siromaštvo, u kriminal, u šovinizam, u medijski mrak, u politikantsku “turbofolk ” subkulturu koja je obeležila našu blisku prošlost.

Kuda ide Srbija?

Alarm umesto odgovora - Vreme je za buđenje!

http://www.novastranka.rs/vesti/zivkovic-za-svedok-jeftin-rijaliti-program