Jedan od najuticajnijih spoljnopolitičkih stručnjaka SAD poziva na „mobilizaciju“ Zapada i AlijanseJedan od najuticajnijih spoljnopolitičkih stručnjaka SAD Zbignjev Bžežinski (86), poziva na „mobilizaciju“ Zapada i Saveza NATO, i upozorava da Rusija može za jedan dan da zauzme Baltičke zemlje, javlja Srna.
On smatra da bi zbog toga trebalo što pre poslati američku vojsku u države oko Baltičkog mora. Nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u vreme administracije Džimija Kartera ocenio je pred Savetom za oružane snage pri američkom Kongresu da bi Putin mogao krenuti u „iznenadni napad“ na zemlje Baltika.
„Trebao bi mu samo jedan dan da pokrene ofanzivu s ciljem zauzimanja Rige i Talina. Oni se ne bi mogli odbraniti“, rekao je Bžežinski.
U svom govoru on je pozvao Vašington da počne da isporučuje oružje Ukrajini sa ciljem odbrane od Rusije.
„Putin se u Evropi igra vatrom, finansira i naoružava pobunjenike. Moramo nešto učiniti kako bi se zapitao pre nego krene u dalju eskalaciju. Predlažem da se unapred pozicioniraju trupe“, navodi Bžežinski.
Analitičari podećaju da su stavovi Bžežinskog gotovo uvek bili u prilog konfrontaciji, kada je reč o odnosu Zapada prema Rusiji.
http://www.kurir.rs/planeta/bzezinksi-zove-nato-na-mobilizaciju-putin-ce-zauzeti-baltik-za-jedan-dan-moramo-da-pomognemo-clanak-1670306
Analitičari: Kosovo i Krim - pogrešna analogija
Američki analitičari Danijel Server i Kurt Volker kažu za Glas Amerike da Kosovo ne može da bude opravdanje za ruske poteze prema susjedima.
 |
| Danijel Server, saradnik univerziteta "Džons Hopkins" |
Vladimir Putin se nada da postoji neka vrsta analogije između Kosova, Južne Osetije i Abhazije, kaže analitičar Danijel Server, uz ocjenu da je to u potpunosti pogrešno.
Reč je o bizarnom poređenju. Na Kosovu nema presedana za jednostrane poteze Rusije, koja se pretvara da štiti one koji govore ruski jezik kada iskreno nije bilo mnogo slučajeva kršenja njihovih prava, naročito ne na Krimu, gdje ih u stvari nije bilo. Ne smatram da taj presedan, na koji se on poziva, postoji.“
Moskva, kako ističe Server, ima prednost na Krimu zbog geografije, te spremnosti na upotrebu sile i zastrašivanja.
„Slučaj Krima nema veze sa Kosovom, već je riječ o agresiji“, ističe Server.
 |
| Kurt Volker, Mekejnov institut za medjunarodno liderstvo |
Ukrajini, smatra
„To je samo metod koji Rusija koristi, na čije značenje ne bi trebalo obraćati više pažnje. Rusija radi to što radi zbog percepcije nacionalne veličine, želi da napadne, okupira i uzme susjedne teritorije, podrži građane koji govore ruski i primjer Kosova koristi samo kao izgovor.“
Volker poručuje da je potrebno jasno staviti do znanja da ono što se dogodilo na Kosovu ne može da se poredi sa događajima u Južnoj Osetiji, Abhaziji ili na Krimu.
„Imali smo etničko čišćenje koje su počinili Srbi unutar Kosova. Stvorena je izbjeglička kriza, sa preko milion i po izbjeglica. Životi hiljada ljudi su bili ugroženi. Međunarodna zajednica je imala nekoliko rezolucija Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija koje su osuđivale te poteze Srbije i tražile rešenje krize. To se sve dogodilo prije nego što je NATO intervenisao na Kosovu da bi zaustavio ubijanje. Nije bilo rezolucije Ujedinjenih nacija (chapter 7) za odobrenje upotrebe sile, ali je bilo nekoliko drugih rezolucija u kojima je Rusija učestovavala. Čim se Srbija povukla, usvojena je još jedna rezolucija u kojoj je Rusija učestovavala, 1244, za uspostavljanje prisustva Ujedinjenih nacija, UN administracije, protektorata na Kosovu. Rusija je učestovava i u mirovnim snagama. Zatim smo imali period od više od osam godina u kojem je bila administracija na Kosovu i napori da se pregovorima dođe do diplomatskog rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obje strane. Rusija je u potpunosti bila dio tih pregovora, kao i Srbija. I to je trajalo dugo vrijeme. Rusija je na Krimu rasporedila svoje snage, anektirala teroritoriju unilateralno, bez UN procesa i pregovora, sve u roku od nekoliko mjeseci. To je razlika i moramo da budemo veoma jasni u pogledu onog što se dogodilo u Ukrajini.“
http://www.glasamerike.net/content/kosovo-i-krim-netacna-paralela/2618679.html
TRZAVICE U MOSKVI: Putin smenjuje Medvedeva zato što je "previše mekan" prema Zapadu?
Predsednik Rusije Vladimir Putin smatra da je premijer te zemlje Dmitrij Medvedev "previše mekan sa Barakom Obamom i evropskim liderima“, piše dopisnica Panorame iz Moskve, Kristina Đulijano.
Kako prenosi "Russia-insider“, ona, između ostalih, citira rusku političku analitičarku Alenu Ledenevu sa Univerziteta u Londonu: „Medvedev će verovatno dati ostavku, možda ne odmah, ali čim se ekonomska situacija malo stabilizuje“.
Medvedev je prvobitno izgubio poverenje predsednika za vreme krize u Libiji 2011. godine, kada je intervencija Zapada dovela do svrgavanja Moamera Gadafija.
Ruski dokumentarni film o libijskoj krizi ga je otvoreno optužio za „izdaju“ zbog poslušnog povinovanja Zapadu pri rukovođenju krizom i tromog prihvatanja krize.
Među prvima koji su uperili prst u Medvedeva bili su Evgenij Primakov, bivši premijer i šef ruskih tajnih službi, kao i Vladimir Čamov, ruski ambasador u Libiji za vreme krize, koji je premešten zbog protivljenja svrgavanju Gadafija.
Penzionisani general Leonid Ivašov rekao je u dokumentarcu: "Nažalost, ruski predsednici ne mogu biti gonjeni zbog izdaje“.
Putinov predsednički povratak je posebno pozdravljen za vreme sirijske krize 2013. godine. Da je Medvedev bio na njegovom mestu, još neka oblast pod ruskim uticajem bila bi „prodana“ Zapadu. Kako su SAD reagovale na to što je Rusija prestala da sarađuje sa Zapadom saznali smo prošle godine: organizovanjem prevrata odmah na ruskoj granici i pretvaranjem Ukrajine u neonacistički poligon za ubijanje.
Postoje mnogi znaci da je Rusija prestala da veruje u dobru volju Zapada. Ofanziva koju si izveli pobunjenici u Maripolju u nedelju propraćena je Putinovim opisivanjem ukrajinske vojske kao „NATO legije čiji je cilj da obuzda Rusiju“.
Obzirom na teška vremena koja slede, prozapadnjački premijer prosto nije više pravi čovek za taj posao. Zapad je učinio sebi još jednu kontrauslugu.
Panorama takođe pominje „seriju skandala u vladi Medvedeva: afere u krevetu i korupcija bivšeg ministra Anatolija Serđukova, ali i muke ministra obrazovanja Dmitrija Livanova. Njegovo otpuštanje je zatražila čak i Akademija nauka“. Prema izvorima Panorame, „sam Medvedev je bio u bliskom odnosu sa Zapadom, a Zapad je tada uticao na Rusiju. To nije moguće sada kad je Putin na vlasti“.
Ko će preuzeti poziciju Medvedeva? Kruže razne glasine.
Kandidat o kojem se puno priča je Aleksej Kudrin, poluliberal i bivši zamenik premijera i ministra finansija.
Prema drugim glasinama, glavni kandidat je Dmitrij Rogozin, trenutni zamenik premijera i ekstremista.
U opticaju je i Andrej Vorobjov, rođen 1970. godine, trenutni guverner bogatog Moskovskog regiona. Time ga je nedavno opisao kao zvezdu u usponu u Putinovoj partiji Ujedinjene Rusije.
Panorama navodi da će Medvedeva moguća ostavka biti obavljena „u Jeljcinovom stilu, pošto ljudi u Moskvi ne peru prljav veš u javnosti“.
http://www.pressonline.rs/svet/globus/349288/trzavice-u-moskvi-putin-smenjuje-medvedeva-zato-sto-je-previse-mekan-prema-zapadu.html
EU pooštrava sankcije Rusiji i separatistima
BRISEL, 29. januara 2015. (Beta) - Evropska unija (EU) će pooštriti sankcije protiv Rusije i proruskih separatista u istočnoj Ukrajini, tako što će početkom februara dodati imena na postojeću crnu listu osoba kojima su uvedene sankcije, saopšteno je u četvrtak uveče u Briselu.
Šefica diplomatije EU Federika Mogerini rekla je u Briselu da se uporedo vode diplomatski napori za održavanje novog sastanka u Minsku, kako bi se posredovalo u sprovodjenju sporazuma ruske i ukrajinske strane o mirnom političkom rešenju na istoku Ukrajine.
Ministri EU su sankcije obrazložili zabrinutošću zbog "bezobzirnog bombardovanja civilnih područja, naročito u Marijupolju, i nedavnog zaoštravanja sukoba u Donjecku i Lugansku, na istoku Ukrajine".
Oni su rekli da Rusija snosi odgovornost za sve veću podršku separatistima i naglasili da očekuju da Rusija izvrši upliv kako bi separatisti okončali neprijateljstva i potpuno prihvatili sporazum iz Minska, uključujući i povlačenje teškog naoružanja.
Naveli su da se napredak mora ostvariti i povlačenjem naoružanih i stranih grupa, vojne opreme, boraca i plaćenika uz obezbedjivanje ukrajinsko-ruske granice i postavljenjem stalnih posmatrača OEBS-a.
Evropski ministri zatražili su vanredne izbore u Donjecku i Lugansku, sveopšti nacionalni dijalog i ustavne reforme i decentralizaciju.
Šefovi diplomatija EU ohrabrili su ukrajinske vlasti da što pre ovlaste medjunarodni krivični sud (u Rimu) da istraži zločine protiv čovečnosti počinjene na teritoriji Ukrajine 2014. i 2015. godine.
Mogerini je navela da su šefovi diplomatija EU odlučili i da produže do septembra sankcije već uvedene protiv pojedinaca.
Ciljane sankcije, koje se sastoje od zamrzavanja imovine i zabrane putovanja u EU, odnose se trenutno na 132 osobe.
http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=vestiizsveta&ida=3186116&id=&ime=
Нема коментара:
Постави коментар