Kada je Vlada predvođena Demokratskom strankom 2011. godine odlučila da proda većinski paket akcija Telekoma, gotovo sve opozicione stranke organizovale su akcija protiv prodaje.
Pre četiri godine, procena je bila da cela kompanija vredi oko 2,2 milijarde evra, pa je tadašnja vlada za paket od 51 odsto tražila minimum 1,4 milijarde evra. Jedini ponuđač, austrijski “Telekom”, nije bio spreman da izdvoji toliku sumu odjednom, već samo 950 miliona evra u kešu i ostatak za investicije, pa je tender propao.
Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić oštro su se protivili prodaji Telekoma, pa su krajem aprila 2011. godine podneli krivične prijave protiv tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića i članova Vlade.
Krivične prijave su podnete protiv: premijera Mirka Cvetkovića, bivših ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića i Nebojšu Ćirića, bivše ministarke finansija Diane Dragutinović i državne sekretare u Ministarstvu finansija Vuka Đokovića i Dušana Nikezića.
Imajući u vidu to da sve članove Vlade štiti imunutet, krivične prijave su bile samo hrana za intelektualno osiromašeni narod koji je verovao u njihove iskrene namere.
Vučić je prodaju Telekoma opisao kao “pljačku”.
- Srbija ne može da izdrži prodaju Telekoma za 840 miliona, 31 odsto, rekao je tada Vučić.
Međutim, kada malo bolje analiziramo Naprednjačko protivljenje prodaji, dolazimo do zaključka da Vučić nije u potpunosti bio protiv prodaje Telekoma, već protiv prodaje Telekoma po ceni koju je utvrdila tadašnja vlada.
Vučić je 2013. godine izjavio sledeće:
- Ako njime smirimo socijalne tenzije, šta ćemo da radimo za godinu dana, za dve? Ne prodaje se nešto samo radi prodaje. Problem je što nemamo projekte u koje bismo te pare uložili. Ako bi otišle u plate u javnom sektoru, to bi bila prava katastrofa za Srbiju. Deficit bi dodatno skočio, a resurs poput “Telekoma” bio bi potrošen nizašta, rekao je Vučić za “Večernje novosti”.
Dakle, 2013. godine nismo imali konkretne “projekte” na koje bismo potrošili novac od prodaje Telekoma. Vučić 2014. godine zauzima premijerku fotelju i odjedno isplivavaju “projketi” na koje bismo mogli da potrošimo novac od prodaje.
Dakle, neće se krpiti budžetski deficit, ali će se tim novcem isplatiti loši krediti koje je uzimala Demokratska stranka. To je Vučićev plan.
- Taj novac od prodaje ‘Telekoma’ mi nećemo koristiti za krpljenje budžetskog deficita, niti jednog sekunda. Pola ćemo dati da vratimo deo kredita koji su nam najlošiji, a pola ćemo dati u direktne investicije. To je naš dogovor sa MMF, rekao je Vučić pre nekoliko dana.
Kako stvari stoje, Vučić je za godinu dana otvorio projekte u koje bi novac mogao da se uloži, ali primarni razlog prodaje Telekoma je otplata kredita!
Vratimo se nekoliko godina unazad.
Prodaja Telekoma odvija se po jednom modelu. Očito je da neko forsira prodaju Telekoma. Ko je taj što forsira prodaju, nama nije poznato. Mada, jasna je jedna stvar. Prodaju forsira neko iz inostranstva. Neko nam suflira šta bi Srbija trebalo sve da proda kako bi poboljšala svoj ugled na međunarodnom planu. Znamo koliko Vučić pati za međunarodnim priznanjima.
Po svoj prilici to je MMF i/ili neke lobstičke grupe koje su bacile oko na srpski Telekom.
Bivši guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić, predlagao je ranije da se novac od Telekoma upotrebi za “prevremenu otplatu najskupljih delova spoljnog duga naše zemlje ili za jačanje prvog stuba penzionog osiguranja”.
Bivši premijer Mirko Cvetković je smatrao da bi novac od prodaje akcija Telekoma trebalo najvećim delom nameniti uglavnom za putnu infrastrukturu i to manje deonice, konkretno Beograd-Čačak, Čačak-Pojate, Požega-Vrška Čuka i Niš-Prokuplje.
Božidar Đelić je, na primer, predlagao da se sredstva upotrebe za refinansiranje duga Srbije i za izgradnju infrastrukture.
Šta nam to govori? Vučić je samo prekopirao predloge i namere Demokrata. Vučić planira da otplati kredite, isto što su predlagali Božidar Đelić i Radovan Jelašić. Vučić predlaže da se novac uloži u infrastrukturne projekte, Cvetković i Đelić su to već ranije predlagali.
Vučić se tada bunio protiv njihovih ideja, ali sada ih lično on sprovodi u delo!
Dakle, Vučić ranije nije ima ništa protiv prodaje Telekoma, kako se činilo na prvi pogled, već se protivio ceni. Drugo, želeo je on lično da proda Telekom, a ne tamo neki Mirko Cvetković. Ispunila mu se želja.
Činjenica je da je Telekoma najprofitabilnije preduzeće i jedno od retkih preduzeća koje puni budžet Srbije. Da li su naši političari i članovi vlade toliko nesposobni da osmisle sistem pomoću kojeg će profit od Telekoma i ostalih preduzeća upotrebiti za otplatu javnog duga?
Najlakše je prodati jedno profitabilno preduzeće i uzeti pare. Ali, osmisliti ekonomski sistem koji će izmirit dug predstavlja nešto što je misao imenica za naše šupljoglave članove vlade i ostrašćenog premijera.
Kako bi opravdao bespotrebnu prodaju Telekoma, Vučić smatra da Telekom neće moći da izdrži konkurenciju.
I pored jake inostrane konkurencije, Telenora i VIP-a, Telekom je i dalje neprikosnoveni lider na tržištu telekomunikacija u Srbiji. Ako je uprava Telekoma bila toliko sposobna da zadrži Telekom na prvom mestu, zašto bi bio problem da se sa takvom praksom i nastavi?
Demokratska stranka je doživela ogroman otpor kada je pokušala da proda Telekoma. Danas se apsolutno niko ne buni protiv Vučićeve prodaje Telekoma. Zašto?!
Demokrate nemaju šta da se bune, jer Vučić samo sprovodi njihov plan od pre nekoliko godina. DSS, koji se žestoko borio protiv prodaje, danas praktično ćuti, niti ima tu moć da izazova neke promene uzimajući u obzir da nemaju nijednog poslanika.
Ostale opozicione stranke se ni ne oglašavaju. Javno ni ne interesuje prodaja Telekoma, jer mediji tu temu ne forsiraju kao nešto značajno.
Iako se već sada zna da će prodaja Telekoma Srbiji doneti velike probleme u budućnosti, svi ćute. Kada se za par godina dokaže da je to bio veoma loš potez vlade, biće kasno da se reaguje.
http://www.teleprompter.rs/da-li-je-moguce-da-se-niko-ne-buni-protiv-prodaje-telekoma.html
Нема коментара:
Постави коментар