Nakon lokalnih izbora u Mionici, Lučanima i Guči, gde je Vučićeva Srpska napredne stranka odnela apsolutnu pobedu, mnogi građani se pitaju kako je moguće da narod podržava neustavno smanjenje penzija i plata, rasprodaju preostale državne imovine, nestručne ministre, itd. Niko pri čistoj svesti i zdravom razumu ne podržava takve mere, ali ne bi trebalo da krivimo naše sugrađne iz drugih gradova i opština, oni su jednostavno bili primorani. Evo kako.
Termin “fašistička demokratija” nismo napisali bez razloga. Fašistička demokratija, kao oblik vladavine, zaista postoji. Sinonimi su: autoritarna demokratija ili totalitarna demokratija.
Autoritarna ili fašistička demokratija zasovana je na ideji “poverenje odozdo, autoritet odozgo”.
Veliki uticaj na fašističku politiku imao je Maurice Bares. On je smatrao da je autoritarna demokratija zasnovana na duhovnoj povezanosti između nacije i lidera nacije. Tvrdio je da istinska sloboda nije nastala iz individualnih prava ili parlamentarnih ograničenja, već kroz “herojsko liderstvo” i “moć nacije”.
Zvuči poznato?
Sada znamo da pojam “fašistička demokratija” zaista postoji. Hajde sada da vidimo kako se ta vrsta “demokratije” sprovodi u Srbiji.
Srbija je oduvek volela vođe. Svako ko se postavi kao “narodni” vođa, dobiće podršku naroda, bez obzira na to da li taj čovek ima moralni kompas ili ne. Dakle, Srbija je sa svakim izborima na ivici da se vrati svojim autoritarnim korenima.
Aleksandar Vučić nam se danas predstavlja kao veliki vođa srpskog naroda. Međutim, da li taj narod istinski voli Vučića ili je primoran da ga voli, jer nema nikoga drugog da voli? Da li je Vučić zaista “veliki vođa srpskog naroda” ili nam je svima jednostavno nametnuto takvo mišljenje?
Odgovore na ova pitanja možemo pronaći ako analiziramo na koji način Vučićeva Srpska napredna stranka pobeđuje na lokalnim izborima.
Kako?
Aleksandar Vučić u Skupštini ima apsolutnu većinu. Umislio je da ga stranci zbog toga cene. Svaki lokalni izbori su test volje naroda. Dakle, Aleksandar Vučić mora i na lokalnim izborima da osvoji apsolutnu većinu koja će podržati apsolutnu većinu u Skupštini.
Samo uzmite u obzir Demokratsku stranku. Bojan Pajtić je 2012. godine osvojio ubedljivu većinu u pokrajinskoj skupštini. Svaki vanredni lokalni izbori na teritoriji Vojvodine pokazivali su da građani sve manje glasaju za DS. Vanredni republički izbori 2014. godine dokazali su da DS nema podršku naroda.
Iako je Pajtić na izborima 2012. godine dobio legitimitet da vlada, Vučić rezultate lokalnih izbora koristi kako bi umanjio njegov legitimitet. Otuda i izreka: “Pajtić vlada sa šest posto”. Ima pravo, ali Vučić zaboravlja da Pajtić ima legalitet. Pošto je Srbija navodno pravna država, Pajtić ima pravo da vlada do kraja mandata, jer je izbaran na zakonom propisan način.
Dakle, lokalni izbori su od izuzetnog značaja za Aleksandra Vučića. Nikako ne sme da dozvoli pad rejtinga na lokalnom nivou. Nikako! Učiniće sve kako bi to sprečio. Neće birati sredstva.
Od kako je postao premijer, Vučić je nekoliko puta ponovio da se neće baviti stranačkim pitanjima, jer mu je, tobož, više stalo da izgradi Srbiju. Istina je, retko se bavi dnevno-stranačkim pitanjima, za razliku od drugih stranačkih lidera.
Međutim, kada dođu lokalni izbori, na primer, u Mionici, Vučić obavezno učestuje u stranačkoj kampanji. Prema popisu iz 2011. godine, u centru Mionice živi oko 3.148 ljudi, a 14.236 ljudi sa okolnim mestima.
Vučić ima apsolutnu moć u celoj Srbiji. Zašto bi ga interesovalo 3.148 stanovnika Mionice? Svaki lokalni izbori, ma koliko oni bili mali, test su za Vučićev legitimitet.
Ako je uspeo da izmanipuliše glasače u celoj Srbiji, 3.000 Mioničana za njega je mačiji kašalj. Međutim, ne može on sve sam. Tu su napredni stranački stršljeni.
Onog trenutka kada Narodna Skupština raspiše lokalne izbore, stranački aktivisti SNS su spremni za napad, ne za izbornu kampanju, već za napad. Stranačke aktivnosti SNS-u su napadalačke.
Lokalni stranački aktivisti SNS-a imaju optilike mesec i po dana da svojim sugrađanima isperu mozak i izvrše masakar nad njihovim zdravim razumom.
Metode
Srpska napredna stranka ima stotine lokalnih, opštinskih, okružnih, gradskih i mesnih odbora. Najveća su politička stranka u tom smislu. Hiljade i hiljade agresivnih i repetiranih stranačkih aktivista pod životnjskim nagonima spremno je da zahara ulicama čim dobiju signal.
Njihov posao je da haraju ulicama kako bi obezbedili takozvane “sigurne glasače”. Dakle, to je proces koji podrazumeva da stranački aktivisti obilaze svoju najbližu rodbinu, prijatelje, poznanike, kolege i svakoga sa kim imaju kontakt kako bi ih ubedili i naterali da glasaju za Srpsku naprednu stranku.
Urnisaće vam razum dok god ne pristanete. Svaki aktivista ima kvotu koju mora da ispuni. Mora da obezbedi dovoljan broj sigurnih glasača kako bi bio nagrađen. Da li su to pare, posao ili nešto slično, o tome odlučuje njihov šef, tačnije, predsednik lokalnog odbora po direktivi iz Beograda.
Ne zaustavljaju se oni samo na svojim poznanicima. Njihova obaveza je da glasače posećuju po kućama i stanovima. Iako za uznemiranja nemaju pravo, niti je takav oblik političke kampanje dozvoljen zakonom, stranački aktivisti znaju po nekoliko puta da posećuju jedno te iste osobe dok god ih ne slome.
Kako bi vas slomili, obećavaju vam sve što čak ni Aleksandar Vučić ne obećava. Za svaki vaš problem, oni imaju rešenje. Treba vam penzija? Bez problema. “Čim dođemo na vlast sredićemo vam penziju”. Ne možete da nađete posao? “Ma to je najmanji problem. Čim dođemo na vlast zaposlićemo i vas i vašu suprugu”. Imate imovinsko-pravnih problema? “Čim preuzmemo vlast, sve će biti regulisano”.
Na svaki vaš problem oni imaju pozitivan odgovor.
Tako se Teleprompter.rs javila jedna žena iz Prokuplja koja nam se požalila da su joj Naprednjaci obećali da će joj srediti opštinski stan, ogrev, jednokratnu novčanu pomoć i pomoć za njenog bolesnog sina. Rekla nam je da su je obilazili i zvali oko 20 puta. Kada su se izbori završili, zamenik predsednika opštine rekao joj je da od obećanja nema ništa.
Lični susret je obavezan, ali i propratni telefonski pozivi. Kao sekta. SNS-ovac iz Subotice o “kucanju na vrata”
U toku tog ispiranja mozga, građani zaboravljaju za šta tačno glasaju i za koga. Oni misle da će im lokalna vlast srediti sve. Više ni ne razmišljaju o Vučićevim lažima, smanjenim penzijama i platama, rasprodaji imovine… Samo im je na umu obećanje da će njihovi trenutni problemi biti rešeni. Kako bi se to dogodilo, potrebno je da zaokruže broj 1 na glasačkom listiću. Kao šlag na toru, lokalni stranački aktivisti će vam dati poklon. Nekada su to bile šolje, upaljači, majice, itd. SNS je otišao i korak dalje, pa je meštanima Mionice podelio šalove i kapice. Nije šala.
Ovo ispiranje mozga traje mesec, mesec i po dana. Dakle, obaveza je stranačkih aktivist da vaš um preokupiraju SNS-om i onim što će vam doneti njihov dolazak na vast. Ako ste se ranije dvoumili, sada vam je stvorena želja da glasate za SNS i Aleksandra Vučića. Pretvoreni ste u zombija. Povratka nema.
Kada još dobijete pokloničić, vaša želja za naprednom vlašću je učvršćena i SNS skoro 100% može da računa na vaš glas.
Samo nekoliko dana pred održavanje izbora, vaše mesto posećuje veliki premijer Aleksandar Vučić. Pozvani ste, bolje reći, primorani ste da prisustvujete “svečanosti”. Velika vam je čast pa čak i da se rukujete sa Aleksandrom Vučićem. Vi više ne živite vaš bedni život, već živite u iluziji života koji mislite da ćete dobiti ukoliko se rukujete sa tim čovekom.
Da li ste primetili metodologiju? Izbori u Majdanpek raspisani su 21. jula, za 7. septembra. Vučić je Majdanpek posetio 4. septembra.
Lokalni izbori u Mionici i Lučanima raspisani su 10. novembra za 28. decembra. Vučić je Mionicu i Lučane posetio 21. decembra.
Kada vidite Aleksandra Vučić kako gordo i bitno korača ulicama vašeg grada, jednostavno vas ostavi bez teksta. Mnogi samo gledaju, ni ne trepću. Vučić vam se zatim obraća sa govornice i još jednom učvršćuje vašu želju da glasate za njega, jer samo on može da vam donese boljitak i niko drugi. Možda će u opuštenoj odevnoj kombinaciji, u farmericama i običnoj majici, posetiti nečiji dom ili pomilovati tuđe dete. Vi ćete biti oduševljeni.
Želja da glasate za njega je sada usidrena.
U svom tom ludilu, vi zaboravljate da ne glasate za Aleksandra Vučića, već nekog Peru Perića koji se nalazi prvi na listi SNS-a. Nemate pojma ko je on, niti vas zanima. Da ne pričamo o ostatku spiska.
Kada dođe dan za glasanje, svi su napeti. Opozicija je napeta, jer zna da će izgubiti. Aktivisti SNS su na oprezu da opozicija nešto ne uradi kako bi ugrozila “glasanje u demokratskoj atmosferi”. Sasvim je izvesno da će opozicija pokušati da kupi isprane mozgove SNS aktivista.
Nisu SNS-ovci toliko obrađivali mozgove svojih sugrađana da ih za 2.000 dinara kupi jedna opoziciona stranka. Da li shvatate da jedno ljudsko biće već poprima osobine neživog predmeta sa kojim se trguje?
U tom slučaju, nadležnost preuzimaju takozvani “kontrolori SNS-a”. Njihov posao je da kao soko posmatraju krdo glasača i aktivnosti predstavnika opozicije. Čim ugledaju nešto sumnjivo, njihov posao je da spreče svaku “zloupotrebu demokratskog procesa” na licu mesta. Ako to zahteva silu, sila će biti upotrebljena, jer niko nema vreme da čeka usporenu policiju. Dok policija dođe i izvrši uviđaj, šteta je već načinjena.
Pošto se lokalna opozicija i aktivisti SNS poznaju, nastupaju “ćelavi” momci koji nisu iz mesta u kojem se održavaju izbori. Oni verovatno dolaze iz Beograda i njihov posao je da budu zaleđina svojim slabijim kolegama.
Opozicija je nadjačana. Neće im pasti na pamet da tokom održavanja “demokratskih izbora” kupuju glasove. Izbori se sprovode u “demokratskoj atmosferi”. SNS pobeđuje. Opozicija se žali. Sve žalbe se odbacuju. Ukoliko skandal dođe do nacionalnih medija, u kampanju se uključuje beogradski SNS.
Misteriozna osoba iz centrale SNS medijima dostavlja saopštenje u kojem objašnjava da se incident nije dogodio njihovom krivicom, već krivicom opozicije.
Istraga se dešava preko medija. Policija se ne meša u svoj posao. SNS osvaja apsolutnu moć u “demokratskoj atmosferi”. Posle toga, više niko ne pita ko su “ćelavi momci”, ko ih je poslao, ko je povređen, ko je koga prvi napao i ko je kupovao glasove. Vlast je osvojena. Režimski mediji će se postarati da se više o tome ne izveštava.
Po direktivi iz Beograda, lokalni političari kroje vlast. Svi žele parče kolača, ali beogradski SNS na kraju odlučuje ko će vladati.
Nekoliko meseci kasnije, građani počinju da pitanju šta je sa njihovim obećanjima. Lokalna vlast ih ignoriše. Lokal ne sme da donosi važne odluke dok ih ne aminuja Beograd. Lokalna samouprava stagnira. Lokalna vlast parazitira. Vremenom mediji počinju da objavljuju tajne snimke razgovora lokalnih čelnika, dokumenta o malverzacijama, istine, razočarenja…
Centrala iz Beograda i Aleksandar Vučić sve malverzacije ignorišu. Oštećeni lokalni političari prete medijima i novinarima koji su objavili tajne razgovore. Novinarska udruženja osuđuju napade. Sve se zaboravlja, do sledećeg skandala. Vučić zna šta se dešava, ali ne reaguje. Beogradska centrala SNS se ne oglašava.
Mediji nastavljaju da izveštavaju o malverzacijama. Lokalni meštani počinju da se plaše. Više ne smeju ni da pitaju zašto obećano nije ispunjeno. Gradska vlast se u potpunosti distancira od svojih građana. Niko ne može da im pristupi. Lokalni političari vladaju lokalnim samoupravama na osnovu moći Aleksandra Vučića. Vučić im je pokriće za sve. Niko im ništa ne može.
Na državnom nivou znate šta radi Aleksandar Vučić. Gradovi stagniraju. Država stagnira. Svi su nezadovoljni. Mediji i istraživanja nam govore da je Srbija u usponu. Kupovna moć se manjuje. Deficit raste. Rasprodaje se imovina. Penzije i plate se smanjuju. Vučić tvrdi da ima podršku naroda. Zaboravljamo da je za Vučića glasalo 1,3 miliona stanovnika, od ukupno sedam miliona.
Ostatak znate…
http://www.teleprompter.rs/fasisticka-demokratija-tehnike-pomocu-kojih-vucic-pobeduje-na-lokalnim-izborima.html
Нема коментара:
Постави коментар